Википедија:Trg/Arhiva/Razno/39

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Pažnja!!! Pažnja: Ova strana je arhiva. Na njoj se nalaze ranije rasprave, koje su sklonjene radi olakšavanja praćenja aktuelnih tema. Molimo vas da ovde ne postavljate svoje komentare. Ako baš želite da date komentar na neku od tema, možete to da uradite na aktuelnoj strani, uz citiranje bitnog dela odavde. Imajte, međutim, u vidu da se ove teme više ne smatraju aktuelnim.
Završeni razgovori (arhiva)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60
61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80

Sadržaj

Wikiusvajanje[uredi]

Pogledajte ovu stranu na hr. wiki. Možemo li i mi tako nešto da napravimo?

U suštini, tako nešto radi svako ko ostavlja poruku novim korisnicima sa svojim potpisom. Njega mogu da pitaju ako im nešto nije jasno. --Miroslav Ćika (razgovor) 23:17, 30. januar 2010. (CET)

stadioni sveta[uredi]

Da li mi neko moze pomoci da napravim nekoliko clanaka o nekim od najvecih stadiona sveta.Naime, na engleskoj wikipediji sam nasao spisak najvecih stadiona sveta po kapacitetu i vidim da tamo o vecini njih postoje clanci.Interesuje me da li mi treba neka posebna dozvola ili tako nesto da bih mogao da prevodim te clanke i stavljam ih ovde. Jos nesto, da li mi neko moze pomoci oko kategorije u kojoj bi trebao pisati ove clanke, posto sam trazio ali tamo nisam nista slicno nasao.

Slobodno prevedi i preuzmi, a kategoriju će neko popraviti ako nije dobra.--Drazetad (razgovor) 22:11, 26. januar 2010. (CET)

Kako nabaviti istorijske knjige na srpskom jeziku?[uredi]

Do sada sam koristio nemacke knjige, ako sam pisao neke clanke o istoriji. Ali to srpskim korisnicima ne koristi, jer vecinom ne mogu citati tu literaturu. Prema tome se pitam, koja izdavacka kuca prodaje knjige o svetskim ratovima ili trecem rahju i da li isporucuju te knjige u inostranstvo? --Bukephalos (razgovor) 12:17, 31. januar 2010. (CET)

U Srbiji možete kupiti takve knjige na srpskom u mnogim knjižarama. Uz to, neke od njih pružaju mogućnost dostave u inostranstvo (neki primjeri [1] i [2]). Treće, možete koristiti i njemačke knjige, samo prevedite tekst koji pominjete u članku. Četvrto, guglov prevodilac prevodi i njemački. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:48, 31. januar 2010. (CET)

Vrlo je neozbiljno preporučivati Guglov prevodilac, jer je više nego očajan. Dovoljno je da kažem da je meni Servantsa preveo kao Britni Spirs, pa ti vidi.

Ako nemaš knjige na srpskom jeziku, to uopšte nije bitno. Bitno je da literatura koju koristiš bude ozbiljna naučna literatura. Bitno je da članak bude referenciran, a da li će to biti literatura na srpskom, engleskom, nemačkom ili turskom, svejedno je. Čak i da je na srposkom, čisto sumnjam da bi i 1% čitalaca Vikipedije ustao i otišao u biblioteku ili knjižaru i potražio dotičnu knjigu. Tako da, ako je samo zbog njiki, nema potrebe da se bakćeš naručivanjem i kupovanjem knjiga na srpskom... Pogotovu što o Drugom svetskom ratu i Trećem rajhu svakako ima dosta kvalitetnije literature na stranim jezicima nego na srpskom. Ako i ima, to su obično prevodi stranih knjiga, tako da ti dođe na isto. Što bi koristio prevod, ako možeš original. A i pitanje je kakvi su prevodi, jer danas svaka šuša prevodi. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 16:13, 31. januar 2010. (CET)

Sredjivanje članaka Zločini nad Albancima u Balkanskim ratovima[uredi]

Članci poput Zločini nad Albancima u Balkanskim ratovima bruje od veoma sumnjivih izvora koji su propaganda. Možemo da zamislimo na šta bi istorija Drugog svetskog rata ličila da je pišemo prema Nacističkim propagandnim izvorima. Ili ako bi istoriju ratova 90ih pisali prema izvorima sa RTS-a i drugih nacionalih televizija koje su vesti objavljivale sa određenim ciljem. Ili kako bi izgledala istorija Srbije da za reference biramo knjige Deretica.

Smatram da u temama koje mogu da budu opterećene propagandom moramo da napravimo distinkciju i propagandu izbacimo.

Što se tiče ovog članka predlažem sledeća sređivanja:

  • Izbacivanje propagande
  • Promena imena u Ratni zločini u Prvom Balkanskom ratu.

Da li mogu ovo da uradim? --Alexmilt (razgovor) 14:47, 31. januar 2010. (CET)

Što se tiče izvora informacija i njihove podjednake upotrebe u člancima, potrebna je dublja i šira analiza. Apriori izbacivanje nekog izvora iz političkih razloga takođe nije u redu. I ta viđenja predstavljaju dio istorije. I viđenje nacističkog "Vohenšau" je istorijski relevatno. Naravno, potrebna je šira diskusija o izvorima i regulisanju količine zastupljenosti spornih izvora u člancima, itd.
Što se tiče preimenovanja, slažem se sa tvojim konceptom. Isti je problem bio sa albanofobijom, na kojoj se u početnoj verziji članka naš Mustafa koncentrisao samo na albanofobiju u Srbiji. Sadašnji izgled je mislim globalnog pristupa i takav treba da bude pristup i u članku kojeg spominješ. Ipak, ako se pokaže potreba da se izdvoje ratni zločini prema Albancima ili Šiptarima u poseban članak, i tu ne vidim posebno veliki problem.
Više puta sam istakao da Damjan konstantno zloupotrebljava Vikipediju za "pronalaženje sebe" ili "definisanje svog odnosa sa svojom nacijom". Dakle u privatne svrhe a ne prvenstveno u interesu projekta. Ali, on ne želi da prihvati kritiku svog rada i ja tu ne vidim rješenje. --Kašter (разговор) 15:18, 31. јануар 2010. (CET)

Moguće je srediti Damjanove alias Mladifilozofove alias Mustafine članke bez brisanja njegovih referenci. Pogledajte uvod članka Kačaci, gdje je to mislim uspješno izvedeno.

Na stranu to, mišljenja sam da je moguće dokazati bilo koju tvrdnju sa referencama, ako se one traže u svrhu dokazivanja samo jednog stanovišta. Recimo, postoje desetine knjiga napisanih o tome kako je Tesla navodno bio vanzemaljac i pripisuju mu nadnaravne moći. A o Hitleru bi isto mogli stvoriti referenciran članak o tome kako je bio sjajan čova, jer je eto zaposlio milione njemačkih radnika itd. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:54, 31. januar 2010. (CET)

Mislim da je sasvim ok promeniti ime članku u Ratni zločini u Balkanskim ratovima. Nema neke posebne potrebe da postoji poseban članak samo o zločinima nad Albancima, jer je bilo zločina nad mnogim narodima. Trebalo bi uvek ići od opšteg ka posebnom, tj. prvo obraditi u ovom slučaju uopšzeno zločine u Balkanskim ratovima, pa tek onda ići u detalje i praviti članke o zločinima nad pojedinim narodima. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 16:17, 31. januar 2010. (CET)
Eh, da. Ko je Mustafa? Ako je to neko pogrdno ime za Damjana, nije u redu, zaista, pogotovu što Damjan nikad nikog nije vređao. Šta god da mislimo o njegovom pisanju, napadi ad hominem su zaista znak lošeg ukusa i gubitka argumenata. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 16:18, 31. januar 2010. (CET)

Ni Miroslav nikog nije vređao. Damjan je sam promenio nick u Mustafa: [3] iz njemu poznatih razloga. Dakle nije bilo vređanja, niti zle namere.--Metodičar zgovor2a 17:27, 31. januar 2010. (CET)

Znači da nisam u toku. Izvinjavam se Miroslavu, a ono moje prethodno zanemarite. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 17:28, 31. januar 2010. (CET)

Bacite pogled na članak: Ratni zločini u Balkanskim ratovima --Alexmilt (razgovor) 23:16, 31. januar 2010. (CET)

zasto je moj clanak obrisan?[uredi]

mislim da sam ispunila sva pravila, a moj clanak je i opet izbrisan? zanima me zasto? radi se o decijem svetu...

Članci na Vikipediji su enciklopedijskog karaktera, a taj to očigledno nije, uz to nije adekvatno tehnički oformljen, npr. pisan je askijem itd... Kvant (razgovor) 00:02, 1. februar 2010. (CET)

Pogledaj linkove na svojoj strani za razgovor kao i vodič za pisanje boljih članaka. Članak nije još obrisan, nego će po svemu sudeći, ako ne bude uskoro doveden na enciklopedjski nivo biti obrisan. Poz, --Kašter (разговор) 00:09, 1. фебруар 2010. (CET)

Ostavio sam ti na stranici za razgovor dobrodošlicu sa uputstvima, pogledaj pažljivije te smernice. Kvant (razgovor) 00:24, 1. februar 2010. (CET)

Sad videh Kašterov komentar, članak je već obrisan jednom, pa je ponovo poslat i sad je iznova obrisan. Kvant (razgovor) 00:33, 1. februar 2010. (CET)

Mislim ipak da novim korisnicima treba pružiti više strpljenja i ostaviti takve nezlonamjerne nesređene članke bar dan-dva. Označeni su i samim tim se neće izgubiti. Sjeti se svog prvog članka. :) Poz, --Kašter (разговор) 00:37, 1. фебруар 2010. (CET)
Eno članak je vraćen. Do sada je bio 4 puta brisan. urednik članka mora prvo da ne piše askijem a drugo što je i normalno da mu se da enciklopedijski stil, kategorije....----László (talk) 00:42, 1. februar 2010. (CET)

Srpska vikipedija na rang listi[uredi]

Videh malocas na spisku vikipedija da smo na 29. mestu po broju clanaka. Jel nam je ovo najbolje kotiranje do sada? (ako me pamcenje sluzi mislim da smo i pre jednom bili na 29. mestu ali nisam sto posto siguran)--Vojvoda razgovor 09:46, 2. februar 2010. (CET)

Skoro smo bili 28., dva puta, medjutim kako preteknemo Vijetnamce oni dodaju iljadarku clanaka i vrate nas. Trenutno imaju svog Bota koji ubacuje francuska sela. Slovaci su trenutno prilicno neaktivni, lako mozemo da dodjemo do 27. mesta. A ako Miroslav krene u akciju sa svojim arsenalom uznapredovacemo jos 5-6 mesta. Sve me to naravno raduje ali bi voleo da vidim da se nasa wikipedija malo produbi. Nismo losi u odnosu na druge balkanske wikipedije cak sta vise u odnosu na bugare smo dva puta dublji i imamo za 15-20% vise clanaka. Ali je wikipedije poput jevrejske, koja ima nesto manje clanaka, jedno 5 puta dublja. --Alexmilt (razgovor) 10:51, 2. februar 2010. (CET)
Ne mogu a da ne priupitam. Kako to tačno meriš "dubinu" Vikipedije ? Mnogo utiče broj govornika jezika, računarska pismenost tih govornika, tehnička opremljenost istih itd. Isto tako, ne možeš samo tako upoređivati Vikipedije ... Recimo neko ko je trenutno u rangu sa nama možda nema ni jedan botom generisan članak, te ga ja zbog toga stavljam bar 10 mesta ispred nas na toj rang listi. Više poštujem kvalitet nego kvantitet, ali ni ovo drugo ne treba zapostavljati :) --Saša Stefanović ® 11:08, 2. februar 2010. (CET)
Evo kako wikipedija to objasnjava: ""The "Depth" column (Edits/Articles × Non-Articles/Articles × Stub-ratio) is a rough indicator of a Wikipedia’s quality, showing how frequently its articles are updated."" Mozemo ovo da kritikujemo ali je jedini pokazatelj kvaliteta. Statistika je interesantna stvar... Baci pogled: [4] Bilo bi dobro da se napravi clanak o statistici srpske vikipedije ili da se produbi onaj clanak o njoj. --Alexmilt (razgovor) 11:13, 2. februar 2010. (CET)
Ispadoh glup ali nema veze :) --Saša Stefanović ® 12:30, 2. februar 2010. (CET)
Ih, ko da ti je prvi put :P :))--MikyM|Write me 12:54, 2. februar 2010. (CET)

Pre par godina smo bili 26. ali onda su se Katalonci probudili, bili su daleko iza nas, a pogledajte gde su sad, ne znam na čemu su. Volapikovci su nas takođe pretekli, ali oni s sve botovski radili. Kada smo imali oko 75.000 članaka, dubina nam je bila 65±, a otkako smo krenuli sa unosima, pala je na 45±. Inače, dubina pokazuje aktivnost zajednice, a sa aktivnošću bi trebalo da ide i kvalitet. -- Bojan  Razgovor  19:36, 2. februar 2010. (CET)

Ako vam je stalo do povećanja broja članaka, molim vas idite na Trg/Vikipolitika i tražite da mi se odblokira bot koji unosi članke o vrstama. Sve mogu, ali kroz birokratski zid sam ne mogu. Ako me podržite, ulazimo u prvih 20 najdalje do sredine iduće godine. Obećavam. --Miroslav Ćika (razgovor) 19:47, 2. februar 2010. (CET)

Nemogu da shvatim gde je problem? Kako da ti pomognem?--Alexmilt (razgovor) 00:17, 3. februar 2010. (CET)
Kao da je mesto na rang-listi (pa samim tim i broj članaka) bitan parametar? Pošto smo prešli sto hiljada, mislim da sada treba da mislimo više na kvalitet, a ne kvantitet. Uostalom, brzim povećavanjem broja članaka (masovnim unosima) "dubina" neke Vikipedije se smanjuje. Tako da ne možemo da imamo i veliku dubinu i veliki broj članaka istovremeno. --filip ██ 01:06, 3. februar 2010. (CET)
Pa znaš kako, ne možemo očekivati da na temama poput puževa imamo veći broj korekcija i da na njima gradimo "dubinu". To što radi Miroslav samo obogaćuje našu wikipediju i smatram da je neprihvatljivo blokiranje. Sve wikipedije to rade, pa ne vidim gde je problem da i mi to radimo. --Alexmilt (razgovor) 02:17, 3. februar 2010. (CET)
Bot nije blokiran zato što se "ne žele članci o puževima", već zato što su neki korisnici (i to ne bilo koji) izložili svoje neodobrenje. Sećam se sličnog slučaja od pre 4 (rečima četiri) godine, kada je Miloš unosio francuska sela. Kada se nekoliko ljudi pobunilo, unos je momentalno prestao (i više se nikad nije nastavio). Miroslav je lepo zamoljen da prekine unos dok se neke stvari ne raščiste, a kako shvatam, stvari se nisu raščistile, a unos je nastavljen (doduše, manjom brzinom nego ranije). Iskreno, mislim da to nije u redu. --filip ██ 02:25, 3. februar 2010. (CET)

Kako zvuči to „i to ne bilo kojih [korisnika]“ :) Meni se od svih masovnih unosa ovi čine najkorisnijim, i vjerujem da Ćika to odlično može da odradi. Volio bih kad bi zaista, ako bi imao dovoljno vremena, prihvatio te dodatne izvore i zaista ponovo ubacio ranije ubačene članke (ne znam koliko je to automatizovano, nekako se nadam da to nije prevelik posao), jer i ja sam ispravljao neke nepreciznosti (i poneku grešku) u članku Azijski gepard (može se vidjeti u promjenama šta sam mijenjao). Ovaj masovni unos je po mom mišljenju zaista sjajan, a može se poraditi da bude još bolji. --Darko Maksimović (razg.) 02:54, 3. februar 2010. (CET)

Svaka čast za proširenje geparda. Još malo pa će među izabrane članke. --Alexmilt (razgovor) 03:13, 3. februar 2010. (CET)
Pa baš da ide među izabrane neće skoro :) ali to nije poenta. Poenta je da se zaista desila greška, i to u ovoj formi: pisalo je da su azijski gepardi rasprostranjeni u Iranu i još nekim azijskim zemljama, kao i u nekim afričkim (to ja govorim ovako neprecizno, tamo je pisalo tačno određeno), dok na sajtu Crvene liste ugroženih vrsta piše da žive još samo u Iranu, poneka u Avganistanu (možda), a neki naučnici se spore da li su srodne vrste u Africi zapravo - upravo ova ista vrsta, te bi se moglo reći da su rasprostranjene i u Africi, ali do danas to još nije potvrđeno. Ipak, u svom početnom stanju, kad je prosto pisalo da ih ima u Africi i kojekuda, članak je iznosio pogrešne podatke u koje bi se neko mogao pouzdati. A svakako ne želimo da Vikipedija gubi na vjerodostojnosti. Zato sam rekao da mislim da bi bilo super uzeti u obzir primjedbe i dodatne izvore i od ovog masovnog unosa učiniti još bolji. --Darko Maksimović (razg.) 10:00, 3. februar 2010. (CET)
Razumem te u potpunosti. Moj predlog bi bio da Miroslav ubacuje po 100 članaka dnevno a da mi to proveravamo, poboljšavamo i proširujemo. Šta misliš?--Alexmilt (razgovor) 10:19, 3. februar 2010. (CET)

Što se kvaliteta (odnosno dubine, depth) naših članaka tiče, primetio bih da je samo jedna od vikipedija između 20.i 28. mesta bolja od nas (arapska), a još dve imaju isti kvalitet kao naša. A što se arapske tiče oni imaju svega 20% članaka dužih od 2 kilobajta (njiki 36%). Sledeći podatak je meni bio baš zanimljiv. Njiki ima svega 680 aktivnih korisnika, dok sve ostale sa kojima se mi poredimo imaju barem duplo! Moji zaključci su sledeći:

  • kvalitet je još uvek dobar, ali trend pada mora da se zaustavi
  • dužine članaka su takođe još uvek na prihvatljivom nivo, ali ni ovde ne treba ići na dole
  • mi nemamo dovoljno aktivnu zajednicu

Dakle, glavni problem po meni je kako zadržati urednike koji samo dođu i odu, kako omasoviti uređivanje njiki i slične stvari.--Irić Igor (razgovor) 10:46, 3. februar 2010. (CET)

Na ovoj listi smo 21. Napravljen je spisak od 1000 članaka koje svaka enciklopedija treba da ima i Vikipedije se porede prema tome koliko članaka im nedostaje sa te liste i koliko su postojeći članci sa te liste sadržajni. Nama nedostaje još 10 članaka, a od postojećih članaka imamo 615 klica (članci ispod 10.000 karaktera), 256 članaka (između 10.000 i 30.000 karaktera) i 107 dugačkih članaka (preko 30.000 karaktera). Ovo su pomalo neažurni podaci jer smo Bojan i ja ručno izbacili neke članke sa liste nedostajućih jer su u međuvremenu napisani, a u tabeli i dalje stoji da nam nedostaju 22 članka. Interesantno je da su na prvom mestu Katalonci, koji imaju 1 klicu, 260 članaka i 739 dugačkih članaka. --micki talk 11:24, 3. februar 2010. (CET)
Jako interesantan podatak. Za one članke iz oblasti fizike ja ću se danas(uveče ili noću) pobrinuti, tako da će i taj broj biti smanjen. Mada po meni nam iz fizike nedostaje mnogo više članaka :). A vremenom ću nešto više proširiti i postojeće sa spiska vezane za fiziku. Kvant (razgovor) 12:00, 3. februar 2010. (CET)

Ko je u stvari autor članka![uredi]

Slučajno sam nabasao na projekat tipova sa Palo Alto Istraživačke Laboratorije koji se bavi statističkom pripremom podataka o autorima vikipedijinih članaka. Rezultat je lista najvažnijih autora članka, sa podacima za koliko procenata priloga članku, je koji autor odgovoran ;). Trenutno radi samo za članke sa engleske Vikipedije. Evo primjera za članak o Beogradu ili srebreničkom masakru. Na osnovu nikova korisnika je moguće donijeti i pokoji zaključak o kvalitetu ili neutralnosti članka. Interesantna stvar! Poz, --Kašter (разговор) 16:57, 2. фебруар 2010. (CET)

Prvi na top listi uređeivača Srebrenice su blokirani. C,c,c. -- Bojan  Razgovor  19:41, 2. februar 2010. (CET)

Zaista interesantna alatka! Biće super kad budu podržali i ostale Vikipedije. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:05, 3. februar 2010. (CET)
Nažalost, ovaj samo broji izmene a ne meri koliko je ko doprineo članku. Neki vandal koji je deset puta revertovan se računa kao autor. Nikola (razgovor) 03:52, 3. februar 2010. (CET)
Eto ideje za novu verziju ;) --Kašter (разговор) 18:28, 3. фебруар 2010. (CET)


Томислав Крсмановић[uredi]

Ајде погледајте ово. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:04, 5. фебруар 2010. (CET) с.р.

Sada dorađujemo tekst, skoro je gotov.Ispoštovali smo vaše zahteve, tekst je osetno skraćen, stilski doteran( bio je na lektorisanju),naš webmaster je uložio značajan napor da tekst bude u saglasju sa kriterijumima Vikipedije.Sada se postavljaju tri slike. Ukloliko ipak imate neke umesne primedbe,izvolite ih saopštiti. Što se tiče kvalifikacije SAMOPROMOCIJA, to je razjašnjeno, SAMO znači da neko sam piše o sebi, da sebi neosnovano i neargumentovano pripisuje nepostojeće zasluge.Inicijativa je potekla od vrlo uglednih osoba,imate njihove kontakt adrese, izvolite ih pitati( Među njima Mihajlo Mihajlov, disident broj 2 Jugoslavije),biografski podaci sa referencama govore dovoljno o zaslugama ( još je to samo trunčica istine), pročitajmo reči eminentnih svetskih naučnika, nije potreban dalji komentar. Rečesumnjive relevantnosti, sumnjive pismenosti, neenciklopedijski-neozbiljna uvredljiva tvrdnja, izvolite pogledati naučne tekstove u Bibliografiji,izjave eminentnih zapadnih profesora univerziteta-dotična osoba može za nekoga kazati da je LUD,a za sebe da je genije, ali mora da za svoje tvrdnje da dokaze, to su prazne reči bez argumenata, zvuči šuplje. Ja sam samo koncipirao članak, drugi stoje iza tačnosti podataka, ali sam im dao detalje. Tačno je da je pisano na brzinu, bilo je nesređenosti, to je sada otklonjeno. Kao predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava sam već tri decenije zastupao više hljada žalioca, iz cele Jugoslavije, raznih veroispovesti i etničkih pripadnosti, različitih političkih opredeljenja( optuživali su me da branim Šiptare, Muslimane, Mađare, ustaše, i td), zbog čega su me progonili. A ja sam samo bio objektivan. Istinski intelektualac, ne može bizi netolerantan prema drugačijim. Tomislav Krsmanović

Vikipedija vrvi biogfrafijama pojedinaca koji su se ogresili o zakon i načela ljudskosti. Znam ih bezbroj.Ako zatreba javnost će sve saznati. Jedan od njih je Dragan Tomić, na Vikpediji je njegova Biografija, nigde ovakvih suštinskih činjenica. Vikipedija dakle promoviše prekršioce zakona, kriminalce.Jedan od njh je i Miroslav Misković , imam detaljne podatke za mnoge. Ako zatreba sve će biti u javnosti. PRVI OPSTINSKI SUD First Municipal Court

Javnom tuziocu Public Prosecutor Beograd Belgrade

KRIVICNA PRIJAVA Criminal charges

Podnosilac prijave: Tomislav Krsmanovic, predsednik Pokreta za zastitu ljudskih > Applicant: Tomislav Krsmanovic, president of the Movement for the Protection of Human prava, Stanka Paunovica 70,11090-Beograd > Rights, Stanko Paunovic 70.11090-Belgrade

6.Dragana Tomica, Katiceva 2, Beograd > 6.Dragana Tomica, Katica 2, Belgrade

OBRAZLOZENJE > EXPLANATION sto je Dragan Tomic kao Direktor Marketinga FGP Rekord podnosioca ove Table Dragan Tomic as Director of Marketing FGP Record of the applicant prijave , 1977 godine kao sefa sluzbe marketinga u istome , smenio i rasporedio > Applications, 1977 as Head of Marketing at the same time removed and placed na nize radno mesto neosnovano,.i pritiscima ga prisilio da napusti radnu The lower position unjustified. And pressure forced him to leave work > organizaciju, a zatim protiv njega pokrenuo sudsko gonjenje , i na skupu > Organization, and then against him initiated prosecution, and the set zaposlenih FGP Rekord 1977 godine, pred nekoliko stotina zaposlenih FGP Rekord > Employees FGP Record 1977, before several hundred employees FGP Record kazao za njega da je neuracunljiv dusevni bolesnik i obznanio netacnu dijagnozu Said to him that the incompetent mental patient and declared the incorrect diagnosis Zavoda za mentalno zdravlje. > Institute for Mental Health.

Naime, podnosilac prijave je kao sef sluzbe ukazao da FGP Rekord gubi pozicije Specifically, the applicant's service as chief pointed out that FGP Record lose position na trzistu au korist firmi iz Slovenije i Hrvatske, i objasnio razloge i > On the market in favor of companies from Slovenia and Croatia, and explained the reasons and predlozio mere, sa najboljom namerom da pomogne firmi i njenim rukovodiocima,Proposed measures, with the best intention to help the company and its executives, zbog cega je Dragan Tomic povredjen ukazivanjem na istinu , protiv podnosioca > Why is Dragan Tomic injured by pointing to the truth, against the applicant prijave istoga na nezakonit nacin smenio Odlukom br. Report the same illegally dismissed by the Decision no. 91/LVI-1 od 15.3.1977 91/LVI-1 of 15/3/1977 godine, pozivajuci se na njegov navodni nepostojeci propust pri testiranju The year, citing its alleged failure of the existing testing prilikom zaposljavanja. Naime ustvrdjeno je u ovoj Odluci da podnosilac prijave The ustvrdjeno in this decision to the applicant prilikom prijema u radni odnos uneo popunjavajuci psiho test Cornell index red When receiving employment entered filling psycho test Cornell index row broj 42 netacan podatak da nikada nije trazio savet od specijaliste za nervne 42 the number of incorrect information that has never sought advice from specialists in the nerve bolesti dok je od strane FGP Rekord utvrdjeno da je on evidentirani pacijent While the disease is determined by the FGP Record that he recorded the patient Zavoda za mentalno zdravje od 1973 godine. nstitute for Mental Health since 1973. Ovakvo obrazlozenje je manjkavo jer Such an explanation is imperfect because Cornel index je spiho test koji ne zahteva tacne odgovore, jer se testira > Cornel index is spiho test that does not require exact answers, because the testlicnost, a to nisu zvanicni kadrovski podaci. Personality, and are not official personnel information. Pored toga u ovome dokumentu se In addition to this document vidi tendencija da se podnosilca prijave kompromituje u FGP Rekord kao navodni See a tendency to compromise the application podnosilca in FGP Record as alleged psihijatrijski slucaj. Psychiatric case. Cinjenica da neko ide kod psihijatra ili neurologa ne The fact that someone goes to a psychiatrist and neurologists do not moze biti razloga za takvu meru. May be a reason for such a measure. A i sam D.Tomic se obracao psihijatru . And I D. Tomic addressed psychiatrist. Ova This smena je imala za cilj da kazni podnosioca prijave..Zatim, protiv podnosioc a is aimed to punish the applicant Then, against the applicant and prijave isti je pokrenuo prekrsajni postupak pred sudijom za prekrsaje Opstine > Application is run the same offense proceedings before a magistrate Communities Rakovica , II -Up.tacka br.1613/77 navodno zbog prenosenja glasina, laznih Rakovica, II-Up.tacka br.1613/77 allegedly due to transferring the rumors, false vesti, izazivanja revolta i neraspolozenja radnika zaposlenih u navedenoj News, inciting revolt and the indisposition of workers employed in the above firmi. Companies. Kriticku analizu poslovanja firme D.Tomic je podveo pod verbalni delikt. Critical analysis of the business firm D. Tomic podveo under verbal offenses. Imenovani je isto tako sazvao skup zaposlenih FGP Rekord od nekoliko stotina Designated is also convened a meeting of employees FGP Record of several hundred zaposlenih na kome je procitao medicinsku dokumentaciju podnosioca prijave Employees who read the medical documentation of the applicant koju je dobio od Zavoda za mentalno zdravlje ,koja je bila lazna,vrlo > That is received from the Office of Mental Health, which was false, it poverljive prirode, tvrdeci da je isti neuracunljiv dusevni bolesnik. > Confidential, claiming that the same incompetent mental patient. I na taj And this nacin istoga iskompromitovao i naneo mu stetu u radnoj organizaciju. Po Iskompromitovao same way and did his damage in the labor organization. By

napustanju radnog odnosa u FGP Rekord, D.Tomic je nastavio da diskrimnise i Leaving employment in the FGP Record, D. Tomic, and continued to diskriminise uskracuje prava njegove supruge  Aleksandre Pesic Krsmanovic u to vreme > Denied the right of his wife Alexandra Pesic Krsmanovic at this time  zaposlene u istom preduzecu.  Isti je nastavio da ucestvuje u uskracivanja  Employees in the same company. The same continued to participate in denied 

prava podnosioca sve do pada vlasti SPS. Rights of the applicant until the fall of the government of the SPS. A sve iz razloga sto su D.Tomic i And all because they Tomic and D. podnosilac prijave bili politicki neistomisljenici. Applicant were political opponents. D.Tomic je to radio po D. Tomic did it by nalogu SDB, kasnije je postao predsednik SSRNJ, zatim direktor Jugopetrola, a > Account SDB, later became president of SSRNJ, then director of Jugopetrol, and zatim predsednik skupstine Srbije. > Then president of the Serbian Parliament. Dobio je i nagradu Gramat SPC. Ovih dana je He was awarded Gramat SOC. These days, the se saznalo za zloupotrebe D.Tomica i nezakonite finansijske transakcije i Is known to abuse D. Tomic and illegal financial transactions and bogacenje. Enrichment. Dragan Tomic je u sprezi sa Miroslavom Miskovicem ,koji je progonio svoga zemljaka Mlisava Zivanovica iz zajednickog rodnog sela Bosnjane, drzao ga je 15 godina normalnog u ludnici. Miskovic je takodje progonio i Krsmanovica,.

Navedenim radnjama Dragan Tomic je izvrsio krivicna dela prema podnosiocu: The above actions, Dragan Tomic made criminal offenses by the applicant: cl.60, cl.66, cl.73.tacka 1,cl.86;cl.92, tacka 1i 3; cl.93 tacka 1;clann 94 Cl.60, cl.66, cl.73.tacka 1, cl.86, cl.92, item 1i 3; cl.93 item 1; clann 94 clan 242,tacka 1; KZS. Article 242, paragraph 1; KZS.

Tomislav Krsmanović 1 mars 2010 godine, Pokret za zaštitu ljudskih prava, predsednik Tel.3511829;Mob.tel-064-3095176; Pokret@eunet.yu, www.tomislavkrsmanovic.com

POSREDNIČKOM VEĆU SRPSKE VIKIPEDIJE

U odgovor na širu inicijativu u građanstvu Srbije, grupa eminentnih javnih poslenika iz Beograda (Mihajlo Mihajlov, publicista i profesor univerziteta, tel. email adresa; dr.Ljuba Protić, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu, direktor Zavoda za obrazovanje Srbije,tel.; dr.Jasna Jovanović, lekar-psihijatar, tel.; Saša Srećković, Kustos Etnološkog muzeja u Beogradu, tel.; dr.Obren Cicović, psiholog, profesor univerziteta, tel.;dr.Srdja Cvetković, stručni saradnik Instituta za istoriju, tel., email ), je 4.2.2010 godine podnela formalan zahtev UREDNIŠTVU ENCIKLOPEDIJE WIKIPEDIJA, da Tomislava Krsmanovića uvrsti na stranice Vikipedije. U ovome Zahtevu usaglašenom sa kriterijumima i pravilma ponašanja na Vikipediji, je dato argumentovano obrazloženje : da je Tomislav Krsmanović poznati borac za ljudska prava i prosvetitelj, koji je prisutan na sceni još od početka 1970-ih godina, da je 1975 osnovao prvi neformalni jugosovenski odbor za ljudska prava, da je stavio na dnevni red, obznanio i delimično predupredio zloupotrebu psihijatrije u političke svrhe, proučavao je vanpravne instrumente političe represije, stavio 1992 godine na dnevni red zaplenu devizne štednje, da je osnivao odbora, opozicione skupine, inicirao peticije, branio mnoge žrtzve progona, učestvovao na drastično neravnopravnim višestranačkim izborima, da je zbog toga bio žrtva višedecenijskih progona. Navedene su njegove publikovane knjige, objavljeni brojni naučni članci u pojedinim časopisima, istaknuto je da je dobitnik značajnih priznanja. Na kraju su podnosioci ZAHTEVA podvukli značajan doprinos Krsmanovića demokratskoj transformaciji Srbije, ističući njegov samopregoran rad u krajnje teškim uslovima, te predložili da Vikpedia usvoji njihov ZAHTEV. Ovi podneti detaljni podaci su poduprti priloženim neoborivim jasno proverljivim dokazima, sa 85 referenci, poziva na dokumente, sa brojnim linkoviam direktno povezanim sa autentičnim izvorima. Profesionalni webmaster Zoran Dimitrijević je tehnički usaglašavao svaki zahtev korisnika ( urednika) Vikipedije. Uprkos ovakvog rigoroznog enciklopedijskog postupka i obrazloženja, poduprtog neoborivim logičkim argumentima ,dokazima i dokumentacijom, Vikipedija je ZAHTEV neosnovano odbacila 27 februara, pribegavajući većinskom nadglasavanju. Za ovakvu odluku su davana sledeća objašnjenja ( ovde se navode samo neka, u daljem Obrazloženju će biti predstavljen iscrpan spisak), koja nisu logički i činjenično utemeljena, povrh svega su neučtiva, i nisu u skladu sa pravilima lepog ponašanja na Vikpediji: Samopromocija je uvijek kada neko napiše članak o samom sebi, ili o organizaciji čiji je član.Slaven Kosanović {razgovor} ( tvrdi da sam ja napisao članak o samom sebi, a isti potpisalo 7 eminentnih javnih poslenika, sa brojevima telefona, email adresama, može se proveriti); Šta je ovo, pobogu? --Sly-ah (razgovor); Ja samo mogu da kažem da je ovo slučaj za moju struku.,--Sly-ah (razgovor-Zovite policiju; Krsmanoviću, da li vi to urednike Vikipedije nazivate kriminalcima?--Jagoda (Ja nikada nikoga od urednika nisam nazivao kriminalcem); Krsmanoviću, moguće da su tekst napisali drugi, ali ste ga vi POSTAVILI na Vikipediju. To je, jednostavno rečeno, samopromocija.( što je potpuno netačno, je je tekst postavio na Vikipediju Zoran Dimitrijevic, webmaster , vidi se odakle je stigla poruka); onda su prešli na TI, per tu-Već sam ti ovo negde objasnila, ali aj opet-Jagoda--Sly-ah (razgovor). Da bi zatim prešli na otvorene uvrede: "svevišnji" Bog njegova Visost Tomislav Krsmanović, psihotičar, paranoičar ( na delu je krivičnio delo, stvar je predata advokatu), sumnjivo, nepismeno, nerelevantno, itd. U porukama kojima su osporavali tekst, nikada nije dat odgovor : u čemu su precizni nedostaci, šta činiti, nego su isticane uopštene fraze-samopromocija, itd. Na delu je cenzura. U čemu je problem? U tome što se trideset i više godina dosledno i uporno borim za prava svoga naroda. Takav stav i angažovanje smetao je režimu Josipa Broza Tita i Slobodana Miloševića, a naročito smeta onim snagama mraka koje van struktura zvanične vlasti piju krv narodu Srbije, podlo iz podzemlja ruše državu Srbiju, i posebno pojedinim krugovima u međunarodnoj zajednici koji ovde ohrabruju i jačaju mafijaštvo tajkunstvo.( Sa jasnim ciljem: jaka mafija- slaba nacija, slaba država, iznuren narod nema snage da brani teritorije, da privređuje i da se rasplođava). Moj jasan i odlučan stav prema ovim pitanjima, smetao je i smeta pojedincima u tajkunskim strukturama, i njihovim saradnicima, koji svim silama, ne libeći se otvorenog nasilja, nasrću na moju ličnu bezbednost i imovinsku sigurnost, na moja neprikosnovena zakonska prava, žele tako da me obespomoće, liše resursa, vremena, energije. Sprovode nada mnom medijsku blokadu, oprave smetnje smetnje u publikovanju knjiga, javnih nastupa, šire gnusne laži i intrige, da bi me tako oscrnili u javnost kao borca za pravdu i istinu. Misle da me lažima mogu lišiti moga lika, stvoriti o meni predstavu javnosti koja će potrt sve ono što sam činiodecenijama.

Zato njima smeta moje postavljanje na Vikipediji.

A u isto vreme tamo se na Vikipediji promovišu brojni pojedinci kao relevantni, zaslužni građani , kojima je ustvari mesto iza rešetaka, neki su mene lično progonili, npr. Dragan Tomić ( sa nadimkom Šeik od Jugopetrol), Miroslav Mišković ‘’ latifundista’’, koji je stekao imovinu na nezakoni način, progonio je nevine ljude, npr. svoga zemljaka Milisava Žvanovića ( oba iz istoga selja Bošnjane, kod Kruševca, koga je držao 14 godina u Centralnom zatvoru u Beogradu, Vrhovni sud Vojvodine, Posl. br.KŽ 954/76, od 4.XI.1976 godine Novi Sad, Uvid u dosije u SDB, Uvid u arhivu Poktreta za zaštitu ljudskih prava), svoga zemljaka Radomira Veljkovića, pukovnika JNA koji je bio optužio Tita za sabotažu JNA na Kosovu i a dalmatinskm ostrvima drži već 20 godina u ludnici, iako Veljković ima status ‘’ zatvorenik savesti AI’’.( Okružni sud u Sarajevu, K.br.153/73, dosije u SDB, arhiva Pokreta za zaštitu ludskih prava).

Zahtevam od POSREDNIČKOG VEĆA SRPSKE VIKIPEDIJE da preispita svoju Odluku od 27 februara, da jasno i nedvosmiseno kaže šta treba da učinim, da bi tekst bio prihvaćen..Obaveštavam vas da je toku prikupljanje potpisa za peticiju koju će podupreti više stotina građana Srbije zahtevajući da Vikpedija Srbija postupi shodno načelima ove enciklopedijske ustanove.

U nadi da će te tako postupiti. U suprotnom, biću prinuđen da štitim do kraja svoja prava pred nadležnim organima Vikipedije, u domaćoj i stranoj javnosti, i na svim sudskim i drugim forumima gde se štite zakonitost i poštovaje osnovnih deontoloških načela..


· O B R A Z L O Ž E NJ E

Izražavam moj respekt Wikipediji koja je enciklopedijska institucija koja zagovara vrhunske standarde i profesionalnost u radu, stručnost, objektivnost, uz vrednovanje najrigoroznijih deontoloških načela u obavljanju enciklopedijske delatnosti. Vikipedija naročit značaj pridaje proceni podnetih tekstova, izboru, procedurama provera prihvatljivosti, stručnosti i nepristrasnosti kadrova, sa ciljem da u svome radu podrži ono što je najbolje i najvrednije. A ova načela se mogu svesti na naučnost, ekspertizu, tj.. na primenu naučnog metoda u svakidašnjem radu. Dakle, suština je pribegavanje naučnom metodu etičnosti, deontologiji Nažalost, navedeni postupci pomenutih pojedinaca poslenika Vikipedije nisu u saglasju sa ovim fundamentalnim načelima Wikipedije, sadržina njihovih poruka više odaje ostrašćene politikante koji svakodnevno defiluju na svakojakim internet balkanskim forumima, a nikako ponderisane naučne saradnike, kakvi bi oni trebali da budu. Tako čineći, oni nanose ozbiljnu štetu ugledu i prestižu ove ustanove. Ubeđen sam da će se uvideti na kraju da to nije bio stav WIKIPEDIJE, nego dalje navedenih pojedinaca, koji su tako čineći flagrantno kršili osnovne principe ove ustanove. Wikipedija nije ničija lična svojina, i niko nema prava da je svojata. Ona je otvorena za svakoga ko ispunjava kriterijume prihvatljivosti.Ovakav stav označava grubu diskvalifikaciju, privatizaciju ove enciklopedije. Počeću od početka: -4 februara je podnet Zahtev -usledili su odgovori poslenika Vikipedije: Šta je ovo, pobogu? Sly-ah (razgovor) 13:32, 20. februar 2010. (CET); Gospodin Krsmanović jest poznati borac za ljudska prava i žrtva bivšeg režima. Trebali bi da imamo članak o njemu. Samo bi trebali mi da ga napišemo, a ne on.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:01, 20. februar 2010. (CET) Na Vikipediji najviše volim kada me neko upozori da je neki glumac, pevač ili borac za ljudska prava "poznat". --Sly-ah (razgovor) 15:12, 20. februar 2010. (CET) Pročitaj onaj tekst o njemu, možda dobiješ ideju. Prije par godina sam pročitao i njegovu autobiografiju na netu. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:28, 20. februar 2010. (CET) ;Ja samo mogu da kažem da je ovo slučaj za moju struku.--Sly-ah (razgovor) 15:42, 20. februar 2010. (CET);Ijao G. Krsmanoviću, da li vi to urednike Vikipedije nazivate kriminalcima?--Jagoda,15:47, 20. februar 2010. (CET) ;Kako god... Poznat, super poznat, ili nepoznat, Inače, za zamjerke na sadržaj i relevantnost su predviđene druge stranica na ovom projektu. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:44, 20. februar 2010. (CET) ;Samopromocija je uvijek kada neko napiše članak o samom sebi, ili o organizaciji čiji je član. -Slaven Kosanović {razgovor} 15:49, 20. februar 2010. (CET) ;Dajte, ljudi, radi se o školskom primeru samopromocije. Imali smo mi sličnih slučajeva u prošlosti (setimo se onog slikara Nikostrata, koji je nekoliko meseci revnosno doprinosio na Vikipediji sve dok nije ostvario unapred zadati cilj - članak o sebi na Vikipediji koji je on lično napisao, e da bi nakon kratkog vremena netragom nestao sa Vikipedije), pa opet nismo izvukli nikakvu pouku.;Gospodine Krsmanoviću, moguće da su tekst napisali drugi, ali ste ga vi POSTAVILI na Vikipediju. To je, jednostavno rečeno, samopromocija.--Sly-ah (razgovor) 16:14, 20. februar 2010. (CET);Sly-ah (razgovor) 16:21, 20. februar 2010. (CET) OK. Idemo ovako., ali moram opet da kažem da se na Vikipediji obeshrabljuje pisanje članaka o samom sebi ili organizaciji čiji je neko član (preduzeće, pol. stranka, nevladina org., itd). Slaven Kosanović {razgovor} 16:23, 20. februar 2010. (CET) ;Ovo je ludilo. Ti, Slavene, predlažeš autoru članka o samom sebi da ga "iskleše" i da "izbaci nerelevantne stvari". Da li to znači da je Vikipedija digla ruke od "obeshrabrivanje pisanja članaka o samom sebi ..."?--Sly-ah (razgovor) 16:27, 20. februar 2010. (CET); Aaa, dobro onda. Krivo mi je što izgubih vreme na dokazivanju da je ovaj članak samopromocija, umesto da sam poradio na članku o sebi.Sly-ah (razgovor) 16:43, 20. februar 2010. (CET); Slavene, odgovori mi: U nekoliko izvora postoje tekstovi o meni, odnosno moje biografije. Da li ja smem da okačim te članke na Vikipediju, uz napomenu da to ne bi bili moji članci, već bih ih ja samo postavio na Vikipediju? Sly-ah (razgovor) 17:21, 20. februar 2010. (CET);Vidiš li ti ikakvo glasanje?Sly-ah (razgovor) 17:44, 20. februar 2010. (CET); Zlajo, napiši ti svoju biografiju, a ja ću je okačiti na Vikipediju. Sa sve referencama. I ne, ne zezam se, mrtva sam ozbiljna.Jagoda 19:29, 20. februar 2010. (CET); Šta bi ona trebalo da znači osim da nazivate sve nas ovde kriminalcima, koji cenzurišu vaš CV na Vikipediji? --Jagoda19:29, 20. februar 2010. (CET); Dakle, dokažite da ste relevantni, pa možemo da razgovaramo daljeJagoda19:38, 20. februar 2010. (CET) Zlajo, siguran sam da znaš gdje se nalazi stranica za predlaganje članaka za brisanje. Ustvari jesu. Predlažu da se takvi članci predlože za brisanje na odgovarajućoj stranici, te da se o tome odluči putem glasanja. Slaven Kosanović {razgovor} 19:41, 20. februar 2010. (CET);Mislim da Zlaja i ja znamo vrlo dobro kako to izgleda kad tebi neko testira živce. Baš zato ne želim da se više uplićem mnogo u beskonačne i jalove rasprave.Jagoda 20:07, 20. februar 2010. (CET) Pa ništa, onda uživaj. --Slaven Kosanović {razgovor} 20:11, 20. februar 2010. (CET) ;Of course I will... Jagoda 23, 20. februar 2010. (CET) ;Zlajo, siguran sam da znaš gdje se nalazi stranica za predlaganje članaka za brisanje“ Evo, ja sam stavila članak na glasanje. Ko da je bitno ko će ga staviti ( Pitanje: Na šta Jagoda misli da joj se stavi, neka takve aluzije pravi van Vikipedije)... Eto, idite na glasanje i glasajte. A možete i tamo da komentarišete.Jagoda ,20:45, 20. februar 2010. (CET);I da, zaboravih Ćiku koji me uverava da je čovek poznat. I da je njegovu biografiju pročitao onomad na netu. Po tom kriterijumu srpska Vikipedija bi mogla da ima nekoliko miliona članaka.Da skratimo priču, Jagoda je stavila članak za glasanje, pa svi imamo šansu da glasamo i da se "očitujemo". Baš me interesuje da li sam bio u pravu.--Sly-ah (razgovor) 21:06, 20. februar 2010. (CET); Mogao bih i ja da napišem članak o rok-grupi (ustvari, nju primitivs) koju sam osnovao u gimnazijskim danima i koja je u istoriji eks-ju roka ostala zapamćena po tome što nije imala ni jedan nastup, ali ne pada mi na pamet da koristim Njiki za ono čemu ne služi. Možda ovo i nije samopromocija, ali činjenica da je napisao onaj o kome se u članku govori, bitno menja stvar. Pera Kojot Šta je, bre??? 11:45, 21. februar 2010. (CET) vaš naporan ton, spasite vašu čast u istoriji Vikpedije ostaćete poznati po nečuvenoj ingnorantnosti, nekolegijalnosti, kampanjstvu i samopromociji.," svevišnji, Bog, visost Tomislav , ne znate, pokazali ste psihozu, paranoju, zamenjujete teze, sumnjamo u istinitost, za svaku rečenicu treba da date dokaze, niste dali jasne i dostupne izvore, određuje se konsenzusom, respektujte ishod glasanja, želm vam brz oporavak Kašter (разговор) 17:29, 27. фебруар 2010. (CET).

Ove zamerke se mogu svrstati u nekoliko grupa: 1.samopromocija 2.netačni podaci, neistine, nedovoljnost dokaza 3.nerelavantnost, bez značaja, nepoznat, bez težine 4.neučtiv 5.psihotičan, paranoičan 6.naučni metod, način odlučivanja glasanjem 7. tehničk neprihvatljivio za enciklopedijui 8. savet da oporavim svoje organsko zdavlje

Odgovoriču na svaku od ovih opaski:

1.SAMOPROMOCIJA.

Što se tiče kvalifikacije SAMOPROMOCIJA što se uporno ponavlja, uprkos očiglednih dokaza, ističem ponovo da SAMO znači, da neko sam piše o sebi, da sebi neosnovano i neargumentovano pripisuje nepostojeće zasluge. Inicijativa je potekla od vrlo uglednih osoba, imate njihove kontakt adrese, izvolite ih pitati( Među njima Mihajlo Mihajlov, disident broj 2 Jugoslavije). Ja sam samo koncipirao članak, dao detalje , i drugi stoje iza tačnosti podataka, ne samo ja..Ne želim da dajem komentare na mišljenje da ne znam šta je pojam SAMOPROMOCIJA, jer je to neozbiljno. Još je neozbiljnija tvrdnja da sam ja tehnički sam stavio tekst na Vikipediju, to uopšte nije bitno, to je tehničko pitanje, ne treba mešati zanatske( vojničke) radnje i projektantske realizacije. Tekst je stavio na vikipediju plaćeni vebmaster Zoran Dimitrijević pošto ja to ne umem da radim.( Evo njegov telefon..). 2.NETAČNI PODACI, NEISTINE, NEDOVOLJNOST DOKAZA. Biografski podaci sa referencama kojih ima 85 , dokumenta, svedoci, brojni linkovi, su dovoljan dokazi , pročitajmo reči eminentnih svetskih, nobelovaca, profesora univerziteta, naučnika,.priložena dokumenta, skoro svaka rečenica ima svoj dokaz, ukoliko bih dao za svaku reč dokaz, što mogu, da li bi to Srpska Vikipedija na kraju ipak prihvatila? 3.NERELEVANTNOST, NEPOZNATOST. Ja sam počeo moju borbu još 1975, postao sam poznat u svetu jer sam stavio na dnevni red, obznanio,i u nečemu sprečio ZLOUPOTREBU PSIHIJATRIJE U POLITIČKE SVRHE ( MIHAJLO MIHAJLOV, SVETSKA ASOCIJACIJA PSIHIJATRIJE, SANU, AMERIČKA ASOCIJACIJA PSIHIJATRIJE, itd), o meni su pisala strana medija, intervenisale međunarodne organizacije, dobijao sam priznanja ( vidi www.isil.org-Bruce Evoy memorial Award-eminentni američki naučnici, nobelovci, kažu za mene da sam podržavan širom sveta), pokrenuo sam val disidencije, osnivao NVO, odbore, stranke, stavio na dnevni red početkom 1990-ih ZAPLENU DEVIZNE ŠTEDNJE, pisac naučnih članaka, knjiga, itd ( videti predloženi tekst i reference na Vikpediji). Ima jedna druga činjenica, ja sam decenijama bio pod medijskom blokadom, što na neki način traje, ovde je carevala MPP( moralno politilčka podobnost) koja još vek ostaje na neki način, stvorena je u mnogo čemu panorama LAŽNIH VREDNOSTI, LAŽNIH ELITA. Mnogi žele da znaju o meni više, kako zemlji, tako i van nje. Taj momak koji kaže da bi onda trebalo staviti na Vikipediju više miliona građana Srbije, mene dakle svrstava u nekoga ravnog po svojim zaslugama milionima običnih građana Srbije. Za ova cinizam nemam komentara, neki od mojih saboraca su sada lideri Srbije, (mene politika ne interesuje)..ONI KAŽU DA SAM JA DOPRINEO RAZVOJU DEMOKRATIJE U SRBIJI ( videti reference i izvore teksta na Vikipediji). Dotični momak kaže da bi i on mogao staviti svoju biografiju na Vikipediju, neka izvoli neka kaže svoje zasluge.? 4.NEUČTIVOST. Izvolite navesti tekst, reči koje su dokaz da sam bio neučtiv? . Ja imam 74 godine, prema svakome sam učtiv, svakoga poštujem..Očekujem od Vas jasne dokaze da sam prema bilo kome tamo bio neučtiv? Ako je racionalan apel da se ispoštuju moja prava, neko od vas doživeo kao neučtivost, to je klasično ostrašćeno odbranaštvo. Vikipedija zagovara korektan odnos, diskusije smirenih intelektualaca, nadmoć argumenata. Umesto toga, ja sam doživeo uvrede, za šta dajem jasne i nedovsmislene dokaze: da sam paranoičan, psihotičan, lažov, nestručan, prevarant, neznalica, sumnjive relevantnosti, sumnjive pismenosti, svevišnji, Bog, Njegova visost, žele brz oporavak, itd itd. Razumeti znači oprostiti, ja vas razumem. Ali imam prav da branm svoje interese od onih koji su usplahireni (razumem zašto, odbranaštvo, ali oni treba da to shvate), i dozvoljavaju sebi da neosvlašćeno posežu za tuđim pravima. 5. PSIHOTIČAN, PARANOIČAN. Ovakvo javno kvalifkovanje nečijeg duševnog zdravlja je po paragrafima KZ Srbije krivično delo, jer se radi o kleveti, uvredi, nedozvoljenm neovlašćenom iznošenju u javnost intimnih podataka o zdravlju koji mogu naneti ozbiljnu štetu ugledu, pshoza je vrlo teško duševno oboljenje Imam dokaz, ovo se ne prašta, advokat ispituje dosije. Molim nadležne u Vikipediji da mi daju precizne signaletičke podatke o navedenoj osobi, ili će to ići preko suda? 6 . .MANJKAVOST PRIMENJENOG NAUČNOG METODA, NAČIN ODLUČIVANJA GLASANJEM. Ovoga puta se postavlja pitanje validnosti obavljenih procena u vezi moga teksta za Vikiopediju. Dakle, suština je nepribegavanje naučnom metodu. A naučni metod, između ostaloga, podrazumeva objektivnost merenja, sveobuhvatnost i kontinuelnost. Naučni metod suštinski naznačava da, ukoliko je ispoštovan u naučnom radu ( a procena podnetih tekstova Vikipediji je naučni rad par excellence), svi istraživači ( korisnici, oni koji procenjuju), moraju doći do istoga rezultata. Jer istina je jedna. Kao naučni radnik predočavam korisnicima ( koji su procenjivali moj tekst), da su očigledno postojali različiti rezultati u proceni mojih vikipedijskih podataka. Jedni ih kvalifikuju različitim nazivnicima, koje bih mogao svrstati pod neispunjavanje standarda prihvatljivosti na Vikipediji, drugi imaju manje ili više suprotna viđenja. Ovakve razlike u proceni su dokaz da nije primenjen naučni metod, jer da je bio primenjen, došlo bi se do istoga rezultata. Iako postoje značajne razlike između primene naučnog metoda u egzaktnim naukama i društvenim ( Vikipedija je društvena oblast), postoje ista načela: ISTINA JE JEDNA. O čemu se ovde radi? Zašto je tako? Očigledno je dakle da procenjivanje ne podleže verifikaciji uz primenu naučnog metoda, jer je ISTINA JEDNA, nalazi procenjivača su različiti. Ovome može biti više razloga: korisnici koji su procenjivali se nisu dovoljno posvetili zadatku, jer je podneta materija vrlo složena, obuhvata čitavo naše društvo, i šire, vrlo interdisciplinarnog karaktera ( politika, pravo, istorija, i još mnogo čega), zahteva vreme i proučavanje da se u nju pronikne. Dakle, smatram da nije ispunjen ovaj uslov: sveobuhvatnost i kontinuelnost. A ima i još nečega: objektivnost, ili neobjektivnost. Jer su se čuli ostrašćeni poklici: NA GLASANJE, na kraju je većinskim glasanjem odlučeno da zahev bude odbačen. Bilo je onih koj su bili protiv brisanja.Dake nije bilo konsenzusa, jer konsenzus znači JEDNOGLASNO. U nauci nema glasanja, preglasavanja, majorizacije, istina i argumenti se ne preglasavaju u nauci, nego se jedino dolazi do istine, ako ima razlika u nalazima naučnih radnika, oni moraju isterati istinu na videlo kroz sučeljavanja mišljenja, dok se ne dođe do činjenica. Dakle, mora postojati konsenzus. Koga očigledno ovoga puta nije bilo. Glasa se u skupštini , svako navija za sebe, tamo se vređaju, prepiru, prete, tu nema govora o objektivnosti. Vikipedja nije politilčka institucija gde se sprovodi glasanje, majorizacija, nego gde treba da odnese prevagu NAUČNA ISTINA, to treba da bude delo smirenih nepristrasnih i objektivnih intelektualaca, a to znači svi moraju doći do istoga NALAZA, konsenzusa. Glasanje na Vikipediji u ovakvom kontekstu, bez konsenzusa, postavlja još neka pitanja: ko su korisnici ( glasači) koji glasaju, koliko ih ima, da li su oni objektivni ( neki su iz Srbije, ili Mađarske, Kanade, Prištine, Sarajeva, itd, nažalost živimo u vreme političke ostrašćenosti, etničkih , verskih i političkih loših procena, pogotovu na Balkanu), stručni, dobronamerni. Da li je uzorak procenjivača reprezentativan što se tiče etničkih, verskih i političkih opredeljenja? A kada spomenem uzorak po ovim kriterijumima, automatski anuliram naučnost procena na Vikipediji. Onda se može govoriti o klanovima istomišljenika, lobiranju, nenaučnim borbama za majorizaciju u glasanju. Neko spomenu demokratiju, ovo nema veze sa demokratijom u tom uskom smislu, ovo je NEPOŠTOVANJE NAUČNOG METODA. Ovde ima nešto drugo što zbunjuje procenjivače/korisnike: ovde su postojali,i još uvek postoje: tabu teme ( ova tema koju ja stavljam na Vikpediju je bila decenijama tabu, još je uvek na neki način, to mnogima smeta, jer ovde nema takvog pristupa ljudskim pravima ).Postoje i tabu ličnosti, iste ličnosti se obrću na TV, u medjima, izdavačima, javnim tribinama, ja sam još uvek zbog takve izolacije nedovoljno poznat u zemlji. Neobjektivnost se ogleda i u predstavljanju na Vikipediji osobama koje to nikako ne zalužuju, koje su krišle zakon, koje su se ogrešile o načela ljudskosti . A u isto vreme su odbačeni vrlo značajni i poznati pojedinci. Tako nešto na Vikipediji je jednostavno nedopustivo, i zaslužuje da se o tome raspravlja uz uvid javnosti. Dakel zahtevam sučeljavanje argumenata, da se dođe ŠTO PRE do prihvatljivog teksta. Zahteva se da izbacim iz teksta podatke o žrtvama moje porodice u Srebrenici u I I Svetskm ratu? Zašto? Vikipedija vrvi biogfrafijama pojedinaca koji su se ogresili o zakon i načela ljudskosti. Znam ih mnogo.Ako zatreba javnost će sve saznati, obavestiću nadležne u Vikpediji. Jedan od njih je Dragan Tomić, na Vikpediji je njegova Biografija, navodno značajan političar, dalje su podaci o njemu. Vikipedija dakle promoviše prekršioce zakona, kriminalce.Jedan od njh je i Miroslav Misković, imam detaljne podatke za mnoge druge. Ako zatreba sve će biti u javnosti. Evo argumentovanih podataka o Draganu Tomiću: PRVI OPSTINSKI SUD KRIVICNA PRIJAVA. Podnosilac prijave: Tomislav Krsmanovic, predsednik Pokreta za zastitu ljudskih, Stanka Paunovica 70,11090-Beograd protiv.Dragana Tomica, Katiceva 2, Beograd OBRAZLOZENJE , sto je Dragan Tomic kao Direktor Marketinga FGP Rekord podnosioca ove prijave , 1977 godine kao sefa sluzbe marketinga u istome , smenio i rasporedio na nize radno mesto neosnovano,.i pritiscima ga prisilio da napusti radnu organizaciju, a zatim protiv njega pokrenuo sudsko gonjenje , i na skupu zaposlenih FGP Rekord 1977 godine, pred nekoliko stotina zaposlenih FGP Rekord kazao za njega da je neuracunljiv dusevni bolesnik i obznanio netacnu Zavoda za mentalno zdravlje.Naime, podnosilac prijave je kao sef sluzbe ukazao da FGP Rekord gubi pozicije na trzistu a u korist firmi iz Slovenije i Hrvatske, i objasnio razloge i predlozio mere, sa najboljom namerom da pomogne firmi i njenim rukovodiocima, zbog cega je Dragan Tomic povredjen ukazivanjem na istinu , protiv podnosioca prijave istoga na nezakonit nacin smenio Odlukom br. 91/LVI-1 od 15.3.1977 91/LVI-1 of 15/3/1977 godine, pozivajuci se na njegov navodni nepostojeci propust pri testiranju prilikom zaposljavanja. Naime ustvrdjeno je u ovoj Odluci da podnosilac prijave prilikom prijema u radni odnos uneo popunjavajuci psiho test Cornell index red broj 42 netacan podatak da nikada nije trazio savet od specijaliste za nervne nervne bolesti dok je od strane FGP Rekord utvrdjeno da je on evidentirani pacijent Zavoda za mentalno zdravje od 1973 godine. Ovakvo obrazlozenje je manjkavo jer Cornel index je spiho test koji ne zahteva tacne odgovore, jer se testira a to nisu zvanicni kadrovski podaci. Pored toga u ovome dokumentu se vidi tendencija da se podnosilca prijave kompromituje u FGP Rekord kao psihijatrijski slucaj.Cinjenica da neko ide kod psihijatra ili neurologa ne moze biti razlog za takvu meru. A i sam D.Tomic se obracao psihijatru . Ova smena je imala za cilj da kazni podnosioca prijave..Zatim, protiv podnosioc a prijave isti je pokrenuo prekrsajni postupak pred sudijom za prekrsaje Opstine II -Up.tacka br.1613/77 navodno zbog prenosenja glasina, laznih Rakovica, II-Up.tacka br.1613/77 vesti, izazivanja revolta i neraspolozenja radnika zaposlenih u navedenoj Kriticku analizu poslovanja firme D.Tomic je podveo pod verbalni delikt. Imenovani je isto tako sazvao skup zaposlenih FGP Rekord od nekoliko stotina zaposlenih na kome je procitao medicinsku dokumentaciju podnosioca prijave koju je dobio od Zavoda za mentalno zdravlje, koja je bila lazna,vrlo poverljive prirode, tvrdeci da je isti neuracunljiv dusevni bolesnik.I na taj nacin istoga iskompromitovao i naneo mu stetu u radnoj organizaciju. Po napustanju radnog odnosa u FGP Rekord, D.Tomic je nastavio da diskrimnise i diskriminise uskracuje prava njegove supruge Aleksandre Pesic Krsmanovic u to zaposlene u istom preduzecu. Isti je nastavio da ucestvuje u uskracivanja prava podnosioca sve do pada vlasti SPS. A sve iz razloga sto su D.Tomic i podnosilac prijave bili politicki neistomisljenici. D.Tomic je to radio po nalogu SDB, kasnije je postao predsednik SSRNJ, zatim direktor Jugopetrola, a zatim predsednik skupstine Srbije.. Dobio je i nagradu Gramat SPC. Ovih dana je e saznalo za zloupotrebe D.Tomica i nezakonite finansijske transakcije i bogacenje. Dragan Tomic je u sprezi sa Miroslavom Miskovicem , koji je progonio svoga zemljaka Milisava Zivanovica iz zajednickog rodnog sela Bosnjane, drzao ga je 15 godina normalnog u ludnici. Miskovic je takodje progonio i Krsmanovica,. Navedenim radnjama Dragan Tomic je izvrsio krivicna dela prema podnosiocu: : cl.60, cl.66, cl.73.tacka 1,cl.86;cl.92, tacka 1i 3; cl.93 tacka 1;clann 94 Cl.60, cl.66, cl.73.tacka 1, cl.86, cl.92, item 1i 3; cl.93 item 1; clann 94 clan 242,tacka 1; KZS. 7. TEHNIČKI NEPRILAGODĐENO ZAHTEVIMA ENCIKLOPEDIJE

Ovu primedbu sam u potpunosti prihvatio, vrlo kvalifikovan webmaster je sve št je bilo potrebnmo učinio da izađe u susret opravdanim primedbma.

. 8. SAVET DA OPORAVIM SVOJE ORGANSKO ZDRAVLJE.

Ovakve opaske su neobične, i znak su velke ostrašćenosti i odbranaštva, u svojoj biti su vrlo neučtive, i zlonamerne.Nažalost, to je psihološki i moralni profil pojedinih poslenika na Vikipediji.

Dakle, da zaključim: na delu je cenzura, zahtevam MOMENTALNO preispitivanje odluke, ukoliko Vikipedija ima predloge korekcije, neka izvoli da ih saopšti precizno i jasno? U međuvremen ću maksimalno obavestiti sve nadležne instance u Wikipediji, javnost, medija, organizacije, od korisnka Kašter zahtevam da odmah obriše iz Vikipedije inkriminisani tekst o mome duševnom zdravlju da mi za to da dokaze, pod pretnjom utuženja?

U nadi da će Vikipedija ispoštovati deontološka načela, pravila ponašanja Vikipedije, i u komunikaciji sa mnom dovesti NAJHITNIJE dosije do pravičnog ishoda.

Tomislav Krsmanović


Predlog[uredi]

Господине Крсмановићу, ја бих вам препоручио слиједеће. Када се чланак обрише, да ја лично напишем краћи чланак о вама, по независним информацијама које су ми доступне. На основи тога би се касније чланак могао проширити по потреби. Тиме би се највећа замјерка отклонила, то јест тврдња да сте ви сами писали чланак о себи, што се обично сматра недопустивим. Видјећемо шта ће остали да кажу о овом приједлогу и да ли су заинтересирани. Ако не буде реакције, чланак ће бити ионако обрисан, а ја ћу написати нови, само у кратким цртама. Поздрав и желим вам све најбоље. --Мирослав Ћика (разговор) 17:38, 1. март 2010. (CET)


Поштовани господине Ћика, Хвала на Вашој разумној поруци. Ја се слажем са Вашим предлогом, али под условом, да прво погледам текст. Уједно да се сложите да би се касније чланак могао проширити по потреби, разуме се у договору са Вама и Вашим сарадницима, сходно правилима Википедије.Шта Вама ја дугујем за узврат за ту услугу? Искрен поздрав Томислав Крсмановић

Господине Крсмановићу, овдје радимо на слиједећи начин. Један почне, други допуни, трећи поправи грешку, четврти дода ово, пети оно... Ниједан наш чланак нема једног уредника. Тако да ви ако нешто видите што није истина или је грешка у чланку о вама, једноставно можете то да промијените. Али, то право задржава сваки уредник, не само ја или ви. Нико не може да каже: ово је само мој чланак. Не. У тренутку кад напишете текст овдје, предали сте га бесплатно свима, да га уређују даље. Таква су правила википедије. Дакле, свако може да се пријави и да уређује чланак о вама или о било чему другоме. Сама википедија подлијеже законима САД, тако да било какве легалне акције имају јако слабе шансе за успјех. Шта мени дугујете? Ништа. Једном сам прочитао вашу књигу коју сте бесплатно објавили на интернету. То ми је довољна плата. Сви ми овдје радимо бесплатно, са циљем проширења свеукупног људског знања, и да оно буде доступно свима. --Мирослав Ћика (разговор) 20:59, 1. март 2010. (CET)

Ja bih samo da podsetim Ćiku, i da kažem g. Krsmanoviću. Osobe o kojima postoje članci na Vikipediji nemaju ama baš nikakvu kontrolu nad istima, stoga ne bi bilo u redu da to pravo dajemo g. Krsmanoviću. Članci na Vikipediji, kad se postave, postaju vlasništvo Vikipedije, tako da u budućnosti, može da se desi g. Krsmanoviću da s eu članak o vama unese neki podatak koji se vama ne sviđa, međutim, ako je taj podatak validno referenciran, nećete imati nikakvo pravo da ga izbacite. Zato apelujem na vas, dobro razmislite pre nego što se upustite u avanturu postavljanja članka o sebi na Vikipediji. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 19:12, 1. март 2010. (CET)

Ево нешто сам ја написао у новом чланку Томислав Крсмановић. Најискреније вас молим да се обратите некоме ко познаје ваш рад за веће допуне чланка, а да се ви лично ограничите на исправке грешака и мање интервенције. Треба нам и година рођења и мјесто рођења, то можете сами додати. Уколико поновно дођемо у ситуацију да већина људи сумња да сте већину текста написали ви, нећу моћи ништа да урадим, па вам зато дајем ове савјете. Све најбоље вам желим. --Мирослав Ћика (разговор) 21:13, 1. март 2010. (CET)

Ćiko, molim te, pa zar je tebi potrebno govoriti da blogovi i forumi NISU reference? I to ni manje ni više nego forum Burek! Takođe, ovaj članak sadrži neke vrlo kontroverzne izjave, tako da ih treba referencirati. Kao npr. onaj deo o zloupotrebi psihijatrije u SFRJ i da je Jugoslavija bila pred izbacivanjem iz Svetskog udruženja psihijatara. Članak doduše mnogo bolje izgleda, ali ipak ga treba referencirati unutrašnjim referencama i naravno, NIKAKO forumom Burek i blogovima. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 22:14, 1. март 2010. (CET)

Слажем се да су референце танке. Требају књиге, часописи и документација. Пошто нисам у Србији, до тога ми је теже доћи. Што се мене тиче, могла би се ставити наљепница траже се извори ако желиш. --Мирослав Ћика (разговор) 22:19, 1. март 2010. (CET)

Ne radi se o tome šta ja želim, meni je da ti pravo kažem, malo postalo neprijatno u celoj ovoj situaciji, jer je očigledno da je g. Krsmanović dosta propatio u životu a sad ispada da ovde nikog nije briga za to. Ali i sam znaš, nisi početnik, da što ne ide, ne ide, i kako treba da izgleda jedan enciklopedijski članak, ovde na Vikipediji. Možda bi g. Krsmanović mogao da obezbedi reference za te tvrdnje i tako napravi članak po pe-esu? --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 22:23, 1. март 2010. (CET)

Statistike posećivanja srpske i susednih vikipedija[uredi]

Koga zanima nek pogleda. [5] --109.93.32.7 (разговор) 13:30, 6. фебруар 2010. (CET)

Gde je to na wikimediji?--Alexmilt (разговор) 20:38, 7. фебруар 2010. (CET)

Имена владика[uredi]

Како да пишемо наслове у чланцима о црквеним великодостојницима? Ево примјера, па се изјасните?

  1. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије
  2. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић
  3. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић)
  4. Митрополит Амфилохије
  5. Митрополит Амфилохије Радовић
  6. Митрополит Амфилохије (Радовић)
  7. Амфилохије Радовић
  8. Амфилохије (Радовић)
  9. Владика Амфилохије
  10. Владика Амфилохије Радовић
  11. Владика Амфилохије (Радовић)

Ако се сјетим још које варијанте, додаћу у списак. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:49, 7. фебруар 2010. (CET) с.р.

Ово ће можда да ти помогне. --93.87.193.136 (разговор) 20:04, 7. фебруар 2010. (CET)

Знам ја за ово, али правила именовања црквених поглавара су увијек ван општих правила. Тако имамо патријарх српски Иринеј, а не Иринеј Гавриловић. Треба једном засвагда рашчистити како ћемо убудуће писати и имена других владика, јер сада имамо двоструке стандарде. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:12, 7. фебруар 2010. (CET) с.р.

Имаш то под насловом "Изузеци", поднаслов "Верски поглавари". Врховни су изузеци, нижи од њих нису. --93.87.193.136 (разговор) 20:16, 7. фебруар 2010. (CET)

Упознат са и са тиме, али ето овдје има да се и нижи великодостојници називају титулама, а неки не. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:21, 7. фебруар 2010. (CET) с.р.

Код овог лика којег наводиш, пошто је митрополит а виши од њега је патријарх, пише се име и презиме а не тамо неке комбинације са титулом. --93.87.193.136 (разговор) 20:23, 7. фебруар 2010. (CET)

Не односи се ово само на митрополита Амфилохија, него на писање имена свих владика. Ово је само примјер. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:27, 7. фебруар 2010. (CET) с.р.

Уколико су „владике“ (која год титула) највиши чинови у устројству дотичне цркве онда се пише титула у имену чланка, а уколико нису онда се титула не пише. --93.87.193.136 (разговор) 20:31, 7. фебруар 2010. (CET)

И ја се мислим исто тако, али ето због двоструких стандарда морам питати мишљење осталих. Причекаћу још мало да видим има ли неко има неке примједбе или другачије мишљење, а ако нема почећу да исправљам наслове чланака. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:38, 7. фебруар 2010. (CET) с.р.

При преименовању обавезно провери да ли дотична титула била највиши чин у време кад је дотични лик вршио служби односно располагао том титулом. --93.87.193.136 (разговор) 20:45, 7. фебруар 2010. (CET)

Вероватно је са енциклопедијског становишта најбоље да буду под насловом облика Амфилохије Радовић где ће на почетку текста бити наведена пуна титула, а помоћу преусмерења решени и сви остали облици. --Ђорђе Стакић (р) 15:23, 8. фебруар 2010. (CET)

Изузеци би могли бити када име није јединствено, на пример Епископ Јован Илић, мада ако ћемо доследно требало и ту да стоји Јован Илић (епископ). --Ђорђе Стакић (р) 15:26, 8. фебруар 2010. (CET)

Лоши важни чланци[uredi]

Пошто је на политици поменут (не)квалитет чланака, (не)релевантност српске википедије, чисто само да напоменем да су нам лоши (у односу како би требало) чланци: медицина и биологија (стоје тако још од када сам се ја регистровао, пре 4 године), Сахара, физика, свети Сава, Словенија (остале екс-Ју републике варирају од ајд још боже помози до могу бити сјајни), квантна механика, суседне земље Бугарска, Румунија, Албанија и Мађарска, САД, Кина, Турска. Па ако би се из овог родила каква акција, барем од првих 5-6 критичних то би било лепо. -- Bojan  Razgovor  18:57, 9. фебруар 2010. (CET)

Urodio si plodom, Bugari več potpomažu...ma znao sam da su na dežuranju, ali da če tako brzo reagovati, to nisam. --Mile (разговор) 20:42, 9. фебруар 2010. (CET)
Šta je pisac hteo da kaže? -- Bojan  Razgovor  23:35, 9. фебруар 2010. (CET)

Прати... [6] --Mile (разговор) 23:55, 9. фебруар 2010. (CET)

To nema nikakve veze sa ovim što sam ja pokrenuo. -- Bojan  Razgovor  23:56, 9. februar 2010. (CET)

Francuska sela[uredi]

Transkripcija francuskih sela je pri kraju. Ostalo je da se prevedu još 5 departmana od 70 i nešto. Od tih pet, tri su polunemačka a dva su na Korzici. Za polunemačke departmane potrebno je kombinovano francusko-nemačko znanje. Ja znam nemački i prošetao sam kroz ova tri:

Sada je gotovo preko 80%. Neka neko ko zna francuski baci pogled i prevede šta zna. Onda će ostati još par nepoznatih koje možemo da raščistimo u razgovoru.

Za Korzikance nemam ideju, pogledajte pa vidite:

Ajde malo da se angažujemo. --Alexmilt (razgovor) 12:49, 12. februar 2010. (CET)



Nisam baš siguran da transkripcija imena naselja u Rajni i Mozelu ide baš tako. Evo, pogledaj na engleskoj Vikipediji članakAltkirch, gde se u uvodnoj rečenici kaže da je izgovor, odnosno transkripcija Alkirš (a ne Altkirh, kako bi bilo sa nemačkog). A evo, našao sam i ovaj sajt [7], pa ko ima vremena, neka ga prouči.

--Sly-ah (razgovor) 14:24, 12. februar 2010. (CET)

Mala komplikovanost nemačkog jezika. Književni nemački jezik (Hochdeutsch) jasno govori da se "ch" čita kao "h", međutim još uvek veliki broj ljudi stvari čita i sa "š", a da to u normalnom govoru nije greška iz razloga što se oba razumeju. Nešto od toga se nalazi ovde: [8]. Nekome sa naših prostora je to veoma čudno da se ne pravi razlika između "h" i "š" ali se svakoga dana srećem sa tim. Radimo. --Alexmilt (razgovor) 14:51, 12. februar 2010. (CET)

Radi se o njemačkim lokalizmima. Za transkripciju pak, ona ne bi trebalo da igraju nikakvu ulogu, pošto su njena pravila zasnovana na pisanom njemačkom. Jedino treba vidjeti koja transkripcija važi - sa njemačkog ili francuskog. --Kašter (разговор) 00:46, 13. фебруар 2010. (CET)
Uspeli smo da rasčistimo. Koristi se nemački izgovor, eventualno sa malim izmenama: [9]. Tako da je sada ostao još departman Mozel: Korisnik:FelixBot/fr/Mozel, gde ne znamo oko 40 naziva francuskog porekla. Znači treba nam neki "Francuz" da to rastumači. A što se Korzike tiče koliko ja znam napisano je da Francuz može da pročita, jer su natpisi na Korzikanskom drugčiji a to se vidi kada se prošeta po drugim vikipedijama. --Alexmilt (razgovor) 11:57, 13. februar 2010. (CET)

Još 30 u Mozel. :) --Alexmilt (razgovor) 12:56, 13. februar 2010. (CET)

Šta da se radi u ovakvim slučajevima: Han-sur-Nied. Ovo znači Han na Nied (reka). --Alexmilt (razgovor) 15:46, 12. februar 2010. (CET)

Što se Korzike tiče ja sam živeo u ubeđenju da se radi o korzikanskim nazivima, pa zato niko to ne ume da pročita. Međutim posle nešto izgubljenog vremena shvatio sam da je u pitanju Francuski. Tako da mi nije jasno što to nije transkribovano.--Alexmilt (razgovor) 20:51, 12. februar 2010. (CET)

Velika pomoć za Mozel: [10] --Alexmilt (razgovor) 13:11, 13. februar 2010. (CET)

Ostalo je još 20 u Mozel, ajde neka neko to pročita na Francuski. --Alexmilt (razgovor) 13:24, 13. februar 2010. (CET)

Tom prilikom kada je bot uneo francuska sela, posao je prekinut i nije doteran do kraja. Trebalo bi razmisliti da se proces unošenja svih francuskih sela dovrši do kraja. Jedini problem tada je bio transkripcija, pohvala za sve one koji transkripciju postojećih članaka privode kraju. --Đorđe Stakić (r) 00:09, 15. februar 2010. (CET)

Ostalo je još ovo. Neko ko zna da čita francuski neka dopiše: --Alexmilt (razgovor) 00:24, 15. februar 2010. (CET)

  • Chicourt Šikur
  • Delme Delm
  • Domnon-lès-Dieuze Domnon le Djez
  • Failly Faji
  • Fonteny Fontni
  • Fontoy Fontoa
  • Fossieux Fosje
  • Fouligny Fulinji
  • Francaltroff Frankaltrof
  • Gorze Gorz
  • Haboudange Abudanž
  • Hagondange Agondanž
  • Hattigny Atinji
  • Hayange Ajanž
  • Heining-lès-Bouzonville : Hajning le Buzonvil
  • Hellering-lès-Fénétrange : Xelering le Fenetranž
  • Henridorff Henridorf (ili Anridorf)
  • Henriville Anrivil
  • Ébersviller Ebersviler

Odlično ljudi, korak po korak napredujemo. Dva su ostala nejasna:

  • Basse-Rentgen =
  • Bousseviller =

Ako neko ima drugi predlog slobodno neka dopiše, pa da razjasnimo.--Alexmilt (razgovor) 19:04, 15. februar 2010. (CET)

Ima još Kategorija:Gradovi u Francuskoj -- Bojan  Razgovor  20:11, 21. februar 2010. (CET)

Koliko vidim ima još 47. Da li je to sve? Da li ima nešto sa nekim botom ili da se sve manuelno menja?--Alexmilt (razgovor) 20:16, 21. februar 2010. (CET)
Ta sela na slovo K unošena su ručno, a ne botom, pa iz nekog razloga nisu na spiskovima za bota. Dakle, moraće ručno da se odrade. --filip ██ 00:08, 22. februar 2010. (CET)

Korzikanska sela[uredi]

Korzikanska sela u Francuskoj su nam poslednji problem u transkibovanju ovog projekta:

Radi se najverovatnije o italijanskim imenima, a može da se nađe i nešto francusko. Trebalo bi da italijanska pravila čitanja preovladavaju. Ko zna neka proba: --Alexmilt (razgovor) 19:15, 15. februar 2010. (CET)

  • Biguglia = Bigulja (Bigulья)
  • Bisinchi = Bizinki (Bizinki)
  • Cagnano = Kanjano (Kanьяno)
  • Calacuccia = Kalakuča (Kalakučča)
  • Campana (Francja) = Kampana (Francuska) (Kampana)
  • Canavaggia = Kanavađa (Kanavadža)
  • Carcheto-Brustico = Karketo-Brustiko (Karketo-Brustiko)
  • Carticasi = Kartikazi (Kartikazi)
  • Casamaccioli = Kazamačoli (Kazamaččoli)
  • Casevecchie = Kazevekie (Kazevekkьe)
  • Castellare-di-Casinca = Kastelare di Kazinka (Kastellare-di-Kazinka)
  • Castellare-di-Mercurio = Kastelare di Merkurio (Kastellare-di-Merkurio)
  • Castiglione = Kastiljone (Kastilьone)
  • Chiatra = Kjatra (Kьяtra)
  • Chisa = Kiza (Kiza)
  • Corscia = Korša (Korša)
  • Croce = Kroče (Kroče)
  • Crocicchia = Kročikia (Kročikkья)
  • Ghisonaccia = Gizonača (Gizonačča)
  • Ghisoni = Gizoni (Gizoni)
  • Giocatojo = Đokatojo (Džokatoйo)
  • Giuncaggio = Đunkađo (Džunkadžo)
  • Érone = Erone (Эrone)

Izvor: [11]

Biće da Korzikanci većinom govore francuski, a ne italijanski, pored korzikanskog i da su imena sela na francuskom i korzikanskom, kao što se može vidjeti na ovoj slici:
Corsican nationalism.jpg
Istina francuski nazivi su precrtani... :) --Slaven Kosanović {razgovor} 19:41, 15. februar 2010. (CET)
  • Bastelica = Bastelika (Bastelika)
  • Bastelicaccia = Bastelikača (Bastelikačča)
  • Belvédère-Campomoro = Belveder Kampomoro (Belьveder-Kampomoro)
  • Bilia = Bilia (Bilья)
  • Bonifacio = Bonifačo (Bonifačo)
  • Calcatoggio = Kalkatođo (Kalьkatodžoio)
  • Campo (Francja) = Kampo (Francuska) (Kampo)
  • Cannelle = Kanel (Kannelь)
  • Carbuccia = Karbuča (Karbučča)
  • Cardo-Torgia = Kardo Torđa (Kardo-Tordža)
  • Cargiaca = Karđaka (Kardžaka)
  • Cargèse = Karžez (Karžez)
  • Coggia = Kođa (Kodža)
  • Cognocoli-Monticchi = Konjokoli-Montiki (Konьokoli-Montikki)
  • Conca = Konka (Konka)
  • Cristinacce = Kristinače (Kristinače)
  • Cuttoli-Corticchiato = Kutoli-Kortikiato (Kuttoli-Kortikkьяto)
  • Forciolo = Forčolo (Forčolo)
  • Fozzano = Focano (Foccano)
  • Giuncheto = Đunketo (Džunketo)
  • Évisa = Eviza (Эviza)

Izvor: [12]

Ljudi, što se mene tiče, projekat masovnog unosa Francuskih sela se ovim završava. Ostalo je da se ovo proveri pošto ja ruski znam tek po malo, da se ubaci na odgovarajuća mesta i da se ubaci. Šta sledeće da radim? :) --Alexmilt (razgovor) 20:02, 15. februar 2010. (CET)

Beta-verzija[uredi]

Zna li se tačan ili približan datum od kada će se početi primjenjivati ova beta-verzija? --Željko Todorović (razgovor) 20:39, 17. februar 2010. (CET) s. r.

Alfa verzija je u upotrebi već skoro 10 godina. Pa ti vidi :)--Miroslav Ćika (razgovor) 15:02, 18. februar 2010. (CET)

Novi članak[uredi]

Napisala sam novi članak o knjizi "Bogomdana domaćica" koju je napisala Sofi Kinsela, pošto sam primetila da nemate ukratko sadržaj, pa me zanima da li je ovaj članak u redu? posto ste mi prethodni članak pod nazivom Deciji svet ukinuli, zbog izvesnih grešaka. Ovaj put sam se trudila da ne grešim i nadam se da nećete ukinuti i ovaj članak, jer smatram da bi mogao da probudi želju u ljudima da pročitaju ovu knjigu. Da li će članak ostati na vikipediji i da li je dobro napisan, ako nije molim Vas da mi napišete u čemu sam pogrešila kako bih mogla da ispravim te greške. Unapred hvala!

Vidi ostale članke Vikipedije, neka budu slični...po obliku. Malo stilizacije, poveznica... --Mile (razgovor) 16:40, 18. februar 2010. (CET)

Tomislav Krsmanović[uredi]

Šta je ovo, pobogu? I to u GIP-u. --Sly-ah (razgovor) 13:32, 20. februar 2010. (CET)

Gospodin Krsmanović jest poznati borac za ljudska prava i žrtva bivšeg režima. Trebali bi da imamo članak o njemu. Samo bi trebali mi da ga napišemo, a ne on.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:01, 20. februar 2010. (CET)


Vikicitati „Gospodin Krsmanović jest poznati borac“
({{{2}}})

Na Vikipediji najviše volim kada me neko upozori da je neki glumac, pevač ili borac za ljudska prava "poznat". Manje je važno po kom se kriterijumu određuje ta "poznatost" i ko uopšte određuje ko je poznat a ko nije. Bitno je da je neko "poznat", ma šta to značilo.

--Sly-ah (razgovor) 15:12, 20. februar 2010. (CET)

Pročitaj onaj tekst o njemu, možda dobiješ ideju. Prije par godina sam pročitao i njegovu autobiografiju na netu. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:28, 20. februar 2010. (CET)

Ne može se govoriti o samopromociji,jer su taj tekst predložili vrlo ugledni pojedinci,imate njihova mena i kontakt adrese,izvolite proveriti. Samopromocija bi bila da sam ja to sam napisao za sebe. Razume se oni su dobili podatke od mene, ali oni stoje iza njih, jer me znaju godinama, neki decenijama. Takođe su dati dokumentovani podaci sa pozivima na izvore koji se mogu precizno proveriti.Ukoliko i dalje opstajete sa SAMOPROMOCIJA navedite u čemu se sastoji i ŠTA ČINITI? To što neki korisnici na Wikipediji imaju takvo mišljenje, to je njihovo privatno mišljenje koje očigledno ne odgovara činjenicama,i u drastičnom je nesaglasju sa demokatskim i etičkim načelima.To bi se moglo svrstati u CENZURA. Sa sličnim obrazloženjem ste neosnovano odbili i POKRET ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA. Kada se radi da nije enciklopedijski napisano, budite ljubazni recite detalje, ŠTA DA ČINIMO?

Ja sam posvetio ceo život borbi za demokratiju, to se zna, i vidi iz teksta. A na Wikipediji se nalaze podaci o asocijalnim osobama koje su nas progonile,o lopovima, zločincima, koje mesto da budu iza rešetaka, vandali se samopromovišu na Wikipediji. I usuđuju se da opstruiraju one koji se bore za zakonitost i demokratiju. SRAMOTA! Mi ćemo to obznaniti. Nećemo dozvoliti da nas tamo cenzurišu kriminalci. Tomislav Krsmanović



Ja samo mogu da kažem da je ovo slučaj za moju struku.

--Sly-ah (razgovor) 15:42, 20. februar 2010. (CET)

Ijao...Face-grin.svg
G. Krsmanoviću, da li vi to urednike Vikipedije nazivate kriminalcima?--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 15:47, 20. februar 2010. (CET)
Ah, da. Vikipedija nije demokratija. Vikipedija je ENCIKLOPEDIJA.Face-wink.svg--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 15:50, 20. februar 2010. (CET)
Kako god... Poznat, super poznat, ili nepoznat, članak nije napisan enciklopedijski. Inače, za zamjerke na sadržaj i relevantnost su predviđene druge stranica na ovom projektu. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:44, 20. februar 2010. (CET)
Samopromocija je uvijek kada neko napiše članak o samom sebi, ili o organizaciji čiji je član. Enciklopedijski stil pisanja je valjda poznat svakom obrazovanom čovjeku, a može se pogledati bilo koja tradicionalna enciklopedija, osim drugih članaka na Vikipediji, kako bi se stekao dojam, kako to izgledaju enciklopedijski članci..., u ovom slučaju biografije. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:49, 20. februar 2010. (CET)

Mogu prihvatiti mišljenje da članak nije enciklopedijski napisan, a što se tiče tvrdnje da je samopromocija, ja sam argumentovano dokazao da nije-jer su tekst napisali drugi, a ne ja ( Izvolite proveriti,imate kontakt adrese), dati su izvori podataka koji se mogu neoborivo proveriti. Zato Vas molim da mi navedete konkretno ŠTA DA UČINI WEBMASTER da bi tekst dobio prihvatljivu enciklopedijsku formu? Tomislav Krsmanović


Dajte, ljudi, radi se o školskom primeru samopromocije, samo što gdin Krsmanović ne zna šta ta reč znači. Dalje, Laslo smatra da bi se o ovom članku trebalo raspravljati, iako su pravila Vikipedije jasna kada je u pitanju tretman samopromotivnih članaka. Ako sad napravimo presedan, pustićemo duha iz boce, a onda smo nagrabusili. Imali smo mi sličnih slučajeva u prošlosti (setimo se onog slikara Nikostrata, koji je nekoliko meseci revnosno doprinosio na Vikipediji sve dok nije ostvario unapred zadati cilj - članak o sebi na Vikipediji koji je on lično napisao, e da bi nakon kratkog vremena netragom nestao sa Vikipedije), pa opet nismo izvukli nikakvu pouku.

Gospodine Krsmanoviću, moguće da su tekst napisali drugi, ali ste ga vi POSTAVILI na Vikipediju. To je, jednostavno rečeno, samopromocija.

--Sly-ah (razgovor) 16:14, 20. februar 2010. (CET)

Željko Todorović predlaže da se članak sredi i privede enciklopedijskom stilu. Da li to znači da članak ostaje?

--Sly-ah (razgovor) 16:21, 20. februar 2010. (CET)

OK. Idemo ovako. I ja mogu da razumijem da nisi upoznat sa svim zavrzlamama (pravilima) koje su stvorene kroz višegodišnji proces kristalisanja projekta na više jezika, ne samo na srpskom, ali moram opet da kažem da se na Vikipediji obeshrabljuje pisanje članaka o samom sebi ili organizaciji čiji je neko član (preduzeće, pol. stranka, nevladina org., itd). Drago mi je da prihvataš makar dio onoga što sam rekao i nadam se da ćeš se potruditi da isklešeš članak tako da ipak dobije enciklopedijski stil. Na prvom mjestu, treba da izbaciš sve manje relevantne podatke, jer enciklopedijski članci nisu Curicculumi. Vjerujem da ti znaš bolje nego ja, šta je u tvojoj biografiji manje relevantno. Kako bi dobio definitivnu ideju kako izgledaju biografije, pogledaj neku tradicionalnu enciklopediju. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:23, 20. februar 2010. (CET)

Ovo je ludilo. Ti, Slavene, predlažeš autoru članka o samom sebi da ga "iskleše" i da "izbaci nerelevantne stvari". Da li to znači da je Vikipedija digla ruke od "obeshrabrivanje pisanja članaka o samom sebi ..."?

--Sly-ah (razgovor) 16:27, 20. februar 2010. (CET)

Ne, ali mi na Vikipediji na srpskom, nismo uspjeli da se dogovorimo i definišemo jasna pravila po ovom pitanju, tako da je ostalo da "samo obeshrabrujemo". Vođene su višemjesečne diskusije na temu, ali nismo došli do konkretnog rješenja, nažalost. Sve te priče i prijedlozi su sada po nekakvim arhivama. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:31, 20. februar 2010. (CET)
Inače, u ovim stvarima (pravilima) smo dosta u zaostatku u odnosu na druge jezičke projekte, prosto što vrlo teško dolazimo do rješenja, naime dijalog i konsenzus o bitnim pitanjima za ovaj projekat, su nam na vrlo niskom nivou. Ali to već znaš... --Slaven Kosanović {razgovor} 16:35, 20. februar 2010. (CET)

Aaa, dobro onda. Krivo mi je što izgubih vreme na dokazivanju da je ovaj članak samopromocija, umesto da sam poradio na članku o sebi.

--Sly-ah (razgovor) 16:43, 20. februar 2010. (CET)

en:Wikipedia:Autobiography --Slaven Kosanović {razgovor} 16:48, 20. februar 2010. (CET)
{{Šablon:autobiografija}}. --93.87.152.10 (razgovor) 16:50, 20. februar 2010. (CET)
Znam da imamo šablon, ali je zanimljivo da nismo uspjeli da se usaglasimo oko sadržaja pravila. Na istoimenoj stranici na en: viki se jasno vidi da ne postoji interviki na našu Vikipediju. Na mnogim Vikipedijama na drugim jezicima, takvi članci se predlažu za brisanje. Na španskoj viki, recimo, kaže se da to opet ne znači da će članak biti obrisan, nego da zvisi od rezultata glasanja. Na engleskoj viki, uprkos tome što se snažno obeshrabljuje pisanje biografija, ostavlja se mogućnost da se one ipak pišu u „određenim situacijama“... Sve u svemu, kontroverzna tema. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:58, 20. februar 2010. (CET)
Izvinjavam se, izgleda da ipak imao tu stranicu sa šablonom da se radi o "smjernici Vikipedije". I u našoj smjernci se kaže da će takvi članci biti predloženi za brisanje, s tim da sve zavisi od rezultata glasanja (posljednji pasus)... --Slaven Kosanović {razgovor} 17:14, 20. februar 2010. (CET)

Mislim da je argumentima dokazano da su tekst po svom nahođenju napisali drugi, vrlo ugledni ljudi, među njima i disident broj 2 na ovim prostorima-MIHAJLO MIHAJLOV.Samopromocija je kada neko sam o sebi piše. Ne želim da dajem komentare na mišljenje da ne znam šta je pojam SAMOPROMOCIJA, jer je to neozbiljno. Još je neozbiljnija tvrdnja da sam ja tehnički sam stavio tekst na Vikipediju, to uopšte nije bitno, to je tehničko pitanje, ne treba mešati zanatske( vojničke) radnje i projektantske realizacije. Ne treba mešati žabe i babe.Tekst je stavio na vikipediju plaćeni vebmaster Zoran Dimitrijević pošto ja to ne umem da radim.( Evo njegov telef on-011-8511072).Neko spomenu da ja ADMINISTRATORA nazivam KRIMINALCEM ! Još čudnija tvrdnja.Ja sam nazvao kriminalcima pojedince koji su predstavljeni na Vikipediji, a koji su se drastično oglušili o načela zakonitosti i ljudskosti. Ne vidim nikako kako bi to mogao biti ADMINISTATOR. Primedba da Vikipedija nije mesto za detaljan Cirikulum Vitae , može izgledati na prvi pogled sasvim logična, ali u životu nije sve jedne iste forme, u mom slučaju se radi o sledećem: JA SAM BIO ŽRTVA ZLOGLASNE ZLOUPOTREBE PSIHIJATRIJE, i takvu tvrdnju tadašnjih počinioca treba pobiti, a to se ne može postići prostim rečima-JA SAM ŽRTVA ZLOUPOTREBE PSIHIJATRIJE, JER NISAM BIO LUD, POTPUNO SAM DUŠEVNO URAVNOTEŽEN. Tu tvrdnju treba detaljno dokumentovati jer u suprotnom nema efekta.Zato toliki detalji.Ali ja ću učiniti nešto i po ovom pitanju .Plašim se da nekome ne smeta što ističem da su mi ustaše ubile 20 srodnika u Srebrenici u Drugom sv ratu, dvoje u Jasenovcu maljem u glavu, 3 su ubili Nemci, ili pak smetaju moji podaci o masovnim progonima građana u prethodnom poretku. Ima psihopata koji mrze druge nacije, koji se svugde pačaju, i tako prikazuju, umesto da mudro ćute. Za sada ovoliko, nemam vremena za beskrajne diskusije. Tomislav Krsmanović

Niko ne dovodi u pitanje tvoj život niti patnje koje si imao. To niko od nas ne može da radi. Ovdje je tema kako napisati neku biografiju da ne izgleda kao izvještaj u nekom sudskom procesu. Osim toga ovo nije dobro mjesto za isticanje i prebrojavanje žrtava bližnjih. Vjeruj mi, mnogi od nas su imali tu nesreću i za vrijeme fašizma u dr. sv. i kasnije u eri komunizma. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:14, 20. februar 2010. (CET)

Slavene, odgovori mi: U nekoliko izvora postoje tekstovi o meni, odnosno moje biografije. Da li ja smem da okačim te članke na Vikipediju, uz napomenu da to ne bi bili moji članci, već bih ih ja samo postavio na Vikipediju? Ja umem da uređujem članke, ali bih ovaj put to izbegao i konsultovao bih se sa svojim "vebmasterom".

--Sly-ah (razgovor) 17:21, 20. februar 2010. (CET)

Ja ne mogu da odlučujem o tome. Mogu samo da kažem da se pisanje autobiografija "snažno obeshrabruje". Tako piše u smjernici na našoj viki, a i na mnogim drugim, između ostalih i na engleskoj viki. Dakle, po smjernicama, stvar ide na glasanje. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:26, 20. februar 2010. (CET)
Vikicitati „Željko Todorović predlaže da se članak sredi i privede enciklopedijskom stilu. Da li to znači da članak ostaje?“
({{{2}}})

Ne, ja nisam predlagao da članak ostane, samo sam rekao da je članak potrebno enciklopedijski srediti, budući da je neko skinuo oznaku za brzo brisanje. --Željko Todorović (razgovor) 17:30, 20. februar 2010. (CET) s. r.


Vikicitati „Ne, ja nisam predlagao da članak ostane, samo sam rekao da je članak potrebno enciklopedijski srediti“
({{{2}}})

(Željko)

Vikicitati „Željko Todorović predlaže da se članak sredi i privede enciklopedijskom stilu.“
({{{2}}})

(Zlaja)

Željko, Željko ...

Vikicitati „Mogu samo da kažem da se pisanje autobiografija "snažno obeshrabruje".“
({{{2}}})
Vikicitati „Drago mi je da prihvataš makar dio onoga što sam rekao i nadam se da ćeš se potruditi da isklešeš članak tako da ipak dobije enciklopedijski stil. Na prvom mjestu, treba da izbaciš sve manje relevantne podatke, jer enciklopedijski članci nisu Curicculumi.“
({{{2}}})

I ti ovo zoveš "snažnim obeshrabrivanjem".

Vikicitati „Dakle, po smjernicama, stvar ide na glasanje.“
({{{2}}})

Vidiš li ti ikakvo glasanje?

--Sly-ah (razgovor) 17:44, 20. februar 2010. (CET)

Vikicitati „Željko Todorović predlaže da se članak sredi i privede enciklopedijskom stilu. Da li to znači da članak ostaje?“
({{{2}}})
Nisam htio da se stekne pogrešan utisak zbog pitanja, koje sredi nakon konstatacije. Vidio sam ja šta on kaže, ali možda odgovor na citat nisam sročio kako treba. Moje lično mišljenje je da se članak treba prvo srediti pa tek onda odlučivati o njemu, budući da ja lično ne mogu ovako detaljno pročitati članak, kada je sve zbrkano i nepregledno. --Željko Todorović (razgovor) 18:45, 20. februar 2010. (CET) s. r.

Vikicitati „Moje lično mišljenje je da se članak treba prvo srediti pa tek onda odlučivati o njemu,“
({{{2}}})

Pa zar nije logičnije i ekonomičnije prvo odlučiti da li članak ostaje ili ne, pa tek onda pristupiti sređivanju (ako se odluči da članak ostaje, naravno)?

--Sly-ah (razgovor) 19:16, 20. februar 2010. (CET)

Meni odgovara i ta varijanta, ali vidim da nikome doista nije stalo da članak izbriše odmah, budući da bi neko već pokrenuo inicijativu za brisanje. A već sam rekao, ja ga ne mogu pročitati onakvog svog nesređenog i nikakvog. --Željko Todorović (razgovor) 19:21, 20. februar 2010. (CET) s. r.

Zlajo, napiši ti svoju biografiju, a ja ću je okačiti na Vikipediju. Sa sve referencama. I ne, ne zezam se, mrtva sam ozbiljna.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:29, 20. februar 2010. (CET)

G. Krsmanoviću, citiram vas:

Vikicitati „Ja sam posvetio ceo život borbi za demokratiju, to se zna, i vidi iz teksta. A na Wikipediji se nalaze podaci o asocijalnim osobama koje su nas progonile,o lopovima, zločincima, koje mesto da budu iza rešetaka, vandali se samopromovišu na Wikipediji. I usuđuju se da opstruiraju one koji se bore za zakonitost i demokratiju. SRAMOTA! Mi ćemo to obznaniti. Nećemo dozvoliti da nas tamo cenzurišu kriminalci.“
({{{2}}})

Pogledajte svoju poslednju rečenicu. A onda je uklopite u kontekst ostalog citiranog teksta. Šta bi ona trebalo da znači osim da nazivate sve nas ovde kriminalcima, koji cenzurišu vaš CV na Vikipediji? --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:29, 20. februar 2010. (CET)

Kao što rekoh, Vikipedija nije demokratija, to stoji u pravilima iste. Vikipedija je enciklopedija, tako da kriterijum da li će se naći neko u njoj ili ne ne zavisi od toga da li je osoba dobra ili loša, da li se borila za demokratiju, bila žrtva ratova i nasilja, već samo da li je relevantna ili nije za jednu enciklopediju. Da je tako kako vi kažete, onda ne bi trebalo da imamo ni članke o Hitleru ili Staljinu i mnogim drugim istorijskim zlikovcima. Ali to bi bilo suludo, zar ne? Treba dokazati da ste vi relevantni za jednu enciklopediju, ne da li ste borac za demokratiju, žrtva prošlog režima i sl. Mnogi dobri ljudi su takođe izgubili najbliže i bili žrtve prethodnog režima protiv koga su se borili svim svojim snagama i srcem, pa se opet ne nalaze ni u jednoj u enciklopediji. Dakle, dokažite da ste relevantni, pa možemo da razgovaramo dalje. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:38, 20. februar 2010. (CET)

Zlajo, siguran sam da znaš gdje se nalazi stranica za predlaganje članaka za brisanje. To sigurno nije admin tabla niti trg. Što se tiče obeshrabrivanja pisanja autobiografija, postojeće smjernice daju razloge zašto ne treba pisati takve članke, ali nisu eksplicitne šta da se radi kada je članak već napisan. Ustvari jesu. Predlažu da se takvi članci predlože za brisanje na odgovarajućoj stranici, te da se o tome odluči putem glasanja. Inače, kao što sam već rekao, mnoga pravila/smjernice na ovom projektu bi trebalo ažurirati/dopuniti/prilagoditi, što zahtjeva vrijeme i spremnost veće grupe ljudi da se time pozabave. Takođe, osim što non-stop kritikujete ovo ili ono, mogli biste da preuzmete breme na sebe, pa proučite šta bi sve trebalo dopuniti/doraditi u pravilima/smjernicama na našoj Vikipediji i odradite taj posao, te predložite zajednici da usvoji. Ze većinu tog posla upoređivanja i dorađivanja, referent je en viki. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:41, 20. februar 2010. (CET)

Misliš da gubimo vreme i živce kao što smo izgubili na ovom predlogu? Neka hvala, jednom je sasvim dovoljno.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:53, 20. februar 2010. (CET)

A šta misliš koliko puta su meni testirani živci na ovom projektu, za ove četiri godine? Ko zna kako bi sada izgledao ovaj projekat da se više nas nije zainatilo da ostane u okvirima normalne enciklopedije, koliko god je to bilo u našoj moći. I pored toga, bilo bi potrebno daleko više napora da se mnoge stvari dovedu u red, ali je za tako nešto potrebno još više ljudi spremnih da se posvete postojećim problemima. --Slaven Kosanović {razgovor} 20:05, 20. februar 2010. (CET)
Mislim da Zlaja i ja znamo vrlo dobro kako to izgleda kad tebi neko testira živce. Baš zato ne želim da se više uplićem mnogo u beskonačne i jalove rasprave. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:07, 20. februar 2010. (CET)
Pa ništa, onda uživaj. --Slaven Kosanović {razgovor} 20:11, 20. februar 2010. (CET)
Of course I will... Face-wink.svg--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:23, 20. februar 2010. (CET)
Vikicitati „Zlajo, siguran sam da znaš gdje se nalazi stranica za predlaganje članaka za brisanje“
({{{2}}})

Nemam pojma. U stvari, možda bih je i našao nakon kraće potrage, ali, nije u tome bit cele priče. Ja sam siguran da i ti i Željko i Laslo znate BOLjE od mene gde se nalazi narečena stranica, pa vam ne pada na pamet da članak predložite za brisanje. Štaviše, vi savetujete autora spornog članka kako da popravi članak, da ga upristoji, izbaci nevažne podatke i privede enciklopedijskoj normi. Ukratko, iz meni nepoznatih razloga (iako je Vikipedija tu izričita što se tiče samopromotivnih članaka) vas trojica želite i nastojite da članak ostane (malo sređen, naravno). Laslo kaže da članak nije za brisanje (sic!) (iako se radi o samopromociji), ti tvrdiš da samopromociju treba obeshrabrivati, da bi nekoliko redaka dalje i nekoliko minuta kasnije savetovao autora članka kako da ga upristoji, a Željko predlaže postupak koji je lišen svake logike: prvo srediti članak, a onda ga, eventualno, obrisati posle glasanja!

Vikicitati „Takođe, osim što non-stop kritikujete ovo ili ono, mogli biste da preuzmete breme na sebe“
({{{2}}})

Mislim, ovo ti je prilično nizak udarac s obzirom na to da se u poslednjih nekoliko godina od TVOJE kritike svega i svačega ne može disati ovde na Vikipediji. A što se tiče preuzimanja bremena na sebe, mislim da sam sasvim dovoljno bremena preuzeo na sebe odlučivši da se posvetim nekim stvarima na Vikipediji za koje niko drugi nema ni znanja ni volje pri čemu sam morao da istrpim i konstantne uvrede koje su mi upućivali neki (a upućuju i dan-danas) i pretnje blokadama, i blokade (seti se malo, i ti si imao tu čast i zadovoljstvo), i tragikomične pokušaje "glasanja o Pravopisu i Prćiću", i pretnje na drugim sajtovima itd. itd. I ti sad meni govoriš o "preuzimanju bremena". Ja bih te tvoje verbalne eskapade opisao kao cinične, ali za cinizam su potrebne stanovite osobine ličnosti koje ti ne poseduješ, pa ću se samo zadržati na opisu: tragikomično.

--Sly-ah (razgovor) 20:36, 20. februar 2010. (CET)

Jbg, toliko vremena si ovdje te ne mogu da vjerujem da ne znaš za te stranice. Zatim, svako zaslužuje savjet kako o tome kako pisati bolje i prihvatljive članke, nevezano za konkretan slučaj. Takođe, izgleda da ne čitaš šta pišem. Smjernice nisu jasne o tome da takve članke treba odmah brisati. Da jesu budi siguran da bi ga odmah obrisao. Za svaki slučaj pročitaj ih i na našoj i na en viki, pa ćeš vidjeti da su apsurdne i kod nas i kod njih. S jedne strane snažno obeshrabruju pisanje autobiografija, a s druge ostavljaju mogućnost da takvi članci opstanu. Na en viki čak kažu da je u nekim slučajevima prihvatljivo pisanje istih. Pa ti sad vidi. --Slaven Kosanović {razgovor} 20:52, 20. februar 2010. (CET)

Evo, ja sam stavila članak na glasanje. Ko da je bitno ko će ga staviti... Eto, idite na glasanje i glasajte. A možete i tamo da komentarišete. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:45, 20. februar 2010. (CET)



I da, zaboravih Ćiku koji me uverava da je čovek poznat. I da je njegovu biografiju pročitao onomad na netu. Po tom kriterijumu srpska Vikipedija bi mogla da ima nekoliko miliona članaka.

Samo da ti napomenem da si ti svoje savete o tome kako treba pisati enciklopedijski savet davao čoveku koji je sam priznao da nije napisao članak, već da su to drugi učinili. Možda ne bi bilo loše da preko gdina Tomislava saznaš ko su pravi autori članka, da stupiš u kontakt s njima i da ima pružiš nekoliko svojih saveta.

Da skratimo priču, Jagoda je stavila članak za glasanje, pa svi imamo šansu da glasamo i da se "očitujemo". Baš me interesuje da li sam bio u pravu.

--Sly-ah (razgovor) 21:06, 20. februar 2010. (CET)

Ne postoji razlog da se sa bilo kim uspostavlja privatni kontakt kako bi se rješavao problem sa nekim člankom. Ovo je otvoren projekat i sve što se tiče sadržaja u člancima može i treba da se rasrpavlja ovdje, na Vikipediji. --Slaven Kosanović {razgovor} 09:24, 21. februar 2010. (CET)
Vikicitati „Svega ovog ne bi bilo da je Pera otišao pravo u policiju...“
({{{2}}})

...to jest, da je neko drugi napisao ovaj članak, uz žestoku korekciju bi mogao da opstane. Mogao bih i ja da napišem članak o rok-grupi (ustvari, nju primitivs) koju sam osnovao u gimnazijskim danima i koja je u istoriji eks-ju roka ostala zapamćena po tome što nije imala ni jedan nastup, ali ne pada mi na pamet da koristim Njiki za ono čemu ne služi. Možda ovo i nije samopromocija, ali činjenica da je napisao onaj o kome se u članku govori, bitno menja stvar. Pera Kojot Šta je, bre??? 11:45, 21. februar 2010. (CET)


Ja sam počeo moju borbu još 1975, postao sam poznat u svetu jer sam stavio na dnevni red, obznanio,i u nečemu sprečio ZLOUPOTREBU PSIHIJATRIJE U POLITIČKE SVRHE ( MIHAJLO MIHAJLOV, SVETSKA ASOCIJACIJA PSIHIJATRIJE, SANU, AMERIČKA ASOCIJACIJA PSIHIJATRIJE, itd), o meni su pisala strana medija, intervenisale međunarodne organizacije, dobijao sam priznanja ( vidi www.isil.org-Bruce Evoy memorial Award-eminentni američki naučnici, nobelovci, kažu za mene da sam podržavan širom sveta), pokrenuo sam val disidencije, osnivao NVO, odbore, stranke, stavio na dnevni red početkom 1990-ih ZAPLENU DEVIZNE ŠTEDNJE, pisac naučnih članaka, knjiga, itd ( videti predloženi tekst i reference na Vikpediji). Ima jedna druga činjenica, ja sam decenijama bio pod medijskom blokadom, što na neki način traje, ovde je carevala MPP( moralno politilčka podobnost) koja još vek ostaje na neki način, stvorena je u mnogo čemu panorama LAŽNIH VREDNOSTI, LAŽNIH ELITA. Mnogi žele da znaju o meni više, kako zemlji, tako i van nje.

Taj momak koji kaže da bi onda trebalo staviti na Vikipediju više miliona građana Srbije, mene dakle svrstava u nekoga ravnog po svojim zaslugama milionima običnih građana Srbije.Za ovo nemam komentara, neki od mojih saboraca su sada lideri Srbije, mene politika ne interesuje.ONI KAŽU DA SAM JA DOPRINEO RAZVOJU DEMOKRATIJE U SRBIJI( videti reference i izvore teksta na Vikipediji). Dotični momak kaže da bi i on mogao staviti svoju biografiju na Vikipediju, neka izvoli neka kaže svoje zasluge.?

Neka pročitaju moje biografske podatke, neka uzmu u obzir svoje, MI SMO U KRIZI JER MLAĐI NE POŠTUJU STARIJE, NE CENE SE PRAVE VREDNOSTI, ŽELI SE LAKO DOBITI NOVAC. Što se tiče glasanja, potrebno je da uzorak glasača bude reprezentativan, pravi, objektivan.Većina vikipedijaša su na svom mestu, ali ima onih koji stalno teraju vodu na svoj mlin, kao Švaba tra la la.( Zašto to rade, ako treba reći ću javno).Novac se treba zaraditi znojem, radom.I na kraju: na Vikipediji se pored Hitlera i Pavelića koji su ubijali moje bliske, nalaze oni koji su do nedavno progonili mene lično, i moje bliske, oni nisu Hitler, ne treba mešati žabe i babe, oni su živi, bogati, umesto da budu iza rešetaka su promovisani na Vikipediji.Ako bude stani pani, sve ću to obznaniti u javnosti.Perdlažem vam da dođem do vas sa svim dokemngftima i dokazima, svedocima.ISTERAJMO ISTINU NA VIDELO! Tomislav Krsmanović


NAPOMENA: Ovaj tekst sam poslao pre jedno sat vremena na Vikipediju, nestao je, stigao je samo deo teksta? O čemu se tu radi? Iznosim činjenice: -Što se tiče samopromocije, to je argumentima razjašnjeno, ne želim da beskrajno ponavljam, izvolite pogledati prethodne poruke ovim povodom, samopromocija je dakle stavljena u ad acta. -A kada se radi o dužini teksta , da liči na biografiju, cirriculum vitae, da nije u skladu sa tehničkim i drugim zahtevima Vikipedije, o tome sam se izjasnio, ali revidiram značajno moj stav, tekst će biti vrlo skraćen, da bude kao drugi slični spisi na Vikipediji.( Uz napomenu, da sam svestan o čemu se radi, ima detalja koji smetaju tajkunima, koji zahtevaju da se oni uklone.Znajte: TAJKUNI UNIŠTAVAJU DRŽAVU I NAROD SRBIJE). Dakle, tekst će biti skraćen, sređen i doveden da bude u skladu sa tehničkim drugim zahtevima Vikipedije.Dajte nam nekoliko dana vremena da to učinimo. Nadam se da onda neće biti problema. - neko spominje rock grupu, koje nema na Vikipediji, rock grupa može imati tu privilegiju, ali mora imati poznatost, ugled, umetničke zasluge, sam kaže da njegova rock grupa ne ispunjava te kriterijunme. Neko predoči da bi onda trebalo staviti na Vikipediju više miliona građana Srbije. Evo jednog od kriterijuma Vikpedije: make certain that the person meets the notability requirements for inclusion in Wikipedia (see notability criteria). Why do you want to know about them? Why would anyone else want to know about them? Oni sami kažu da ne ispunjavaju ove kriterijume. Ne mogu se mešati žabe i babe. Jer ja sam počeo moju borbu još 1975, postao sam poznat u svetu jer sam stavio na dnevni red, obznanio,i u nečemu sprečio ZLOUPOTREBU PSIHIJATRIJE U POLITIČKE SVRHE ( reference-MIHAJLO MIHAJLOV, SVETSKA ASOCIJACIJA PSIHIJATRIJE, SANU-Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, AMERIČKA ASOCIJACIJA PSIHIJATRIJE, AI, UNESCO, itd), osnovao prvi jugoslovenski odbor za ljudska prava još 1975 godine, o meni su pisala strana medija, intervenisale međunarodne organizacije, dobijao sam priznanja ( vidi www.isil.org-Bruce Evoy memorial Award-eminentni američki naučnici, nobelovci, kažu za mene da sam poznat i podržavan širom sveta), pokrenuo sam val disidencije, osnivao NVO, odbore, stranke, stavio na dnevni red početkom 1990-ih ZAPLENU DEVIZNE ŠTEDNJE, pisac naučnih članaka, knjiga, itd ( videti predloženi tekst i reference na Vikipediji). Ima jedna druga činjenica, ja sam decenijama bio pod medijskom blokadom, što na neki način traje, ovde je carevala MPP ( moralno politilčka podobnost) koja još vek ostaje na neki način, stvorena je u ponečemu panorama LAŽNIH VREDNOSTI, LAŽNIH ELITA, LAŽNIH VELIKANA, na sreću mnogi naši istinski valjani ljudi su ipak prodrli barijere ( Ovo zbog mojih izbornih predsedničkih rezultata, to je bila ćorava kutija).. Mnogi žele da znaju o meni više, kako u zemlji, tako i van nje. Mene dakle svrstavaju u nekoga ravnog po svojim zaslugama milionima običnih građana Srbije.Za ovo nemam komentara, neki od mojih saboraca su sada lideri Srbije (mene politika ne interesuje)..ONI KAŽU DA SAM JA DOPRINEO RAZVOJU DEMOKRATIJE U SRBIJI( videti reference i izvore teksta na Vikipediji, npr. Profesor Ljuba Tadić otac Borisa Tadića, Trivo Inđič, specijalni savetnik Borisa Tadića, i drugi ). Dotični momak kaže da bi i on mogao staviti svoju biografiju na Vikipediju, neka izvoli neka kaže svoje zasluge.? Neka pročita moje biografske podatke, neka uzme u obzir svoje, MI SMO U KRIZI JER MLAĐI NE POŠTUJU STARIJE, NE CENE SE PRAVE VREDNOSTI. -Što se tiče glasanja, potrebno je da uzorak glasača bude reprezentativan, pravi, objektivan.Većina vikipedijaša je na svom mestu, ali ima onih koji stalno teraju vodu na svoj mlin, kao Švaba tra la la.( Zašto to rade, neka se zapitaju, ili neko treba da im psihoanalitički objasni njih same, da li oni imaju snage da poniru u svoju potsvest? Ako treba reći ću javno).

-I na kraju: na Vikipediji se pored Hitlera i Pavelića koji su ubijali moje bliske, nalaze oni koji su do nedavno progonili mene lično, i moje bliske, oni nisu Hitler, ne treba mešati žabe i babe, oni su živi, bogati, umesto da budu iza rešetaka, su promovisani na Vikipediji. Ako zatreba iznećemo sve podatke o njima.

Ako bude stani pani, sve ću to obznaniti u javnosti.Predlažem vam da dođem do vas sa svim dokumentima i dokazima, svedocima, pojedincima koji su podneli Vikipediji PREDLOG. .ISTERAJMO ISTINU NA VIDELO! Dozvolite nam da tekst doteramo shodno vašim zahtevima, ukoliko sve učinimo što kažete, ako Vikipedija nastavlja da osporava a da ne da precizan odgovor zašto je tako, ako odbija da postupi po jasnim i logičkim činjenicama, ako odbija da damo dokaze, svedoke, znači da zavodi cenzuru. I tome ima leka. Tomislav Krsmanović

Vikicitati „Ovaj tekst sam poslao pre jedno sat vremena na Vikipediju, nestao je, stigao je samo deo teksta? O čemu se tu radi?“
({{{2}}})

Verovatno si ušao u sukob izmena sa nekim ko je u istom momentu menjao istu stranicu.

Nije, nego je postavio u pogrešno poglavlje. Ja sam sve stavio u ovo poglavlje, nadam se da nisam napravio neki prekršaj. Pera Kojot Šta je, bre??? 11:13, 23. februar 2010. (CET)
Vikicitati „I na kraju: na Vikipediji se pored Hitlera i Pavelića koji su ubijali moje bliske, nalaze oni koji su do nedavno progonili mene lično, i moje bliske, oni nisu Hitler, ne treba mešati žabe i babe, oni su živi, bogati, umesto da budu iza rešetaka, su promovisani na Vikipediji. Ako zatreba iznećemo sve podatke o njima.“
({{{2}}})

Već sam ti ovo negde objasnila, ali aj opet: Vikpedija nije demokratija, vikipedija je enciklopedija. A za jednu enciklopediju jedini kriterijum koji postoji jeste RELEVANTNOST, a ne ispravnost. Stoga u svakoj enciklopediji (dakle ne samo na Vikipediji) možeš naći najgore ubice i ratne zločince, ali nećeš baš uvek naći svaku osobu koja se u istoriji borila protiv istih ili stradala od istih. Možda nije pravedno, ali je enciklopedično. Ne radi se tu o promovisanju, jer članci o njima svakako ne govore kako su oni dobri i super, već navode činjenice o onome čime su ostavili svoj ružni pečat u istoriji. Na čitaocima je da sude da li je to dobro ili loše. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 13:51, 21. februar 2010. (CET)

Sada dorađujemo tekst, skoro je gotov.Ispoštovali smo vaše zahteve, tekst je osetno skraćen, stilski doteran( bio je na lektorisanju),naš webmaster je uložio značajan napor da tekst bude u saglasju sa kriterijumima Vikipedije.Sada se postavljaju tri slike. Ukloliko ipak imate neke umesne primedbe,izvolite ih saopštiti. Što se tiče kvalifikacije SAMOPROMOCIJA, to je razjašnjeno, SAMO znači da neko sam piše o sebi, da sebi neosnovano i neargumentovano pripisuje nepostojeće zasluge.Inicijativa je potekla od vrlo uglednih osoba,imate njihove kontakt adrese, izvolite ih pitati( Među njima Mihajlo Mihajlov, disident broj 2 Jugoslavije),biografski podaci sa referencama govore dovoljno o zaslugama ( još je to samo trunčica istine), pročitajmo reči eminentnih svetskih naučnika, nije potreban dalji komentar. Rečesumnjive relevantnosti, sumnjive pismenosti, neenciklopedijski-neozbiljna uvredljiva tvrdnja, izvolite pogledati naučne tekstove u Bibliografiji,izjave eminentnih zapadnih profesora univerziteta-dotična osoba može za nekoga kazati da je LUD,a za sebe da je genije, ali mora da za svoje tvrdnje da dokaze, to su prazne reči bez argumenata, zvuči šuplje. Ja sam samo koncipirao članak, drugi stoje iza tačnosti podataka, ali sam im dao detalje. Tačno je da je pisano na brzinu, bilo je nesređenosti, to je sada otklonjeno. Kao predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava sam već tri decenije zastupao više hljada žalioca, iz cele Jugoslavije, raznih veroispovesti i etničkih pripadnosti, različitih političkih opredeljenja( optuživali su me da branim Šiptare, Muslimane, Mađare, ustaše, i td), zbog čega su me progonili. A ja sam samo bio objektivan. Istinski intelektualac, ne može bizi netolerantan prema drugačijim. Tomislav Krsmanović

Razgovarajmo uz uvažavanje činjenica i međusobno poštovanje. Vikipedija je enciklopedijska institucija koja zagovara vrhunske standarde i profesionalnost u radu, stručnost,objektivnost,uz vrednovanje najrigoroznijih deontoloških načela u obavljanju enciklopedijske delatnosti. Vikipedija naročit značaj pridaje proceni podnetih tekstova,izboru,procedurama provera prihvatljivosti,sa ciljem da u svome radu podrži ono što je najbolje i najvrednije. A ova načela se mogu svesti na naučnost, ekspertizu, tj.. na primenu naučnog metoda u svakidašnjem radu. Dakle, suština je pribegavanje naučnom metodu. A naučni metod,između ostaloga podrazumeva objektivnost merenja, sveobuhvatnost i kontinuelnost.Naučni metod suštinski naznačava da, ukoliko je ispoštovan u naučnom radu ( a procena podnetih tekstova Vikipediji je naučni rad par excellence), svi istraživači ( korisnici, oni koji procenjuju), moraju doći do istoga rezultata. Jer istina je jedna. Kao naučni radnik predočavam korisnicima ( koji procenjuju moj tekst), da su očigledno postojali različiti rezultati u proceni mojih vikipedijskih podataka. Jedni ih kvalifikuju različitim nazivnicima, koje bih mogao svrstati pod neispunjavanje standarda prihvatlivosti na Vikipediji, drugi imaju manje ili više suprotna viđenja. Ovakve razlike u proceni su dokaz da nije primenjen naučni metod, jer da je bio primenjen, došlo bi se do istoga rezultata. Iako postoje značajne razlike između primene naučnog metoda u egzaktnim naukama i društvenim ( Vikipedija je društvena oblast), postoje ista načela: ISTINA JE JEDNA. O čemu se ovde radi? Zašto je tako? Očigledno je dakle da procenjivanje ne podleže verifikaciji uz primenu naučnog metoda, jer je ISTINA JEDNA, nalazi procenjivača su različiti. Ovome može biti više razloga: korisnici koji su procenjivali se nisu dovoljno posvetili zadatku, ja ne verujem da oni nisu dovoljno stručni, ubeđen sam da je u izvesnoj meri ovo prvo u pitanju, jer je podneta materija vrlo složena, obuhvata čitavo naše društvo, i šire, vrlo interdisciplinarnog karaktera ( politika, pravo, istorija, i još mnogo čega), zahteva vreme i proučavanje da se u nju pronikne. Dakle, u pitanju je i ovaj uslov: sveobuhvatnost i kontinuelnost. A ima i još nečega: objektivnost, ili neobjektivnost. Jer su se čuli ostrašćeni poklici: NA GLASANJE. U nauci nema glasanja, preglasavanja, majorizacije, istina i argumenti se ne preglasavaju u nauci, nego se jedino dolazi do istine, ako ima razlika u nalazima naučnih radnika, oni moraju isterati istinu na videlo kroz sučeljavanja mišljenja, dok se ne dođe do činjenica. Dakle, mora postojati konsenzus. Glasa se u skupštini Srbije, svako navija za sebe, tamo se vređaju, prepiru, prete, tu nema govora o objektivnosti. Vikipedja nije politilčka institucija gde se sprovodi glasanje, majorizacija, nego gde treba da odnese prevagu NAUČNA ISTINA, to treba da bude delo smirenih nepristrasnih i objektivnih intelektualaca, a to znači svi moraju doći do istoga NALAZA, konsenzusa. Glasanje na Vikipediji u ovakvom kontekstu, bez konsenzusa, bi postavljalo još neka pitanja: ko su korisnici koji glasaju, koliko ih ima, da li su oni objektivni ( nažalost živimo u vreme političke ostrašćenosti, etničkih , verskih i političkih loših procena, pogotovu na Balkanu), stručni, dobronamerni. Da li je uzorak procenjivača reprezentativan što se tiče etničkih, verskih i političkih opredeljenja? A kada spomenem uzorak po ovim kriterijumima, automatski anuliram naučnost procena na Vikipediji. Onda se može govoriti o klanovima istomišljenika, lobiranju, nenaučnim borbama za majorizaciju u glasanju. Neko spomenu demokratiju, ovo nema veze sa demokratijom u tom uskom smislu, ovo je NEPOŠTOVANJE NAUČNOG METODA. Obazirem se na primedbe u vezi podataka o meni, ali vam saopštavam da sam se o tome već izjasnio u prethodnim porukama, i ovoga puta kada se radi o NAUČNOM METODU.Biću kratak: -samopromocija –to je stavljeno ad acta, što sam u više navrata objasnio, SAMO znači da neko sam piše o sebi, da sebi neosnovano i neargumentovano pripisuje nepostojeće zasluge.Inicijativa je potekla od vrlo uglednih osoba, imate njihove kontakt adrese, izvolite ih pitati( među njima Mihajlo Mihajlov, disident broj 2 Jugoslavije), biografski podaci sa referencama govore dovoljno o zaslugama ( još je to samo trunčica istine), pročitajmo reči eminentnih svetskih naučnika ( pitajte ih, imate kontakt adrese), razume se ja sam dao detalje; nema samohvale, dati su dokazi. -sumnjive relevantnosti- dotiče se pojma značaja teksta ili autora. Drugi su kazali za mene, izvolite proveriti, da sam doprineo razvoju demokratije u Jugoslaviji i Srbiji, da sam osnovao prvi odbor za ljudska prava u SFRJ još 1 marta 1975, da sam okupljao disidente, osnivao odbore, da sam stavio na dnevni red pitanje zloupotrebe psihijatrije, zalpene devizne štednje, branio mnoge, itd. Dakle, očigledan je značaj. Ako nemate dovoljno dokaza,ili sumnjate u navode, recite šta da vam dostavim na Vikipedju da to raspravimo na osnovu argumenata. Ovde ima nešto drugo što zbunjuje procenjivače/korisnike: ovde su postojali,i još uvek postoje: tabu teme ( ova tema koju ja stavljam na Vikpediju je bila decenijama tabu, još je uvek na neki način, to mnogima smeta, jer ovde nema takvog pristupa ljudskim pravima ).Postoje i tabu ličnosti, iste ličnosti se obrću na TV, u medjima, izdavačima, javnim tribinama, ja sam još uvek zbog takve izolacije nedovoljno poznat u zemlji. - make certain that the person meets the notability requirements for inclusion in Wikipedia (see notability criteria). Why do you want to know about them? Why would anyone else want to know about them? barijere ( Ovo zbog mojih izbornih predsedničkih rezultata, to je bila ćorava kutija). Mnogi žele da znaju o meni više, kako u zemlji, tako i van nje .Borim se od 1975 godine, mene znaju u svetu, političari, međunarodne organizacije, medija, novinari, naučnici, književnici, kada sam dobio priznanje u Parlamentu Danske 19 matrta 1999 godine, rečeno je tamo da sam heroj ( ovo nije samopromocija , idite na www.isl.org) poznat i podržavan širom sveta, da sam doprineo demokratskoj trasnformaciji ove zemlje, itd. Mnoge sam branio, pisao knjuge, naučne tekstove, iako sam pod medijskom blokadom, mene i dalje mnogi znaju u zemlji, u SANUu Istorijskoj arhivi imam legat ( dr.Vasilije Krestić) -sumnjive pismenosti-sadašnji tekst je lektorisan. U ranijim periodima je bilo loše lingivističke forme, materijalne prezentacije, lošeg stila, ja sam o tome pisao, to nazivam intelektualno smanjenje, QUART ( na francuskom smanjenje ličnosti na četvrtinu), što je posledica smišljenog obezvređivanja od strane onih kojima smeta istina, kroz pritiske, zamaranja, itd.

-neenciklopedijski-prihvataio sam ovu primedbu na tehničku pripremu, to je sada wemaster otklonio, ako ima još prmedbi, izvolite reči. Vikipedija se zalaže za učtivost i korektnost, iznenađen sam izrečenim preoštrm kvalifikacijama na moj račun, o tome sam se izjasnio, opraštam im jer očigledno nisu dovoljno upoznati sa činjenicama dosijea. Neka prevagu odnesu činjenice i prave vrednosti.



T.Krsmanović, tekst od 27 februara 2010- Vikipedija vrvi biogfrafijama pojedinaca koji su se ogresili o zakon i načela ljudskosti. Znam ih bezbroj.Ako zatreba javnost će sve saznati, obavestiti nadležne u Vikpediji. Jedan od njih je Dragan Tomić, na Vikpediji je njegova Biografija, nigde ovakvih suštinskih činjenica. Vikipedija dakle promoviše prekršioce zakona, kriminalce.Jedan od njh je i Miroslav Misković , imam detaljne podatke za mnoge. Ako zatreba sve će biti u javnosti. PRVI OPSTINSKI SUD First Municipal Court Javnom tuziocu Public Prosecutor Beograd Belgrade.KRIVICNA PRIJAVA Criminal charges. Podnosilac prijave: Tomislav Krsmanovic, predsednik Pokreta za zastitu ljudskih > Applicant: Tomislav Krsmanovic, president of the Movement for the Protection of Human prava, Stanka Paunovica 70,11090-Beograd > Rights, Stanko Paunovic 70.11090-Belgrade 6.Dragana Tomica, Katiceva 2, Beograd > 6.Dragana Tomica, Katica 2, Belgrade OBRAZLOZENJE > EXPLANATION sto je Dragan Tomic kao Direktor Marketinga FGP Rekord podnosioca ove Table Dragan Tomic as Director of Marketing FGP Record of the applicant prijave , 1977 godine kao sefa sluzbe marketinga u istome , smenio i rasporedio > Applications, 1977 as Head of Marketing at the same time removed and placed na nize radno mesto neosnovano,.i pritiscima ga prisilio da napusti radnu The lower position unjustified. And pressure forced him to leave work > organizaciju, a zatim protiv njega pokrenuo sudsko gonjenje , i na skupu > Organization, and then against him initiated prosecution, and the set zaposlenih FGP Rekord 1977 godine, pred nekoliko stotina zaposlenih FGP Rekord > Employees FGP Record 1977, before several hundred employees FGP Record kazao za njega da je neuracunljiv dusevni bolesnik i obznanio netacnu dijagnozu Said to him that the incompetent mental patient and declared the incorrect diagnosis Zavoda za mentalno zdravlje. > Institute for Mental Health. Naime, podnosilac prijave je kao sef sluzbe ukazao da FGP Rekord gubi pozicije Specifically, the applicant's service as chief pointed out that FGP Record lose position na trzistu au korist firmi iz Slovenije i Hrvatske, i objasnio razloge i > On the market in favor of companies from Slovenia and Croatia, and explained the reasons and predlozio mere, sa najboljom namerom da pomogne firmi i njenim rukovodiocima,Proposed measures, with the best intention to help the company and its executives, zbog cega je Dragan Tomic povredjen ukazivanjem na istinu , protiv podnosioca > Why is Dragan Tomic injured by pointing to the truth, against the applicant prijave istoga na nezakonit nacin smenio Odlukom br. Report the same illegally dismissed by the Decision no. 91/LVI-1 od 15.3.1977 91/LVI-1 of 15/3/1977 godine, pozivajuci se na njegov navodni nepostojeci propust pri testiranju The year, citing its alleged failure of the existing testing prilikom zaposljavanja. Naime ustvrdjeno je u ovoj Odluci da podnosilac prijave The ustvrdjeno in this decision to the applicant prilikom prijema u radni odnos uneo popunjavajuci psiho test Cornell index red When receiving employment entered filling psycho test Cornell index row broj 42 netacan podatak da nikada nije trazio savet od specijaliste za nervne 42 the number of incorrect information that has never sought advice from specialists in the nerve bolesti dok je od strane FGP Rekord utvrdjeno da je on evidentirani pacijent While the disease is determined by the FGP Record that he recorded the patient Zavoda za mentalno zdravje od 1973 godine. nstitute for Mental Health since 1973. Ovakvo obrazlozenje je manjkavo jer Such an explanation is imperfect because Cornel index je spiho test koji ne zahteva tacne odgovore, jer se testira > Cornel index is spiho test that does not require exact answers, because the testlicnost, a to nisu zvanicni kadrovski podaci. Personality, and are not official personnel information. Pored toga u ovome dokumentu se In addition to this document vidi tendencija da se podnosilca prijave kompromituje u FGP Rekord kao navodni See a tendency to compromise the application podnosilca in FGP Record as alleged psihijatrijski slucaj. Psychiatric case. Cinjenica da neko ide kod psihijatra ili neurologa ne The fact that someone goes to a psychiatrist and neurologists do not moze biti razloga za takvu meru. May be a reason for such a measure. A i sam D.Tomic se obracao psihijatru . And I D. Tomic addressed psychiatrist. Ova This smena je imala za cilj da kazni podnosioca prijave..Zatim, protiv podnosioc a is aimed to punish the applicant Then, against the applicant and prijave isti je pokrenuo prekrsajni postupak pred sudijom za prekrsaje Opstine > Application is run the same offense proceedings before a magistrate Communities Rakovica , II -Up.tacka br.1613/77 navodno zbog prenosenja glasina, laznih Rakovica, II-Up.tacka br.1613/77 allegedly due to transferring the rumors, false vesti, izazivanja revolta i neraspolozenja radnika zaposlenih u navedenoj News, inciting revolt and the indisposition of workers employed in the above firmi. Companies. Kriticku analizu poslovanja firme D.Tomic je podveo pod verbalni delikt. Critical analysis of the business firm D. Tomic podveo under verbal offenses. Imenovani je isto tako sazvao skup zaposlenih FGP Rekord od nekoliko stotina Designated is also convened a meeting of employees FGP Record of several hundred zaposlenih na kome je procitao medicinsku dokumentaciju podnosioca prijave Employees who read the medical documentation of the applicant koju je dobio od Zavoda za mentalno zdravlje ,koja je bila lazna,vrlo > That is received from the Office of Mental Health, which was false, it poverljive prirode, tvrdeci da je isti neuracunljiv dusevni bolesnik. > Confidential, claiming that the same incompetent mental patient. I na taj And this nacin istoga iskompromitovao i naneo mu stetu u radnoj organizaciju. Po Iskompromitovao same way and did his damage in the labor organization. By napustanju radnog odnosa u FGP Rekord, D.Tomic je nastavio da diskrimnise i Leaving employment in the FGP Record, D. Tomic, and continued to diskriminise uskracuje prava njegove supruge Aleksandre Pesic Krsmanovic u to vreme > Denied the right of his wife Alexandra Pesic Krsmanovic at this time zaposlene u istom preduzecu. Isti je nastavio da ucestvuje u uskracivanja Employees in the same company. The same continued to participate in denied prava podnosioca sve do pada vlasti SPS. Rights of the applicant until the fall of the government of the SPS. A sve iz razloga sto su D.Tomic i And all because they Tomic and D. podnosilac prijave bili politicki neistomisljenici. Applicant were political opponents. D.Tomic je to radio po D. Tomic did it by nalogu SDB, kasnije je postao predsednik SSRNJ, zatim direktor Jugopetrola, a > Account SDB, later became president of SSRNJ, then director of Jugopetrol, and zatim predsednik skupstine Srbije. > Then president of the Serbian Parliament. Dobio je i nagradu Gramat SPC. Ovih dana je He was awarded Gramat SOC. These days, the se saznalo za zloupotrebe D.Tomica i nezakonite finansijske transakcije i Is known to abuse D. Tomic and illegal financial transactions and bogacenje. Enrichment. Dragan Tomic je u sprezi sa Miroslavom Miskovicem ,koji je progonio svoga zemljaka Mlisava Zivanovica iz zajednickog rodnog sela Bosnjane, drzao ga je 15 godina normalnog u ludnici. Miskovic je takodje progonio i Krsmanovica,. Navedenim radnjama Dragan Tomic je izvrsio krivicna dela prema podnosiocu: The above actions, Dragan Tomic made criminal offenses by the applicant: cl.60, cl.66, cl.73.tacka 1,cl.86;cl.92, tacka 1i 3; cl.93 tacka 1;clann 94 Cl.60, cl.66, cl.73.tacka 1, cl.86, cl.92, item 1i 3; cl.93 item 1; clann 94 clan 242,tacka 1; KZS. Article 242, paragraph 1; KZS. Tomislav Krsmanović( kraj teksta)

adminstrator[uredi]

Gračanički glasnik, El. izdanje Časopisa "Gračanički glasnik" je sada na adresi www.gracanickiglasnik.ba

Sada dorađujemo tekst, skoro je gotov.Ispoštovali smo vaše zahteve, tekst je osetno skraćen, stilski doteran( bio je na lektorisanju),naš webmaster je uložio značajan napor da tekst bude u saglasju sa kriterijumima Vikipedije.Sada se postavljaju tri slike. Ukloliko ipak imate neke umesne primedbe,izvolite ih saopštiti. Što se tiče kvalifikacije SAMOPROMOCIJA, to je razjašnjeno, SAMO znači da neko sam piše o sebi, da sebi neosnovano i neargumentovano pripisuje nepostojeće zasluge.Inicijativa je potekla od vrlo uglednih osoba,imate njihove kontakt adrese, izvolite ih pitati( Među njima Mihajlo Mihajlov, disident broj 2 Jugoslavije),biografski podaci sa referencama govore dovoljno o zaslugama ( još je to samo trunčica istine), pročitajmo reči eminentnih svetskih naučnika, nije potreban dalji komentar. Rečesumnjive relevantnosti, sumnjive pismenosti, neenciklopedijski-neozbiljna uvredljiva tvrdnja, izvolite pogledati naučne tekstove u Bibliografiji,izjave eminentnih zapadnih profesora univerziteta-dotična osoba može za nekoga kazati da je LUD,a za sebe da je genije, ali mora da za svoje tvrdnje da dokaze, to su prazne reči bez argumenata, zvuči šuplje. Ja sam samo koncipirao članak, drugi stoje iza tačnosti podataka, ali sam im dao detalje. Tačno je da je pisano na brzinu, bilo je nesređenosti, to je sada otklonjeno. Kao predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava sam već tri decenije zastupao više hljada žalioca, iz cele Jugoslavije, raznih veroispovesti i etničkih pripadnosti, različitih političkih opredeljenja( optuživali su me da branim Šiptare, Muslimane, Mađare, ustaše, i td), zbog čega su me progonili. A ja sam samo bio objektivan. Istinski intelektualac, ne može bizi netolerantan prema drugačijim. Tomislav Krsmanović

francuska sela[uredi]

Neka francuska sela su se provukla kao neprevedena. Ponovo posao za "Francuze", krenite da čitate:

  • Kerbors :
  • Kerfot :
  • Kerfourn :
  • Kergloff :
  • Kergrist :
  • Kerien :
  • Kerlaz :
  • Kerling-lès-Sierck
  • Kermoroc'h :
  • Kernascléden :
  • Kernilis :
  • Kernouës :
  • Kerpert :
  • Kerprich-aux-Bois :
  • Kersaint-Plabennec :
  • Keskastel :
  • Kiffis :
  • Killem :
  • Klang :
  • Knutange :
  • Knœringue :
  • Kédange-sur-Canner :

Ajde da završimo posao. --Alexmilt (razgovor) 00:29, 22. februar 2010. (CET)

Alooo Francuzi, ako neko zna nekog neka mu kaže da pročita ovih 20ak sela... --Alexmilt (razgovor) 16:59, 24. februar 2010. (CET)

Bombardovanje Niša kasetnim bombama[uredi]

Da bi stranicu upotpunio potrebno mi je da ubacim naku sliku i mapu grada koji je bombardovan. Npr. na ovoj stranici su slike [13] koje su male i tačno pokazuju ono što se desilo. Gornja slika je detonacija kasetne bombe a donja je poginuli civil. Obe slike su se pojavljivale na televiziji. Da li postoji neki način da ih ubacim na vikipediju pod pravilima poštenog korišćenja. Ili da li negde postoje slične slike.

Takođe bih hteo da na karti grada ucrtam gde su lokacije gde su bombe pale i gde je aerodrom. Da li neko ima ideju kako to da uradim? Znam da nacrtam, samo mi nije jasno gde da nađem mapu?--Alexmilt (razgovor) 16:56, 24. februar 2010. (CET)

Postoji, ali te slike pod postenom upotrbom treba svesti na najmanju mogucu meru. A i ljudi mogu sami traziti slike po internetu. -- Bojan  Razgovor  17:46, 24. februar 2010. (CET)

format[uredi]

koji je format bloka A3 za crtanje


420 × 297 mm -- Bojan  Razgovor  06:14, 25. februar 2010. (CET)

Traže se slike za stranicu o Nišu[uredi]

Mole se saradnici vikipedije, koji poseduju slike Doma zdravlja, Kliničkog Centra, Starog Ureda, Hitne pomoći i drugih zdravstvenih ustanova Niša, da ih unesu u vikiostavu Niš

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Trg/Arhiva/Razno/39

.

Iste su mi potrebne za ilustraciju dela teksta o Nišu Zdravstvene ustanove Niša. Hvala na saradnji--mile (razgovor) 18:07, 24. februar 2010. (CET)

Takođe bi bilo dobro ako neko ima slike bombardovanja, pogođenog doma vojske, kamenog mosta, bombardovanja kasetnim bombama ili slično da to postavi. Stadiona ili Hale Čair... --Alexmilt (razgovor) 18:16, 24. februar 2010. (CET)

Ima li nesto na Commons? http://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Ni%C5%A1 --Bukephalos (razgovor) 10:17, 26. februar 2010. (CET)

Sve smo maksimalno iskoristili. Članak je norminovan za sjajan a mi bi hteli još malo da ga poboljšamo. --Alexmilt (razgovor) 11:03, 26. februar 2010. (CET)


500.000 članaka na Vikipediji na ruskom[uredi]

Vikipedija na ruskom jeziku premašila je 500.000 članaka. Interesantan je logo Vikipedije koji su tamošnji uređivači postavili za ovaj jubilej. U pitanju je igra reči, jer se na ruskom jeziku u žargonu pola miliona kaže pola limuna. -- Loshmi (razgovor) 17:42, 26. februar 2010. (CET)

Igra kojih reči?--Alexmilt (razgovor) 20:43, 26. februar 2010. (CET)

Čestitke braći Rusima na 500.000 članaka. Stvarno je veliki napredak za osam mjeseci napisati 100.000 članaka. Eh, kad bi mi mogli tako... --Željko Todorović (razgovor) 22:18, 26. februar 2010. (CET) s. r.

Mogli bi, al nam ne daju :) Čestitke Rusima na sjajnom rezultatu. --Miroslav Ćika (razgovor) 05:02, 27. februar 2010. (CET)

Eh, i baba bi da je devojka, a Srbi nikako da budu zadovoljni onim sto imaju i samo gledaju u tudje dvoriste. Pa sta sad, da se ubijemo sto nemamo 500 000. Ej, bre. Ja sam na njiki dosla kad je imala ispod 40 000 clanaka, sad ima vise nego duplo. Polako, za sve ima vremena i sve ce jednom da se desi. Ne uzdisite za brojem, jer broj nije vazan. Bitniji je kvalitet clanaka koji se ovde nude...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:57, 9. april 2010. (CEST)


Koliki smo mi a koliki Rusi po brojnosti? Odnos 140:13 ~ 10,77:1. A odnos Vikipedija — 5:1. Nije racionalno žaliti se na takvo stanje. Naš autor po ovome radi k`o dva i kusur Rusa. :)

Uzgred, došao sam ovde i sa statistikama, koje ipak pokazuju da smo sa masovnim unosima u zadnjih godinu dana izgubili na prosečnoj dužini članka. Prva serija statistika je rađena po prostoj dužini članka, gde se računaju svi znaci i sav sadržaj:

Vikipedija Ukipno znakova Članaka Preusmerenja Sr. dužina članka
sr 382.313.899 113.516 121.655 3.367,930
ru 2.254.782.961 515.952 650.816 4.370,141
bg 296.962.237 94.243 51.124 3.151,027
hr 284.281.520 82.309 28.935 3.453,833

Ako pak iz sadržaja članaka izbacim sve šablone, sve između <math> tagova, sav međuviki, i brojim samo slova (bez belina, znaka interpunkcije itd) dobijam sledeće:

Vikipedija Ukipno znakova Članaka Preusmerenja Sr. dužina članka
sr 186.029.427 113.516 121.655 1.638,795
ru 1.227.436.657 515.952 650.816 2.378,975
bg 157.698.921 94.243 51.124 1.673.322
hr 150.724.061 82.309 28.935 1.831,198

Podsetiću da smo pre samo godinu dana imali oko 3.864 simbola po članku, a ru.VP 3.968. Tada je vrednovanje članaka bilo drugačije — nemojte pomisliti da je prosečan članak na ru.VP možda utanjio, ne verujem da jeste — ali je bitan naš međusobni odnos u to vreme. Jeste, bili su Rusi i tada obimniji, ali smo mi makar kaskali za njima. Sada smo već podosta iza njih.

Dodao sam i statistike za bg.VP, čisto radi poređenja. Oni su pre godinu dana bili pri dnu, a mi pri vrhu. Sad smo tu negde. Mogu da primetim da se kod nas više toga nalazi u šablonima nego kod njih. Za hr.VP sami vidite. 本 Mihajlo [ talk ] 09:15, 10. april 2010. (CEST)

Vikipedija na crnogorskom[uredi]

Drage kolege i korisnici, na Meti je pokrenut zahtev za pokretanjem Vikipedije na crnogorskom jeziku.
Evo poveznice meta:Requests for new languages/Wikipedia Montenegrin 3.
Crnogorski jezik je dobio svoj prvopis i rečnik.
Molim, dajte svoja mišljenja i glasajte onde. --93.86.213.54 (razgovor) 11:23, 27. februar 2010. (CET)

E baš ti hvala, inače bi mi promaklo glasanje. --Kašter (разговор) 21:42, 27. фебруар 2010. (CET)

I šta bi sa glasanjem? Koliko vidim, zamrznuto je a negde se pojavi i po koji glas. --Новак (razgovor) 23:51, 10. mart 2010. (CET)

Traži se izvor[uredi]

Ljudi, ajde ako možete pomozite da se ove kategorije malo isprazne. Neke stvari nemaju izvor od septembra prošle godine. Ako ste stručni za neku temu možete: a) ukloniti spornu stvar ako mislite da je možda netačna b)pronaći izvor ako mislite da je tačno. -- Bojan  Razgovor  05:29, 1. mart 2010. (CET)

Ovde ima puno da se radi. Ali evo na primer članak poput Bitka na Košarama je pisan, koliko ja znam, po knjizi Milovana Drecuna. Postoje dve nepotvrđene izjave. Možda bi bilo dovoljno da tu dodamo prema Milovanu Drecunu.... Moraju neka pravila da se uvedu kako to da sređujemo jer ovako teško da će neko moći tek tako da nađe izvor za sve i svašta. --Aleks (razgovor) 12:22, 13. mart 2010. (CET)

Marko pije uz ramazan vino[uredi]

Gde mogu da nadjem analizu pesme: Marko pije uz ramazan vino??

— Prethodan nepotpisan komentar ostavio je korisnik 109.93.15.117 (razgovordoprinosi) • 18:05, 10. mart 2010

Prevod sa francuskog[uredi]

Treba mi prevod ovog teksta sa francuskog: Les agressions liées à cet usage comportent toujours un élément de coercition puisque la victime n'est ni consciente, ni consentante, du fait des effets du produit qu'elle a involontairement ingéré. Ceci constitue en droit pénal français un élément aggravant au délit lié à l'agression. --ALEblock70 20:26, 13. mart 2010. (CET)

jaffa keks[uredi]

Jer je istina,da je to naš njstariji proizvod u Srbiji? Predrag

Pereimenovanie statьi/Rename article[uredi]

Pomoc oko uredjenja clanka[uredi]

Postovani, Napisao sam clanak o mom ocu, Dr Ljubomiru Georgijevicu, nakon sto sam od vise njegovih bivsih pacijenata cuo da bi bilo lepo da se o takvom coveku moze procitati nesto na internetu. Imam nameru da clanak razradim i da ga napisem zaista nepristrasno (koliko god je moguce). Potrebna mi je vasa pomoc oko uredjenja (opste postavke) clanka. Clanak se moze naci pretragom imena: ljubomir georgijevic Hvala unapred, Aleksandar

Uskrs[uredi]

Vegreville Pysanka.jpg
Osterei2.png

Srećan vam Vaskrs i uskršnji praznici! --Новак (разговор) 00:23, 4. април 2010. (CEST)

I od mene svim korisnicima Wikipedije na srpskom srećan Vaskrs! --WizardOfOz talk 19:16, 4. април 2010. (CEST)

Страница је напрасно нестала...[uredi]

До пре 4-5 дана могао сам да приступим страници http://sr.wikipedia.org/wiki/Природни_логаритам, ali mi danas to ne polazi za rukom jer ta stranica više ne postoji.

Koliko vidim članak je još uvek tu. Prirodni logaritam. Probaj da očistiš keš na tvom veb pregledaču. :) Djus reci 22:10, 5. april 2010. (CEST)

Greška 404 - skorašnje izmene[uredi]

Kad pokušam da pristupim Skorašnjim izmenama kao ip-ovac, daje mi grešku 404, stranica nije nađena. Radi ok kad sam prijavljen. To se dešava samo danas. Da li još neko ima te probleme? --Miroslav Ćika (razgovor) 15:00, 9. april 2010. (CEST)

Naša viki je u problemima zbog sinoćnje nadogradnje softvera. Radi se na problemu, ali sve su prilike da je problem komplikovanije prirode. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:55, 9. april 2010. (CEST)
Trebalo bi da je nakon čišćenja serverskog keša stanje vraćeno u normalu. Sada, pored /sr-ec/ i /sr-el/ (kao i standardnih /wiki/) URL-ova, radi i /sr/, koji se ponaša isto kao i /wiki/. --filip ██ 18:00, 9. april 2010. (CEST)
Nije riješeno, jer sam upravo isprobao očistivši keš iz čitača veba. Nelogavni korisnici i dalje dobijaju poruku 404, iako možda ne svi. Inače, nije mi jasno zašto putanja na članke preko /sr/, kada to može dovesti do greški. Fakat nešto nije u redu, jer softver baguje pokušavajući da te preusmjeri preko /sr/ na traženi članak. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:08, 9. april 2010. (CEST)
Razgovarao sam sa sistemskim administratorima i to nam je što nam je. Valjda im je veliki cim da sređuju to. Ne znam zašto ti ne radi, ali meni sve radi sada. I kad sam logovan i kad nisam. --filip ██ 18:13, 9. april 2010. (CEST)

wgPageName="Sr/Sr/Sr/Sr/Sr/Sr/Sr/Посебно:RecentChanges", wgTitle="Sr/Sr/Sr/Sr/Sr/Sr/Sr/Посебно:RecentChanges",

Ovako (u kodu stranice) izgleda jedan pokušaj pristupa skorašnjim izmjenama u slučaju kada nisi ulogovan. Očigledno, softver ne uspjeva da konstruiše adresu kako treba. Ulogovan idem preko /njiki/ i sve je u redu. A ti administratori sistema zajebaju, da budem bezobrazan. :) Treba da srede to kako treba, jer sigurno se ne dešava samo meni, a mi imamo veliki broj korisnika koji uređuju sa IP adresa. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:18, 9. april 2010. (CEST)

Hvala vam na pojašnjenju. Valjda će biti sređeno uskoro, ako već nije sad. --Miroslav Ćika (razgovor) 18:19, 9. april 2010. (CEST)

Probajte da pri svakom pokušaju da očistite keš brauzera. --93.86.22.88 (razgovor) 18:20, 9. april 2010. (CEST)
U redu to je trik, koji smo već otkrili. Ali to ne može tako da funkcioniše duže vrijeme, dok ovi ne pročiste kod, ili šta su već brljnuli. Neka testiraju stvari prvo na test serveru. Mi imamo ovu konverziju ćir/lat i u našem slučaju neke stvari treba dodatno proveriti, što ovi likovi nemaju običaj. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:25, 9. april 2010. (CEST)
U periodu od 08,00 do 11,00 pri pokušaju snimanja stranice javljala se greška 404. Posle tog vremena nije bilo problema, Vidim da je promenjena i stranica za slanje slika, da li je i to privremeno, da li slede još neke promene u šablonima ili je to konačna verzija? --mile (razgovor) 18:44, 9. april 2010. (CEST)
Softver koji stoji iza Vikipedije se stalno mijenja tako da nikada nema konačne verzije. Tako je uvijek bilo. Međutim naša verzija je osjetljivija na neke promjene, zato što imamo konvertor ćirilica/latinica i obratno. Problem je što oni koji rade nadogradnje, prilikom ažuriranja ne obraćaju puno pažnje na moguće probleme na našoj viki, štaviše neki ni ne kontaju baš najbolje kako taj konvertor radi. Sada imamo više virtuelnih preusmjerenja adresa članaka, kao što je gore Filip objasnio, a ne bi trebalo, barem ja tako mislim, odnosno mislim da je preusmjerenje /sr/ uzrok problema greške 404. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:59, 9. april 2010. (CEST)

У СИ бела боја као код БЕТА верзије? --93.86.22.88 (разговор) 19:00, 9. април 2010. (CEST)
U pravu si Slavene, preusmerenje /sr/, je najverovatnije uzrok problema greške 404. Kad „vratim film“ unazad, greška 404 se javljala samo kad sam jutros radio na latiničnim tekstovima. Sa stranicama na /sr/ nije bilo problema. --mile (razgovor) 19:26, 9. april 2010. (CEST)

Bogme, već bi i ja riješio taj bag. Meš` čini da oni i ne znaju da mi i dalje imamo problem. Jel ima neko link gdje je ovaj problem prijavljen?--Miroslav Ćika (razgovor) 15:26, 13. april 2010. (CEST)

Sentivan[uredi]

Zahtevam zaštitu administratora. Korisnik Slyah, inače poznat po ispadima egoizma i nametanju mišljenja, teroriše članak Novi Sentivan, iako većina ima drugačije mišljenje. U poslednjim komentarima služi se uvredama.--Jakša (razgovor) 00:56, 13. april 2010. (CEST)

Ja bih samo da napomenem da kad je pravopis u pitanju, ne pobeđuje većina, već onaj koji ima argumente. A čini mi se da ih Slaja ima, a vas četvorica ne. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 14:35, 13. april 2010. (CEST)

Dosta gluposti. Vas dvoje uporno utvrdite da ste VI jedini poznavaoci Pravopisa u Srbiji i da je vaša intertpretacija jedino ispravna. Pisao sam Ivanu Klajnu u dva navrata i oba puta mi je potvrdio da sam u pravu (ukrajinski gradovi se transkribuju po ruskom izgovoru, ustaljena imena gradova se ne menjaju...). --Jakša (razgovor) 19:55, 13. april 2010. (CEST)

Albanska kolonizacija Kosova[uredi]

Glasanje na en vikipediji oko brisanja članka: [14]

Stranica za glasanje: [15]

Ja nisam znao da postoji, ali trebalo bi da napisemo taj članak. --Aleks (razgovor) 14:18, 13. april 2010. (CEST)

Tihi vandal[uredi]

Ovih dana je pristigao veći broj članaka,o vladarima (srpski+bugarskim+možda sam nekoga izostavijo) u nekom askiju,koji su kasnije sređeti (prebačeni u ćirilicu,dodate veze,kategorije i čudesa).

Već sam ukazao na probleme kod jednog od njih tj. jedne grupe članaka (ovden),a maločas sam slučajnim pogledom utvrdio da dati tekst nema blage veze sa životom.

Moj predlog je ili da se svi ti doprinosi pobrišu avtomatski ili da se prebace van GIPa,dok ih neko ne uporedi sa verzijama na en.njiki tj. vrlo verovatno napiše nov članak (sa sve referencama bi bilo predivno) i tek ondak zakovnre natrag. Crni Bombarder!!! Šumski Krst(†) 22:12, 13. april 2010. (CEST)

Komentari[uredi]

Šta da se radi komentarima koji nemaju baš nekog smisla a pojavljuju se na podstranicama trga? Npr. [16] [17]

Da li da se tolerišu? Ili da se jednostavno ukoline? --Новак (razgovor) 23:43, 16. april 2010. (CEST)

Nema pravila. Zavisi kako je ko raspolozen i koliko je komentar besmislen. -- Bojan  Razgovor  10:44, 17. april 2010. (CEST)

Pomozite[uredi]

Imam zadatak za seminarski rad iz komunikologije da komentarišem i analiziram neki govor tj. obraćanje, a ovde ne uspevam da pronađem ni jedan govor zabeležen u celosti. Ponuđeni su mi samo autobiografski podaci. Gde mogu da nađem nešto što će mi pomoći?

Govor[uredi]

Pomoѕite mi, molim vas. Imam ѕadatak za seminarski rad iz komunikologije da analiziram i interpretiram neki govor, ali ne mogu da pronađem nigde govore u celosti. Jel postoji nešto tako na ovom sajtu? Ili ako možete da me uputite na neki sajt gde mogu da nađem govore u celini? Petar

--212.200.65.74 (razgovor) 00:52, 24. april 2010. (CEST)

Ovako nesto mi je prvo palo napamet -- Bojan  Razgovor  07:09, 24. april 2010. (CEST)

Imaš ovde na na Vikicitatu na srpskom govor Borisa Tadića - [18].--Marko235 (razgovor) 23:08, 24. april 2010. (CEST)

Pitanje[uredi]

Da li je Birmingem (po Pravopisu), ili je Bermingam (po Prćiću i obožavaocima). Pitanje je postavljeno i u sekciji pravopisna pitanja. Vreme je da stranica dobije pravo ime. Administratori bi trebali da preseku ovu dilemu poštujući principe vikipedije. Konsenzusa, izgleda, ne može biti.--Jakša (razgovor) 19:20, 24. april 2010. (CEST)

Sramota[uredi]

Sramota je da na drugim jezicima ima više stvari o našoj zemlji, nego na našem jeziku. Hajde da se organizujemo i to popravimo

— Prethodan nepotpisan komentar ostavio je korisnik Filip Legenda (razgovordoprinosi) • 22:20, 24. april 2010

Na vikipedija ne postoji "naša zemlja". Ovu vikipediju mogu koristiti govornici srpskog jezika a pri tome nije bitna korisnikova vera, zemlja porekla ili boravka, narodnost, i ostala čuda. Dakle, ako kažeš "naša zemlja", to se može odnositi na BILO KOJU zemlju. --79.101.169.100 (razgovor) 22:47, 24. april 2010. (CEST)
Ajde daj primer, nemoj tako. Kaži gde i šta? --Aleks (razgovor) 22:28, 24. april 2010. (CEST)

Damjan Pavlica - Mladifilozof[uredi]

Samo da znate da je Damjan Pavlica počeo da blati srpsku Vikipediju i po medijima:

Pored toga, na Viki ostavu je ubacio dva fajla (sa snimkom njegovih vraćenih izmena) kao dokaz navodne cenzure na srpskoj Vikipediji:

A otišao je i korak dalje u svojoj propagandi tvrdeći da je ovaj slučaj vraćanja njegovih izmena "propraćen snažnim kriticizmom u nekim srpskim medijima", navodeći pri tom svoje sopstvene članke kao primere tog snažnog kriticizma u srpskim medijima!!! Tu očiglednu podvalu sam obrisao sa stranica tih fajlova, ali se iz starijih verzija jasno može videti čime se on služi:

Eto kakvim se podvalama i falsifikatima taj čovek služi, a budući da pratim njegov "rad" na Viki ostavi, tamo je ubacio gomilu slika sa lažnim licencama za koje je ili tvrdio da je on autor (a autor je neki drugi korisnik) ili je tvrdio da je slika slobodna za upotrebu jer je prošlo 70. godina od smrti autora (a da pritom uopšte nije ni znao ko je autor) - a ovde navodim i primer, ali naglašavam da postoji tuce takvih slika sa lažnim licencama koje on ubacio: http://commons.wikimedia.org/wiki/File:War_Illustrated_-_Serbia_012.jpg - Očigledno je da je taj čovek primer trolovanja, vandalizma i falsifikovanja i treba pripaziti na njegovo ponašanje i eventualnu štetu koju može da nanese Viki projektima. PANONIAN (razgovor) 15:44, 25. april 2010. (CEST)

Na ovakve stvari su svi korisnici davno upozoravani, a evo sada i konkretnih dokaza. Kome će drugom, ako neće za Peščanik. --Željko Todorović (razgovor) 15:55, 25. april 2010. (CEST) s. r.
Pa ništa, da mu damo još koju medalju, šta mislite? Jadan... filozof... Jedva čekam da ga čujemo na peščaniku... Čovek se bavi naukom a mi ga sputavamo... :) --Aleks (razgovor) 02:32, 26. april 2010. (CEST)
Drugi sajt je drugi sajt, a ne Vikipedija, tako da su ti tekstovi samo zanimljivo štivo (pre svega u smislu izjednačavanja srpske Vikipedije i Vikipedije na srpskom jeziku, što ni u kom slučaju nije isto). Što se tiče slika, to su već ozbiljnije stvari i zna se kako se interveniše u tim slučajevima. Pera Kojot Šta je, bre??? 10:12, 26. april 2010. (CEST)

I šta bi s ovog? --Željko Todorović (razgovor) 17:01, 5. maj 2010. (CEST) s. r.

Ništa. Zar si nešto očekivao? Pera Kojot Šta je, bre??? 19:54, 5. maj 2010. (CEST)
Pa možemo da glasamo da ga blokiramo na stalno. Ili ne. S druge strane, čovjek nam pravi reklamu, kao da smo neko gnijezdo nacionalista. Bar da jesmo :) --Miroslav Ćika (razgovor) 04:30, 7. maj 2010. (CEST)
Glasanje je nedavno bilo, i blok nije izglasan. Uostalom, zašto bi bio blokiran? Zato što na drugom sajtu piše svašta? Nema šanse da to prođe. Pera Kojot Šta je, bre??? 08:21, 7. maj 2010. (CEST)

Vi ga blokirajte, pa cete samo potvrditi ono sto on pise. A i dacete mu jos materijala za pljuvacinu. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 10:45, 7. maj 2010. (CEST)

Sasvim si u pravu. Da ne govorimo o tome što u ovom trenutku ne bi ni bilo prihvatljivih razloga za blok. Pera Kojot Šta je, bre??? 12:30, 7. maj 2010. (CEST)

Pa i da ga ne blokiramo on će sigurno nastaviti sa pljuvanjem po srpskoj vikipediji. I tačno je da nam je dao reklamu, pošto postoje oni koji smatraju da smo sljedbenici B92, a sada kada on kaže da smo nacionalisti, dolazimo do poravnanja. Ja bih izglasao da ga blokiraju, pošto njega ne zanima srpsko mišljenje već isključivo albansko i bošnjačko, a piše na srpskoj vikipediji. Gdje je tu logika? --Željko Todorović (razgovor) 13:53, 9. maj 2010. (CEST) s. r.

Ja se oko ovoga ne bih sekirao. Damjan se samo pridružio plejadi sajtova koji pljuju Njikipediju, što samo govori o njenoj sve većoj važnosti. Jasno je da što je neko ili nešto više na udaru, to znači da je taj neko ili nešto važniji, jer u suprotnom, niko se Njikipedijom ne bi bavio. Drugo, ovim tekstovima Damjan je sam sebi uskočio u stomak; navodno zagovara objektivnost, a njegovo pisanje je potpuno „crno“. Takođe, on sam nikada nije prihvatio niti jedan čak dobronameran savet, tako da upravo ono što zamera ljudima sa Njikipedije, sebi vrlo lako oprašta. Iako mi nikada neće biti jasni naši urednici koji pljuju Njikipediju na drugim sajtovima (jer time pljuju i sebe, kao deo Njikipedije, jer teško da će iko da proverava ko je šta i kako pisao), verujem da su slobodni to da rade. Tim pre što vidim da Damjan zaista veruje da je 100% u pravu i drago mi je zbog njega. :) I zato mislim da je dobro što ga niste blokirali, ako ni zbog čega drugog, a onda makar da ga demantujete. I lična poruka za Damjana: tvoje pisanje je nekako meni suviše prepoznatljivo. Siguran si da si bio originalan? :)--Metodičar zgovor2a 14:10, 9. maj 2010. (CEST)
Ako Vikipedija treba da bude glavni izvor za skorašnju istoriju, loše nam se piše. Vikipedija je enciklopedija i kao takva ona je tercijarni izvor, tj., treba da se poziva na objavljenu relevantnu i provjerljivu literaturu o tim temama. Dakle, prethodno stručnjaci istorije treba da napišu naučnu istoriju tog perioda, da je zaokruže i jasno opišu šta se sve tu dešavalo, zbog čega se raspala SFRJ i sl., pa onda da se na tu literaturu pozove i to prenese na Vikipediju. Dok se to ne desi, nema rješenja. Lično nikada nisam volio kada se cijela priča oko ove enciklopedije fokusira na ratove i ratne zločine na prostorima bivše SFRJ. Slabe koristi, kao što je nije bilo ni poslije Dr. svjetskog, za mlade generacije od tih stvari, sem da još više mrze jedni druge. To valjda i jeste cilj i jednih i drugih ekstrema kada kritikuju ovaj projekat. Ni u nekim drugim demokratskim državama, nema apsolutnog konsenzusa oko građanskog rata, recimo u Španiji, i poslije toliko vremena npr., mnogi Španci ne znaju gdje su im sahranjeni, zakopani najmiliji, a kamoli na našim prostorima gdje se takve stvari češće dešavaju. Prema tome, kao i drugdje, ljudi na našim prostorima mogu izabrati prošlost, ili budućnost. Na onima koji sada vladaju u novonastalim državicama bivše SFRJ je da odluče, da li će sve snage usmjeriti da se mladi što bolje obrazuju i imaju veći standard, kako se neke stvari ne bi mogle ponoviti, ili će nastaviti da drže stanovništvo u bijedi i neznanju, dok svijet vrtoglavom brzinom napreduje u nauci i tehnologiji, kako bi se opet ljudi lako mogli iskoristiti za neke buduće sukobe. Opet kažem, apsolutno sam protiv pridavanju velike pažnje tim temama. To je moj lični stav. Kamo sreće da ljudi kritikuju i pokušaju da poboljšaju informacije u nekim drugim oblastima znanja na ovom projektu. Od toga bi sigurno bilo veće koristi za sve, nego od nekakve kvazi-istorije koja diriguje život starih i mladih generacija na našim prostorima. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:08, 9. maj 2010. (CEST)
Da. Možda bi sasvim trebalo izostaviti teme iz zadnjih 20-ak godina. Jer na to se troše nesrazmjerno veliki resursi, sa sumnjivim rezultatima. Ukratko, vrše se originalna istraživanja. Što se tiče Damjana, glasanje o njegovom blokiranju bi sada možda dalo drugi rezultat. Ali od toga slaba vajda jer je slabo aktivan u zadnje vrijeme. Iako moram napomenuti da se paralelno s njegovim nestankom, pojavila osoba sa vrlo sličnim načinom pisanja ovdje. Vidjeti razgovor članka Napad na Višnjicu. Slučajnost? --Miroslav Ćika (razgovor) 15:57, 9. maj 2010. (CEST)
Nije baš bilo u isto vreme. A i čekjuzeri bi utvrdili da je to lutak. Pera Kojot Šta je, bre??? 18:28, 9. maj 2010. (CEST)
Čekjuzeri provjeravaju samo kada se sumnja na zloupotrebu: npr. ista osoba glasa više puta sa raznim nalozima. Posjedovanje više naloga - bez zloupotrebe - je dozvoljeno :) --Miroslav Ćika (razgovor) 23:07, 9. maj 2010. (CEST)
Kako riješavati probleme sa originalnim istraživanjem..., ovo uputstvo može da posluži: Vikipedija:Bez originalnog istraživanja. Uopšteno gledano, ako imamo neke podatke iz provjerljivog primarnog izvora, dakle direktno iz eksperimenta, nekog izvještaja isl, za njihovu interpretaciju potreban nam je drugi, odnosno provjerljiv sekundarni izvor. Ne da mi ovdje radimo analize, sinteze i sl. To je naročito neophodno kod kontroverznih tema, ili kada se osnovni podaci razlikuju u više primarnih izvora. Npr. Ako u članku Zlatibor unosimo podatak o prosječnim godišnjim padavinama i on se ne razlikuje u više primarnih izvora koje smo konsultovali, nije nam neophodan sekundarni izvor. Ali, ako se podaci razlikuju u tim primarnim izvorima, ili ako želimo da ivlačimo zaključke, radimo analizu klimatskih promjena na Zlatiboru, itekako nam treba provjerljiv sekundarni izvor; analiza naučnika koji se time bave, odnosno kojima je to struka. Ovaj princip se može i treba primjeniti na sve oblasti. Ako, npr., nemamo provjerljivih sekundarnih izvora, a ipak je potrebna neka analiza/sinteza, onda ćemo morati sačekati da ih pronađemo, jer nije prihvatljivo da mi to sami radimo. Ako bi se uvijek držali ovih principa, bilo bi daleko manje sukoba i sve što uđe u enciklopeidju bilo bi stvarno kvalitetno i provjerljivo. Većina problema na Vikipediji se može riješiti, tako što se vratimo na pravila, kada osjetimo da smo otišli u neku stranputicu. Čak je dobro i poželjno da odmorimo nekoliko dnaa od neke teme kada se podignu strasti. Naravno, neće se uvijek u tome uspjeti, ali treba težiti da to bude cilj u što više spornih situacija. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:21, 10. maj 2010. (CEST)

Postoji li negde na vikipediji statistika?[uredi]

o broju izmena, broj aktivnih korisnika, broju novih članaka...... u pojedinim vremenskim periodima?

Mislim da ovo pitanje nije nebitno jer članovima zajednice može da o zajednici pruži informaciju na osnovu koje bi mogli da izvuku neke zaključke o potrebnim aktivnostima. --Antidiskriminator (razgovor) 17:22, 5. maj 2010. (CEST)

Upravo, slažem se sa komentarom. -- SmirnofLeary (razgovor) 17:39, 5. maj 2010. (CEST)

--Kašter (разговор) 20:12, 5. мај 2010. (CEST)

Prve dve nisu ažurirane od februara, a zadnji od decembra prošle godine. --79.101.79.51 (razgovor) 23:46, 6. maj 2010. (CEST)
Evo, probajte sada. Promenio sam linkove. Prvobitni su vodili ka statistici sr.wp na srpskom jeziku, a ova sada je na engleskom jeziku.--MikyM|Write me 01:46, 7. maj 2010. (CEST)
Prva dva nisu ažurirana od marta, a zadnji kao prethodni slučaj. --93.86.231.199 (razgovor) 09:20, 7. maj 2010. (CEST)

Odlično! Ima li šanse da se negde na Glavnoj strani napravi neki link ka ovim stranicama?--Antidiskriminator (razgovor) 09:15, 7. maj 2010. (CEST)

Grafikoni su veoma ilustrativni. Broj veoma aktivnih vikipedijanaca je gotovo nepromenjen u poslednje skoro tri godine.--Antidiskriminator (razgovor) 09:15, 7. maj 2010. (CEST)

ne, ne trebaju. Drzite ih u svojoj listi omiljenih stranica ili svojim korisnickim stranicama. -- Bojan  Razgovor  09:24, 7. maj 2010. (CEST)

Ovo je link za posećenosti jedne strane [19]. Ukoliko ne postoji neki mesec onda se može namestiti URL adresa tako da ga bude. --93.86.231.199 (razgovor) 09:29, 7. maj 2010. (CEST)

Broj veoma aktivnih vikipedijanaca stagnira u poslednje tri godine[uredi]

Uvidom u grafikon koji prikazuje broj veoma aktivnih vikipedijanaca na ovoj adresi video sam da broj veoma aktivnih vikipedijanaca stagnira. Istovremeno, u Srbiji je u 2008. godini broj korisnika interneta povećan za 30% (sa 0,9 na 1,2 miliona [20]) a u aprilu 2009. godine je procenjeno da je broj korisnika interneta oko 2 miliona (porast od 67%) u odnosu na 2008! Svi znate da je u poslednje vreme došlo do ogromne ekspanzije i 3g internet priključaka. i da je kumulativno gledano broj korisnika interneta u Srbiji u poslednje tri godine skoro utrostručen.

Da li neko ima ideju zašto je broj aktivnih vikipedijanaca na vikipediji u protekle tri godine u stagnaciji dok u istom periodu je broj korisnika interneta u Srbiji povećan skoro tri puta?--Antidiskriminator (razgovor) 09:48, 7. maj 2010. (CEST)

Slična je situacija i sa brojem aktivnih vikipedijanaca.--Antidiskriminator (razgovor) 09:59, 7. maj 2010. (CEST)
Najveći broj aktivnih vikipedijanaca je bio u leto 2007. Od tada je stagnacija na svim vikipedijama. Engleska ima blagi pad. Možda ako bi nekako mogli da vikipediju izreklamiramo ali teško. Mnogi ne znaju da može da se uređuje vikipedija. --Aleks (razgovor) 10:01, 7. maj 2010. (CEST)

Mislim da je poređenje sa vikipedijom na engleskom (nemačkom, francuskom...) jeziku nemoguće jer je u SAD, VB, Australiji.... rastao broj aktivnih i veoma aktivnih vikipedijanaca dok je rastao broj korisnika interneta koji kod njih stagnira u poslednje tri godine zato što stagnira i broj korisnika interneta. Kod nas nije taj slučaj.--Antidiskriminator (razgovor) 10:10, 7. maj 2010. (CEST)

Generalno stagnira, na bosanskoj je opao, rumunskoj je malo porastao, a kod hrvata kao i kod nas.--Aleks (razgovor) 10:59, 7. maj 2010. (CEST)

Mislim da su hrvati mnogo pre nas imali ekspanziju razvoja interneta.--Antidiskriminator (razgovor) 11:03, 7. maj 2010. (CEST)

Ja sada ne govorim o apsolutnim vrednostima, već o procentima, o učešću. Logično bi bilo da sa povećanjem broja korisnika interneta dođe do povećanja broja aktivnih vikipedijanaca ako procenat aktivnih vikipedijanaca stagnira. Kod nas je procenat aktivnih vikipedijanaca pao skoro tri puta.--Antidiskriminator (razgovor) 11:04, 7. maj 2010. (CEST)
Pa nisu ni mnogo ispred nas. Nego zna li neko da li ima lista active i very active... --Aleks (razgovor) 11:07, 7. maj 2010. (CEST)

Ovde ti je grafikon na kojem imaš i aktivne i veoma aktivne. --Antidiskriminator (razgovor) 11:10, 7. maj 2010. (CEST)

Pa šta ako broj stagnira? Kad-tad mora da dođe do iscrpljenja. Toliko nas je koliko nas je. Vidi grafikone za .en i .de, i videćeš slične obrasce. 本 Mihajlo [ talk ] 23:30, 9. maj 2010. (CEST)

Nije problem u tome što broj stagnira već što je među ljudima koji imaju pristup internetu sve manje učešće onih koji su aktivni vikipedijanci (skoro 3 puta je palo učešće za poslednje tri godine). Vikipedije na engleskom i nemačkom jeziku nemaju ovako veliki pad učešća jer je kod njih još pre deset godina svako ko je želeo imao pristup internetu. Kod nas je pad učešća nadoknađen povećanjem broja ljudi koji imaju pristup internetu. Broj ljudi koji imaju pristup internetu se neće više značajno povećavati posle 2010. što će rezultirati padom broja aktivnih i veoma aktivnih vikipedijanaca ako se nastave ovakvi trendovi. Mislim da je to problem jer u tom slučaju preti odumiranje vikipedije na srpskom jeziku.--Antidiskriminator (razgovor) 23:51, 9. maj 2010. (CEST)

Tri puta je manji procenat korisnika interneta u Srbiji koji aktivno ili veoma aktivno uređuju vikipediju[uredi]

Konkretnije: U suštini bih mogao da protumačim gore navedene podatke na sledeći način: U poslednje tri godine skoro tri puta je manji procenat korisnika interneta u Srbiji koji aktivno ili veoma aktivno uređuju vikipediju. Mislim da je ovaj trend potrebno zaustaviti da bi vikipedija na srpskom jeziku opstala u obliku u kojem ima svoju svrhu. Predlažem da se pokrene rasprava na ovu temu. --Antidiskriminator (razgovor) 10:11, 7. maj 2010. (CEST)

Ne može se uraditi ništa konkretno po tom pitanju. Kada su se radile promocije naše Vikipedije u našim medijima, radio, TV, novine, jeste da je rastao broj posjetilaca i registrovanih, ali ne značajno i broj aktivnih, tj. ljudi koji ostaju i rade duže vrijeme na projektu. Vikipedija zahtjeva dosta slobodnog vremena za aktivan rad, pa i da se nauči sve ono vezano za tehnikalije i samo pisanje enciklopedijskih članaka, koje ipak nije kao kada se piše blog ili ćaska na nekom forumu. Možda ga mnogi i nemaju u dovoljnoj mjeri, ili pak to koje imaju, više vole da troše na društvene mreže i druženje. --Slaven Kosanović {razgovor} 10:45, 7. maj 2010. (CEST)

Mislim da je, pre nego što se zaključi da li je moguće nešto učiniti konkretno po tom pitanju, potrebno ustanoviti uzroke ove pojave. Vikipedija je i ranije zahtevala dosta slobodnog vremena, a društvene mreže su i ranije postojale, pa je učešće aktivnih vikipedijanaca u broju ljudi koji koriste internet u Srbiji bilo tri puta veće. Ja na osnovu toga zaključujem da nije razlog to što vikipedija odjednom zahteva dosta slobodnog vremena pa je ljudima lakše da vreme troše na društvene mreže i druženje. Mislim da su uzroci dublji i da jednim značajnim delom i zajednica snosi odgovornost za ovakvo stanje.--Antidiskriminator (razgovor) 10:54, 7. maj 2010. (CEST)

Pa pazi, zajednicu čine svi, i oni koji odustaju i oni koji ostaju. Tako da ne znam na kakvu zajednicu misliš? Činjenica je da je ovdje bilo sukoba u posljednje tri godine, naročito oko jezičkih pitanja, Pravopisa i slično, ali bilo ih je i ranije, prije 2007. godine, oko politike i ratova na našim prostorima, pa je opet broj aktivnih rastao. Možda je tada rastao zato što je Vikipedija bila novost, a sada već nije, a možda se sada nalazimo u periodu smjene garniture aktivnih, kako se otprilike desilo kada sam ja došao. Prije mog dolaska jedan broj korisnika je odustao od aktivnog uređivanja, a neki su otišli da uređuju englesku viki. Koliko ja znam, nikada rast aktivnih na ovom projektu nije bio vezan za broj korisnika Interneta u Srbiji, jer da jeste, danas bi imali jako veliku zajednicu. I ja sam sada u fazi, kada će moja aktivnost na projektu biti minimalna, ili nikakva, pri čemu ne krivim nikoga, prosto jer sam se zasitio "enciklopedije". Pisanje enciklopedije zahtijeva i određeni profil ljudi; ne vole svi ljudi time da se bave, dakle, metodičnost, upornost, a na Vikipediji i spremnost da konstatno argumetnuješ šta pišeš. To nekima može postati naporno, a neki drugi se zbog toga i ne upuštaju u aktivniji rad. Dakle, moje mišljenje, problem se može svaliti na svađe i sukobe oko jezika u posljednje tri godine, ali to sigurno nije razlog, možda samo malim dijelom. Kada neko nešto hoće da radi, onda su neke prepreke čak i izazov, a ako ne, onda radi nešto drugo, ili troši vrijeme na zabavu. Bilo šta da se radi u životu, okolnosti koje okružuju taj rad nisu idealne, prema tome tako je i na Vikipediji. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:32, 7. maj 2010. (CEST)
Mislim na zajednicu koju čine oni koji su korisnici vikipedije u skorijem periodu. Oni koji su otišli i ne koriste i ne uređuju vikipediju nisu delovi zajednice. --Antidiskriminator (razgovor) 11:44, 7. maj 2010. (CEST)

Moja neka ideja za koju sam se zalagao kad sam došao na vikipediju je bilo maksimalno sređivanje uputstava i smernica za nove korisnike. Tu temu sam pokretao 100 puta, a ovo sad je 101. put. Novim korisnicima se mora maksimalno olakšati uređivanje članaka. I pravila i smernice im moraju biti pred nosom, po mogućstvu da to ne bude 1000 strana, i da ne bude ništa komplikovano. Da uputstva budu u piramidalnoj formi, za početnike sažeta suština na 5-10 strana sa opcijama (saznaj još/više). Kod nas pola smernica nema, ovih ostalih pola imaju nalepnice da je tekst preveden sa eng. viki, i od tih pola po pola teksta nije prevedeno. Dalje, kad korisnici dođu, trebamo ih zadržati. Pametna ideja bi bila otvaranje strane pomoći samo za početnike i ta strana da im bude pred nosom. Da mogu da pitaju sve što ih interesuje. Kasnije na osnovu tih pitanja i nedoumica, možemo da ažuriramo smernice i uputstva, znali bismo gde novi korisnici najčešće zapinju. -- SmirnofLeary (razgovor) 11:40, 7. maj 2010. (CEST)

Slažem se da je to jedna od mera koja će olakšati novim korisnicima savladavanje tajni uređivanja vikipedije. Međutim, mislim da je to samo mali deo problema i mali deo rešenja. Predlažem da prvo napravimo listu uzroka pada % aktivnih vikipedijanaca u korisnicima interneta pa onda da pokušamo da damo spisak rešenja za svaki od njih. Tvoj predlog je odličan, ali je predlog jednog rešenja za jedan od uzroka. Jednostavno, mislim da nije dovoljan.--Antidiskriminator (razgovor) 11:47, 7. maj 2010. (CEST)
  • Problem broj 1: Nema dovoljno iskusnih i aktivnih korisnika koji se aktivno bave novim korisnicima. Nije dovoljno napisati uputstva i očekivati da novi korisnici čitaju i primenjuju ih. Mislim da se novi korisnici moraju postepeno pod nadzorom drugih vikipedijanaca uvoditi u tajne uređivanja na vikipediji. Postoje i sada oni koji se bave time, ali mislim da ih nema dovoljno. Predlog rešenja: napraviti tim ljudi koji bi se bavio ovim aktivnostima.--Antidiskriminator (razgovor) 11:48, 7. maj 2010. (CEST)
  • Problem broj 2: Toleriše se (od dela aktivnih administratora) neuljudno obraćanje korisnika drugim korisnicima i ad hominem napadi . Mislim da postoje korisnici koji sistematski krše pravila uljudnosti i vrše ad hominem napade komentarišući ličnost korisnika sa čijim se tekstovima ne slažu a ne uređivanje tekstova koje oni vrše. Predlog rešenja: oštrije reakcije nekih administratora po ovom pitanju i njihov principijelniji stav po ovom pitanju--Antidiskriminator (razgovor) 11:51, 7. maj 2010. (CEST)
  • Problem broj 3: Nema aktivnog posredničkog veća. Sukobi oko uređivanja pojedinih članaka se rešavaju tako što se koalicije istomišljenika ustremljuju na neistomišljenike neuljudnim i ad hominem napadima što rezultira katastrofalno lošim kvalitetom pojedinih članaka sa "osetljivim" temama i odustajanjem novih aktivnih vikipedijanaca koji (još uvek) nisu stvorili klanove. Predlog rešenja: Što hitnije formirati posredničko veće i promovisati njegov rad.--Antidiskriminator (razgovor) 11:54, 7. maj 2010. (CEST)
Mi koji smo tu odavno smo radili na tome koliko smo mogli, a sada nastavite vi koji imate namjeru da budete aktivni duže vrijeme. Mislim, na uputstva i pomoć i uopšte na rad sa novajlijama. Na nekim Vikipedijama čak postoje timovi korisnika koje se nude novajlijama da im pišu personalizovana uputstva. Možda i to ne bi bila loša ideja. U svakom slučaju, naše pisanje uputstava i pomoći nije nikada bilo organizovano, nego je svako, pojedinačno, radio/pisao/prevodio, koliko je stigao i imao vremena da se time bavi. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:50, 7. maj 2010. (CEST)
Evo je poslednja tema na Vikipedija:Trg/Pomoć, nov korisnik je pročitao uputstvo vezano za slike. Svaka mu čast što je našao to uputstvo. Ali i dalje ima nedoumice. U pitanju je slučaj sa kojim smo svi imali nedoumica, a nikom nije palo na pamet kad je prevazišao taj problem da doda kratko uputstvo. Ne slažem se po pitanju formiranja nikakvih timova, to po meni nije OK. Rešenje tog problema može da bude postavljanje strane pomoći samo za nove koisnike, a na pitanja i njihove nedoumice je bolje da odgovaraju svi, tj. onaj ko se zatekne u trenutku, a da zna rešenje. Umesto da to budu članovi nekog tima. Nakon nekog vremena, ćemo i sami uvideti ko ima najviše volje da pomaže novajlijama, ko nema. A možda ćemo naići i na takav slučaj da im pomaže neregistrovan korsnik, koji ni ne može biti član tima. Što se tiče uljudnosti, slažem se. -- SmirnofLeary (razgovor) 11:59, 7. maj 2010. (CEST)
Mislim da je formiranje tima dobro u tom smislu što bi postojao spisak članova tog tima pa bi novajlija lakše mogao da vidi kome da se obrati.--Antidiskriminator (razgovor) 12:02, 7. maj 2010. (CEST)

Slavene, ovo nije kritika na rad "vas koji ste odavno tu". Da bi "mi koji imamo nameru da budemo aktivni duže vreme" mogli nešto da uradimo, potrebni ste nam i "vi koji ste odavno tu".--Antidiskriminator (razgovor) 12:06, 7. maj 2010. (CEST)

Pogrešno si me shvatio. Nisam ni pomislio da je kritika, a i da jeste, nema veze, moglo se više uraditi, ali šta je tu je. Hoću reći, ja u dogledno vrijeme neću biti aktivan iz ličnih razloga, ali ako neko treba moju pomoć u nečemu, može mi se javiti na stranici za razgovor, ili na imejl. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:29, 7. maj 2010. (CEST)
Iz iskustva mislim da je formiranje tima loše. Korisnik bi trebao da se obrati za pomoć na zajedničkoj tabli za pomoć, nezavisnoj od drugih korisnika. Takva tabla trenutno postoji na trgu, ali mislim da nije pristupačna novim korisnicima. Tj. mislim da većina novih korisnika ni ne zna da ona postoji. -- SmirnofLeary (razgovor) 12:10, 7. maj 2010. (CEST)

Imao sam veliku sreću da mi je u startu uređivanja na vikipediji pomogao jedan korisnik, taako da i ja iz iskustva mislim da se ne može od novih korisnika očekivati da znaju gde da se obrate (tabla za pomoć) i kome (neko od aktivnih i iskusnih vikipedijanaca) za pomoć. Mislim da je bolje da postoji sistematski nadzor nad unosima novih korisnika i rad sa njima u smislu direktnog obraćanja preko strane za razgovor i mentorskog rada nad uređivanjem tih korisnika. To deo iskusnih vikipedijanaca i sada radi, ali potrebno je da ih bude više i da bi stoga moglo da pomogne da oni budu deo nekog tima, pa makar i neformalnog.--Antidiskriminator (razgovor) 12:25, 7. maj 2010. (CEST)

Mislim da si imao nesreću što nisi naišao na uređena uputstva i smernice. -- SmirnofLeary (razgovor) 12:51, 7. maj 2010. (CEST)

Ma našao sam ih, ali.... To ti je mislim možda isto kao kad kupiš neki tehnički uređaj. Mislim da većina ljudi otpakuje i krene da montira i pušta u rad a da ih "mrzi" da čitaju uputstva, ili da misle da im ne treba, ili... Isto ti je i sa školom. Postoje knjige pa deca ne bi morala da idu u školu, nego samo na završni ispit. Ali ipak je bolje ako imaš "mentora".--Antidiskriminator (razgovor) 13:01, 7. maj 2010. (CEST)

Mislim da je fora u tome što niko ne očekuje da će zateći nešto pametno i korisno u uputstvu. A, ja ih lično dosta često koristim (po potrebi) i dosta cenim, i pri tom ne očekujem da ću u njima zateći nešto za šta oni predviđeni. Sa druge strane, korisnik koji se obratio na trgu/pomoć, pokazuje suprotan primer od tebe. Pročitao je sva uputstva, ali i dalje ima pitanje. Recimo, zato što je uputstvo loše napisano!! Postojanje mentora je po meni prevaziđena stvar, zajedno sa našim sistemom školstva. Pored tih nastavnika u školi, roditelji deci dodatno plaćaju privatne časove još u osnovnoj školi. Držao bih one: „mnogo babica, kilava deca“. Ili bi bilo najbolje da pošaljemo iskusnog vikipedijanca da skokne do novajlije, da mu objasni lično. -- SmirnofLeary (razgovor) 13:13, 7. maj 2010. (CEST)

U pravu si.--Antidiskriminator (razgovor) 13:19, 7. maj 2010. (CEST)

A da li smatraš da grešim što mislim da su uputstva samo jedan od uzroka situacije o kojoj govorimo. Šta misliš o niže navedenom spisku od (za sada) tri uzroka?--Antidiskriminator (razgovor) 13:20, 7. maj 2010. (CEST)

Ej, šalim se. Ne odustaj od ideje, ako imaš volje. Ja lično imamo volje da pomažem novim korisnicima u zavisnosti od raspoloženja i teme na kojoj korisnik radi. Samo napred, podržaću šta god osmislite, ako će to na neki način da doprinese projektu. -- SmirnofLeary (razgovor) 13:22, 7. maj 2010. (CEST)

Znam da se šališ. Nasmejao sam se ali sam hteo da održim ozbiljan nivo diskusije pa sam obrisao :)))) što je bilo ispred mog gore navedenog odgovora.--Antidiskriminator (razgovor) 13:31, 7. maj 2010. (CEST)
Smirnofe, svi ljudi su različiti. Nekome ko je tek počeo sa Internteom i novim tehnologijama nisu dovoljna samo uputstva ma kako jednostavno da ih napišeš, jer je potrebno da usvoji neke osnovne koncepte. Zatim, neki ljudi kontaju brže, neki sporije, a i dan danas imamo korisnika koji su tu više godina, a ne umiju da urade neke stvari koje se tiču uređivanja. Slažem se da bi sadašnja mogla biti bolje organizovana, jer sam i sam pokušavao da osnujem tim da to odradimo. Za taj posao je potrebna grupa ljudi koja će sistematski da uradi reorganizaciju i naravno nekoliko mjeseci. Spisak ljudi, na nekoj stranici koja bi imala link sa glavne strane pomoći, a koji bi bili spremni da pišu rade, personalizovana uputstva, pomažu novajlije kojima su potrebna posebna objašnjenja, takođe nije na odmet. Trg/pomoć je uvijek tu kao mjesto gdje se mnogi obrate, a i njega bi trebalo pvezati sa glavne strane pomoći. U svakom slučaju, bitno je da postoji dobra baza u već postojećim pravilima, što se može iskoristiti, bez obzira što nisu tako obimna, organizovana i detaljna kao, recimo, na en viki. Jedini problem je, svakako, započeti. Samo se neće uraditi, a kao i sve na viki, zavisi od pojedinačnih inicijativa. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:29, 7. maj 2010. (CEST)

Upustili smo se u detalje vezane za rad sa novajlijama. Mislim da je to samo deo problema. Verujem da ima novajlija koji brzo savladaju osnove uređivanja a onda suočeni sa ostalim problemima odu. Predlažem da se, imajući u vidu da je potrebno nešto preduzeti kako bi se zaustavio pad učešća aktivnih vikipedijanaca među korisnicima interneta, sistematski pristupi rešenju ovog problema u sledećim fazama:

  • definisanje uzroka (lista uzroka sastavljena po redosledu njihove važnosti)
  • definisanje mogućih rešenja uzroka (moguće je da će se zbog razlike u mišljenju neki uzroci rešavati na različite načine)
  • odabir rešenja
  • sprovođenje rešenja
  • kontrola (posle nekog perioda) rezultata
  • preispitivanje odabranih rešenja

--Antidiskriminator (razgovor) 13:38, 7. maj 2010. (CEST)

Problem je u tome što ne možeš tačno znati uzroke, prema tome možeš ih samo hipotetički definisati. Jedini način da znaš zbog čega je neko postao neaktivan je da ga pitaš. Svaki korisnik ima neki svoj poseban razlog. Ako ti odgovori, znaš razlog, ako ne, onda ne znaš. Generalno, smatram da porast broja korisnika Interneta nikada nije značio i porast aktivnih saradnika na Vikipediji i to nije samo tako kod nas. Recimo u Kataloniji skoro svako domaćinstvo ima Internet i ako bi po tome mjerili oni bi trebali da imaju više miliona saradnika, međutim, zadnji put kada sam gledao, aktivnih na svojoj Vikipediji su imali malo više nego mi. Internet i Vikipedija nisu u striktnoj vezi u smislu nekog proporcionalnog rasta broja korisnika. Naša Vikipedija jeste jedan od najposjećenijih sajtova na našem Internetu, po statistikama, što znači da nije nimalo nepoznata, nego naprotiv, ali posjećivati i pisati članke, postati aktivan, su izgleda različite stvari, opet kažem, ne samo kod nas. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:54, 7. maj 2010. (CEST)
Podržvam. Samo, da obratimo pažnju i na sam proces vođenja ove rasprave. Nadam se da će se u raspravu uključiti još korisnika pa bi bilo dobro redovno ažurirati raspravu i sažeti ideje do kojih se došlo. Tj. sažeti svaki prethodni deo teksta od 10 ili 20.000 bajtova, kako bismo olakšali korisnicima da se uključe u raspravu. Prva tačka nek bude ova, „definisanje uzroka“. -- SmirnofLeary (razgovor) 13:45, 7. maj 2010. (CEST)

"Jedini način da znaš zbog čega je neko postao neaktivan je da ga pitaš." Ovo je potpuno tačno. Postoji li mogućnost da se ugradi neki "upitnik zadovoljstva korisnika vikipedije" gde bi vikipedijanci mogli da upišu zašto su aktivni odnosno neaktivni i da se određenim pitanjima sazna njihovo mišljenje i razlozi nezadovoljstva? Ovako, tapkamo u mraku.--Antidiskriminator (razgovor) 14:00, 7. maj 2010. (CEST)

Jedino da se otvori jedna stranica u im. prostoru Vikipedija, sa pitanjima u podnaslovima a ispod svakog pitanja prostor za odgovore korisnika. Klasični upitnik nije moguće napraviti. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:17, 7. maj 2010. (CEST)

To mi deluje komplikovano. Moja ideja je da postoji standardizovani upitnik zadovoljstva kakav postoji u svakoj uređenoj organizaciji na svetu koja želi da sazna šta korisnici misle o njoj kako bi mogla da se unapređuje i opstaje.--Antidiskriminator (razgovor) 14:28, 7. maj 2010. (CEST)

Kako ćemo da pitamo tog koji je otišao, ako je otišao? Malo je kontradiktorno. -- SmirnofLeary (razgovor) 14:22, 7. maj 2010. (CEST)

Nije u potpunosti kontradiktorno. Pre nego što je otišao bio je ovde. Možda bi to moglo da bude u formi nekog poziva koji bi pri vrhu glavne strane (nešto slično kao poziv za onaj vikipedijin seminar) bio postavljen sa pozivom korisnicima da popune upitnik o svom mišljenju o vikipediji i vikizajednici na srpskom jeziku.--Antidiskriminator (razgovor) 14:46, 7. maj 2010. (CEST)

Antidiskriminatore, Vikipedija nije klasična organizacija, kao, šta znam, Volksvagen. Vikipedija je volonterski projekat onlajn enciklopedije, između ostalih i na srpskom jeziku. Dakle, jedna posebna vrsta društvene mreže, slično kao Linuks mreža, gdje dobrovoljci rade na sadržaju i sadržaj je jedini cilj, tj. da bude od koristi bilo kome koga interesuje neki enciklopedijski pojam. Iz tog ugla, što više ljudi radi na Vikipediji, to će sadržaj biti, najvjerovatnije, kvalitetniji. Svi posjetioci i korisnici su pozvani da dopune, pomognu, napišu nešto, isprave pogrešno, a i da daju svoje mišljenje na bilo kom od trgova, stranicama za razgovor i sl. Prosto jedna takva otvorenost ovog projekta nije zahtijevala, a po mom mišljenju i ne zahtijeva, neki poseban kanal komunikacije, kao što je slučaj kod klasičnih organizacija koje su zatvorene po prirodi te im stoga treba jedan poseban kanal komunikacije sa spoljašnjim svijetom, klijetnima, korisnicima i sl. Ambijent privlači ljude, te ako je ovdje živo, radi se, ljudi se međusobno pomažu, ima tolerancije, dobre komunikacije, više je šansi da se na projektu pojavi veći broj ljudi da pripomognu i ostanu duže vrijeme. Ukoliko nema takvog ambijenta, onda je priliv novih aktivnih saradnika slabiji. Smirnofe, u tome i jeste problem. Ne možeš znati zašto neko odlazi, otišao je, ako sam to jasno ne kaže, ili ako ga ne priupitaš prije nego ode, ili možda ostaviš komentar na njegovoj stranici za razgovor kada već ode, u nadi da će odgovori. Međutim, mislim da je Antidiskriminator mislio na jedan upitnik zadovoljstva korisnika projektom, gdje bi svi zainteresovani mogli da daju mišljenje, ostave komentar, pa na osnovu toga, vidjeti, da li postoje neki sistematski razlozi zašto se više ljudi ne aktivira, te koji bi se mogli riješiti nekom internom reorganizacijom stvari, a koji prosto nemaju rješenja. Npr. znam da smo dobijali primjedbe da je uređivanje članaka previše komplikovano, pa čak i da je viki sintaksa komplikovana, mada po mom mišljenju jednostavnija ne može biti, ali to su razlozi koje teško da možemo riješiti. Dobro, slike i licence, jesu onako složena priča za mnoge, ali tu bi se moglo poraditi na boljim uputstvima, itd. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:58, 7. maj 2010. (CEST)

Svaka organizacija mora da se unapređuje da bi opstala. I vikipedija na srpskom jeziku se do sada unapređivala i nije izuzetak od ovog pravila. Na kamenje koje se ne kotrlja skuplja se mahovina. Tačno je Slavene da mislim na "upitnik zadovoljstva korisnika projektom, gdje bi svi zainteresovani mogli da daju mišljenje, ostave komentar, pa na osnovu toga, vidjeti, da li postoje neki sistematski razlozi zašto se više ljudi ne aktivira, te koji bi se mogli riješiti nekom internom reorganizacijom stvari" ali mislim da postoje sistematski razlozi koji prosti imaju rešenja i da njih treba da identifikujemo takvim upitnicima. --Antidiskriminator (razgovor) 15:25, 7. maj 2010. (CEST)

Može biti da sam te pogrešno razumjeo a time i ti mene. Svakako da stvari treba unaprijeđivati, i ono što se na Vikipediji može i treba unaprijeđivati, su načini komunikacije među korisnicima i načini pomaganja u radu, kvalitetnija uputstva za rad i sl. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:38, 7. maj 2010. (CEST)

Ono što sam želeo da kažem je da je očigledno da u poslednje tri godine u Srbiji dramatično (skoro tri puta!) opada procenat ljudi koji imaju pristup internetu a aktivni su na vikipediji na srpskom jeziku. Na svu sreću u poslednje tri godine je došlo do utrostručavanja broja ljudi u Srbiji koji imaju pristup internetu pa nije bilo ozbiljnijih posledica na vikipediju i broj aktivnih korisnika je stagnirao. Nažalost, sasvim je za očekivati da vrlo brzo neće biti ozbiljnog porasta broja ljudi koji imaju pristup internetu u Srbiji. To će za posledicu imati, ukoliko se ovakvi trendovi nastave, pad broja aktivnih korisnika što neminovno vodi ka padu kvaliteta tekstova i članaka (koji ni sada nije na zavidnom nivou) a samim tim i odumiranju vikipedije. Jedan pristup je ignorisanje ove situacije i nastavljanje sa redovnim do sada obavljanim aktivnostima uz kozmetičke izmene (unapređivati komunikaciju među korisnicima i načine pomaganja u radu, kvalitetnija upustva za rad i sl.). Drugi pristup je (pored obavljanja već navedenih redovnih aktivnosti uz kozmetičke izmene) učiniti nešto da se ovo stanje suštinski promeni. Predlažem drugi pristup.--Antidiskriminator (razgovor) 23:41, 7. maj 2010. (CEST)

S moje tačke gledišta uopšte nije bitno odakle uređuje najveći broj korisnika. Da li iz Srbije, Srpske, ili dijaspore. Ne bih se složio da je kvalitet članaka lošiji sada nego prije tri godine. Naprotiv, članci iz mnogih oblasti su se itekako unaprijedili i mnogi drugi napisani od nule, ili započeti. Ti možda ne možeš da uradiš to poređenje tekstova sada i prije tri i više godina, ali ja i drugi koji smo ovdje duže od tog vremena, možemo. Zatim, nekada jedan ili dva korisnika urade više kvalitetnih doprinosa, nego pedeset drugih. Svakakao da je bolje da na Vikipediji radi mnogo više ljudi, ali to nije uvijek matematički proporcionalno sa kvalitetom. Ipak, rad na enciklopediji je kvalitativne, a ne kvantitativne prirode. Mnogim novim korisnicima je danas čak i teže da započnu sa radom, jer su kvalitativni zahtjevi tekstova viši, nego prije tri i više godina. Možda je i to jedan od uzroka stagnacije broja aktivnih. Naravno, posla ima za još mnogo godina i čak decenija, naročito u osnovnim oblastima ljudskog znanja. Za pisanje enciklopedije, iole kvalitetno, potrebno je znanje i na prvom mjestu vještina komunikacije, fakultetsko obrazovanje, ili bar kvalitetno srednjoškolsko. Naravno, ima izuzetaka od pravila, ali je fakat da ne umije svako da sroči smislene i informativne rečenice, da se služi literaturom za svoje pisanje, itd. U vezi mogućih uzroka koje si naveo, iz nekog mog iskustva, najbolje je od početka stavljati do znanja da bilo kakvi sukobi i neproduktivna prepiranja ne interesuju ovaj projekat. To treba da rade svi ljudi kojima je stalo do projekta, a ne samo administratori. Na taj način je mnogo lakše izolovati problematične ljude, nego kada se time bave samo administratori. Trošiti kvalitetne ljude ovog projekta na rješavanje nekakvih besmislenih sukoba i prepirki je greška koju smo više puta ponovili i ne treba je više ponavljati. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:06, 8. maj 2010. (CEST)

Sve postavljene teme o korisnicima su o Republici Srbiji, a ja kao Srbin po nacionalnosti i kao Srbin kome je srpski jezik maternji ne pronalazim sebe u postavljenom pitanju o procentima ucesca gradjana Republike Srbije. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:24, 8. maj 2010. (CEST)

U pravu si. A dijaspora nije ni spomenuta, isto tako. O pravim razlozima neučestvovanja više ljudi ću opširnije za dva dana. --Miroslav Ćika (razgovor) 20:55, 8. maj 2010. (CEST)
Kako nije. :) Jesam li je ja u posljednjem komentaru pomenuo kao i da uopšte nije važno odakle uređuju ljudi, jer ovo nije projekat o korisnicima, recimo tipa fejsbuk, nego enciklopedija. Ovdje je jedini cilj što kvalitetniji sadržaj u člancima, bez obzira ko odakle piše. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:02, 8. maj 2010. (CEST)

Meni nije vazno odakle uredjuju ljudi, ali mi je vazno da na vikipediji na srpskom jeziku ucestvuju oni kojima je srpski jezik maternji jezik. To se naravno odnosi za narod Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, Republike Srbije i Crne Gore, a kasnije i dajspore. Zbog toga i postoji vikipedija na srpskom, a ne da citam lose prevedene clanke sa engleskog jezika. ;) ps Ako je cilj sto kvalitetniji sadrzaj u clancima, kako to da najvise doprinose oni koji nemaju pojma o cemu pisu? Primjetio sam da pojedini NAJAKTIVNIJI korisnici ucestvuju u svim mogucim clancima sa svojim politickim stavovima? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:16, 8. maj 2010. (CEST)

Ja bih voleo da znam koji je razlog što imamo dosta iskusnih IP-ovaca koji ne žele da se registruju? Šta je uzrok? Pretpostavljam da su to upravo bivši (iskusni) korisnici koji su imali neku vrstu loših iskustava zbog kojih se smanjuje broj korisnika. -- SmirnofLeary (razgovor) 23:04, 8. maj 2010. (CEST)
Ne. -- Bojan  Razgovor  05:29, 9. maj 2010. (CEST)

Ovde sam za nedelju dana imao gomilu losih iskustava. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:10, 8. maj 2010. (CEST)

Uređivanje sa IP adrese je sasvim legitimno. Zašto neki korisnici neće da se registruju..., pa treba ih direktno pitati. Nikakve priviligije ne treba da imaju registrovani u odnosu na neregistrovane konstruktivne korisnike, jer tako nešto nigdje ne podržavaju pravila projekta. Svi konstrukvtivni saradnici treba da budu jednaki. E, sad. Činjenica je da ima ljudi koji se naljute ako im nešto nije po volji, bez obzira što su svjesni da nešto ne može tako kako oni misle. Takvi problemi su naročito vidljivi kod kontroverznih tema, gdje kao i u životu, politici, postoje različita i često nepomirljiva shvatanja. Međutim, svima treba da bude jasno, da su takve teme samo mali dio onoga što se zove enciklopedija. Ako neki korisnici uslovaljavaju svoje prisustvo i rad na projektu, time što traže da u kontroverznim temama pišu stvari onako kako oni žele, ne uvažavajući drugačije mišljenje, onda i nema rješenja za taj problem. Kada svaka strana vuče na svoju stranu i tvrdi da je ono što zastupa jedino objektivno i istinito, onda neki članci i izgledaju tako kako izgledaju, drugim riječima, ne liče ni na šta. Ali, opet kažem, sve te kontroverzne teme su samo jedan mali dio enciklopedije i šta god da pisalo u tim člancima, uvijek će biti ljudi koji će biti nezadovoljni. Štaviše, smatram da će problemi u takvim člancima biti riješeni jedino onda kada naši istraživači/istoričari, napišu objektivne i naučne knjige/tekstove na te teme. Mi danas ovdje još uvijek koristimo novine, medije, kontroverzne i nenaučne dokumentarce, mišljenje ovoga i onoga, i sl., za obrađivanje tih članaka. Takav je i rezultat, nenaučan, haotičan, neobjektivan, parcijalan, vrlo često zamjena teza, itd. Međutim, i treći put da ponovim, ova enciklopedija je mnogo više od tih tema. Okolnosti za rad takođe nisu idealne, jer se o mnogim stvarima odlučuje dinamikom grupnog odlučivanja, pošto su tako postavljene stvari u smjernicama projekta. To nekada može da bude prednost, a drugi put problem. Problem je kada neko ko se u nešto ne razumije, a ipak ima svoj glas i glasa protivno onome što je opšteprihvaćeno u naučnoj praksi o određenoj stvari. Često nailazim na komentare u kojima neki korisnici traže da neko riješi neki problem sa sadržajem. Stvar je u tome da ne postoji taj neko, jer je Vikipedija projekat skupa svih pojedinaca koji na njemu u datom trenutku rade. Dakle, Vikipedija nema posebno, izdvojeno uređivačko tijelo. Postoje jasne smjernice kako se dolazi do rješenja u problemima sa sadržajem, dakle, relevantna i provjerljiva literatura je tu na prvom mjestu. Međutim, čak ni te smjernice ne garantuju uspjeh, jer opet kažem, sve zavisi od grupe pojedinaca koji u datom trenutku rade na nekom članku, pa i pokrivenosti određene teme relevantnom i provjerljivom literaturom. --Slaven Kosanović {razgovor} 06:34, 9. maj 2010. (CEST)

Spisak uzroka dramatičnog pada učešća aktivnih vikipedijanaca među korisnicima interneta[uredi]

Niže navedeno je neko moje viđenje, a molim i ostale da pokušaju da definišu probleme koji su doveli do ovakve situacije:

  • Problem broj 1: Nema dovoljno iskusnih i aktivnih korisnika koji se aktivno bave novim korisnicima. Nije dovoljno napisati uputstva i očekivati da novi korisnici čitaju i primenjuju ih. Mislim da se novi korisnici moraju postepeno pod nadzorom drugih vikipedijanaca uvoditi u tajne uređivanja na vikipediji. Postoje i sada oni koji se bave time, ali mislim da ih nema dovoljno. Predlog rešenja: napraviti tim ljudi koji bi se bavio ovim aktivnostima.--
  • Problem broj 2: Toleriše se (od dela aktivnih administratora) neuljudno obraćanje korisnika drugim korisnicima i ad hominem napadi . Mislim da postoje korisnici koji sistematski krše pravila uljudnosti i vrše ad hominem napade komentarišući ličnost korisnika sa čijim se tekstovima ne slažu a ne uređivanje tekstova koje oni vrše. Predlog rešenja: oštrije reakcije nekih administratora po ovom pitanju i njihov principijelniji stav po ovom pitanju--
  • Problem broj 3: Nema aktivnog posredničkog veća. Sukobi oko uređivanja pojedinih članaka se rešavaju tako što se koalicije istomišljenika ustremljuju na neistomišljenike neuljudnim i ad hominem napadima što rezultira katastrofalno lošim kvalitetom pojedinih članaka sa "osetljivim" temama i odustajanjem novih aktivnih vikipedijanaca koji (još uvek) nisu stvorili klanove. Predlog rešenja: Što hitnije formirati posredničko veće i promovisati njegov rad.--Antidiskriminator (razgovor) 12:35, 7. maj 2010. (CEST)

1) Definisanje uzroka dramatičnog pada učešća aktivnih vikipedijanaca među korisnicima interneta[uredi]

Niže navedeno je neko moje viđenje (dopunjeno predlogom koji je dao Smirnof), a molim i ostale da pokušaju da definišu probleme koji su doveli do ovakve situacije:

  • Uzrok broj 1: Nezainteresovanost korisnika vikipedije da budu aktivni u njenom uređivanju (Slaven Kosanović).
  • Uzrok broj 2: Nesređena uputstva i smernice za nove vikipedijance (SmirnofLeary).
  • Uzrok broj 3: Nema dovoljno iskusnih i aktivnih korisnika koji se aktivno bave novim korisnicima (Antidiskriminator).
  • Uzrok broj 4: Toleriše se (od dela aktivnih administratora) neuljudno obraćanje korisnika drugim korisnicima i ad hominem napadi (Antidiskriminator) .
  • Uzrok broj 5: Nema aktivnog posredničkog veća (Antidiskriminator).

--Antidiskriminator (razgovor) 13:55, 7. maj 2010. (CEST)

  • Uzrok broj 6: Patroliranje izmena i upotreba šablona bb i početnik. Možda treba izbaciti iz šablona „početnik“, pomalo preteću rečenicu: U suprotnom, administratori će morati da obrišu članak posle sedam dana. -- SmirnofLeary (razgovor) 14:13, 7. maj 2010. (CEST)
  • Najveci problem vikipedije na srpskom jeziku je sto jedna osoba postavlja pitanje i daje odgovore na ta ista pitanja koja je postavio ili postavila. Ljudi trebaju da shvate da ako sami prave ankete na koje sami daju odgovore, onda nema mnogo koristi od te ankete. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:07, 8. maj 2010. (CEST)
  • Koliko vidim, jako je mali postotak ucesnika iz Republike Srpske. Cini mi se da postoji mnogo veci broj clanaka o Srpskoj na vikipediji na engleskom jeziku, nego ovde. Po mom misljenju, ovde postoji diskriminacija prema Srbima uopste, a posebno je to izrazeno nad Srbima Republike Srpske. Primjetio sam da je za ovolike godine vrlo vrlo mali broj clanaka napisan o Republici Srpskoj, kao i da postoji veliki broj sabotaza na tim clancima. Licno sam ovde prestao da dolazim jer sam pisao clanke o Republici Srpskoj sto je prouzrokovalo mnoge napade na moju licnost. Isto tako mogu da primjetim da isti ljudi ovde komanduju najmanje cetiri godine. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:07, 8. maj 2010. (CEST)
  • Za svaki clanak koji sam napisao o Republici Srpskoj, bio sam odmah napadan od par korisnika iz kojih vise nego ocigledno izbija neprikrivena odbojnost prema Republici Srpskoj i prema svemu srpskom sto dolazi iz Republike Srpske. Nasao sam se u situaciji u kojoj sam morao da obrazlazem i da trosim ogromnu kolicinu vremena na objasnjenja zasto sam zaboga upotrebio pridjev "srpski", kada sam pisao clanak o jednom dogadjaju koji je vezan za Republiku Srpsku i za Srbe Republike Srpske. Napadi ovakve vrste su kod mene stvorili veliku odbojnost prema "malom rukovodecem kadru" koji je jednostavno zaveo tiraniju i jednoumlje. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:07, 8. maj 2010. (CEST)
  • Imao bih jos mnogo toga da napisem, ali ne smatram da je ovo mjesto gdje se moze slobodno reci a da to prodje bez posljedica. Mislim da se i drugi ljudi plase kao i ja, da kazu ono sto im smeta. Nakon maltretiranja i napada, ljudi jednostavo odu. Dobiju blokadu prije nego progovore. A kad kazu sta im smeta, onda dobiju jos vecu blokadu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:35, 8. maj 2010. (CEST)
  • Jedan moj poznanik je ovu vikipediju nazvao "sprdnjom". Zamislite kad sam pronasao da je jedan te isti korisnik isao danima od clanka do clanka i lijepio na svaki clanak istu referencu. Na nekim od tih clanaka uopste nije nista pisao, ali je ipak lijepio istu referencu. Kad sam to otkrio, onda sam se zamislio o tome sto je moj poznanik ovu vikipediju nazvao "sprdnjom". Tek sam se sokirao kad sam shvatio da je i sama referenca izmisljena. :))) Ovakve stvari bude odbojnost kod mnogih. Covjek shvati da je jedan korisnik u stanju da u roku od nekoliko dana nalijepi istu laz na preko 1000 clanaka. Nakon ovakvih spoznaja se odustaje jer tada vikipedija postaje apsurdna i smijesna. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:41, 8. maj 2010. (CEST)--BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:41, 8. maj 2010. (CEST)
  • Jedan poznanik mi ne vjeruje da na vikipediji na srpskom jeziku pisu Srbi, jer je na nekoliko mjesta procitao vrlo neobjektivne clanke o Srbima sto je kod njega stvorilo odbojnost prema ovoj vikipediji. Kaze da zbog toga zaobilazi vikipediju na pretragama, jer jednostavno ne vjeruje vikipediji. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:55, 8. maj 2010. (CEST)

Važno je da si ti super-objekivan, ne paranoišeš, ne histerišeš, pretpostavljaš uvek dobru nameru, diskutuješ doprinose, a ne korisnika... -- Bojan  Razgovor  08:05, 9. maj 2010. (CEST)

Licni napadi, prozivke, prijetnje. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:42, 9. maj 2010. (CEST)

O, yeah. -- Bojan  Razgovor  13:35, 9. maj 2010. (CEST)

Uzroci 2[uredi]

Po mom mišljenju, glavni razlozi za mali broj urednika na sr viki:

1. Viki sintaksa i anglizacija. Da bi naš čovjek mogao da uređuje vikipediju, potrebno je da nauči viki sintaksu, koja nije nimalo trivijalna i uglavnom nije prevedena na naš jezik. Dakle, urednik mora biti dosta dobar sa engleskim, što odbija većinu ljudi koji govore samo srpski. Vikipedija na srpskom jeziku? Daleko je od toga zasad.

2. Anglizacija. Iz ovoga se dalje širi drugi problem, a to je da članke pišu ljudi koji već govore više jezika, pa mnogi brzo i odustanu. („Zašto da čitam/pišem na srpskom kad je članak na en-de-ru-... viki bolji i opsežniji?“).

3. Ek-ijek-lat-ćir podešavanja. Ne samo da mora da zna engleski, već i ćirilicu i latinicu, i ima dosta dobro znanje dva narječja. Ovo odbija dio ljudi koji ne žele ćirilicu ili latinicu, a bogami i one koji misle da se srpskim jezikom govori samo istočno od Drine pa im ijekavica para uši. Takvi slučajevi popravljanja članaka su svakodnevni.

Na primer ja sam se rodio u inostranstvu i da nisam tamo isao u jugoslovensku skolu jednom nedeljno, ne bi ni naucio cirilicu. Ali ipak to nije dovoljno, jer mi u inostranstvu nikad ne koristimo cirilicu, pa me mrzi da joj na srpskoj vikipediji ne mogu izbeci. Kada pisem na latinicu, clanovi su ipak zapoceti na cirilici, pa stalno moram menjati na tastaturi izmedju cirilice i latinici, pa ima kodove koje ne idu sa latinicom. Onda moram pisati tekst u jednoj softver, pa da ga promenim u cirilicu, pa opet tekst moram kopirati u srpsku vikipediju, umesto da ga odmah tu i napisem. Tako se mnogo vremena izgubi i na kraju krajeva opet je mnogo pogresno, sto sve ukupno stvori dosta frustracije, jer mi u inostranstvu jednostavno nismo na nivou maternjeg jezika. Zbog toga sam izgubio volju da uredjujem srpsku vikipediju, jer duzi rad je zbog gore navedeni podataka jednostavno frustracija. --Bukephalos (razgovor) 09:42, 18. maj 2010. (CEST)
Nije valjda da je problem pritisnuti alt + šift ? Koja je poenta uređivanja članaka na srpskom jeziku, ako se ne koristi ćirilica? Sa druge strane koliko vidim ne koristiš ni latinicu, već engleski alfabet, bez slova ć,č,š i đ. Nisam razumeo šta želiš da kažeš? Da li bi trebali po tvom na vikipediji na srpskom jeziku izbaciti ćirilicu? -- SmirnofLeary (razgovor) 10:05, 18. maj 2010. (CEST)
Pa evo sad koristim kompjuter moje cure, koja ima windows na poljskom, pa nema cirilicu na alt i shift. Pa hteo sam da kazem, da bi se nekako morao naci put, da onaj koji ne zeli koristiti ciilicu i ne dolazi u dodir sa njom, jer ove generacije koje su se rodili u inostranstvu je ne koriste i cesto i ne nauce. Tu se gubi veliki potencijal ljudi, barem po mome misljenju, jer te odmah uplasi kada vidis prvu stranu srpske vikipedije na cirilici. Ako se tehnicki moze napraviti - da li se clanci zapoceti sa cirilicom mogu pokazati u latinici, za one koje tako zele. Mislim u tom smislu, da se moze editovati u latinici a da se ne mora nastaviti na cirilici. --Bukephalos (razgovor) 10:12, 18. maj 2010. (CEST)

4. Pravopis. Mi do dana današnjeg ne znamo da li koristimo samo Pravopis, Pravopis i priključenija Pere, Pravopis i priključenija Marka, ili nešto treće. To dovodi do stalnih svađa i gubitka vremena.

5. Udri konja koji dobro vuče. Neaktivnost je nagrađena, a aktivnost kažnjena. Pretvaramo se u „old boys club“, gdje su početni korisnici i urednici uglavnom prešli u, da tako kažem, ilegalu u pogledu uređivanja, i opiru se svakoj promjeni stanja. Bez nekog posebnog razloga - osim inaćenja. Mora postojati sistem unapređivanja novih i vrijednih korisnika, i, kad moram tako da kažem, uklanjanja onih koji su neaktivni sa vrha. Možete biti neaktivni i kao obični korisnici. I da, obični korisnici itekako posmatraju administratore, i znaju koji sada zaslužuju svoju poziciju.

6. Sistem nagrađivanja malim znacima pažnje. To može biti knjiga ili plaketa ili nešto treće, ali mnogo bi doprinjelo poboljšanju atmosfere. Ova priznanja se mogu dijeliti na sastancima u DOB za Srbiju, ili slati poštom na mnogo rjeđe dalje adrese. Ovo treba slikati i napraviti mini medijski događaj - svake godine bar jednom. Spreman sam da pomognem oko finansiranja ovoga. Mogu se ustanoviti i kategorije nagrađivanja, npr. najveći broj novih (ručno pisanih) članaka u godini, najveća prosječna dužina članka, najviše sređenih članaka itd.

I tako. Ovo nisu svi razlozi, ali glavni su pokriveni, po mom mišljenju. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:03, 11. maj 2010. (CEST)

Predlažem ostvarivanje saradnje sa vikipedijom na bosanskom jeziku[uredi]

U cilju povećavanja broja aktivnih i veoma aktivnih korisnika predlažem da se ostvari saradnja sa vikipedijom na bosanskom jeziku. Postoje u poslednje vreme inicijative da se udžbenici istorije na teritoriji bivše SFRJ napišu da budu jedinstveni za celu bivšu SFRJ. Mislim da bi slična saradnja u pogledu nekih odabranih članaka mogla da ima za posledicu sledeće:

  1. Povećavanje medijske promocije vikipedije
  2. Privlačenje većeg broja korisnika za uređivanje na vikipediji na srspkom jeziku
  3. Povećanje kvaliteta tekstova ne prvenstveno onih koji bi bili predmet zajedničkog uređivanja, već indirektno kroz povećavanje broja aktivnih vikipedijanaca

Ovo je samo jedna od mera koje predlažem kako bi se sprečio dalji pad učešća aktivnih vikipedijanaca u populaciji ljudi koji imaju pristup internetu u Srbiji.--Antidiskriminator (razgovor) 13:19, 11. maj 2010. (CEST)

Pokušano pre 5 godina i neslavno propalo. -- Bojan  Razgovor  13:47, 11. мај 2010. (CEST)

Što nije razlog da se ne pokuša opet, Bojane.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 13:53, 11. мај 2010. (CEST)

Ja se ne protivim, naravno, samo kažem da ne očekujete spektaklarne rezultate a da se mogu očekivati problemi i ovde i tamo. -- Bojan  Razgovor  13:56, 11. maj 2010. (CEST)

Nisu spektakularni rezultati ono što očekujem već tri stvari koje sam gore naveo.--Antidiskriminator (razgovor) 14:01, 11. maj 2010. (CEST)

Što se tiče problema, ako se nešto radi normalno je da ima problema. Voleo bih da znam kako je i zašto neslavno propalo to od pre pet godina.--Antidiskriminator (razgovor) 14:02, 11. maj 2010. (CEST)

Ne vidim direktnu vezu prve dve stavke sa saradnjom (inače, sarađujemo, ne puno i ne zvanično). Direktna posledica saradnje može da bude treća stavka, da sve vikipedije profitiraju od saradnje. Zbog istorijskih članaka, naravno. -- Bojan  Razgovor  14:09, 11. maj 2010. (CEST)
Ne mislim na saradnju u smislu komunikacije administratora zbog nekih prvenstveno tehničkih pitanja. Mislim na medijsku promociju takve vrste saradnje (vest o saradnji korisnika sa vikipedije na srpskom i bosanskom jeziku u uređivanju istorijskih članaka bi sigurno bila interesantna svim medijima) koja bi imala za posledicu privlačenje većeg broja korisnika za uređivanje na vikipediji na srspkom jeziku, što bi i bio osnovni cilj.--Antidiskriminator (razgovor) 14:14, 11. maj 2010. (CEST)
Ako je cilj promocije, zasto ne saradjujemo sa svim vikipedijama? Zasto samo sa vikipedijom na bosnjackom jeziku Bosnjaka muslimana? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:25, 11. maj 2010. (CEST)

Ne mogu još uvek da precizno definišem detalje ovog predloga. Možda bi bilo moguće unapred najaviti na obe vikipedije da se u toliko i toliko sati pozivaju korisnici sa vikipedije na bosanskom jeziku da uređuju određeni članak na vikipediji na srpskom jeziku. Ovo uređivanje bi bilo pod budnim okom par administratora i bilo bi zaključano za anonimne korisnike. Rezultat bi mogao da bude tekst članka koji bi se ponudio za objavljivanje medijima u obe države, a efekat gore navedene tri stvari.--Antidiskriminator (razgovor) 14:17, 11. maj 2010. (CEST)

Ne znam na koje "obe drzave" mislis, ali srpski jezik je u upotrebi na podrucju "obe drzave" vec jako dugo, vise od deset vijekova, i mnogo je stariji od "obe drzave", na koje god drzave si mislio. Druga stvar, da li predlazes da Bosnjaci muslimani uredjeju clanke koji su napisani na srpskom jeziku i prebajuju ih u bosnjacki jezik pod budnim okom par administratora? Sto bi znacilo da naprimjer clanci poput clanka Beograd na sr viki budu prebaceni na bosnjacki jezik Bosnjaka muslimana? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:35, 11. maj 2010. (CEST)
I naravno obrnuto, uređivanje na vikipediji na bosanskom jeziku. Naravno i jedno i drugo bi moralo da bude latinično.--Antidiskriminator (razgovor) 14:18, 11. maj 2010. (CEST)
Da li predlazes izbacivanje cirilice sa vikipedije na srpskom jeziku? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:26, 11. maj 2010. (CEST)
Naravno da ne. Koji ti je? -- Bojan  Razgovor  14:33, 11. мај 2010. (CEST)

"Наравно и једно и друго би морало да буде латинично." Meni ovo sto predlaze Antidiskriminator zvuci kao izbacivanje cirilice! --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:38, 11. мај 2010. (CEST)

Liči ti jer ne razmišljaš. Nećemo članke koji godinama stoje na ćirilici da latinizujemo. -- Bojan  Razgovor  14:41, 11. мај 2010. (CEST)
Da li to znaci da Bosnjaci muslimani dodju na ovu vikipediju i da uredjuju clanke koji su na srpskom jeziku, i da pisu na svom bosnjackom jeziku na clancima koji su na srpskom jeziku, naprimjer clancima kao sto su Rasim Ljajic, Novi Pazar, Sjenica, Raska, Srbija, Beograd, Sandzak, Muhadzeri itd? Nije mi jasno sta je konkretno cilj u praksi? --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:21, 11. мај 2010. (CEST)

Cilj je što više članaka, što više kvalitenih članaka, što više istih članaka o istoriji koje će obe strane smatrati objektivnim. To znači da će njihovi zainteresovani dolaziti ovde i naši zainteresovani ići tamo. Mada je i dalje ovaj predlog optimističan. -- Bojan  Razgovor  14:29, 11. maj 2010. (CEST)

Mislim da je vikipedija na bosanskom jeziku u mnogo lošijoj situaciji nego vikipedija na srpskom jeziku i da imaju veoma mali broj korisnika tako da se ne može očekivati neki dramatičan doprinos sa te strane. Mislim da se ozbiljniji doprinos može očekivati zato što bi se zbog medijske pažnje veći broj korisnika aktivnije bavio vikipedijom na srpskom jeziku.--Antidiskriminator (razgovor) 14:35, 11. maj 2010. (CEST)

Tačno. Jedan od značajnih efekata bi mogao da bude povećavanje relevantnosti i objektivnosti članaka o istorijskim događajima.--Antidiskriminator (razgovor) 14:37, 11. maj 2010. (CEST)

Predložio sam vikipediju na bosanskom jeziku za početak. Od nečeg mora da se krene. Posle toga se može isto napraviti i sa vikipedijom na crnogorskom jeziku, ili srpskohrvatskom. Molim Baš Čelika da komentare unosi na dno stranice za uređivanje, hronološkim redom. --Antidiskriminator (razgovor) 14:40, 11. maj 2010. (CEST)

Ne postoji (za sad) njiki na cg. Možda si mislio na hr? --Новак (razgovor) 14:42, 11. maj 2010. (CEST)

Nisam znao da ne postoji. Nisam mislio na hr. --Antidiskriminator (razgovor) 14:44, 11. maj 2010. (CEST)
Što se tiče "izbacivanja ćirilice" to je nemoguće čak i ako se članak uređuje latiničnim pismom, jednostavnim klikom na tab na vrhu strane se prikaz teksta prebacuje u ćirilicu. Niko ko ne želi da učestvuje u realizaciji ove ideje ne mora da učestvuje. Oni koji žele da učestvuju bi morali da prihvate da se u odabranom članku uređivanje i komentarisanje vrši latiničnim pismom.--Antidiskriminator (razgovor) 14:47, 11. maj 2010. (CEST)
Objektivnost na Vikipediji se postiže upotrebom provjerljivih izvora i u slučaju da se više njih ne slaže podjedankim predstavljanjem svih relevantnih stavova o nečemu. Ako korisnici jedne Vikipedije, bilo koje, nisu u stanju da rade po tom principu na svojoj viki, još teže će postići bilo kakav rezultat na drugoj. Cilj enciklopedijskih članaka je da informišu na osnovu shvatanja iz provjerljivih izvora, izvora sa autoritetom, a ne da budu hibrid shvatanja o nečemu, dvaju, ili više nacija/naroda/Vikipedijanaca sa različitih Vikipedija, ili kako god. To tek onda ne liči ni našta. Dakle, skroz je pogrešno postavljati saradnju na principima koji nemaju veze sa pravilima projekta, odnosno nekim nacionalnim principima i još da se preko toga privlači nekakva medijska pažnja!? Tek onda ćemo imati spektakl, koji će donijeti daleko više štete nego koristi. Principi, smjernice, projekta su neprikosnoveni i na njima treba da počiva bilo kakva saradnja. U tom smislu svako ko želi da sarađuje na drugoj, kao i na svojoj Vikipediji, treba da ih poštuje. Po mom mišljenju, nema nikakve prepreke da ljudi sarađuju, naravno poštujući i jezik, osim tih principa, Vikipedije na kojoj žele da sarađuju. Dakle, ovo je na prvom mjestu jezički projekat i svako ko uređuje na Vikipediji na srpskom jeziku treba da koristi srpski jezik, kao što se na drugim Vikipedijama koriste drugi jezici. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:58, 11. maj 2010. (CEST)

Sve što si napisao je tačno. --Antidiskriminator (razgovor) 15:05, 11. maj 2010. (CEST)

Imam jednog prijatelja koji govori bosanski jezik. Kada sam ga pitao da mi kaže nešto na bosanskom sve sam ga razumeo. On mi je onda objasnio da se bosanski i srpski jezik razlikuju možda u 1% reči. Malopre sam ga pozvao telefonom i on mi je potvrdio da je spreman da prevede tih 1% reči sa bosanskog na srpski jezik.--Antidiskriminator (razgovor) 15:07, 11. maj 2010. (CEST)
Znaci otpada ideja korisnika Antidiskriminator da se na vikipediji na srpskom jeziku pise na tudjem jeziku pri tome praveci diskriminaciju nad cirilicom jer je korisnik Kosanovic objasnio da je upotreba tudjeg jezika protiv pravila vikipedije. a slazem se i sa tim da bi bilo vise stete nego koristi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:13, 11. maj 2010. (CEST)

Jezik[uredi]

Da li predlog korisnika Antidikriminator znaci da bi Bosnjaci muslimani dolazili na vikipediju na srpskom jeziku i pisali clanke na njihovom bosnjackom jeziku i imali pravo da prepravljaju clanke iz cirilice u latinicu, i mijenjaju rijeci poput "opstina" u "opcina"? Predlagac Antidiskriminator je predlozio da se ne koristi cirilica, nego samo latinica, pa me zanima kako bi to izgledalo u praksi kada bi neki Bosnjak musliman dosao da prepravlja clanak o naprimjer Beogradu koji je napisan na cirilici i na srpskom jeziku, nakon sto ga Bosnjak musliman preradi i prebaci na bosnjacki jezik Bosnjaka muslimana. Da li bi to u praksi znacilo prepravljanje clanaka na srpskom jeziku u clanke na bosnjackom jeziku Bosnjaka muslimana? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:46, 11. maj 2010. (CEST)

Ne znači to. Napisao sam da bi se odabrao članak koji bi bili pozvani da određenog dana uređuju korisnici sa vikipedije na bosanskom jeziku. Ko neće da ga uređuje i da piše latinicom ne mora. Ako postoji neka reč koja postoji u bosanskom a ne postoji u srpskom, zamolili bismo nekoga ko je zna bosanski jezik, da je prevede. --Antidiskriminator (razgovor) 14:52, 11. maj 2010. (CEST)

U praksi bi to značilo da svi mogu slobodno komentarisati članke i doprinositi istima na svakoj vikipediji i da ne strepe od napada, vređanja i blokova, pod uslovom da se i sami korektno i konstruktivno ponašaju. Nema govora o menjaju pisama. Nadam se da je sad jasno. A izgovori tipa, šta ako ubace neku reč koju Srbi ne koriste - pa zamenite je rečju koju Srbi koriste. To se može botovima ispravljati ako slučajno neko ubaci u članak. Ovo je sa tuđinskim rečima je klasičan izgovor ljudi koji se plaše. -- Bojan  Razgovor  14:57, 11. мај 2010. (CEST)

Ne znam zasto korisnik Antidiskriminator i Bojan ignorisu pitanje o razlicitosti dva jezika i pisu o sasvim nekim drugim stvarima. Pored toga vidim da instistiraju na upotrebi termina "bosanski jezik" kada govore o jeziku Bosnjaka muslimana koji je u upotrebi u Federaciji BiH i Raskoj u Srbiji. Postavio sam pitanje da li bi Bosnjaci muslimani koji bi ovde dolazili da prepravljaju clanke pisali na svom bosnjackom jeziku preko clanaka koji su napisani na srpskom jeziku? I ako je tako zasto onda posebno interesovanje sa saradnju sa Bosnjacima muslimanima, zasto ne sa svima koji govore drugim jezikom? --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:07, 11. мај 2010. (CEST)

Ne shvataš verovatno zato što si dofro informisan i pretpostavljaš dobru nameru. -- Bojan  Razgovor  15:16, 11. maj 2010. (CEST)


Pošto može doći do situacije da korisnici neke vikipedije, kada budu uređivali drugu, ne budu znali dobro jezik i tehniku te vikipedije, bilo bi dobro sada smisliti moguće rešenje pre nego što počne ova saradnja. Ako dođe do takve situacije, dotični korisnici bi mogli da na strani za razgovor članka da ostave svoj doprinos (npr. dopunski tekst za taj članak), gde bi nakon tog postovanja korisnici "domaćinske" vikipedije mogli da ga prevedu, stilizuju i prilagode, nakon čega bi taj doprinos mogao biti ubačen u članak. --109.93.33.253 (razgovor) 16:00, 11. maj 2010. (CEST)


Slažem se. Ne može da bude prepreka tih 1% različitih reči što kaže taj moj drug što zna dobro bosanski. --Antidiskriminator (razgovor) 16:02, 11. maj 2010. (CEST)

"Ne može da bude prepreka tih 1% različitih reči što kaže taj moj drug što zna dobro bosanski." Je li ovo ozbiljna konstatacija ili zezanje? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:10, 11. maj 2010. (CEST)

Ajde onda da predlozimo Bosnjacima muslimanima ujedinjenje nase dvije vikipedije da svi budemo pod vikipedijom na srpskom jeziku, ionako Antidiskriminator tvrdi da je to isti jezik sa par razlicitih rijeci! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:12, 11. maj 2010. (CEST)

Jok --Antidiskriminator (razgovor) 16:16, 11. maj 2010. (CEST)

Ajde nađi mi razliku u bošnjačkom jeziku i jeziku kojim govore srbi iz npr. sarajeva? Naravno da je sve to isti jezik, sad što mi pravimo zbog počitičkih podela hiljadu jezika od jednog istog to je druga stvar. Bio je i pokušaj pravljenja zlatiborske vikipedije ovde, pošto govore drugim jezikom, a ne bi me čudilo da jednog dana i uspe... --Jovan Vuković (r) 02:36, 12. maj 2010. (CEST)
Odgovor za Jovanvb. Posto sam ja bio Srbin iz Sarajeva do 1992, mogu da odgovorim sa pozicije strucnjaka. Razlika u jeziku je bilo jako malo izmedju Srba i muslimana u Sarajevu do raspada Jugoslavije. Govorila se neka romanijsko-raska verzija srpskog. Od 1992. godine vrlo cist srpski jezik koji se govorio u Sarajevu, uz iznimku da su muslimani koristili jako puno turcizama, pa i Srbi, ali mnogo manje, muslimani su posredstvom uticanja Zagreba a i samovoljno odlucili da "opstinu" zamjene "opcinom", a "predlog" zamjene "prijedlogom". Doslo je do da kazem hrvatizacije, odnosno kopiranja jezika koji se tada stvarao u Zagrebu, ali jos nije bio definisan. U jednom trenutku je paralelno sa hrvatizacijom doslo po porasta upotrebe turcizama, pa je pored toga sto je "opstina" postala "opcina", doslo do toga da pozdrav "zdravo" i "dobar dan" zamjene sa "merhaba". Uporedo se koristio zagrebacki i turski rjecnik, a jezik je sve vise odstupao od onog izvornog srpskog koji se uvijek koristio u Sarajevu. Sto se tice naglaska, pola Sarajeva danas cine muslimani iz Srbije, tako da se ni naglasak nije zadrzao. Posebno ako dodam i to da je Sarajevo napustilo najmanje 150.000 Srba, tako da nema mnogo dodira i komunikacije izmedju muslimana, i Srba koji uglavnom od 1992. ne zive u Sarajevu. Danas je ta razlika izmedju jezika Srba i muslimana toliko velika, da postoje rijeci koje upotrebljavaju muslimani, a koje poticu iz zagrebacke kuhinje, koje ja uopste ne razumijem. Jednostavno ne znam sta znace. Sto se tice razlike jezika koji je u upotrebi u Republici Srpskoj i Federaciji, definitivno se radi o sada vec upadno i ocigledno velikim razlikama. U Srpskoj su Srbi nastavili da govore kao i ranije, a u Federaciji su se desile dramaticne promjene. ps Nadam se da ce ti ovaj moj odgovor iz prve ruke pomoci da bolje shvatis. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 08:00, 12. maj 2010. (CEST)
Gluposti. Svi ozbiljni wikipedijanci znaju pravila wikipedije po pitanju jezika. Upravo zbog korisnika kao što je Bas-Celik i njemu sličnih, koji ne prepostavljaju dobru namjeru, korisnici sa bs.wiki uopće nemaju želje, volje i interesa da aktivnije rade na sr.wiki. Naravno na srpskom jeziku (da naglasim) što međutim nije slučaj sa većinom korisnika koji dođu na bs.wiki i forsiraju upotrebu ćirilice i ekavice koje se ne koriste na bosanskom jeziku.--CER@ (??ask??) 07:26, 12. maj 2010. (CEST)

Neko piše ekavicom jer jednostavno ne zna ijekavicu dobro. To se lako može (botovski) ispraviti, tako da to ne bi trebalo da bude problem dobronamernima. -- Bojan  Razgovor  07:35, 12. maj 2010. (CEST)

Ok, hvala ti na razjašnjenju. Verujem ti da su počele da se stvaraju razlike u jeziku, ali iskreno kaži da li je toliko teško promeniti reč općina rečju opština? Ili da li ima toliko mnogo tih nepoznatih reči i turcizama u člancima, da se ne mogu razumeti? Pa pogledaj kako pričaju Srbi iz Vranja, Leskovca, Surdulice, mnogo ćeš lakše razumeti bošnjaka nego Srbina iz Vlasotinca npr. Sve su to zanemarljive razlike i posebno ako se bude radilo u posebnom imenskom prostoru, članak koji svi zajedno odradimo, svako sa prosečnim poznavanjem srpskog jezika, može srediti sam članak u roku od 15 minuta. Evo svaki članak koji se zajednički odradi u narednih mesec dana ja ću prekontrolisati da nema turcizama i hrvatskih reči i ako ih bude bilo zameniću ih :). --Jovan Vuković (r) 14:39, 12. maj 2010. (CEST)

Mogu ja da ti opisem i razlike koje je srpski jezik u Sarajevu dozivio za vrijeme austrougarske okupacije, jer su AU vlasti dovodile cinovnike iz Zagreba, Ljubljane, Ceske, Poljske itd, koji su u tom periodu iskvarili jezik. Ili da ti opisem kako je NDH stampala 1941-45. proglase koji nisu bili razumljivi. Ali to nije bio smisao moga pisanja. Smisao odluke da se jezik nasilno promjeni je politicke prirode. Nija stvar u tome da mi naucimo novonastale rijeci iz zagrebacke kihinje, da bi se tako sporazumjevali sa muslimanima kojima je zapravo srpski maternji jezik, ali koji ne zele da ga koriste, i da ga tako nazivaju. Vec sam napisao, ako vecina tvrdi da se muslimani i Srbi medjusobno razumiju i govore isti jezik, dajte onda da se svi udruzimo pod okrilje maticne srpske vikipedije, pa da svi radimo ovde. Ako je to jedan jezik, ne trebaju nam onda druge vikipedije za isti jezik. Ali to muslimani ne zele! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:55, 12. maj 2010. (CEST)

Ja se ne bih bunio da svi radimo na jednoj vikipediji. Samo ukoliko se omogući da postoji tehnički ispravan postupak koji će vršiti konverziju (ekavca\ijekavica, ćirilica\latinica, sr\hr\bs) ja bih prihvatio neku varijantu srpskohrvatske vikipedije, ili kako se već zove. Inače se slažem da je sve to jedan jezik, i da ga svako naziva svojim imenom, a zog političkih razmirica nikad neće ljudi prihvatiti to da govore istim jezikom. --Jovan Vuković (r) 18:54, 12. maj 2010. (CEST)

Latinicno pismo[uredi]

"I naravno obrnuto, uređivanje na vikipediji na bosanskom jeziku. Naravno i jedno i drugo bi moralo da bude latinično." Korisnik Antidiskriminator je predlozio da Bosnjaci muslimani koji koriste bosnjacki jezik pisu na vikipediji na srpskom jeziku samo na latinici, a da Srbi koji koriste srpski jezik pisu samo na latinici, sto znaci da se ne upotrebljava cirilica. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:51, 11. maj 2010. (CEST)

Ko neće da učestvuje ne mora. --Antidiskriminator (razgovor) 14:54, 11. maj 2010. (CEST)
Ne vidim nikakvu poentu u toj konstataciji "pisanje latinicom", šta nas sprečava da pišemo ćirilicom? Oni ako hoće da čitaju na latinici, imaju tu opciju. Tekst se prevede na latinicu i to je to. Ako se misli na pisanje na njihovoj viki, OK logično je, ako pišemo na eng. pišemo na engleskom jeziku. To je normalno. -- SmirnofLeary (razgovor) 14:57, 11. maj 2010. (CEST)

"Niko ko ne želi da učestvuje u realizaciji ove ideje ne mora da učestvuje. Oni koji žele da učestvuju bi morali da prihvate da se u odabranom članku uređivanje i komentarisanje vrši latiničnim pismom." Korisnik Antidiskriminator je predlozio da ucesnicu u njegovom projektu moraju da koriste samo latinicno pismo. Mislim da se radi o doskriminaciji cirilice i nije u skladu sa ravnopravnoscu cirilicnog i latinicnog pisma u srpskom jeziku i na vikipediji na srpskom jeziku. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:59, 11. maj 2010. (CEST)


O pismu uopšte:

Ako korisnici neke vikipedije koji budu uređivali neki članak druge vikipedije, pod uslovom da je jezik tog doprinosa u redu, budu mešali pismo, korisnici "domaćinske" vikipedije bi mogli da preko nekog preslovljača konvertuju neodgovarajuće u odgovarajuće pismo. --109.93.33.253 (razgovor) 16:07, 11. maj 2010. (CEST)

Tačno. --Antidiskriminator (razgovor) 16:11, 11. maj 2010. (CEST)

Rezultat ideje[uredi]

Smatram da ce ovakvo trosenje vremena na konstantne rasprave stvoriti situaciju u kojoj sve manji broj ucesnika uredjuje clanke a sve vise provodi u svakodnevnim dugackim rasparavama. Mislim da vikipedija na srpskom jeziku nece imati koristi od ideje Antidiskriminatora da na ovu vikipediju dovede Bosnjake muslimane koji ce prepravljati clanke na srpskom jeziku i pisati ih na bosnjackom jeziku i to iskljucivo na latinici. A onda ce korisnik Antidiskriminator po svojoj ideji da dovede svog licnog prijatelja koji govori jezik Bosnjaka muslimana da prevede te clanke na srpski jezik. Ne samo da ne vidim nikakvu korist za vikipediju na srpskom jeziku, nego zapravo vidim da se radi o nekim politickim stavovima koji nemaju nikakve veze sa promocijom vikipedije na srpskom jeziku. Povodom ovoga mogu samo da apelujem na ostale da za promociju srpske vikipedije pisu sto vise clanaka na srpskom jeziku a da se ostave politike i beskonacnih rasprava na clancima za rasprave. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:36, 11. maj 2010. (CEST)

Ach mein Gott. Nisi ni jednog trenutka pomislio da ćeš i TI i tvoji istomišljenici imati priliku ispravljati i njihovu Vikipediju? -- Bojan  Razgovor  15:40, 11. maj 2010. (CEST)

Meni nije cilj u zivotu da odem kod Bosnjaka muslimana na njihovu vikipediju i da pisem na srpskom jeziku i na cirilici da bi neko malo kasnije vratio moje izmjene. Ili bez obzira na to da li bi ostale moje promjene, jednostavno mi nije cilj u zivotu da kao neko ko ne govori jezik Bosnjaka muslimana, idem da pisem na njihovoj vikipediji ili namecem svoje stavove. Maternji jezik mi je srpski, clanke pisem iskljucivo na cirilici, i zbog toga dolazim na ovu vikipediju na srpskom jeziku. Jednostavno mi nije cilj u zivotu da odem na vikipediju na bosnjackom jeziku Bosnjaka muslimana, umjesto sto mogu ovde da pisem clanke na vlastitom maternjem jeziku i da doprinosim ovoj nasoj vikipediji na srpskom jeziku. Mogu samo da pretpostavim da je to cilj sviju nas na ovoj vikipediji! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:52, 11. maj 2010. (CEST)

To je tvoj problem. Ali ne možeš drugima braniti. -- Bojan  Razgovor  15:55, 11. maj 2010. (CEST)

Nije nikakav problem, naprotiv, drago mi je sto doprinosim vikipediji na srpskom jeziku. I ne zelim nikome nista da nemacem ili branim, niti zelim da meni neko nesto namece ili brani! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:59, 11. maj 2010. (CEST)

To je sve jedan jezik. Ali mi toliko mrzimo jedni druge, iz istorijskih razloga, da ne možemo da podnesemo da neko zove „naš“ jezik „tuđim“ imenom. Iz istih razloga, saradnja je osuđena na neuspjeh, bar zasada. Pogotovo ako se kopa po materiji iz bliže istorije. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:11, 11. maj 2010. (CEST)

Pomirenje je moguće tek kada se otkopaju svi grobovi, prebroje sve žrtve, pronađu svi krvnici, i sve se to zapiše baš onako kako je bilo. Tu ima puno posla i treba da prođe puno vremena. Bez ovoga će doći do novog rata. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:11, 11. maj 2010. (CEST)

Nije tačno da mi mrzimo jedni druge. --Antidiskriminator (razgovor) 16:17, 11. maj 2010. (CEST)
Ma kakvi... Zašto onda jedan jezik ima 5 imena? Da bi jezik bio različit, mora biti uglavnom ili potpuno nerazumljiv govornicima drugog jezika. To ovdje nije slučaj. Ako misliš suprotno, razmisli o tome da je ova rečenica isto tako mogla biti nazvana hrvatskom ili bosanskom. Nema nikakve razlike. --Miroslav Ćika (razgovor) 04:48, 12. maj 2010. (CEST)

Tema je rezultat ideje, od koga vikipedija na srpskom nema nikakve koristi! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:19, 11. maj 2010. (CEST)

Videcemo, ali ni to nije tvoj problem. -- Bojan  Razgovor  16:21, 11. maj 2010. (CEST)

Ako pogledate kakve je reakcije izazvala moja ideja i broj komentara i korisnika koji su je komentarisali, čak i onih koji nisu uopšte zainteresovani da učestvuju u njenoj realizaciji, možete samo da zamislite kakvu tek pažnju može izazvati u javnosti i broj novih korisnika koji bi bio na ovaj način privučen da aktivno učestvuje u uređivanju na vikipediji. --Antidiskriminator (razgovor) 16:22, 11. maj 2010. (CEST)

Spisak zainteresovanih za učestvovanje u projektu ostvarivanja saradnje sa vikipedijom na bosanskom jeziku.[uredi]

Molim da se prijave oni koji jesu zainteresovani da učestvuju u saradnji sa vikipedijom na bosanskom jeziku:


Tačan način saradnje bi se dogovorio između onih koji su zainteresovani i administratora.--Antidiskriminator (razgovor) 14:57, 11. maj 2010. (CEST) Komentare molim da unosite u niže navedeni podnaslov za komentare.--Antidiskriminator (razgovor) 15:41, 11. maj 2010. (CEST)


Razni komentari poziva da se okupe zainteresovani za učestvovanje u projektu ostvarivanja saradnje sa vikipedijom na bosanskom jeziku[uredi]

Anti ne mora da pravi tim. Svako je slobodan da na svoju ruku da radi, zato se ovo slobodna enciklopedija, a obaveze administratora su univerzalne, sad zavisi koliki je koji projekat zreo. Nezreli i nesposobni administratori da će da blokiraju i zaključavaju zbog najmanjeg razloga. Mi smo najzreliji, najveći, najorganizovaniji i najsposobniji, bez lažne skromnosti. -- Bojan  Razgovor  15:10, 11. maj 2010. (CEST)

Zar ne mislis da bi trebalo o tvojoj ideji i drugi da odlucuju prije nego sto je sprovedes u djelo? Da ne ispadne da se ponasas kao da je vikipedija tvoja! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:00, 11. maj 2010. (CEST)
Ne mislim da bi o mojoj ideji trebalo da odlučuju oni koji ne žele da učestvuju u njenoj realizaciji već oni koji žele. Već sam napisao da je ovo dobrovoljno.--Antidiskriminator (razgovor) 15:11, 11. maj 2010. (CEST)

Razumijem, ali ti nisi imperator Kaligula da sprovodis svoje odluke nezavisno od stavova drugih! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:15, 11. maj 2010. (CEST)

Ono što ja vidim ovdje, je da malo radite na nekim kontroverznim člancima, pa kada naiđete na prepreke, treba vam neka međunarodna saradnja ili plavi šljemovi. Ne ide to tako. Te teme su itekako složene, nisu još obrađene u kvalitetnoj literaturi, prema tome budite spremni da još dugo vremena, mnogi od tih članaka neće biti kvalitetno zaokruženi/obrađeni, jer mnogi iznešenei stavovi u člancima, dolaze iz primarnih izvora, izvještaja, medija, bez da su prošli filter stručnjaka istorije, odnosno objavljeni u provjerljivim sekundarnim izvorima bez kojih nema kvalitetne obrade članka u bilo kojoj enciklopediji. Stručni ljudi treba da obrade tu primarnu dokumentaciju, razdvoje istinske dokumente od propagande, s bilo koje strane, pa onda da se na osnovu toga piše enciklopedija. U međuvremenu, možete se potruditi da što manje raditi originalna istraživanja i iznesete najrelevantnije stavove iz što je moguće kvalitetnijih izvora. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:38, 11. maj 2010. (CEST)

Ja mislim da treba ovako da se uradi. Antidiskriminator može sam da kontaktira i da traži saradnju. Za to mu nije potrebna neko naše dopuštenje, to može svako. Neka nađe nekoga tamo i neka proba da pronađe probnu temu i onda će oni koji žele i da učestvuju i da probamo ako to radi onda možemo da razvijamo saradnju. Sad vidim da je to i BokicaK napisao. --Aleks (razgovor) 15:42, 11. maj 2010. (CEST)

Aleks, to nije nikada ni bilo sporno niti je za tako nešto bila potrebna neka posebna organizacija. Sve dok korisnici poštuju principe/smjernice projekta sve je u redu. Ono što ja mislim je, koliko je teško da se korisnici ovog projekta oslobode svog biasa, još će teže biti da se izbjegne bias sa različitih srodnih Vikipedija. I ne bih od toga pravio nikakvu promociju, medijski spektakl, dok se ne pokaže, ako se pokaže, da ljudi stvarno umiju da sarađuju. U protivnom, samo ćemo dobiti negativnu propagandu. Ionako mediji regiona jedva čekaju neku spektakularnu negativnu vijest sa Vikipedije, ne samo naše, da ispune svoj sadržaj i imaju temu za više dana. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:50, 11. maj 2010. (CEST)
Slažem se, ali eto neka proba. Ne treba mu neki specijalni tim i sl. Možda će naći zajedničke teme. Ali mi imamo problema da napišemo mnoge stranice zbog naših biasa, a možemo da zamislimo šta bi bilo na takvom nivou.--Aleks (razgovor) 15:59, 11. maj 2010. (CEST)
Pa naravno da i našoj Vikipediji imamo slične probleme sa biasom. O tome i pričam. Ja bih više volio da naši korisnici jedno vrijeme pokušaju da rade na nekim spornim temama, pridržavajući se što je više moguće smjernica projekta, a ne kao što je bio slučaj ranije, da se najviše rade originalna istraživanja i daju vrijednosne ocjene stvari kako kome treba, poboljšaju međusobno komunikaciju i argumentaciju, pa tek onda da se nudi saradnja drugim projektima. Ovako, siguran sam da će tu biti mnogo više jalove rasprave nego konkretnih rezultata. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:05, 11. maj 2010. (CEST)
Urađeno. --Antidiskriminator (razgovor) 15:43, 11. maj 2010. (CEST)
Koja tema je interesantna za tako nešto. --Aleks (razgovor) 15:44, 11. maj 2010. (CEST)

To je detalj oko kojeg možemo kasnije da se dogovorimo. Neka tema o kojoj ne postoji napisan članak a deo je zajedničke istorije, na primer. To je nešto što je prirodno da definišu oni koji su zainteresovani. --Antidiskriminator (razgovor) 15:46, 11. maj 2010. (CEST)

Svaka čast Antiju na ideji. Baš Čeliku, kako je Bokica rekao, svako je slobodan da radi šta hoće bez izričite dozvole zajednice, sve dok to ne ugrožava sam projekat, a ideja koju ima Anti može biti samo korisna, nikako štetna za sprsku Vikipeidju. S druge strane, tačno je i to š to kaže Slaven -- nezgodne teme iz vrlo bliske zajedničke prošlosti nemaju još uvek istorijsku distancu niti su dovoljno naučno obrađene kao što se to obično radi u istorijskim istraživanjima, da bi se o tim temama moglo pisati na osnovu validnih istoriografskih dela, tako da u ovom momentu, saradnja sa "drugom stranom" (ovo je uslovno rečeno, molim da me se ne tumači pogrešno i maliciozno) više nego dobro došla kao pokušaj zajedničke obrade tema za koje smo svi mi zainteresovani da budu obrađene na što je moguće više objektivan način. Ako ništa drugo, vredi pokušati, a takođe pokušati proširiti saradnju i na hrvatsku i albansku Vikipediju. Nikad se ne zna, možda iz svega toga i ispadne nešto dobro. Ako ništa drugo, barem ćemo znati da smo ipak pokušali. Sve pohvale na ideji i iskrene želje da uspe. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 15:49, 11. maj 2010. (CEST)

Nisam shvatio iz napisanog kakva je to konkretna korist sto bi Bosnjaci muslimani uredjivali naprimjer clanak Beograd na bosnjackom jeziku i na latinici?! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:57, 11. maj 2010. (CEST)


Al' si nedokazan. Prvo, sumnjam da je Beograd na njihovoj listi prioriteta. Ako se unesu izmene na latinici u ćiriličnom članku (uostalom, to i sami Srbi rade, a to se neće događati tako često kao što se ti plašiš), možeš:

  1. da obrišeš sve dopisano ako si loše volje ili ako se ne slažeš
  2. da ispraviš na ćirilicu ako si dobro raspoložen

Ako se ubaci nepoznata reč, možeš:

  1. da je ispraviš ako si dobre volje
  2. ostaviš botovima da ispravljaju
  3. da obrišeš sve dopisano ako si loše volje ili ako se ne slažeš.

Sad je jasno nadam se. -- Bojan  Razgovor  16:10, 11. maj 2010. (CEST)

Zasto da oni koji govore jezikom Bosnjaka muslimana ne mogu da uredjuju Beograd? Nedavno sam citao da u Beogradu ima preko 200.000 Bosnjaka muslimana, vise nego u svim gradovima Republike Srpske zajedno! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:48, 13. maj 2010. (CEST)



Sve što je napisao Slaven je tačno. Kao i uvek.--Antidiskriminator (razgovor) 15:49, 11. maj 2010. (CEST)

Hvala Jagoda. Slažem se, kao što sam i napisao gore, da se ako uspe proširi i na druge. Od nečega se mora krenuti. --Antidiskriminator (razgovor) 15:51, 11. maj 2010. (CEST)

Slavene, vest da postoji nekakva saradnja u pisanju tekstova iz zajedničke istorije je sama po sebi dobra. Nezavisno od rezultata. Ali slažem se sa tobom da može da bude problema i zato sam i napisao da bi uređivanje bilo pod budnim okom bar dvojice aktivnih administratora, pod uslovom da se dobije njihova podrška.--Antidiskriminator (razgovor) 15:54, 11. maj 2010. (CEST)
Vijest o saradnji je dobra, kada je dokazano da postoji saradnja, dakle, ima pozitivnih rezultata koji su opipljivi. Međutim, vijest da se na Vikipediji na srpskom/bošnjačkom/hrvatskom vode oštre diskusije sa suprotstavljenim stavovima o skorijoj istoriji, sigurno nije dobra medijska promocija za ovaj projekat. Osim toga trebate imati u vidu, da vijest o saradnji na ovim prostorima, obično kasnije privlači ekstremiste sa svih strana, a vrlo malo neke druge konstruktivne saradnike. Dokazano u prošlim izdanjima takvih pokušaja. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:01, 11. maj 2010. (CEST)
Tačno je da može da dođe do oštre diskusije sa suprotstavljenim stavovima, ali zato bi tu bili administratori da to sankcionišu. To ne može da bude prepreka za saradnju. Ima i ovde oštrih diskusija sa suprotstavljenim stavovima.--Antidiskriminator (razgovor) 16:10, 11. maj 2010. (CEST)
Kakva bi bila tvoja uloga u ovome Antidiskriminatore, posto sam primjetio da skoro uopste ne pises clanke na vikipediji na srpskom jeziku? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:21, 11. maj 2010. (CEST)

Nemam pojma. --Antidiskriminator (razgovor) 16:24, 11. maj 2010. (CEST)

Da li to znači da si zainteresovan da učestvuješ u realizaciji moje ideje? --Antidiskriminator (razgovor) 16:25, 11. maj 2010. (CEST)


Da li negde postoji slična ideja koja radi nešto? --Aleks (razgovor) 16:26, 11. maj 2010. (CEST)

Ne znam. Ako ne postoji mislim da to nije razlog da je mi ne realizujemo. Naprotiv. --Antidiskriminator (razgovor) 16:27, 11. maj 2010. (CEST)

Promocija vikipedije na srpskom[uredi]

Primjecujem da je korisnik Antidiskriminator dosao na ideju da promovise vikipediju na srpskom jeziku. Da li bi bilo realno da mozda umjesto neki dalekoseznih projekata koji ne promovisu vikipediju na srpskom jeziku uradi nesto konkretno.

Predlog

  1. Da kontaktira medije u Republici Srbiji i Republici Srpskoj u svrhu promovisanja za nove korisnike.
  2. Da uradi isto za dijasporu.
  3. Da pokusa da napravi neku stranicu koja bi bila predvidjena za nove korisnike.
  • Dobrodosle su sve ideje u svrhu promocije na srpskom jeziku! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:38, 11. maj 2010. (CEST)

Odlična ideja! :) Ali ona nije u sukobu sa Antidiskriminatorovom. -- Bojan  Razgovor  16:39, 11. мај 2010. (CEST)

Znam da nije u sukobu, ali ovaj predlog bi imao za korist promociju vikipedije na srpskom, a ne dovodjenje Bosnjaka muslimana da prepravljaju clanke na srpskom jeziku u bosnjacki jezik. Ostavimo samo za trenutak politiku na stranu. Ako je cilj promocija vikipedije na srpskom jeziku i dovodjenje novih clanova, onda mi se ove ideje cine mnogo direktnijim za promociji vikipedije na srpskom jeziku. Ajde ako mozemo da se skoncentrisemo na ovo sto bi direktno promovisalo sr viki. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:44, 11. мај 2010. (CEST)

Ajde da prekinemo ovu raspravu. Svako može da menja bez obzira na nacionalnost. Ko neće ne mora, niti mu neko može zabraniti ako se lepo ponaša. -- Bojan  Razgovor  16:48, 11. maj 2010. (CEST)

Do sada se tvoja ideja Baš Čeliče nije pokazala delotvornom. U poslednje tri godine je skoro tri puta opao procenat ljudi koji u Srbiji imaju pristup internetu a aktivni su u uređivanju vikipedije. Mislim da je potrebno napraviti ozbiljnije akcije, a ne kozmetičke promene postojećeg. Ja potpuno razumem tvoj strah. Normalno je da se ljudi plaše promena. Nećemo mi da napravimo velike promene. Predložio sam da se uređuje zajednički JEDAN ČLANAK od preko 100.000 članaka. Pa da zajednički odmerimo rezultate akcije. Ako nismo zadovoljni, prekinućemo. Ako budemo zadovoljni, mašala! --Antidiskriminator (razgovor) 16:50, 11. maj 2010. (CEST)

"Ako budemo zadovoljni, mašala!" Razumijem ja tebe Antidiskriminatore, ali sam pomislio da dovodjenje Bosnjaka muslimana na srpsku vikipediju nece imati koristi za promociju koliko ako bi ti svoju energiju radije utrosio na samu promociju vikipedije na srpskom jeziku. Cini mi se da je neko rekao da je glavna prepreka upravo to sto nema uputstava kako da koriste vikipediju na srpskom, pa sam mislio kad vec toliko imas vremana, da mozda to sredis? Imao bi svoj licni projekat na kome bi radio i mogao bi da direktno pozivas svakog novog korisnika na tu stranicu i da im objasnjavas i olaksavas ucesce! A u tome nema politike. Zaista bi od toga bilo neke koristi a mogao bi da razgovaras sa novim korisnicima o razlozima sta ih sprecava da vise ucestvuju. Mogao bi kasnije da objavis studiju o tome zasto nema korisnika itd. Pravi mali projekat! Sta mislis o tome da budes od konkretne koristi? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:02, 11. maj 2010. (CEST)

Žuti karton, Baš-Čeliče. -- Bojan  Razgovor  17:04, 11. maj 2010. (CEST)

Ne shvatam, zuti karton?! O cemu se radi? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:08, 11. maj 2010. (CEST)

Znači da ćeš biti blokiran ako se ponovi nešto slično tipa „da budeš od konkretne koristi“. Tačka. Prekidamo ovu diskusiju. -- Bojan  Razgovor  17:14, 11. maj 2010. (CEST)

"Znači da ćeš biti blokiran ako se ponovi nešto slično tipa „da budeš od konkretne koristi“. Tačka. Prekidamo ovu diskusiju." Pod "da budes od konkretne koristi" sam mislio na cinjenicu da bi ovaj predlog imao konkretnu korist u "promovisanju vikipedije na srpskom jeziku", sto sam vec pomenuo u svom pisanju! Mislim da je pogresno protumaceno od strane Bojana i izvuceno iz konteksta razgovora koji se ovde vodi! Citava diskusija se vodi o tome da se promovise vikipedija na srpskom jeziku, a ovaj predlog mi se cini takve prirode da bi konkretno uticao na direktno promovisanje u medijima i kod novih korisnika. Meni ni na kraj pameti nije bilo da konstrukcijom rijeci ponizim nekoga ni da to izgleda ovako kako je korisnik Bojan pogresno protumacio. PS Sada se povlacim iz razgovora jer cesto dobijam ovake prijetnje iz cista mira kao i naredbe da se vise ne javljam na odredjene diskusije jer su u protivnom biti blokiran. Ovakva upozorenja uvijek dobijam samo od korisnika Bojana kada se ne slaze sa mnom pa to najcesce izrazi otvorenim prijetnjama! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:26, 11. maj 2010. (CEST)

Podržavam donekle ideju. AKo ima zainteresovanih za rad bilo bi super to odraditi. Mada nisam potpuno uveren u uspeh. Ja nisam već duže vreme zalazio na bošnjačku vikipediju ali pre je tamo bilo očajno stanje. Njihovu viki su činili uglavnom šovinistički nastrojeni korisnici. Možda je bio poneko normalan, ali nije mogao da se istakne. E sad, možda se stanje promenilo, ali tamo se dobijao blok bukvalno samo zato što si srbin (sećam se npr. nekih blokova zbog ćiriličnog pisma u korisničkom imenu). E amk se stanje promenilo i ako ima ljudi koji bi radili sa nama zajedno na člancima, to je super. Meni se ideja sviđa, samo ja bih uključio i hrvate. Znači da svi zajedno sređujemo neki članak, pa se posle on može prebaciti na sve 3 vikipedije uz male dorade. Pošto smatram da mi svi govorimo jednim jezikom, meni je čak i prihvatljiva neka ideja srpskohrvatske vikipedije (sr, bs, hr), ali naravno ne u ovom obliku u kome sada postoji. Ideju bi trebalo razraditi, ali uz neki interfejs koji bi prebacivao članke iz jednog "jezika" u drugi. U svakom slučaju da ne skrećem mnogo sa teme podržavam ideju da se radi na zajedničkom članku. Samo ja bih to radio u okviru projekta, pa kada se završi onda prebacivao u GIP. --Jovan Vuković (r) 02:09, 12. maj 2010. (CEST)

Hm. Nemojte praviti račun bez krčmara. Treba pitati na bs i hr viki šta oni misle :))) --Miroslav Ćika (razgovor) 04:53, 12. maj 2010. (CEST)

E ljudi posto ne znam gde da se ubacim, ja cu ovde na kraju :). Kao prvo, citava ideja je interesantna a i za pozdraviti. U principu je svejedno gde ko uredjuje dok se drzi pravila, tako je bilo i do sad. Kako se u pojmu Wikipedije radi o jezicnom a ne nacionalnom projektu, svako je dobrodosao na svaku Wikipediju bila ona na bs, sr ili zh. Problem izmedju nasih, da bez uvrede kazem balkanskih Wikipedija, je bliska istorija. Nista ne bi bilo lepse nego da se na svim Wikipedijama moze procitati isto, a ne kao do sad varijante kuda koji mili moji. Milslim da bi ovako nesto bio korak u naprijed na ovom putu na kojem zadnjih godina idemo samo u nazad. Iskreno receno i sam sám razmisljao o necemu kao sto je ovo predlozeno, ali pravo da kazem nisam se usudio predloziti. Mislim da bi se prije pocetka trebalo dogovoriti o podrucju na kom bi se radilo i donijeti pravila koja bi vazila na obe strane. U stvari jedini problem koji imamo su bliska istorija i svojatanja oko biografija i ko je ciji bio (primjer Andric, Tesla Kusturica itd.). Zato sam razmisljao kako da se rijesimo sukoba u samom pocetku. Po meni moguce samo striktnim pravilima. E povodom toga sam razmisljao ovako:
  • Bliska istorija: napraviti pravila po kojim se kao izvori uzimaju za obe strane neutralne institucije (kao primer UN, CIA factbook, istrazivanja univerziteta van balkanskog podrucja itd, naci zajednicki nivo). Sto se tice zlocina, da vredi ko je osudjen jeste, ko nije nije. Ili mozda jos ubaciti pogled obe strane (po meni jos bolje). Samim tim bi se podigao nivo informacije za citatelje.
  • Biografije: po meni najveci problem. Ja bi izbacio nacionalnost, te se orijentisao po drzavljanstvu. Citatelju se moze ostaviti toliko prostora da sam zakljuci koju je nacionalnost ko imao. U ovom smislu zamisljam clanak o Mocartu na dewiki: Salcburski katolik poreklom iz Austrije ili tako nesto. Kako nam je istorija zajednicka, hteli mi to ili ne, ja bi se orijentisao po primeru 1918-1992 zajednicko, pa ako mora i Jugoslavensko (moralo bi se dogovoriti oko kategorizacije), a posle toga kako koja drzava. Sto se tice zivih ljudi, ja bi se orijentisao po njihovim stranicama ili po drzavljanstvu. Tako je i za mene Kusturica srbijanski/srpski (francuski?!?) reziser poreklom iz Sarajeva. Niti smo mi neka institucija, niti kome mozemo nabiti svoju volju ako se tice njegove/njene licnosti.
Sto se tice ociglednih vandalizama, za to se moze pobrinuti neko od nas admina na bswiki ili ovde. Ako dodje do nekih uzburkanih diskusija oko nekog dela clanka, mozemo ga i izostaviti ili oznaciti kao osporenog sa jedne ili druge strane. Tako i citaoc ima mogucnost vise informacije, a sto se tice odluke, ona je prebacena na citaoca pa nek odluci kome i kojim izvorima ce verovati. Sto se tice clanaka na cirilici ili latinici, mislim da nam je to najmanji problem. Postoje i programi a i prsti za konvertiranje ako je neko voljan, ako ne, ne mora se ni pridruziti. Gde ce se clanci pisati je takodje najmanji problem, Mozemo ovde ili na bswiki, a ako i to ne funkcionise imamo metu gde sta vise imamo i zajednickih admina. Kako licno znam da je kontakt izmedju admina ovde i na bswiki vrlo dobar, da ne kazem delom prijateljski, mislim da i neke vaznije odluke sa strane admina nece biti sporne. Nivo tolerancije moramo u svakom slucaju podici, tako da ne dodje do blokada. Zato bi mozda bilo dobro napraviti neku listu clanaka (kao sto je ona za potrebne clanke na svakoj Wikipediji), pa se onda dogovoriti gde da se krene. Mozemo jedan nedeljno ili jedan mesecno, ali bi u svakom slucaju podigli kvalitet. Ako ko ima nesto za dodati, volio bih da doda ili predlozi nesto sasvim drugo da bi videli u kojem smeru se ide. Pozdrav --WizardOfOz talk 15:52, 12. maj 2010. (CEST)
Ja sam pre za to da se rade članci o nekoj neutralnoj oblasti (bilogija, medicina, hemija, matematika, geografija...), mada ukoliko postoji volja i za nekim spornim člancima može se raditi i na njima. Može i jedno i drugo da se radi :). Samo ja mislim da ce biti dosta sporenja oko tih novoistorijskih članaka. U svakom slučaju mislim da je ideja lepa i da je treba realizovati. --Jovan Vuković (r) 19:02, 12. maj 2010. (CEST)
Slažem se za početak da se počne sa neutralnijim i nespornijim oblastima. Ne zato što bi oni koji uređuju tekst bili osobe koje se po nacionalnoj pripadnosti deklarišu različito, već u cilju uhodavanja saradnje. A kada prebolimo dečje bolesti uključio bih u teme na kojima bi se zajednički radilo bilo šta. Čak je poželjno da uređujemo zajedno ono što nam je zajedničko. Ne slažem se sa stavom da to što je neko po nacionalnoj pripadnosti Srbin a neko Bošnjak ima automatski uticaj na tačku gledišta. --Antidiskriminator (razgovor) 19:16, 12. maj 2010. (CEST)
Pa moze i tako. Nikud nam se ne zuri :). Ali bi u svakom slucaju prije pocetka trebalo napraviti neku to-do listu, bar samo zbog orijentacije. --WizardOfOz talk 19:19, 12. maj 2010. (CEST)
Neke lagane oblasti za početak bi mogle biti iz geografije, prirodnih odlika BiH... --77.46.250.95 (razgovor) 19:23, 12. maj 2010. (CEST)
Nemoj pogresno da shvatis, ali to je politicka tema. Mislim da bi se time otjeralo i onako malo Srba iz Republike Srpske. Ako predlazes da Bosnjaci muslimani dodju na vikipediju na srpskom jeziku da uredjuju geografiju npr. Republike Srpske, onda mi to lici kao na predlog da Albanci sa Kosova dodju na ovu vikipediju i uredjuju clanke o Kosovu. Cisto zelim da ti skrenem paznju na karakter tvog predloga koji je po meni pristrasan! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:37, 12. maj 2010. (CEST)
I ja sam, ako vec mora, posto sam protiv same ideje da se samo dovode Bosnjaci muslimani u cilju promovisanja vikipedije na srpskom (iako jos nisam shvatio gdje je u tome promocija), da ti Bosnjaci muslimani koje dovede Antidiskriminator uredjuju samo neutralne clanke, kao sto je predlozila ogromna vecina isticuci ideju da se isto uradi i sa drugim vikipedijama bez posebnog akcenta na bosnjacko muslimansku. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:21, 12. maj 2010. (CEST)
Svako ko može da piše/izražava se na srpskom jeziku umije da poštuje smjernice projekta, može da uređuje bilo koji članak na Vikipediji na srpskom jeziku. Smjernice projekta su jasne po tom pitanju i tu nema diskusije. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:58, 12. maj 2010. (CEST)

Znaci ne treba praviti poseban bosnjacki projekat jer bi to bio slucaj diskriminacije drugih jezika? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:01, 12. maj 2010. (CEST)

Netačno. Vikipedija je jedinstveni projekat na različitim jezicima. Niko ne brani nekome da pokrene projekat saradnje između Vikipedije na srpskom i recimo japanskom. Stvar je u tome da očigledno postoji problem između Vikipedija na srpskom, bošnjačkom i hrvatskom oko spornih tema vezanih za SFRJ. Pojedine članke bi trebalo dovesti na neutralni nivo i usaglasiti ih na sva tri jezika. -- Loshmi (razgovor) 20:08, 12. maj 2010. (CEST)

Mislim da treba saradjivati i sa vikipedijom na makedonskom, slovenackom, bugarskom i albanskom jeziku, i sa viki na hrvatskom jeziku. Nije mi jasno zasto se potencira vikipedija na jeziku Bosnjaka muslimana? Zar saradnja treba da nosi nacionalne boje, ili treba da bude sa svim vikipedijama na svim jezicima? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:24, 12. maj 2010. (CEST)

Pa niko ti ne brani da sarađuješ ako dovoljno dobro znaš makedonski, slovenački i albanski. Ne potencira se „vikipedija na jeziku Bosnjaka muslimana“, već je Antidiskriminator stupio u kontakt sa nekoliko saradnika Vikipedije na bošnjačkom jeziku i predložio da neke teme zajednički obradimo. -- Loshmi (razgovor) 20:32, 12. maj 2010. (CEST)

Ne shvatam, zasto nije stupio u kontakt sa Hrvatom, Englezom ili Makedoncem? Zar on govori bosnjacki jezik? Meni se cini da se potencira saradnja sa onima koji govore jezik Bosnjaka muslimana. I to pod izgovorom da je to promocija vikipedije na srpskom jeziku da bi privuklo sto vise korisnika iz Republike Srbije, kako je to Antidiskriminator objasnio. Mada ja ne vidim kakva je to promocija i kako ce se privuci korisnici iz Republike Srbije?! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:39, 12. maj 2010. (CEST)

Rešio je da odnekud počne. Eto, njemu se sviđalo sa bošnjacima da sarađuje. Ukoliko ti želiš da sarađuješ sa japancima izvoli. Nadam se da će uskoro i sa hrvatima stupiti u kontakt. Ukoliko se tebi ne sviđa ideja, niko te ne tera da učestvuješ u zajedničkom sređivanju članaka. Ja ne vidim šta je tu sporno. --Jovan Vuković (r) 01:34, 13. maj 2010. (CEST)
Sporno je sto se samo govori o tome da se sve o BiH prenese iz izvora koje pisu Bosnjaci muslimani a sve o Srbiji prenese sa ove viki na njihovu. Gdje su Srbi Republike Srpske u tome i na kojoj ce oni viki da pisu o samima sebi ako Bosnjaci muslimani budu pisali na bosnjackoj i na srpskoj? Na koji jezik da ja idem da pisem o svojoj kulturi i svojoj istoriji ako Bosnjaci muslimani budu pisali na bosnjackoj i na srpskoj viki o Repubici Srpskoj? Zasto ti ne dovedes Albanca da pise o Srbiji ako si toliko tolenatan? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:42, 13. maj 2010. (CEST)
Sporno je jedino to što ti misliš da bošnjak ili albanac ne može neutralno da piše o nekoj temi. AKo poštuje pravila o NTG svako može da uređuje bilo koji članak, i kinez i japanac a i bošnjak. --Jovan Vuković (r) 02:04, 13. maj 2010. (CEST)

Slažem se s idejom Baš Čelika da bi se upravo na način koji je predložio promovisala srpska vikipedija, a ne sa saradnjom sa bošnjačkom vikipedijom. Pa pogledajte njihovu vikipediju, osnovana je samo da bi falsifikovala istoriju. U vezi nekih ratnih dešavanja kod njih je gotova priča uprkos što dokazi govore drugo. I nema potrebe za saradnju sa bošnjačkom, pitam se kakvu bi to promociju donijelo srpskoj. Nikakvu. Srpska vikipedija bi se suočavala sa brojnim bošnjačkim izmjenama koje ne bi bile dobronamjerne. Ukoliko se srpska vikipedija želi promovisati, treba da se plasira neka pričica o njoj u medijume Srpske itd. Možda čak se može inicirati ideja o osnivanju Vikimedije Republike Srpske kao bratsko udruženje ili ogranak Vikimedije Srbije ili nešto slično, formirane po zakonu Srpske. Manite se saradnje sa bošnjačkom vikipedijom, to će nam samo još više naštetiti. I što mi baš moramo imati ideju o bratstvu i jedinstvu, neka jednom neko drugi bude Pijemont i Pruska. --Željko Todorović (razgovor) 00:18, 14. maj 2010. (CEST) s. r.

Ideja Antidiskriminatora je više nego dobra. Tipovi poput Baš čelika, iz čije svake reči izbija neskrivena mržnja i fašizam, su glavna prepreka za saradnju na nama jezički bliskim projektima. Ima takvih ljudi (ljudi?) i na drugim Vikipedijama (setimo se Kubure). Ali svi iskreni i dobronamerni korisnici, kojima je cilj pisanje neutralne i slobodne enciklopedije, ne bi trebali previše da se osvrću na takve pojave. Čak ni da gube svoje vreme na ukazivanje na greške takvim korisnicima, jer je nivo netolerancije kod njih prevelik. I nemojte da vas zavaraju ti nazovi nacionalisti da im je cilj promocija ili zaštita srpske Vikipedije. Branite svim sredstvima Vikipediju od takvih "dobronamernika". --109.121.4.176 (razgovor) 07:34, 14. maj 2010. (CEST)

U duhu vatrenog izlaganja 109.121.4.176 je propustio da napomene da je "Republika Srpska genocidna tvorevina", "Srbi genocidan narod", a Bas-Celik "genocidni srbocetnik zakrvavljenih ociju"! :( Pretpostavljam da bi ovakva "saradnja" bila na nivou"!
A njegove satelite koji mu podilaze neka bude sramota.--109.121.4.176 (razgovor) 07:37, 14. maj 2010. (CEST)

Imamo primjer kako se Hrvati ponašaju prema Kuburi, razrješenom administratoru, a koji ima veoma problematične stavove prema Srbima i drugim narodima. Stalno šalju zahtjeve na metu da se ovaj vrati na dužnost, diskutuju o tome na Trgu neprestano, krive opet Srbe (pošto je kao Dungodung, Srbin, prigrabio vlast nad Jugoslavijom i tome slične gluposti). A kod nas se ostrašćeni nacionalisti nikada nisu tek tako vraćali na vlast kao da se nikada nije ništa desilo, mnogi su blokirani i Vikipedija ih ne diže u nebesa i ne štiti kao što to radi muslimanska ili hrvatska. Protivim se bilo kakvoj saradnji, kakva je predložena, a pogotovu da se urednici muslimanske ili hrvatske vikipedije dovode da bi ovdje zavodili red i pisali (ne)objektivno.--Željko Todorović (razgovor) 23:32, 14. maj 2010. (CEST) s. r.

Ja sam već iznosio razloge zašto od ovoga ne treba praviti buku, ni medijsku ni bilo koju drugu. Neka ljudi sarađuju individualno, poštujući pravila i smjernice projekta koje treba da važe na svim Vikipedijama. Mislim da svi znaju koje su to smjernice i pravila pošto su ista na svim Vikipedijama. I to je to. Svima treba da bude jasno da tu nema govora o nekoj međunacionalnoj saradnji, u smislu da se u člancima pišu malo srpske, malo hrvatske, a malo bošnjačke verzije stvari. To nije u skladu sa idejom niti pravilima i smjernicama Vikipedije. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:51, 14. maj 2010. (CEST)

Apsolutno se slazem sa Todorovicem. A to sam vec u toliko primjera objasnio da i dalje ne vidim gdje je promocija vikipedije na srpskom. Cak je neki tip Wizard of Oz ovde nesto okacio, pa sam otisao da vidim, i tamo je pisalo da se Bosnjaci muslimani slazu sa predlogom sa sr viki da se ovde promovise bosnjacki jezik i kultura. Onda sam se nasao u cudu ko je to njima ponudio da ovde promovisu bosnjacki jezik i kulturu? Od ovolikog silnog pisanja sam primjetio da je Antidiskriminator kopirao neke clanke u potpunosti sa te neke "bratske" viki, cini mi se da se radilo o nekim islamskim objaktima, nesto kao Turbe (mauzolej). Pogledao sam taj clanak koji je prekopirao a ne znam da li je to rijec u srpskom jeziku ili se radi o turcizmu koji je zastupljen kog vjernika islamske vjere. Tako da ne znam kad on kopira sa drugih jezika da li ti clanci i naslovi uopste imaju neko znacenje na srpskom jeziku. Ali i dalje ne vidim kako se to promovise sr viki na taj nacin sto se kopiraju bosnjaski tekstovi? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:19, 15. maj 2010. (CEST)

Aman, ljudi, hoće li neko blokirati ovog Baš Čelika? Pa on na ovoj stranici ne ispušta ništa drugo do gadnog govora mržnje! Govori o Bošnjacima i muslimanima kao da su kužni, prisvaja ovu vikipediju kao da mu je dedovina, provocira i proganja Antidiskriminatora i svakog drugog koji mu nije istomišljenik, ima li tome kraja? Zar ste spremni da dozvolite da on sam upropasti sjajan projekat koji još niste ni ljudski otpočeli? --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 14:22, 18. maj 2010. (CEST)

Damjan Pavlica (Mladi Filozof) govori na NATO sajtu kako su nas trebali bombardovati[uredi]

Njegov natpis 25. marta

Inače na Peščaniku i B92 sada piše protiv Vikipedije.Natpis protiv Vikipedije na Peščaniku--SLAK (razgovor) 17:29, 11. maj 2010. (CEST)

"Nas" ovde ne postoji. Postoji samo srpski jezik. Kada pišu "nas" (u većini slučajeva) korisnici misle na Srbiju i Srbe, iako je ovo jezički projekat a ne državni ili narodni. --109.93.62.205 (razgovor) 17:55, 11. maj 2010. (CEST)
Ime članka je ZAŠTO SU NAS BOMBARDOVALI --Aleks (razgovor) 17:57, 11. maj 2010. (CEST)
Da, ali korisnik ne navodi naziv članka u originalu već prepričan svojim rečima. Iz toga se može zaključiti da je tipičan primer upotrebe lične zamenice "nas" na ovoj vikipediji. --109.93.62.205 (razgovor) 18:02, 11. maj 2010. (CEST)
Sve je to lepo ali je njemu to sto je tamo napisao manifest koji hoce da nametne i to na svakom mestu. I pogledaj npr. stranice na SH vikipediji kako izgledaju. Ako to nije bruka onda ne znam sta je. A najbolja mu je frustracija koju iznosi na pescaniku... --Aleks (razgovor) 20:54, 11. maj 2010. (CEST)
Ja ovde govorim o pogrešnoj upotrebi lične zamenice "mi" odnosno singtagme "kod nas" na ovom jezičkom projektu, a ne o MF i njegovim delima. --93.86.231.76 (razgovor) 21:01, 11. maj 2010. (CEST)
Čovek ima stav oko nekih stvari. Može li da mu se zabrani da uređuje stranice koje se tiču srpsko-albanskog, -hrvatskog i -muslimanskog sukoba i sličnih stvari iz razloga njegove pristrasnosti? Inače treba mu ostaviti mogućnost da daje svoje stavove na stranici za razgovor. --Aleks (razgovor) 17:35, 11. maj 2010. (CEST)

Ljudi, džabe trošite energiju. Ništa ne možemo uraditi po pitanju toga šta neko piše na drugim sajtovima. Sem toga, anonimni je u pravu: većina ljudi ovde priča o Viki na srpskom jeziku kao Viki srpskog naroda (pa i drug Pavlica). To, međutim, nije tako, pa bi ubuduće na takve stvari trebalo, što reče Radovan treći, „obratiti pažnju iz fundamenta“. Pera Kojot Šta je, bre??? 08:31, 12. maj 2010. (CEST)

Pa i gornja diskusija, iznad ove, proizlazi iz tog pogrešnog shvatanja ove enciklopedije. Izgleda da to treba stalno ponavljati. Nijedna Vikipedija nije nacionalni projekat nekog naroda, već jezički projekat. Jedino što ovdje važi su provjerljivi izvori za ono što se piše i upotreba razuma za vrednovanje njihovog kvaliteta. Enciklopedije treba da informišu o stvarima na osnovu što kvalitetnijih izvora, a ne da daju vrijednosne sudove o bilo čemu kao i da izbjegavaju ideološki, politički, nacionalni, i bilo koji drugi bias. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:06, 12. maj 2010. (CEST)

Tačno je to što kažeš Slavene. Međutim, činjenica je da Vikipedije na srpskom, hrvatskom i bošnjačkom jeziku često zastupaju srpsku, hrvatsku i bošnjačku stranu u manjoj ili većoj meri. Da probamo da li bi ton određenih članaka mogao da se usaglasi, pa ako ne ide ne ide, a ako ide onda super. -- Loshmi (razgovor) 14:15, 12. maj 2010. (CEST)

Ja nisam rekao da je situacija super. Naprotiv. Mislim da sve Vikipedije, na svim jezicima, pate od sličnog problema. Naravno naša i ove nama srodne, imaju više problema zbog snažne koncentracije emocionalnog razmišljanja prilikom obrade pojedinih tema. Ja samo kažem kako bi trebalo da bude. Za neku saradnju svi/sve te srodne Vikipedije moraju prihvatiti da imaju problem kod pojedinih tema i osim toga, mislim da je potrebna jedna baza korisnika koji su se na svojim Vikipedijama pokazali kao sposobni da rade po principima koje sam naveo. Ako mi ovdje nismo u stanju, nemamo dovoljno ljudi dokazano sposobnih da rade po tim principima, a i na tim drugim Vikipedijama ih slabo ima/nema, onda je pokušaj takve saradnje osuđen na propast. Na našem projektu, pratio sam rad na nekim od tih spornih tema. Kada se naiđe na prepreke, odustaje se, ili se traže izgovori, ili intervencija plavih šljemova. Vrlo brzo se sa diskusije o sadržaju pređe na komentarisanje korisnika, vrlo često pojedini korisnici namjerno ne razumiju pojedine argumentovane komentare, tako da sam ja vrlo skeptičan da se sa takvom bazom, ne samo na našoj viki, može ostvariti neka saradnja. Više bih volio da vidim da se na svim tim Vikipedijama vidi opipljiv trud da se radi po principima projekta i onda kada to postane praksa i ovdje i tamo, tada i poziv na saradnju ima smisla. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:28, 12. maj 2010. (CEST)
Nekima treba zabraniti da pisu na neke teme. Vikipedija nije demokratija da radi sta god ko hoce. Ja ne pisem nista o medicini jer samo Ricinus priznajem za lek. --Aleks (razgovor) 15:18, 12. maj 2010. (CEST)
Nije to baš tako lako "zabraniti", pogotovo što je Vikipedija sazdana na sasvim drugim principima od onih koji se sreću u klasičnom sistemu obrade enciklopedije, gdje imaš autoritete za pojedine oblasti i gdje stručni ljudi obrađuju oblasti koje su im struka i na kraju uređivačko tijelo sazdano od stručnjaka iz više različitih oblasti. Tačno, Vikipedija nije demokratija, većinsko mišljenje o nečemu nije sveto pismo, nego je mišljenje iz kompetentnih izvora, izvora sa jakim argumentima i kredibilitetom, ono koje treba da ide u članke. Ipak, čak i u nekim spornim situacijama kompetentnih/kredibilnih mišljenja, treba ih opisati, ne izanalizirati i dati vrijednosni sud, koje je vrijednije, jer onda članak zauzima stav, što je karakteritika za naučne eseje gdje treba nešto da se dokaže, za razliku od enciklopedije gdje samo treba da se informiše, bez dokazivanja ko je manje, više u pravu, mislim kada su u sporu kredibilni izvori, a ne stavovi/mišljenja Vikipedijanaca, koji nisu relevatni čak ni za opis u članku u slučaju da nemaju potporu/slažu se kredibilnim izvorima. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:36, 12. maj 2010. (CEST)
Pa da, ja smatram da on koristi dobre izvore ali loše ih tumači i to pristrasno. Valjda naše reakcije govore nešto o tome. Administratori su autoriteti, ako mogu nekoga da blokiraju ili slično znači da su autoriteti. Moja iskustva sa administratorima su do sada pozitivna. --Aleks (razgovor) 15:45, 12. maj 2010. (CEST)
Da, kompetentne izvore treba opisati, odnosno ono što je u njima, a ne tumačiti, kao što rade neki između ostalih i taj korisnik. Tumačenje je analiziranje, vrednovanje, suprotno opisu, suprotno svrsi enciklopedije da informiše, a ne da zaključuje, vrijednuje, isl. Administratori bi trebali da budu tu da skrenu pažnju kada se skrene s puta, a nikako da zastupaju ovaj ili onaj stav, izuzev ako korisnik X očigledno insistira na tome da radi suprotno navednim principima. Nije uvijek lako, administratori kao i svi drugi korisnici ovog projekta mogu pogriješiti u procjeni situacije. Međutim, administratori na ovom projektu su korisnici kojima je zajednica/korisnici koji su glasali, dala povjerenje da će savjesno obavljati dužnosti održavanja projekta u skladu sa smjernicama, a ne zato što su stručni za ovu ili onu oblast, što može biti slučaj, ali i administratori kao i ostali korisnici koji mogu biti stručni za oblast X, po pravilima ovog projekta, treba da se pozivaju na kredibilne izvore u argumetnima o sadržaju, a ne na svoju moguću stručnost per se. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:59, 12. maj 2010. (CEST)
Kako možemo da postavimo neka pravila. Npr. da neki izvor nije dobar izvor ili da je tumačenje loše? --Aleks (razgovor) 16:20, 12. maj 2010. (CEST)
Vikipedija:Proverljivi izvori, Vikipedija:Proverljivost, Vikipedija:Pouzdani izvori Generalno..., citat iz jedne od smjernica: izvor koji eksplicitno navodi podatke iz kojih izvodi svoje zaključke je pouzdaniji od onoga koji to ne čini. U idealnom slučaju, izvor bi trebalo da opiše i proces prikupljanja podataka i metodu analize. Striktna pravila tu nije lako unaprijed definisati, ali svakako izvori, recimo iz medija, su daleko niže u hijerarhiji od akademskih istraživanja, istoriografskih djela za slučaj istorijskih tema. S druge strane, podaci koji se jedino baziraju na iskazima svjedoka nekog događaj, su manje pouzdani, od vještačenja stručnjaka, pod uslovom da nije pokazano da su ta vještačenja manipulisana u neku svrhu. Tu se mora ići od slučaja do slučaja, istraživati dosta izvora, a ne samo jedan, ili dva, ukratko koristiti razum. Nema magične palice. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:49, 12. maj 2010. (CEST)
Pa evo, npr Leo Freundlich kao izvor? Ovo je npr. napisano o njemu http://serbianna.com/blogs/savich/?p=415 , a to što je on pisao je ubačeno u članak o Zločini nad Albancima u Balkanskim ratovima. Citiran je 47 puta i to kako je on objavio nešto tamo što je možda neko ili negde objavljeno. Znači iz pete ruke. --Aleks (razgovor) 17:40, 12. maj 2010. (CEST)
Mislim da je o tome već raspravljano i generalno korisnici koji su čitali njegove pisanije, su se složili da bi trebalo potražiti druge izvore,a tog lika ukloniti iz članka. Neko ko ima sklonost ka nekoj naciji, generalno nije dobar izvor za tako ozbiljne teme. Na stranu što taj čovjek nije istoričar, nego vojnik, koliko sam upoznat, a valjda u ovom slučaju postoji ogromna istorijska distanca i drugi kvalitetniji istoriografski izvori koje bi trebalo koristiti. Nisam dobar u poznavanju istorigrafske literature, ali sam siguran da postoje kvalitetni istoriografski izvori koji obrađuju to vrijeme i događaje. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:34, 12. maj 2010. (CEST)
Lik nije uklonjen. Jedan korisnik je proširio taj članak ali je ovo sve ostalo. --Aleks (razgovor) 20:35, 12. maj 2010. (CEST)
Šta bih ja tu uradio da me ne mrzi da se bakćem istorijom... Pošto je prošlo neko vrijeme od aktivnosti na tom članku, korisnika koji su takođe osporili taj izvor, na stranici za razgovor bih opet postavio pitanje izvora iz pera tog autora i sačekao da se jave korisnici koji mogu imati interes da rade na tom članku. Recimo par dana. Ukoliko se niko ne javi uklonio bih te izvore i obrazložio na str. za razg. zašto to radim. U svakom slučaju, ne mogu da vjerujem da korisnici zainterosovani za istoriju, a na ovom projektu ih ima ohoho, već nisu potražili druge kredibilne istoriografske izvore za taj članak. Ja bih čak predložio da se napravi jedan članak o zločinima nad svim narodima u balkanskim ratovima, jer ih je nesporno bilo, dakle "Zločini u balkanksim ratovima" i da se tu obrade, po podnaslovima, svi mogući zločini iz tih ratova. Ukoliko se takav članak previše "udeblja", onda izdvajati u podčlanke... Nadam se da sam pomogao. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:06, 13. maj 2010. (CEST)
Izvinjavam se. Sad vidim da postoji započet takav članak: Ratni zločini u Balkanskim ratovima... --Slaven Kosanović {razgovor} 00:12, 13. maj 2010. (CEST)

Što se tiče Damjana, on piše kao da želi da dobije posao u nekoj NVO koju finansira SAD. To je izgleda ok, zato što u Srbiji postoje političke stranke u samom parlamentu (i u vladajućoj koaliciji) koje otvoreno zastupaju teze da KiM treba priznati kao državu. Prema tome, treba paziti šta ovdje piše, a o drugim njegovim stavovima ne možemo ništa, kad se već Beogradom otvoreno šetaju oni koji krše ustav Srbije. Damjan nam u stvari pravi reklamu, što je dobro. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:35, 12. maj 2010. (CEST)

Miroslave, slažem se da je u nekim slučajevima negativna reklama bolja od nikakve reklame. Ovde, međutim, mislim da to ipak nije slučaj. Pera Kojot Šta je, bre??? 08:25, 13. maj 2010. (CEST)

Portal Niš[uredi]

Da li ima zainteresovanih da se napravi portal o gradu Nišu i okolini? --Aleks (razgovor) 16:21, 12. maj 2010. (CEST)

TO DO lista za uspostavljanje saranje sa vikipedijom na bosanskom jeziku[uredi]

Čarobnjak iz Oza je predložio da napravimo TO DO listu zbog orijentacije. Prihvatam predlog. Izvolite u okviru ovog podnaslova unesite vaše predloge.--Antidiskriminator (razgovor) 19:30, 12. maj 2010. (CEST)

Moj predlog TO DO liste:

  1. Okupljanje zainteresovanih korisnika za saradnju i formiranje tima koji bi učestvovao u realizaciji saradnje - rok petak 14. maj. 2010.
  2. Definisanje načina saradnje (opšti principi, pošto je ovo ipak projekat koji je slobodan po definiciji) - rok nedelja 16. maj 2010.
  3. Početak sprovođenja saradnje - rok ponedeljak 17. maj 2010.

Svaka od gore navedenih tačaka bi trebalo da se možda posebno razradi a spisak dopuni. Molim za komentare.

--Antidiskriminator (razgovor) 19:35, 12. maj 2010. (CEST)


Razrada TO DO liste[uredi]

U međuvremenu, mi možemo da radimo paralelno na razradi predloga (naravno potpuno otvorenog za dopunu):

Početak sprovođenja saradnje:

  1. Saradnja na nekom potpuno neutralnom članku (predložio Jovan) - izvolite predložite teme, anonimni korisnik je dao mislim dobar predlog da bude nešto vezano za geografiju na primer, ili Jovan za polarnog medveda.
  2. Definisanje pravila koje bi članovi timova prihvatili u cilju uređivanja članaka o bliskoj istoriji ili biografiji (ukoliko se ili bolje rečeno onda kada se o istima postigne dogovor članova timova) (neke dobre predloge je dao čarobnjak iz Oza)
  3. Definisanje liste članaka - MOLIM ZA PREDLOGE


I nešto što bi trebalo da bude poslastica. Proslavljanje prvog članka koji je u nepromenjenom obliku i sa tematikom iz bliske istorije mogao da bude izabran za sjajni na obe vikipedije i sasvim sigurno stoga i medijski propraćen. Jedva čekam da proslavimo prvi takav članak.--Antidiskriminator (razgovor) 19:46, 12. maj 2010. (CEST)

Šteta što članak o Brus Liju već postoji. --Antidiskriminator (razgovor) 19:47, 12. maj 2010. (CEST)

Predlog za prenos geografskih pojmova[uredi]

Mogli bi se početi prenošenjem geografskih pojmova (npr. planina, vrhova, jezera, reka) BiH sa bs na sr a sa sr g.p. Srbije na bs. --109.92.113.187 (razgovor) 22:54, 12. maj 2010. (CEST)

Mogli bi početi prenošenjem geografskih pojmova (npr. planina, vrhova, jezera, reka) Kosova sa al na sr a sa sr g.p. Srbije na al. A mogli bi i da prenosimo sa bs gografske pojmove za Sandzak i Vojvodinu na sr. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:37, 13. maj 2010. (CEST)
Mislim da je ovaj predlog dobar ali pošto se verovatno za takve stvari koriste botovi u koje se ne razumem, možda bi bilo dobro da neko od iskusnijih korisnika ili administratora da svoje mišljenje.--Antidiskriminator (razgovor) 00:22, 13. maj 2010. (CEST)
Zasto odmah sami ne pocnete sa kopiranjem sadrzaja sa bosnjacko muslimanske vikipedije na viki na srpskom jeziku? Evo naprimjer u slucaju neke planine na bosnjackoj vikipediji pise da je to bosanska planina, a kod nas pise da je samo planina. Onda bi mogli da idete sa botovima od clanka do clanka i svaku obicnu planinu da preimenujete u bosnjacku planinu. Mislim da za taj posao mozete da nadjete dosta dobrovoljaca iz reda onih koji govore jezikom bosnjaka muslimana. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:32, 13. maj 2010. (CEST)

Evo jos jedne ideje od mene koja je u duhu vase zamisli. Kod nas pise da je naprimjer Jovan Ducic srpski diplomata, a vi bi mogli da promijenite u bosnjacki diplomata. I isto tako da gjde god naidjete da se pominju Srbi, vi promijenite u pravoslavni Bosnjaci. Sta mislite o tome? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:41, 13. maj 2010. (CEST)

Jesi li razmisljao da u Republici Srpskoj zive Srbi i da oni treba da pisu o Republici Srpskoj a ne da ih neko ovde diskriminise i da kopira clanke sa vikipedije na jeziku bosnjaka muslimana? Da ne mislis da si malo pretjerao sa diskriminacijom i idejom da se sve o BeHa prekopira sa bosnjacke vikipedije? Cini mi se da zaista pretjerujes kad poistovjecujes vukipediju na jeziku Bosnjaka muslimana sa BiH. Zvucis kao Haris Silajdzic. U porukama koje si slao ljudima je pisalo da zelis da promovises vikipediju na srpskom jeziku. Ako nisi znao, srpski jezik je legitiman i nije zakonski zabranjen u Republici Srpskoj. Zar mislis da sve o Republic Srpskoj treba da se prekopira sa viki na jeziku Bosnjaka muslimana ili treba da gradjani Republike Srpske nesto napisu na svom maternjem jeziku o sebi samima i o Republic Srpskoj? Meni ovo izgleda kao zesca diskriminacija i losa namjera pod izgovorom promovisanja vikipedije na srpskom jeziku. Iz pisanja vidim sve drugo osim promocije vikipedije na srpskom jeziku. Izjave tipa da se svi clanci o Bosni prekopiraju sa bosnjackog a svi clanci o Srbiji sa viki na srpskom su krajnje pristrasne i ispolitizovane. I nemaju ama bas nikakve veze sa promocijom viki na srpskom jeziku. Gde treba Srbi iz Republike Srpske da pisu ako Bosnjaci budu pisali na bosnjackoj i viki na srpskom? Gdje je tu neutralan stav i promocija viki na srpskom? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:21, 13. maj 2010. (CEST)
Protestvujem jer osjecam uzasnu diskriminaciju i nametanje bosnjackog jezika i stavova Srbima iz Republike Srpske. Protestvujem jer osjecam da se generalno vrsi uzasna diskriminacija nad srpskim jezikom u BeHa i Republici Srpskoj na vikipdiji na srpskom jeziku. Ovde se favoritizuje jezik Bosnjaka muslimana nad srpskim jezikom i nad cirilicnim pismom. Namecu se stavovi govornika jezika Bosnjaka muslimana pod izgovorom promocije vikipedije na srpskom jeziku! Osjecam uzasnu diskriminaciju na ovoj vikipediji na srpskom jeziku! Ovakvo ponasanje ugrozava moja ljudska prava! Narod koji upotrebljava srpski jezik sa podrucja Republike Srpske se tretira kao nepostojeci i namece mu se jezik Bosnjaka muslimana, i to jos na vikipediji na srpskom jeziku. Tri dana se uzastopno agresivno promovise vikipedija na jeziku Bosnjaka muslimana, a srpski jezik se diskriminise zajedno sa cirilicnim pismom! Stalno se vodi politicka rasprava i konstantno se namece jezik bosnjaka muslimana i negira postojanje srpskog jezika u Republici Srpskoj. Mislim da sa promocijom jezika i stavova Bosnjaka muslimana uoste nije zdrava atmosfera! Osjecam kao da neko zeli da otjera sve Srbe zapadno od Drine i da dovede Bosnjake muslimane. Ne osjecam se ugodno u ovakvoj atmosferi! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:34, 13. maj 2010. (CEST)
Kao prvo ovde niko ne potencira jezik bošnjaka ili bosanskih muslimana. Kako se to diskriminišu srbi iz RS ako neko zajedno sa ljudima muslimanske veroispovesti radi na nekom članku? Ako se poštuju smernice na vikipediji svako može da doprinosi na ovom projektu. Ovo što ti sada pišeš nikako nije u skladu sa politikom o predpostavljanju dobre namere. Ideja je potpuno normalna, da ljudi koji govore istim jezikom ili vrlo sličnim jezicima ujedine snage i zajedno rade na člancima. Ako se tebi ne sviđa nemoj da učestvuješ, ali nemoj ni da troluješ i ometaš druge da rade. Znači niko ovde neće tolerisati šovinizam sa bošnjačke strane, ali neće se tolerisati ni šovinizam sa srpske strane. Tebi niko ne nameće nikakve stavove niti jezik, niti će u krajnjem obliku članci koji se zajedno odrade biti na bošnjačkom jeziku, već na srpskom na srpskoj vikipediji, dok će na bošnjačkoj biti na bošnjačkom. I još jednom, ukoliko ne želiš da pomogneš, nemoj ni da odmažeš. --Jovan Vuković (r) 01:46, 13. maj 2010. (CEST)

Jovane, napisao si odgovor optuzujuci mene, a nisao rekao ni rijeci o predlogu da se sve o geografiji BeHa prenese sa bosnjacke na srpsku, a sve o Srbiji sa srpske prenese na bosnjacku. Mozes li konkretno da mi objasnis ulogu Srba iz Srpske u tome i njihov status? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:53, 13. maj 2010. (CEST)

Zato što samo ti pogrešno shvataš predlog. Ukoliko neko želi da članak o npr. planini Jahorina prenese sa jedne vikipedije na drugu, poštujući standarde koji važe na toj vikipediji ne vidim u čemu je problem. Ako mi nemamo članak o npr. reci SUtjeska, a na bs viki on postoji, šta je sporno u tome da npr antidiskriminator ode tamo, iskopira članak, sredi ga, ukoliko želi prebaci na ekavicu i ćirilicu i okači na srpsku vikipediju. Isto tako tebi neko ne brani da ga prevedeš sa npr. nemačke vikipedije, ili da ga napišeš koristeći svoje izvore. Ne vidim kako diskriminišemo srbe iz srpske, ukoliko žele da pišu neka pišu slobodno, niko nikome ne brani da piše. Meni bi bilo drago da se i ljudi iz srpske priključe projektu. I da da napomenem ovo nije srpska vikipedija, nego vikipedija na srpskom jeziku i ona ne treba da tzastupa ničije interese i stavove, već da bude neutralna. Znači ni stavove srba a ni stavove bošnjaka --Jovan Vuković (r) 02:01, 13. maj 2010. (CEST)

Jovane, da ne ulazim u konkretno primjer Jahorine, ali na svakom geografskom pojmu kod njiih pise da je bosanska planina, bosanska rijeka, bosanska kuca, bosanski narod itd. Mene to vrijedja! Zasto ignorises cinjenicu da i ja imam osjecanja i zasto ako je sve posteno ne prenosimo clanke o Srbiji sa njihove viki? Zasto se potencira samo bosnjacki i prenosenje clanaka koji ce da budu vezani za Republiku Srpsku? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:08, 13. maj 2010. (CEST)

Da ti dam jedan konkretan primjer, kod njih na svim mjestima pise da se nesto nalazi na sjeveru ili na jugu Bosne i Hercegovine, a kod nas postoji i Republika Srpska, pa nesto moze da se nalazi i na sjeveru Republike Srpske. A kod njih taj pojam Republika Srpska uopste ne postoji. Zar ne mislis da bi u ovom konkretnom slucaju prenosenje sa viki na jeziku Bosnjaka muslimana moglo da ima politicku dimenziju i da negativno utice na one koji priznaju tu istu Republiku Srpsku, ili da kazem na one koji ne mrze Republiku Srpsku? Zar bas nije moguce da kopirate sa njihove viki nesto mozda o islamu ili nesto neutralno umjesto o stvarima koje mogu da imaju politicke posljedice? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:15, 13. maj 2010. (CEST)

Zašto ti uporno izvrćeš moje reči. Konkretno za Jahorinu treba da piše Jahorina je planina u BiH (ako se prostire na treritoriji RS ili i na eritoriji RS i federacije BiH staviti nešto tipa Jahorina je planina u BiH čij se jedan deo nalazi na prostoru RS a drugi federacije BiH). Ne bošnjačka, ne sprska ne bilo čija jel nije narodna planina već geografski pojam. Ukoliko tako stoji tamo, onaj ko uređuje to će izmeniti jel nije u skladu sa NTG. Ja i jesam za saradnju na neutralnim člancima, ali ako neko želi da radi na bilo kojem članku ne možeš mu to zabraniti. A čini mi se da su geografski članci dosta laki za saradnju i da tu ne bi trebalo da bude sporova. Ukoliko želiš da se pridružiš projektu, slobodno se priključi, pa ako vidiš da nešto ne valja što je nama možda promaklo ti ispravi. --Jovan Vuković (r) 02:20, 13. maj 2010. (CEST)

Za kopiranje clanaka ne treba da se prikljucim projektu, to mogu i sam. Jahorina se nalazi u Republici Srpskoj i Vlada Republike Srpske je ulozila ogromna sredstva za renoviranje skijaskog centra Jahorina. Svo stanovnistvo Jahorine je srpske nacionalnosti od dolaska Srba na Balkan. Poznata je po nazivu Olimpijska ljepotica Republike Srpske. Nalazi se u opstini Pale. Evo ovo sam ukratko napisao je sam na Jahorini skijao i prije rata, a i nalazi se na terotiriji danasnjeg Istocnog Sarajeva, pa znam. Zbog toga ja smatram da o onome o cemu ljudi znaju treba da pisu, a onome o cemu ne znaju da ostave drugima. Ovo pisem jer mislim da bi gradjani Republike Srpske najbolje napisali o Republici Srpskoj. Oni u njoj zive i poznaju je. Ne znam gdje ti zivis Jovane, ali sam siguran da vise znas o svom kraju od mene. Mislim da bi ti sa svojim znanjem ipak pisao mnogo bolje o geografiji svog kraja. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:35, 13. maj 2010. (CEST)

Bac Celik, mislim da treba da prekines sa svojim paranojama. -- Bojan  Razgovor  06:02, 13. maj 2010. (CEST)

Zajednički sjajan članak[uredi]

Niže naveden predlog ne znači da predlažem da saradnju svedemo samo na ovaj predlog, već da možda može da bude samo jedan od oblika saradnje.

Predlažem da se razmisli o mogućnosti da pokušamo da napravimo zajedno članak (potpuno istog naslova i teksta, naravno uvažavajući razlike u jezicima, tamo gde ih ima to bi se prevelo) koji bi na obe vikipedije bio izabran za sjajan. Način uređivanja bi bio takav da bi svi korisnici sr.wiki i bh.wiki mogli da uređuju taj članak ali samo određeno vreme. Članak bi na primer bio nedelju dana na uređivanju na vikipediji na srpskom jeziku, a nedelju dana na bosanskom, a za to vreme bi bio zaključan za uređivanje na onoj drugoj, i tako ukrug određeni definisan broj puta dok se ne dođe do teksta koji bi bio suštinski prihvatljiv bez značajnih izmena za korisnike za obe vikipedije. Dokaz da je to tako, bio bi da isti tekst (prethodno zaključan) bude izabran na obe vikipedije za sjajan. --Antidiskriminator (razgovor) 02:41, 13. maj 2010. (CEST)

Ne postoji "bosanski jezik"! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:49, 13. maj 2010. (CEST)

Pa u čemu je onda tvoj problem? --Antidiskriminator (razgovor) 02:51, 13. maj 2010. (CEST)

U medjuvremenu si ubacio jos jedan podnaslov tako da je odgovor dole nize. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:08, 13. maj 2010. (CEST)

Problem tekstova koje piše Baš Čelik[uredi]

U kojoj državi se održava Grmečka korida?--Antidiskriminator (razgovor) 02:43, 13. maj 2010. (CEST)

U kojoj državi je registrovan Košarkaški savez Republike Srpske?--Antidiskriminator (razgovor) 02:44, 13. maj 2010. (CEST) U kojoj državi je aktivan Planinarski savez Republike Srpske? --Antidiskriminator (razgovor) 02:47, 13. maj 2010. (CEST) U kojoj se državi nalazi Opština Kozarska Dubica? --Antidiskriminator (razgovor) 02:56, 13. maj 2010. (CEST)

Mozda si ti malo pristrasan i smatras da u svakoj recenici treba da stoji Bosna i Hercegovina i "bosanski" jezik. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:14, 13. maj 2010. (CEST)

Mislim da postoji veoma veliki problem na koji nam je ukazao sam Baš Čelik svojim komentarima o nepostojanju bosanskog jezika. Postoji ogroman broj tekstova u kojima je sistematski ignorisano postojanje Bosne i Hercegovine u člancima koji se tiču organizacija, klubova, naseljenih mesta i sl na polovini njene teritorije.--Antidiskriminator (razgovor) 02:59, 13. maj 2010. (CEST)

Pretjerujes kad kazes da je problem sto pise da se sjediste saveza nalazi u Banjaluci i nista vise. Dakle potpuno neutralno. Cim pritisnes na Banjaluku odmah znas gdje se nalazi. Za naprimjer neki savez ili neku organizaciju, ili naprimjer neku zivotinju ne mora da pise u kojoj se drzavi nalazi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:05, 13. maj 2010. (CEST)

Ovo je verovatno za administratorsku tablu. --Antidiskriminator (razgovor) 02:59, 13. maj 2010. (CEST)

Sigurno nisi dobro shvatio. Jezik koji se zove "bosanski" ne postoji ni kod Bosnjaka muslimana koji su na sastanku u hotelu Holidej-in 1993. donjeli odluku da se zovu Bosnjaci. Uostalom i sam znas da Bosna nije ime naroda. Zvanicno postoji jezik Bosnjaka, bosnjacki jezik koji upotrebljavaju Bosnjaci muslimani a koji zive kao vecinski narod na prostoru Federacije Bosne i Hercegovine, a ima ih i u Raskoj oblasti Srbije. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:00, 13. maj 2010. (CEST)

Ovo već prerasta u trolovanje. Izbacivanje BiH i favorizovanje Republike Srpske predstavlja POV i namerno kršenje NTG. -- Loshmi (razgovor) 04:13, 13. maj 2010. (CEST)

I ti Loshmi izbacujes Republiku Srpsku. Pretpostavljam da si i ti namjerno. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:23, 13. maj 2010. (CEST)

Slušajte, nema nikakvog razloga za natezanje. Srbi svoj jezik zovu srpskim, Bošnjaci bosanskim i sve u redu. Banja Luka na primjer je I u RS I u BiH, pa napisati da je u jednoj nije nikakva greška. Kao kad bih ja pisao da je Hamilton u Sjev. Americi. To što je i u Kanadi i Ontariju ne mijenja istinu da jest i u Sj. Americi. Nismo u obavezi navoditi sve te rogobatne detalje svaki put kada nešto spomenemo. --Miroslav Ćika (razgovor) 04:42, 13. maj 2010. (CEST)

Uz to Miroslave, kada sam pisao o tome da se prostorije tog saveza nalaze u Banjaluci, uopste nisam dodavao da je u Republici Srpskoj. Napisao sam samo da se nalaze u gradu Banjaluci. Nisam znao da postoji pravilo da moram da napisem u kojoj drzavi je registrovan neki savez, za sta me Antidiskriminator optuzuje. On me optuzije i da nisam napisao u kojoj drzavi je aktivan planinarski savez, a oni organizuju odlaske i na Alpe i na Himalaje. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 05:03, 13. maj 2010. (CEST)

Baš Čelik kritikuje tekstove na vikipediji na bosanskom jeziku zbog toga što u člancima koji se tiču geografskih pojmova nisu uneli entitet u kojem se određeni geografski pojam nalazi već samo državu. Sa druge strane on prilikom uređivanja tekstova koje je on započeo a koji se tiču ne samo geografskih pojmova, već i čitavih naselja (vidi gore navedene linkove) unosi podatke samo o entitetu i nijedno slovo o državi u kojoj se to o čemu piše nalazi. Ukoliko je pogrešno izostaviti entitet onda je mnogo pogrešnije izostaviti državu.--Antidiskriminator (razgovor) 09:28, 13. maj 2010. (CEST)

Za gradove i opštine se slažem. Mislim da na nekim člancima o organizacijama nema potrebe navoditi državu. Planinarski savez RS, dosta je reći gde je sedište organizacije. Ali npr. opština Kozarska Dubica, mora da stoji nešto tipa da je opština u BiH, u sastavu RS ili nešto slično. Kao što za naseljena mesta u vojvodini stoji i da su u srbiji, ili kao što za naseljena mesta u irkutskoj oblasti stoji da su u Rusiji. Izbacivanje BiH iz geografskih pojmova jeste POV, isto kao i izbacivanje RS iz tih istih pojmova --Jovan Vuković (r) 10:54, 13. maj 2010. (CEST)

Vikicitati „Nisam znao da postoji pravilo da moram da napisem u kojoj drzavi je registrovan neki savez“
({{{2}}})

Pa ako nisi znao, znači da nemaš baš jasnu ideju šta je to enciklopedijski članak.

Vikicitati „Banja Luka na primjer je I u RS I u BiH, pa napisati da je u jednoj nije nikakva greška.“
({{{2}}})

Nije greška, ali je podatak nepotpun. Uvek treba navesti politički položaj: napisati oblast (okrug, kanton, republiku itd.) I državu. Severna Amerika nije politička podela, već geografska, i nije toliko bitna, tj. klikanjem na Kanada, saznaće se na kom kontinentu se dotična nalazi. Dakle, Hamilton, Ontario, Kanada. Banjaluka, RS, BiH. Ja prosto ne mogu da pojmim da se oko toga prepirete. Zna se šta je enciklopedijski članak. Ko ne zna, neka pita.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 16:45, 13. maj 2010. (CEST)

Potpuno se slažem sa jagodom. Možda organizacije ne moraju da imaju podatak o državi, ali geografski pojmovi moraju. Znači ide To i to je grad u BiH, u RS, u optini toj i toj. --Jovan Vuković (r) 17:29, 13. maj 2010. (CEST)

Imate logičku grešku. Ako je a=2, odmah je jasno da je a broj. Ako je avion, jasno je da ima krila. Ako je RS, odmah je jasno da je BiH. To ne treba stalno ponavljati jer je riječ o očiglednim stvarima. Dovoljno je navesti jednom na vrhu članka. --Miroslav Ćika (razgovor) 22:25, 14. maj 2010. (CEST)

Da, ali mora u prvoj rečenici da stoji to u članku. Kao kad bi pisao sad za novi pazar je grad u sandžaku, a nigde ne spomeneš da je sandžak u srbiji. --Jovan Vuković (r) 13:41, 15. maj 2010. (CEST)--Jovan Vuković (r) 13:41, 15. maj 2010. (CEST)

Zar Raska nije oblast u Srbiji kao naprmijer Semberija u Republici Srpskoj? Koliko znam iz istorije, danasnja Srbija je bila podjeljena na razne sandzake. Uostalom sandzak je jedinica za oblast u turskom jeziku?! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:44, 15. maj 2010. (CEST)

Ja ne vidim razlog zašto bi se svaki puta pisalo da je neka organizacija u BiH ako se navede već da je u Republici Srpskoj što pobliže određuje njeno sjedište. Ime Bosna i Hercegovina treba samo upotrebljavati u kutijicama gdje piše da se napiše ime države. Republika Srpska je državotvorni entitet i zajedno sa FBiH sastavlja BiH, i to nije isti slučaj sa Sandžakom koji je samo geografsko područje. Ja razumijem korisnika Baš Čelika zašto ispušta ime BiH, a navodi samo Republiku Srpsku. Ja živim u BiH i znam da je država BiH samo jedna fikcija. Recimo, ne znam da li postoji Planinarski savez BiH, ali on ne može ostvarivati svoje ciljeve kod državnih institucija već isključivo kod entiteta, zato što država nema nadležnost u turizmu i planinarenju. Onaj ko živi u BiH zna da je pojam država kod nas isključivo vezan za tzv. zajedničke institucije gdje entiteti šalju svoje izaslanike. Država nema ništa sa potrebama građana, to sve ostvaruju entitetske institucije. Zaista ne vidim razlog zašto bi se republike institucije RS naslovljavale da se nalaze u BiH ako već piše da su u RS, nepotrebno je. --Željko Todorović (razgovor) 13:55, 15. maj 2010. (CEST) s. r.
Za institucije se slažem, ali ne za geografske pojmove. Evo ti vojvodina npr. da li svuda za svaki grad i opštinu u vojvodini trebamo izostavljati srbiju. Mora se znati u kojoj državi se nalazi grad ili opština i sl. Ovo je enciklopedija i mi konstatujemo činjenično stanje, a ono je takvo. I ja bih voleo da je banjaluka u sastavu srbije ili nezavisne RS, ali to nažalost nije tako i mi to moramo tako i zapisati. --Jovan Vuković (r) 14:01, 15. maj 2010. (CEST)

Pa valjda u šablonskim kutijicama za gradove i opštine imaju države i regije u kome se nalaze, tu treba napisati onako kako jeste, tj. odnos država-entitet. Slažem se da ne treba pisati Republika Srpska na mjestu gdje je predviđeno za države, ali isto tako se ne slažem da treba zahtijevati da pored naziva RS uvijek stoji BiH. I nemojmo se baviti upoređivanjem Vojvodine koja je autonomna pokrajina u sastavu Srbije, tj. Srbija joj povjerava nadležnosti i daje joj samoupravu na određenoj teritoriji države, i Republike Srpske i FBiH koje su nosioci izvornih nadležnosti i ustupaju određene nadležnosti zajedničkim institucijama. Ustavom BiH je da sve nadležnosti koje ne pripadaju isključivo državi pripadaju entitetima, tj. država ima možda samo desetak nadležnosti a entiteti ih imaju bezbroj. --Željko Todorović (razgovor) 14:13, 15. maj 2010. (CEST) s. r.

Upravo sam htjeo (htio) da kazem ovo sto je napisao Todorovic. Prvo je Jovan uporedjivao Republiku Srpsku sa osmanlijskom podjelom srpskih teritorija na obasti (sandzake) u vrijeme turske okupacije, zatim sa autonomnim pokrajinama nastalim za vrijeme "druga Tita", dakle cista politicka rasprava. Pored toga, svako selo u Republici Srpskoj ima na svom clanku bar nekoliko puta napisano Bosna i Hercegovina, cak se ide toliko daleko da to postaje naukusno, sto nije slucaj u Republici Srbiji kada govorimo o autonomnim pokrajinama koje bi trebalo da imaju mnogo manji status od Republike Srpske. "Problem" koji je ovde pokrenut je politicki prolem nekoga ko je pristrasan i ko stalno pokrece rasprave na skoro svakoj politickoj temi. Sto se tice Srbije, mnogo manje se pise o njoj, a mnogo vise o Bosni i Hercegovini na viki sr. Ovde postoji mnogo veci problem da se cesto izbacuje Republika Srpska i to moze da se vidi na svim clancima. Na nekim clancima o selima ili opstinama u Republici Srpskoj od sveukupno deset recenica, u samo jednoj se pominje samo selo ili opstina, a sve drugo samo govori o Bosni i Hercegovini. Ide se tako daleko da to postaje neukusno. Nekome izgleda nije ni to dovoljno, nego bi najradije da pobrise sve o Republici Srpskoj. Ali tako ne moze! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:29, 15. maj 2010. (CEST)

Sandžak[uredi]

Ovde je Jovan pomenuo Sandzak tumaceci ga kao neku autonomnu pokrajinu u Repubublici Srbiji. Moze li neko ko se bolje razumije u tu problematiku da mi objasni da li u Republici Srbiji uopste postoje sandzaci, jer svi moji prijatelji iz R. Srbije koriste rijec Raska oblast. Koliko znam u Srbiji postoje Vojvodina i Kosovo i Metohija, ali nisam cuo da postoje sandzaci. Iz istorije sam ucio o sandzacima samo u vrijeme Osmanlijskog carstva. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:03, 15. maj 2010. (CEST)

Nije nezavistan, ali neki smatraju da bi trebao da bude ili da se pripoji BiH. --Jovan Vuković (r) 20:18, 15. maj 2010. (CEST)

Kritika članaka[uredi]

Predlažem stvaranje stranice pod nazivom Vikipedija:Kritika članaka po uzoru na peer review sa engleske vikipedije. Lično smatram da je pravljenje jedne takve stranke preko potrebno iz razloga zašto na srpskoj vikipediji postoji veliki broj nedovršenih članaka i smatram da bi konstruktivna kritika mogla da unapredi veliki broj članaka. Dodatno to bi bilo od velike pomoći svim Vikipedijancima.

--Putinovac (razgovor) 11:26, 13. maj 2010. (CEST)

To se koristi kada se članci prpremaju za sjajne. Imali smo verifikaciju, nije išlo, nema zainteresovanih. Možeš da probaš, ali realno, kao i uvek, zbog manjka aktivnih i stručnih, to će ići možda mesec dana i staće. -- Bojan  Razgovor  12:08, 13. maj 2010. (CEST)

Treba probati. --Aleks (razgovor) 12:51, 13. maj 2010. (CEST)
Dobro, Bojane, za sjajne i dobre postoji jasna procedura, ali ovo bi bilo korisno pod 1. da imamo uvid, spisak na jednom mjestu, za koje članke su ljudi trenutno zainteresovani da ih unaprijede i treba im pomoć, nezavisno od neke buduće kandidature za sjajni, dobri; 2. kada više korisnika da primjedbe, savjete za neki tekst, uvijek je to veća garancija da će se nešto uaprijediti, a neko će vjerovatno i konkretno nešto dopuniti, ispraviti, bilo da se radi o lošem prevodu, gramatičkim i drugim jezičkim problemima, problemom sa tačnošću sadržaja, potragom za boljim izvorima, itd. Bez ovoga, treba pratiti skorašnje izmjene i stranice za razgovor članaka. Po mom mišljenju projekat nije bezveze i mogao bi da da neke konkretne rezultate u poboljšanju sadržaja u člancima, svaki takv projekat je dobrodošao. Rezultati ne moraju biti spektakularni, ali mnogo znači pojedinim korisnicima kada dobiju neke savjete od iskusnijih korisnika/ili im se direktno pomogne. Kada postoji spisak članak na jednoj stranici na kojim postoji aktivnost, mnogo je lakše nama ostalim, koji nemamo puno vremena za viki, da vidimo gdje možemo pomoći, a i korsnici koji rade na tim člancima ne moraju lutati po stranicama za razgovor korisnika, koji bi im eventualno mogli pomoći, dati neki savjet. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:52, 13. maj 2010. (CEST)

MOLBA[uredi]

Korisnik Bojan me je nekoliko puta blokirao, zato što smo se malo prepirali. Jel zna neko gde mogu da prijavim to --Filip Pejković (razgovor) 15:01, 13. maj 2010. (CEST)

Da. Na administratorskoj tabli, odi na Trg i vidjećeš link. --Miroslav Ćika (razgovor) 22:26, 14. maj 2010. (CEST)

Informacija o iznad predlozenoj saradnji[uredi]

Na meti sam postavio ovu stranicu kao mjesto za koordinaciju. Zamolio bih sviju da iznesu prijedloge na stranici za razgovor te da se tek onda, poslije dogovora, prebaci u kompletni prijedlog, ili da se prvo dogovori ovdje, te onda prebaci tamo. Samo da imamo neko centralno mjesto. Primjedbe, zelje (i muzicke:)) dorbrodosle. Ne gledajte ovo kao zurenje nekud, nego samo kao rezervaciju prostora. Poz --WizardOfOz talk 21:31, 13. maj 2010. (CEST)

Posto je postavljeno pitanje da li ce se clanci pisati na meti, kao odgovor ne, o tome se jos treba dogovoriti. Pravila mete ne dozvoljavaju postavljanje clanaka koji su za Wikipediju. Jedini razlog stvaranja stranice je da imamo neko mjesto na kom se vide pravila saradnje, i na kome imamo listu clanaka i citavu diskusiju. Time niko ne mora skakati sa jedne na drugu wiki, a kako se radi samo o pravilima za saradnju, tako se nece morati mijenjati nikakva pravila na sr ili bswiki. Mislio sam tako jer se nekog ko pise clanke na istoj temi kao timovi, a nije u jednom od timova, ne moze tjerati da pise po dogovorenim pravilima za timove. Ako se sve, kako se nadam pokaze naprednim, onda mozemo pitati i zajednice da li zele preuzeti pravila timova. Zamisao je da se medju one koji nisu u tim timovima i ne zele saradjivati ne namece volja nas par koji radimo u timovima. Ja cu na bswiki sad postaviti pitanje ko zeli u tim, tako da pocnemo bar to oblikovati. Ne zuri nam se nikud, a zadnji ovakav prijedlog je vec par godina unazad. Zamolio bih da korisnici slobodno dopunjavaju clanak na meti (na razgovoru, pa po dogovoru prebacimo na clanak). Pozz svima --WizardOfOz talk 20:28, 14. maj 2010. (CEST)

Beta verzija[uredi]

Jeli bi mogao pitati iz kog razloga Vikipedija samo na srpskom jeziku je na beta verziji je dobila jednu plavo-zelenu boju i kako bi mogla da se povrati bela boja i da se ostane na beta verziji?

--Putinovac (razgovor) 15:56, 14. maj 2010. (CEST)

Pardoniram se mislio sam na pozadinu. Bar kod mene nije više bela nego plavozelena.

--Putinovac (razgovor) 22:33, 14. maj 2010. (CEST)


Treba da budeš konkretniji. Koje stranice su u toj plavo-zelenooj boji? Zatim otiđi na stranicu "Moja podešavanja", gore pored imena tvog naloga, klikni na tab "Izgled" i provjeri koja "Koža" je odabrana u tvojim podešavanjima. Trebalo bi da bude "Vector". Ako i dalje imaš problema sa izgledom, probaj da očistiš keš brauzera. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:11, 14. maj 2010. (CEST)
I kod mene isto, a ništa nisam menjao i sve je dobro podešeno. --Aleks (razgovor) 16:21, 14. maj 2010. (CEST)

Moze li da se prebaci na Beta verziju samo da se proba, pa da se vratim na staru verziju ako mi ne odgovara ta nova? I sta znaci "Beta verzija"? Da li je to probna verzija, i da li lakse za rad na toj novoj verziji? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:24, 14. maj 2010. (CEST)

Kad ćemo da menjamo logo kao na en.viki. --Aleks (razgovor) 16:30, 14. maj 2010. (CEST)

Upravo probavam, i vidim da je na listi pisama prva latinica, zatim prosirena latinica, pa IPA, zatim Simboli, pa Grcki, i na sredini liste je cirlica ispred arapskog! Malo cudno ako uzmemo u obzir da je cirilica najvise u uopotrebi. Nema ni viticaste zagrade u slucaju kada stavljamo tekst ili reference na stranom jeziku. Nema ni hiperlink, a ni linija. Ustvari za hiperlink i za znak jednakosti u naslovu treba da se ide na pomoc, zatim u podnaslom unutar pomoci. Ako moze neko da napise u cemu je korist ove beta verzije? Da li mogu da se personalizuju kontrole? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:53, 14. maj 2010. (CEST)

Beta verzija je probna verzija, zato se i zove beta=probna. Primjedbe i komentare možete slati preko veze "Povratna informacija o beta-verziji", koji se nalazi prije veze "Napusti beta-verziju". Što se tiče logoa, mislim da će proći još vremena dok novi izgled ne bude podrazumjevan na našoj i mnogim drugim Vikipedijama, prema tome, rano je sada započinjati tu temu. Ne engleskoj, oni su zadovoljni, pretpostavljam riješili sve moguće probleme, prema tome, uveli su novi izgled kao glavni. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:57, 14. maj 2010. (CEST)

Vidio sam da mogu da ostavim komentar. Htjeo (htio) sam da ostanem, ali nisam mogao da nadjem viticastu zagradu koja mi je potrebna za rad. Tako da sam odustao od probavanja, pa samim tim i od komentara. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 18:13, 14. maj 2010. (CEST)


Prebaciti na: Vikipedija:Trg/Tehnika. --109.93.202.60 (razgovor) 22:40, 14. maj 2010. (CEST)

Oružane snage Ruske Federacije[uredi]

Zamolio bih one urednike koji uređuju članke iz vojne oblasti da srede članak Oružane snage Ruske Federacije. Zaista je sramotno da je članak onako nesređen i sav nikakav, a ipak se radi o svjetskoj sili. --Željko Todorović (razgovor) 15:38, 15. maj 2010. (CEST) s. r.

Portal[uredi]

kako da započnem portal, hitno --Filip Pejković (razgovor) 14:53, 16. maj 2010. (CEST)

koji portal? --Aleks (razgovor) 14:54, 16. maj 2010. (CEST)

Postal o korisnickim kutijicama? :) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:59, 16. maj 2010. (CEST)

pocetnik[uredi]

Zdravo,

ovo je pitanje za Baš Čelika (ili nek pomogne ko zna, hvala unapred).

Ja sam pisao o dezodoransima, gelovima za tuširanje i htedoh da nastavim kad videh da su označeni kao početnik i da će biti obrisani za nedelju dana ako se ne promeni "moj početnički način" (ili tako nešto ' nešto u tom stilu), pa bih hteo da pitam, koji je to način i kako da promenim.

Unapred hvala,

Pozdrav, --Bogdanst (razgovor) 23:42, 19. maj 2010. (CEST)

političke partije[uredi]

Izašao je registar političkih partija u Srbiji. Sada ih je 72 od čega 42 su partije manjina. Da li ćemo da menjamo stav prema tome koja može a koja ne na vikipediju? http://www.drzavnauprava.gov.rs/pages/article.php?id=1698 --Алекс (разговор) 14:16, 20. мај 2010. (CEST)

Па ваљда све које нису ушле у регистар треба побрисати,осим ретких изузетака који су у неком трену биле значајне парламентарне (на републичком нивоу) странке.Дакле ирелевантне политичке удруге,ако је нека икако опстала на ср.њики,треба да буду побрисане. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 17:39, 20. мај 2010. (CEST)
To jeste. Nego da li sve ove nove treba da se unesu? --Алекс (разговор) 17:42, 20. мај 2010. (CEST)

енглески викиречник[uredi]

Поштовани колеге, на енглеском викиречнику су се умешали хрватски националисти у овом гласању. Гласање је о захтеву о 50 прилога да би корисник добио право гласати, које (50 прилога) ови хрвати дабоме немају. Ако се би ово примио, активни корисници би могли (у будућем гласању, коjе намеравам) забранити вандализам као у овом случаjу - приметите шта ради Kubura. Из укупно 15 гласова oppose 8 припадаjу корисницима из хрватске википедиjе (видите ту)! Нисам знао где да затражим помоћ, осим овде. Bogorm (разговор) 17:29, 20. мај 2010. (CEST)


Иначе ово гласање је само увертира за ново гласање да се уведе Српско-хрватски језик на енвјечник (прво је одбачено ии од српских и од хрватских корисника ([21]) и тиме би се потпуно затро српски језик. Иначе ако пробате написати коју српску реч, у року 2 минута, пребаце је на Српско-хрватски, а овим гласањем си крче пут к томе. Зато ако желите гласати за, знајте да тиме и гласате за укидање српског језика на енвјечнику--83.131.252.47 (разговор) 14:58, 23. мај 2010. (CEST)

Ništa ne možemo promeniti jer niko od nas nije aktivan na engleskom rečniku, a mene (mislim i većinu) iskreno baš briga. A ja lično neću da šurujem sa onima koji pokreću n-ta glasanja o vikipediji na crnogorskom jeziku. Sve što ste uspeli da uradite je da se potvrdite kao glasačka mašina sa kolektivnom (ne)svešću. Mislim, cilj je bio da se uvede ograničenje da ne mogu padobranci da glasaju. Sve što je trebalo da uradite je da samo da minimalno (minimalno znači više od samo 50 korisnih izmena, što neko može da skupi za par dana) radite na tom rečniku čime ne biste bili kvalifikovani kao politički isnpirisana glasačka mašina. -- Bojan  Razgovor  06:14, 24. maj 2010. (CEST)

Ruska imena[uredi]

Je li na srpskoj vikipediji pravilo da se kod ruskih imena ne piše prezime po ocu, tj. recimo da bude Aleksandar Puškin, a ne Aleksandar Sergejevič Puškin? Ako je to pravilo, treba obratiti pažnju da se preimenuju takvi članci. Molim nekog da mi odgovori. --Željko Todorović (razgovor) 18:48, 21. maj 2010. (CEST) s. r.

unosenje slike[uredi]

Otvorila sam stranice na Vikiju. Interesuje me kako prilozenom tekstu mogu da dodam fotografiju? Na meniju vidim da stoji UKLOPLJENA SLIKA, ali kada kliknem u to nemam nikakve mogucnosti da unesem sliku koju zelim i tako je prilozim napisanom tekstu. — Prethodan nepotpisan komentar ostavio je korisnik Jatomanija (razgovordoprinosi) • --V. Burgić (reci...) 07:33, 24. maj 2010. (CEST)

Kada postavljas pitanja ili bilo sta pises, onda na kraju dodaj svoj potpis koji se nalazi u pretposljednjem kvadraticu iznad kutijice u kojoj pises. Za pomoc oko uredjivanja stranica pogledaj sekciju pomoc koja se nalazi na lijevoj strani ekrana u meniju. Za postavljanje fotografija pogledaj ovu sekciju: Vikipedija:NPP/Uređivanje --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:26, 23. maj 2010. (CEST)