Iz projekta Википедија

---

Upozorenje: na ovoj stranici se raspravlja o jezičkim i pravopisnim nedoumicama. Vikipedija se odriče odgovornosti za netačne zaključke u raspravi i ne garantuje za kompetentnost korisnika koji daju odgovore na pravopisna pitanja i nedoumice.

Могући извори информација пре него што се овде постави питање:

Vikipedija:Osnove srpskog pravopisa

Vikipedija:Neke pravopisne i jezičke nedoumice

Vikipedija:Transkripcija sa francuskog jezika

Vikipedija:Transkripcija sa kineskog jezika

• Pitanja bez odgovora (2)

	Prečica:VP:T/PP Dobro došli na vikipedijanski TRG!	NAVIGACIJA

---

Sadržaj 1 Donauwörth 2 da li mi mozete reci 3 Poruka dželatima srpskog jezika 4 Pavle Vu(j)isić 5 Olimpiada ili Olimpijada 6 Dobro dosli ili dobrodosli 7 Da li neko zna... 8 Kategorija:Potrebna transkripcija 9 Obezbediti na ijekavici 10 Mjanmar 11 Apostof u sred reči?

[uredi] Donauwörth

Kako se ovo transkribuje?--Vojvoda razgovor 11:35, 17. april 2008. (CEST)

Donauvert. --FiliP ⁈ 21:45, 17. april 2008. (CEST)

[uredi] da li mi mozete reci

ostoji li mnozina reci paradajz?

Ostoji. Jedan paradajz, dva paradajza :) --Darko Maksimović (razg.) 17:59, 20. april 2008. (CEST)

a da li je ispravno paradajzi, paradajzevi, paradajzovi ili nishta od toga ne valja?--Apatinka 93 (razgovor) 18:44, 20. april 2008. (CEST)

Mislim da reč paradajz/paradaiz, poreklom iz nemačkog, ni nema neku pravu množinu. Ponaša se kao zbirna imenica (pesak, vazduh, brašno...). Kažemo na pijaci Dajte nam dva paradajza, ali kažemo i Dajte nam dva mleka, a i mleko nema pravu množinu, već smo je stvorili zbog svesti o pakovanju. Dva paradajza nam nije strano zato što uz brojeve 2, 3 i 4 koristimo genitiv jednine, tako da tu nismo ni upotrebili oblik množine. Uz to, u rečniku, pored reči paradaiz/paradajz stoji da je u pitanju varvarizam. Kad bih bila prinuđena da napravim množinu od reči paradajz, rekla bih paradajzi, ali radije bih promenila konstrukciju.

---

Jlnarazgovor 09:04, 21. april 2008. (CEST)

Sasvim je logično i nije nimalo sporno da množina od paràdajz bude paràdajzi. Paradajzovi ili paradajzevi ovdje ne bi bilo dobro, jer se „duža“ množina sa infiksom -ov- odnosno -ev- upotrebljava uglavnom kod jednosložnih riječi. Strano porijeklo jedne riječi ne mora uopšte igrati ulogu u građenju njene množine, upravo ne mogu se sjetiti da ijedan varvarizam nema množinu ili ima neku drugojačiju množinu samo zato što je varvarizam. (Pade mi na pamet jedino fakta, doduše to smo i pozajmili u latinskom obliku množine ali je i kod nas množina.) Oblik paradajza, koji se upotrebljava uz brojeve dva, tri i četiri, zove se paukal i ostatak je nekadašnje dvojine (nije genitiv jednine iako mu je po obliku sličan, već nekadašnji nominativ dvojine ;)). Dakle, ja ne bih mijenjao konstrukciju i pribjegavao prečicama, jer je oblik paradajzi već sasvim zgodan i nimalo sporan sam po sebi. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 19:27, 25. april 2008. (CEST)

Đorđe, nisam uopšte napisala da je činjenica što je reč iz nemačkog razlog što je treba menjati ili ne. Piše Mislim da reč paradajz/paradaiz, poreklom iz nemačkog, ni nema neku pravu množinu. Zatim, to što je u pitanju paukal, o kome danas običan smrtnik nema pojma, nije, po mom mišljenju uopšte prikladno. U savremenoj literaturi, uvek piše kao uputstvo za ispravno korišćenje padeža uz brojeve: Uz brojeve 2, 3 i 4 koristi se oblik genitiva jednine, a uz brojeve od 5 pa naviše, genitiv množine. Koja bi zbrka nastala da neko pomene paukal. Zar ne?

---

Jlnarazgovor 23:57, 3. maj 2008. (CEST)

[uredi] Poruka dželatima srpskog jezika

Primetio sam da se u razgovorima i člancima stalno pojavljuju jezički policajci koji određuju šta je srpski (a šta, valjda, hrvatski) jezik. Recimo, Jednačenje po mestu tvorbe, kako se u školama učilo decenijama, sada je „po mestu nastajanja“, što je potpuno nov izraz. Zašto sad odjednom tvorba nije srpska reč? A, stvarati, stvorenje jeste.

Dom je (kao) hrvatski, a domaćica srpska. Nije li to apsurdno?

Svaki pokušaj tvorbe reči u srpskom jeziku se danas osuđuje kao hrvatština, čime smo osakatili naš jezik. Jedina preostala mogućnost je beskrajno i neselektivno uvoženje tuđica iz engleskog jezika koje je unakazilo noviji srpski jezik.

Tražim da se obustavi ovo kasapljenje bogatstva srpskog jezika. Ne interesuje me šta koriste Hrvati i ostali. To je jezički zločin koji preduzimamo prema sopstvenom jeziku. —Jakša (razgovor) 04:00, 27. april 2008. (CEST)

Ne može se zaustaviti nešto što zavisi od čitanja književnih djela na srpskom jeziku. A ljudi sve manje čitaju, odnosno čitanje im se svodi na priručnike za upravljanje kućnim aparatima i čitanje komentara na forumima. U mnogim zemljama Evrope, vodi se živa debata o toj temi, odnosno kako podstaknuti ljude, naročito mlade, da čitaju književna djela, iskonski izvor bogate jezičke tradicije svake kulture. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:41, 27. april 2008. (CEST)

I ja sam učio jednačenje po mestu tvorbe. To je sasvim ispravan naziv. I dom je srpska reč, šta je tu sporno? Ne znam na kakve konkretne primere misliš, ali razumeo sam da misliš na uvođenje novih reči... U duhu hrvatskog je da se prave nove reči (prevodi, kovanice i sl.), dok Srbi uglavnom upotrebljavaju tuđice. Kovanice koje se upotrebljavaju u srpskom, mi smo uglavnom preuzeli od Hrvata. E sad, da stvar bude smešnija, deo Hrvata ludi zbog toga jer po svaku cenu žele da se srpski i hrvatski razlikuju. --loshmi (razgovor) 11:48, 27. april 2008. (CEST)

Naravno da treba koristiti srpske reči umesto tuđica. Ali navedi primere. Gde je to neko menjao srpske reči u strane. —Jovan Vuković (r) 12:17, 27. april 2008. (CEST)

Evo dva primera: Stoleće (Razgovor:Istorija Zlatibora), kod nas se ne kaže koja je odlučila voditi smisleniji život (Razgovor:Bitange i princeze). Vodio sam rasprave kada sam pominjao nizozemsko slikarstvo (Belgija+Holandija), jer su ljudi smatrali da je to kroatizam. Ne vidim zašto se kalkulatoru daje prednost u odnosu na digitron (video sam i kalukulus umesto analiza).

Što se tiče tvorbe reči, možda Vikipedija nije mesto gde sam to trebao pominjati, jer mi ipak ne stvaramo nove reči. Domaćih reči za tuđice iz, recimo, računarske terminologije nema, jer se one odmah u javnosti proglase za neprirodne (često i prohrvatske). Ali, evo kako utičemo; da li ste u člancima primetili mnoštvo konstrukcija tipa „od strane ovoga i onoga“ (čist engleski pasiv), sva početna velika slova u nazivima, okruženje u značenju priroda, patetičan što navodno znači bedan itd. —Jakša (razgovor) 17:40, 27. april 2008. (CEST)

Pa dobro, niko ne kaže da je to u redu. Ako vidiš, slobodno menjaj to. Nažalost tako danas govorimo, sa tuđicama. Engleski pasiv koristimo kad prevodimo sa engleskog, jer je tako lakše, onaj ko bolje prevodi će izbeći pasiv, onaj ko slabije prevodi ostaviće u pasivu. Kada vidiš patetičan, zameni sa bedan, kada vidiš velika početna slova u nazivima menjaj jer je to i gramatički nepravilno. Niko se ne zalaže za to da ostane ovako kako je sada, ali nažalost nemamo lingviste koji će da ispravljaju greške po člancima. —Jovan Vuković (r) 17:56, 27. april 2008. (CEST)

Hvala na komentarima. Vidim da je način razmišljanja većine u skladu sa onim kako i ja vidim stvari. —Jakša (razgovor) 19:11, 27. april 2008. (CEST)

Moram i ja da odgovorim jer se opravdano osjećam prozvanim. Jakša, ja sam ubacio „po mestu nastajanja“ u članak „srpski jezik“, ali ne zato što mi se „po mjestu tvorbe“ ne dopada i što smatram da je to hrvatština, nego zato što se nisam dobro sjetio tog našeg najčešće korišćenog oblika - „po mjestu tvorbe“. Dakle, obična greška s moje strane, a nikakvo politikanstvo i nacionalizam, pogotovu zato što a) nisam „ispravio“ taj oblik u onaj koji je meni odgovarao nego ubacio nešto što nije bilo i b) i sām sam jakog stava da je to sve srpski jezik i da izbacivanje riječi predstavlja njegovo sakaćenje. Iako se inače takvi potezi zaista dešavaju, u ovom slučaju si neopravdano pretpostavio lošu namjeru i etiketirao drugog člana vikipedije „dželatom srpskog jezika“. --Darko Maksimović (razg.) 19:50, 28. april 2008. (CEST)

[uredi] Pavle Vu(j)isić

Kako se zapravo piše ime ovog glumca? Google pretraga daje 4,370 rezultata za Vujisić i 8,650 za Vuisić. Na IMDb je Vujisić.

Na nekim DVD izdanjima je Vuisić:

[1] [2] [3] [4]

Na nekima je Vujisić:

[5] [6] [7]

Kako utvrditi šta je ispravno? --loshmi (razgovor) 22:47, 27. april 2008. (CEST)

Pogledaj Razgovor:Nagrada Pavle Vuisić. Ne vredi dva puta pričati istu priču :) --FiliP ⁈ 22:59, 27. april 2008. (CEST)

Ah... Ako je tako, u redu. --loshmi (razgovor) 23:12, 27. april 2008. (CEST)

[uredi] Olimpiada ili Olimpijada

Da li se ova ruska atletičarka Olimpiada Vladimirovna Ivanova , zove Olimpiada ili Olimpijada. U našoj štampi postoji i jedno i drugo. Isto je i sa FK Šinnik da li je Šinik ili Šinjik. Hvala --Drazetad (razgovor) 16:33, 29. april 2008. (CEST)

Olimpiada. Mislim da je ovo drugo Šinik. -- Bojan  Razgovor  17:38, 29. april 2008. (CEST)

Ja mislim da je Olimpijada. --Poki |razgovor| 19:11, 29. april 2008. (CEST)

Takođe. "ia" se u srpskom veoma retko sreće (ako uopšte), te je pravilna transkripcija Olimpijada. --FiliP ⁈ 19:27, 29. april 2008. (CEST)

Da je Olimpijada pisalo bi se Olimpiяda. -- Bojan  Razgovor  19:28, 29. april 2008. (CEST)

O čemu ti to? I vrapcima na grani je jasno da se u srpskom između `i` i `a` uvek stavlja `j`. --Poki |razgovor| 19:37, 29. april 2008. (CEST)

Francuski nazivi gradova Ay i Hays se transkribuju kao E. Transkripcija nikad nije bila ni nikad neće biti bijektivni proces. --FiliP ⁈ 19:38, 29. april 2008. (CEST)

Niste ništa rekli za Šinnik, da li Šinik ili Šinjik. --Drazetad (razgovor) 21:07, 29. april 2008. (CEST)

Dva slova jedno pored drugog u srpskom jeziku je nepravilno sem nekih izuzetaka (najjači, novootvoreno i sl.), tako da ono prvo otpada. Za ovo ostalo ne znam. --Poki |razgovor| 21:29, 29. april 2008. (CEST)

Prvo je ims FK Šinnik na ruskom a ostala dva naziva postoje u našoj sportskoj štampi. Koji je pravi.--Drazetad (razgovor) 00:42, 30. april 2008. (CEST)

Na ruskom bi se to trebalo čitati kao Šinnjik, a može značiti i da duplim 'n' utvrđuju 'n' kako se ne bi čitalo s 'nj' (mada je to neobično, jer obično koriste debelo jer u tom slučaju). E, sad. Da ne postoji nikakva tradicija u transkripciji, ja bih rekao Šinnjik. Kako postoji, odlučio bih se za Šinik. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 01:23, 30. april 2008. (CEST)

[uredi] Dobro dosli ili dobrodosli

Sta je pravilno?

Dobro došli. --FiliP ⁈ 11:21, 3. maj 2008. (CEST)

Zavisi na šta se misli. Za nekog se može reći da je dobrodošao, a više njih su svi dobrodošli. --Darko Maksimović (razg.) 16:43, 3. maj 2008. (CEST)

[uredi] Da li neko zna...

Kako se ovo transkribuje: Qalíal Jarmo (turski),Topper (SAD), Pedra Furada (portugalski), Tlapacoya i Monte Verde (ovo drugo je valjda isto - Monte Verde?) (španski) Clovis i Caral kulture i Tres Zapotes (španski) (Ovo poslednje su Zapoteci, ali ne znam kako se izgovara naziv lokaliteta gde je pronađena čuvena stela Zapoteka)? U pitanju su praistorijske kulture i lokaliteti u Aziji i Americi. HVALA!!!!S.sanja (razgovor) 13:54, 4. maj 2008. (CEST)

• Topper je isto kao što se piše - Toper
• Pedra Furada bi takođe trebalo da ostane Pedra Furada
• Tlapacoya Tlapakoja
• Monte Verde ostaje, kao što i sama kažeš, a trebalo bi da isto važi i za Kulturu Klovis i Kulturu Karal
• za Tres Zapotes možeš da kažeš da je nalazište u selu Tres Zapotes kod Verakruza, Venecuela

• Qalíal Jarmo mi ostaje nepoznato

Pozdrav. --Erin (razgovor) 14:08, 4. maj 2008. (CEST)

HVALA!!!! Moguće da je ovaj turski lokalitet Kaljal Džarmo, ali...ne smem da rizikujem :( S.sanja (razgovor) 14:16, 4. maj 2008. (CEST)

Našla sam ovo - Qal'at Jarmo u Iranu? Pretpostavljam da bi to moglo da se piše kao Jarmo ili Džarmo. (ja bih stavila Kalat Jarmo, jer i inače za gradove u toj oblasti koristimo J - Jerevan, Jerihon, Jerusalim). Poz. --Erin (razgovor) 14:19, 4. maj 2008. (CEST)

U pravu si... Jerihon je sa -j! Onda je i ovo Jarmo!!! MNOGO TI HVALA!!!! S.sanja (razgovor) 14:25, 4. maj 2008. (CEST)... i da li možda znaš da li sam ovo dobro transkribovala: Beidha (Beidha) u Jordanu i Kal-e-Rostam (Qal'e Rostam) u dolini iznad koje je planinski lanac Zagros. Hvala još jednom S.sanja (razgovor) 14:28, 4. maj 2008. (CEST)

Šta ga znam... arapski mi nikad nije iš'o od ruke. ;) Mislim da bih ja stavila Beida bez H i Kal'e Rostam (isto kao ti, samo sa drugačijim rasporedom znakova, mada nisam sigurna kako naš pravopis to trpi) Poz. --Erin (razgovor) 17:07, 4. maj 2008. (CEST)

[uredi] Kategorija:Potrebna transkripcija

Ovaj, ajde neka neko obrati pažnju na ovu kategoriju. -- Bojan  Razgovor  14:29, 4. maj 2008. (CEST)

Kako se transkribuje prezime McEntire? Kao Makintajr ili Makintajer?—89.216.89.24 (razgovor) 20:27, 6. maj 2008. (CEST)

Ja bih ga transkribovala kao Mekintajr. Bez e... to više zvuči kao neki poluglas, nego kao puno slovo. Pozdrav. --Erin (razgovor) 21:19, 6. maj 2008. (CEST)

Mislim da je pravilnije Makintajer, jer "jr" dvoglas nije naročito čest u srpskom jeziku (dobro, sa izuzetkom Frejra), a to englesko ə se obično transkribuje kao neki samoglasnik (u ovom slučaju e). --FiliP ⁈ 00:14, 7. maj 2008. (CEST)

Sad kad kažeš... Transkribujemo i Megvajer, a ne Megvajr, a to je isti obrazac. Filip je u pravu, Mekintajer je u duhu našeg jezika. --Erin (razgovor) 00:23, 7. maj 2008. (CEST)

[uredi] Obezbediti na ijekavici

Trebam sledeće reči na ijekavici: obezbeđenje, obezbediti, obezbeđen... Npr.: „Interesantno je da nije kod svih plemena postojao običaj da je djevojka ta koja donosi miraz, već je bila obaveza oca da mladoženji obezbedi miraz.“ --Ban (razgovor) 23:22, 16. maj 2008. (CEST)

Imam pitanje. Kako pričaš hrvatski kao maternji kad ne znaš ijekavicu? :) --Poki |razgovor| 23:33, 16. maj 2008. (CEST)

Obezbjeđenje, obezbijediti, Obezbijeđen. To je po meni, ali treba proveriti kod izvornih ijekavaca. --Poki |razgovor| 23:32, 16. maj 2008. (CEST)

Ijekavac jesam, ali stvarno ne znam koako je ispravno. Riječ obebediti nikada ne koristim, uglavnom osiguranje, osigurati. Trebalo bi provjeriti u pravopisnom rječniku. --Ban (razgovor) 23:41, 16. maj 2008. (CEST)

E, svašta. :) Obezbijèditi, obèzbijedīm, obèzbijeđen, obezbjeđénje, obezbjeđívati, obezbjèđujēm, obezbjèđīvān. Onaj obavezni otac trebalo je da obezbijedi miraz. --Đorđe D. Božović (razgovor) 03:26, 17. maj 2008. (CEST)

Ispravka: ne obezbjèđujēm nego obezbjèđujem. --Darko Maksimović (razg.) 22:58, 18. maj 2008. (CEST)

Jesi li siguran? Postakcenatske dužine jesu dosta češće u mom dijalektu nego u književnom jeziku, pa me je to možda povuklo, ali ipak mislim da je ispravno obezbjèđujēm. Neću reći da ja tako govorim, jer to nije nikakav argument, ali opet... :) U Belićevom Pravopisu stoji -ujēm no on je možda zastario... --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:01, 19. maj 2008. (CEST)

[uredi] Mjanmar

Elem, upravo sam od komšija shvatio da imamo problem po pitanju imena ove zemlje. Definitivno i neopozivo ova se zemlja zove na njihovom jeziku "Mjanma" (v. članak na engleskoj Vikipediji), a kod nas bi po transkripciji mogla ući kao imenica ženskog roda, uz pridev izveden sa infiksom -an- (tipa Korzika-korzikanski), pa bi se država zvala "Mjanmanska Unija". --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:59, 18. maj 2008. (CEST)

Kako mi se čini da niko nije vodio računa o imenu ove zemlje kod nas, trebalo bi da ustanovimo šta ćemo s tim. Zvanična transkripcija Ministarstva inostranih poslova Hrvatske (naravno, rađeno uz konsultacije s lingvistima) je "Mjanma". Iako to nije zvanična transkripcija neke MIP-a Srbije, ta odluka je dovoljno lingvistički relevantna. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:59, 18. maj 2008. (CEST)

Sou, šta nam valja činiti? --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:59, 18. maj 2008. (CEST)

1. Ostaviti Mjanmar. Ovo mi se čini kao dosta razumno, jer je lakše izgovoriti s tim -r na kraju. Kakogod...
2. Promeniti u Mjanma. Mislim da nam ovo nam pre ili kasnije sledi, a u skladu s tendencijom da se strana imena transkribuju doslovno. Što pre to budemo uradili, manje će boleti :) --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:59, 18. maj 2008. (CEST)

Ja kažem da mi to lepo vratimo u Burma i kraj priče. (šala) ;)... Šta ga znam... Da li imamo neko zvanično rešenje na našem jeziku? Mislim da bi smo trebali za sada da napravimo preusmerenje sa Mjanma na Mjanmar i da stavimo u članku šta je pravilan izgovor, pa kad se to i zvanično promeni, da promenimo i mi. To je, naravno, samo ideja. --Erin (razgovor) 19:19, 18. maj 2008. (CEST)

Pa, verovatno to. Pogledao sam sajt našeg MIP-a i ustanovio da oni imaju prevod "MIjanmar". Misim... Da ima "i" pisalo bi "Mianmar". Ali, da čudo bude veće, to je transkripcija koju u Hrvatskoj preporučuje jedan od pravopisa. Problem s tim imenom je što je tek skoro vojna hunta promenila ime u njihovo domaće, tj. po etnonimu Mjanmanaca. Celokupna naša tradicija tu zemlju zna kao Burmu, po imenu koji im je dala Engleska u vreme dok su bili njihova kolonija. Tek od pre jedno par godina oni se zovu po svom imenu... A kako su naše institucije vrlo trome po pitanju hvatanja koraka s vremenom, do sada nisam naišao na neku konkretnu preporuku tim povodom. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 19:47, 18. maj 2008. (CEST)

Pa čini mi se da sam je ja učila kao Burmu, ali evo imam atlas iz 2006. i tamo vele Mijanmar. Ne znam, stvarno nisam pametna po tom pitanju... Ali, kad već ne sledimo trenutnu (valjda) zvaničnu verziju, onda možemo i da ga krstimo pravilno (Mjanma). Sa svim preusmerenjima. Pretpostavljam. —Erin (razgovor) 21:24, 18. maj 2008. (CEST)

Baj d vej... 'Rvati su zaključali članak, jerbo nisu mogli da se dogovore kako će da se zove, ali su ga ostavili na Mjanma. —Erin (razgovor) 21:38, 18. maj 2008. (CEST)

Ja mislim da mi ne treba da ulazimo u „krštavanje“ jer to nije naš posao. Ako srpski atlas tako kaže, i ako naše ministarstvo tako kaže, onda je to zvanična verzija, a mi ne treba da ispravljamo krive Drine. I u izradi atlasa su valjda bili uključeni stručnjaci, vjerovatno mnogo veći nego komšije sa hrvatske vikipedije, mnogo veći nego što smo mi ovde. I mislim da bismo trebali, u to ime, da stavimo „I“ u članak i ime članka. --Darko Maksimović (razg.) 22:56, 18. maj 2008. (CEST)

Atlasa ima milion, i mnogi su različiti. Koji altas onda slediti? U jednom je Mjanmar u drugom Mijanmar, u trećem Burma... Rešenje ovoga pitanja nije ono što stoji u atlasu nego onako kako jeste, a to je jedna jedina ispravna transkripcija zvaničnog imena zemlje. I drugo, šta se misli pod tim „ako naše ministarstvo tako kaže“? Koje naše — ili je to vaše — ministarstvo? Vikipedijino? Ona nema ministarstvo. Države Srbije? Kakve veze imaju institucije države Srbije sa ovom enciklopedijom? --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:08, 19. maj 2008. (CEST)

Tako je - i kakve veze ima Srpska akademija nauka i umjetnosti sa vikipedijom? Govorim o autoritetima, o jednom o vrhovnih autoriteta srpske matične države, vezano za enciklopediju na srpskom jeziku. Atlasa ima svakakvih, i piše Mjanmar i Mijanmar i Burma, ali nigdje ne piše Mjanma. Mi treba da koristimo metode transkripcije kod ličnih imena, ali ne država i gradova i drugih geografskih pojmova, za koje postoje zvanične verzije na srpskom jeziku. Bilo bi to čisto originalno istraživanje protiv kakvih se vikipedija treba boriti. Mislim, iskreno, da je ovoj banalnosti poklonjeno isuviše pažnje. --Darko Maksimović (razg.) 01:41, 19. maj 2008. (CEST)

Darko, problem je u tome sto je jedini validan lingvisticki rad tim povodom obavilo Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske, sto jeste relevantno i za nas, jer su u pitanju ista pravila transkripcije. Ako neko ima podatke kako su nasi stigli do Mijanmara, voleo bih to da znam. Da li im je Odbor za standardizaciju to predlozio? U slucaju da jeste, onda treba to postovati. U slucaju da nije, relevantniji je zakljucak MIP-a Hrvatske; a, bogami, i transkripcija imena te zemlje u IPA (v. clanak na engleskoj Vikipediji). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 10:28, 19. maj 2008. (CEST)

Pritom, licno preferiram Mjanmar. S tim sto se postavlja pitanje hocemo li za koju godinu dobiti slican problem kao i s ostalim transkripcijama. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 10:28, 19. maj 2008. (CEST)

Kakve veze ima transkripcija sa ovim? M(i)janmar je ukorenjeno, nećemo valjda sad početi da govorimo Ingland, Frans, Espanja, Rasija, Dojčland. -- Bojan  Razgovor  10:39, 19. maj 2008. (CEST)

Vrlo jednostavno: Mijanmar ili Mjanmar, ranije Burma. Što se plašite višestrukih oblika? Isto tako: Sri Lanka ili Šri Lanka, ranije Cejlon. —Jakša (razgovor) 10:45, 19. maj 2008. (CEST)

Darko, ni SANU nema nikoje veze s Vikipedijom, ali i te kako ima sa srpskim jezikom, kojim je ova enciklopedija, pod pretpostavkom, pisana. Država Srbija pak nema nikoje veze s ovim projektom, ni na koji način, a pogotovu ne zato što je valjda matična država Srba. Je li ovo (matična, možda etnički čista?) enciklopedija Srba? Vikipedija nije povezana ni sa Srbima ni sa Srbijom. A i inače ne mogu postojati kod nas zvanična imena drugih država. Druge države same sebi daju zvanična imena, ne mogu im drugi davati zvanična imena, makar i na svom jeziku. Mogu se samo koristiti prevedenim, prilagođenim ili ukorenjenim imenima za druge zemlje. Atlasi se pak, po mom mišljenju, ne mogu nikako upotrebljavati za presuđivanje. Ko ih izdaje i koliko se toj kući može verovati? Ko im radi lekturu? Ko transkribuje imena (i imena država su lična imena)? --Đorđe D. Božović (razgovor) 11:41, 19. maj 2008. (CEST)

Baš kao što SANU ima veze sa srpskim, tako i Srbija, kao srpska, ne etnički čista ali srpska, ima veze sa srpskim jezikom još kako. Tvoje „slobodarske“ tvrdnje imaju veze taman toliko koliko i tvrdnja da Francuska nema veze sa francuskim jezikom, a samim tim ni sa francuskom vikipedijom, ili da Njemačka nema veze sa njemačkim jezikom, a samim tim ni sa njemačkom vikipedijom. Nije srpski jezik nastao prvi, pa ga počeli i Srbi koristiti, nego obrnuto. Tako itekako imaju veze srpske zvanične institucije, kako one u Srbiji, tako i one gdje je srpski zvanični jezik, sa srpskim jezikom i, samim time, vikipedijom na srpskom jeziku. --Darko Maksimović (razg.) 15:04, 19. maj 2008. (CEST)

Ja samo kažem, kao što sam rekao ranije, da nije naše da ispravljamo krive Drine i prevodimo ono što naši zvaničnici, novinske agencije, pisci stručne literature, atlasa itd. „nisu uradili kako treba“, nego da pribjegavamo pravilima transkripcije samo kad nemamo ukorjenjeni oblik imena i da se ne izdižemo iznad svega i prevodimo sad, kao što reče Bojan, Ingland, Frans, Rasija, Dojčland jer nas, generalno, zabole kako oni sebe zovu, jer i oni nas zovu onako kako oni hoće i kako odgovara njihovim jezičkim standardima (Serbija, Serbistan, itd.). Mislim, zapravo, da nijedan jezik na svijetu ne poštuje pravo ime Srbije i Srba, nego nas zovu Serbs, Zerbiše, Sorabi, Sjerbi, itd. Isto tako, njihovo zvanično ime nema nikakve veze sa tim kako ćemo mi da ih zovemo. Ako je kod nas ukorijenjeno Mjanmar ili Mijanmar, a jeste, onda je tu kraj priče. --Darko Maksimović (razg.) 15:04, 19. maj 2008. (CEST)

Darko, nisi dovoljno ispratio rečeno. Kod nas je ukorenjeno ime te države Burma i ništa više. Možda se da iskopati u nekoj triviji podatak o tome kako se oni zovu koji je stariji od par godina, ali to je daleko i od relevantnog i od ukorenjenog. Mediji i ostali su podeljeni na one koji zemlju zovu Mijanmar i na one koji je zovu Mjanmar. Znači, govorimo o "tradiciji" staroj par godina u kojoj je svako prevodio kako mu/joj se svidelo. Ovo nije situacija ekvivalentna promeni Prislija u Preslija i sl. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:04, 19. maj 2008. (CEST)

Što se tiče ukorenjenih naziva, niko ne govori da mi sad zovemo Nemačku Dojčland ili englesku Inglend, niti da Englezi sad treba da zovu Beograd kao mi. Postoje tradicionalna imena koja su u skladu s vremenom kad su ista preuzeta. Holanđani Kosovo zovu "zemljom kosova" (na holandskom, naravno), kao što i mi prestonicu Kine zovemo Peking (a ne Bejdžing). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:04, 19. maj 2008. (CEST)

Ono što nama novo ime Burme čini situaciju drugačijom jeste da mi prihvatamo to ime upravo sada. Kad prihvatamo sad, ne moramo se zasnivati na pisanju na engleskom jeziku imena te zemlje, već se možemo zasnivati na izgovoru te zemlje na tom jeziku. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:04, 19. maj 2008. (CEST)

Pritom, to (Mjanma) jeste opcija koja je bolja, mada je neobičnija i mada sam ja porpilično negde između (što više razmišljam o argumentima za tu opciju, više sam joj naklonjen). I verovatno je da ćemo Mjanmar menjati u Mjanma u trenutku kad se jezikoslovci dosete da treba i to da reše (ili kad se MIP Srbije doseti da to treba da reši). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:04, 19. maj 2008. (CEST)

Ta država se na njihovom jeziku zove Mjanma, što nikako nema veze sa terminom Burma. M(i)janmar je kod nas ustaljen naziv za novo ime i članak se može zvati samo tako. E sad, dajte argumente za Mijanmar ili Mjanmar. Ako dalje bude neizvesno oko toga šta je ustaljenije ime, glasaćemo, neće biti prvi ni zadnji put. -- Bojan  Razgovor  18:26, 19. maj 2008. (CEST)

Moram priznati, neobično je zgodno kad se pravopisne dileme rešavaju — glasanjem na Vikipediji, naravno demokratskim. --Đorđe D. Božović (razgovor) 20:30, 19. maj 2008. (CEST)

Ovo nije pitanje pravopisa i sarkazam ti neće pomoći. Evo malo statistike.

• Mjanma na .yu sajtovima = 1 pogodak

• Mjanma na .rs sajtovima = 0 pogodaka

• Mjanmar na .rs sajtovima = 1320 pogodaka

• Mjanmar na .yu sajtovima = 8430 pogodaka

• Mijanmar na .yu sajtovima 286 pogodaka

• Mijanmar na .rs sajtovima = 7 pogodaka

Što kaže Sofronije

-- Bojan  Razgovor  20:54, 19. maj 2008. (CEST)

[uredi] Apostof u sred reči?

Da li naš jezik trpi apostrof u sred reči-imena? Konkretno je reč o dve opštine u Pekingu - Dungdž'men i H'pingli ili da ih transkribujemo kao Dungdžimen i Hepingli? Mislim da je Dungdžmen i Hpingli malo rogobatno.

Erin, treba pogledati u Pravopis. Reče mi jednom Delić da je to tamo rešeno. Mislim da se pravila transkripcije Katedre za kineski jezik FF-a nisu prihvatila, tj. još nisu prihvaćena. Stoga, apostrof koji označava poluglasnik nije dozvoljen. Verovatno mesto njega treba da stoje e ili a, ali, to treba proveriti u Pravopisu. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:07, 19. maj 2008. (CEST)

Blagodarim. Pretpostavila sam da ne može, al' ko veli da pitam. Ko ima Pravopis nek se javi, molim lepo. I da, jasno... po običaju sam zaboravila da se potpišem. Se izvinjavam. --Erin (razgovor) 17:19, 19. maj 2008. (CEST)