Vikipedija:Fusnote
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fusnota je napomena koja se stavlja na kraj članka i koja služi da se objasni određeni deo teksta. Veza između tog dela teksta i odgovarajuće fusnote je označena brojem ili simbolom u tekstu.
U fusnote se stavljaju dodatna ili detaljna objašnjenja koja bi odvraćala pažnju ako bi se našla u glavnom tekstu.
Fusnote se takođe koriste za citiranje izvora. Proverljivost, osnovno pravilo sadržaja, kaže da svaki materijal koji je osporen ili ili je verovatno da će biti osporen (uključujući i sporni materijal o živim ljudima), kao i svi citati, moraju da imaju naveden izvor podataka (reference). Materijal koji nema reference, ili su reference slabo urađene, može biti uklonjen iz bilo kog članka; kada je uklonjen, teret dokazivanja je na uredniku koji želi da se uklonjeni materijal vrati u članak.
Fusnote su jedan način citiranja izvora. Alternativne metode su umetnuti linkovi i harvardsko referenciranje (takođe poznato i kao autor-datum ili citiranje u zagradi). Za više objašnjenja, pogledajte citiranje izvora, osnovni vodič za stil citata.
Bilo kom članku možete dodati fusnote tako što ćete napisati napomenu između oznaka <ref> ... </ref>, kao što je dole objašnjeno.
| Stilska pravila |
| Priručnik stila |
| Dodatni priručnici |
|
Skraćenice |
| Priručnici za članke |
| Ostali priručnici |
|
Kako se menja strana |
Sadržaj |
[uredi] Kako se koristi
- Pojednostavljeno objašnjenje je dato u Pomoć:Fusnote
- Pogledajte Kategorija:Šabloni posebnih izvora za primere primene sa korišćenjem šablona.
- Stavite <ref> ... </ref> na mesto u članku gde želite da se pojavi broj/oznaka fusnote — tekst fusnote kucajte između ref oznaka.
- U poglavnje „Napomene“ ili „Reference“ na kraju članka stavite oznaku <references /> ili {{reflist}} — spisak referenci će se generisati na tom mestu. (Izbor između {{reflist}} i <references /> je stvar stila, Vikipedija nema opšte pravilo o tome.)
I ova strana sadrži fusnote, kao što je ova na kraju rečenice.[1] Ako pogledate Vikikod klikom na „Uredi“, možete videti funkcionalan primer fusnota. Za dodavanje fusnota, na jednoj stranici ne mogu da se mešaju novi i stari (ref) format — morate izabrati jedan ili drugi. Međutim, možete koristiti sistem šablona da npr. odvojite sadržaj napomena i referenci, ako smatrate da je to bolje (ovo je često slučaj kad napomene treba da se posebno citiraju, vidite, na primer, Alkibijad). Međutim, kao i sa svim stilovima citata, mora se postići konsenzus na strani za razgovor pre primene takve promene.
[uredi] Imenovanje oznake <ref>, tako da se može koristiti više puta
Ako koristite oblik <ref name="name"> ... </ref>, dodelićete fusnoti jedinstvenu identifikaciju. Zatim možete referencirati istu fusnotu više puta, koristeći <ref> tag sa istim imenom. Ime ne može biti broj, ili će ekstenzija da vrati poruku o grešci. Ime ne mora da bude unutar navodnika, osim ako se koristi više od jedne reči (viki parser pretvara atribut od jedne reči bez navodnika u valjan XHTML atribut sa navodnicima).
Imenovane reference se koriste ako ima više slučajeva ponavljanja iste reference, uključujući i broj strane u knjizi; ne treba ih koristiti za citiranje različitih strana iste knjige. Imenovane reference u vikitekstu imaju istu namenu kao loc. cit. ili ibid. u štampanim medijima. Vidite i upozorenja za stil ispod.
Koristi se samo prvo pojavljivanje imenovane reference, mada to pojavljivanje može da se nađe bilo gde u tekstu. Možete da iskopirate celu fusnotu, a možete i da koristite zatvoren prazan tag koji izgleda ovako: <ref name="name" />. Ovakav imenovani tag (sa razlomačkom crtom na kraju) može prethoditi definiciji imenovane reference.[2]
U sledećem primeru, isti izvor je citiran tri puta.
Ovo je primer višestrukog referenciranja iste fusnote.<ref name="multiple"/>
Ovakve reference su naročito korisne kad navodite izvore, ako različita tvrđenja dolaze iz istog izvora. <ref name="multiple">Obratite pažnju: ako referencirate istu fusnotu više puta, koristiće se samo tekst prve reference.</ref>
Kraći način za pravljenje referenci je korišćenje praznih <ref> tagova, koji imaju razlomačku crtu na kraju. <ref name="multiple">Ovaj tekst je suvišan, neće se pojaviti nigde u tekstu. Umesto njega možemo da koristimo prazan tag.</ref>
== Napomene ==
<references />
Gornji tekst daje sledeći rezultat u članku (vidite takođe i Napomene ispod):
Ovo je primer višestrukog referenciranja iste fusnote.[3]
Ovakve reference su naročito korisne kad navodite izvore, ako različita tvrđenja dolaze iz istog izvora. [3]
Kraći način za pravljenje referenci je korišćenje praznih <ref> tagova, koji imaju razlomačku crtu na kraju. [3]
Morate biti pažljivi kad brišete imenovane reference sa tekstualnim sadržajem, jer ćete obrisati tekst fusnote, osim ako ga niste iskopirali u drugi <ref> tag s istim imenom.
[uredi] Šabloni citata
Tekst koji se nalazi između <ref> i </ref> mogu da budu kratke napomene ili cele bibliografske reference, a mogu se formatizovati ili ručno ili uz pomoć šablona. Uputstva za postojeće šablone se mogu naći na Vikipedija:Šabloni citata. Korišćenje takvih šablona nije obavezno; vidite i VP:CIT.
[uredi] Pretpregled uređenja jedne sekcije
Kada uređujete jednu sekciju na dugačkoj strani, sekcija Napomene i Reference neće se videti kad kliknete na "Prikaži pretpregled". Tako nećete moći da vidite kako izgledaju vaše fusnote (tekst koji stavite između tagova <ref> i </ref>), pojaviće se tek kad snimite vaše izmene.
Postoji jednostavan način da se ovo zaobiđe: privremeno ubacite tag <references/> ili {{reflist}} na kraj sekcije koju uređujete. Vaše fusnote će se pojaviti na kraju sekcije, tako da možete da pogledate kako izgledaju. Kad budete zadovoljni izgledom, obrišite privremeni tag <references/> ili {{reflist}} koji ste ubacili i snimite vaše izmene. Fusnote bi trebalo da se pojave na strani uz ostale fusnote u sekciji "Napomene" ili "Reference".
Dok na ovaj način pregledate fusnote, prva fusnota će privremeno dobiti broj (1), jer pretpregled ne pokazuje fusnote sa ostatka strane, već samo iz sekcije koju uređujete. Kad snimite izmene, fusnote će se ispravno prenumerisati za ceo članak.
Još jedan nedostatak je da ne možete vidite efekt citiranja imenovane fusnote iz neke druge sekcije (na primer: <ref name="multiple"/>). Ako sekcija koristi takve fusnote sa drugih delova strane, onda morate da uređujete celu stranu odjednom, ako želite da vam pretpregled tačno pokaže kako izgledaju fusnote.
[uredi] Preporuke stila
- Ne koristite Ibid, op. cit. ili slične skraćenice u fusnotama. Ostali urednici, koji u članak dodaju nove reference, možda se neće truditi da poprave Ibid reference koje eventualno pokvare svojim dodatkom. Uz to, mnogim čitaocima možda uopšte nije poznato značenje ovih pojmova. Ako se referenca koristi u više od jedne fusnote, preporučuje se da se koristi format "Petrović", Kratak naslov, 182, umesto "Ibid, 182", ili da se koriste imenovane reference.
- Razmotrite upotrebu posebne sekcije bibliografija/reference, koja će sadržati detalje publikacije za često citirane izvore, a onda je dovoljno samo da citirate autora, kratak naslov i broj strane, kao što je objašnjeno u Vikipedija:Citiranje izvora. Za primer ovakvog korišćenja, pogledajte Johan Kepler i Rabindranat Tagore.
- Interni linkovi i Viki formatizovanje se u tekstu citata koriste na uobičajeni način, kao na primer: <ref>''[[Википедија]]'', [[18 фебруар]], [[2008]].</ref> Međutim, ne mogu se koristiti trikovi za ucevljavanje za proširenje linkova u ref tekstu - morate da otkucate [[Бела Црква (Крупањ)|Бела Црква]], a ne samo [[Бела Црква (Крупањ)|]] i da ostavite da softver dopuni tekst iza znaka |.
- Kad citirate Veb sajt unutar ref taga, unesite i ime sajta u okviru zagrada za URL. Neimenovani URL će se pojaviti kao broj, pa će na primer <ref>[http://www.google.com]</ref> u fusnoti da se vidi kao [1] - čitalac klikne na jedan broj samo da bi video drugi broj! Zato, koristite imena u linku da bi se u listi referenci prikazao naslov Veb strane, kao u ovom primeru: <ref>[http://www.google.com Google]</ref> .
- Izbegavajte korišćenje <ref> tagova u okviru šablona za transkluziju - neće se ispravno numerisati (transkluzija je uključivanje jednog dokumenta u drugi po referenci, način da se isti tekst uključi u više članaka bez posebnog uređivanja svakog od njih). Takođe, ref tagovi ne barataju ispravno parametrima šablona. Ali, ref tagovi se mogu koristiti u okviru varijabli šablona (na primer, status_ref parametar šablona -taxobox-).
- Reference ne mogu biti ugnežđene: <ref name="ДА1977">''Зезалице'', 1977, цитиране у <ref name="Андрић"/></ref> se ne prikazuje ispravno
- Izbegavajte upotrebu "subst", ili bar proverite da li radi ispravno. Bag u Medijaviki softveru sprečava proširenje nekih (ako ne svih) "subst" u okviru ref tagova.
[uredi] Podešavanje veličine referenci
Neki urednici vole da tekst referenci bude s manjom veličinom fonta od teksta u ostalom delu članka. Iako sitniji tekst ima neke nedostatke, uobičajeno je, ako je lista referenci dugačka (po pravilu, više od deset), da se osnovni tag <references /> zameni šablonom {{Reflist}}, koji smanjuje veličinu teksta na 90%. (Napomena: ne koristite {{Reflist}} sa "subst".) Trenutno je CSS klasa "references-small", pa alternativno može da se koristi direktno: <div class="references-small"><references /></div>. Ako se ova klasa koristi da i ostale sekcije na dnu strane ("Napomene", "Vidi još", "Spoljašnje veze" itd) budu sitnije, tag div mora da se otvori i zatvori za svaku sekciju.
Slična CSS klasa postoji i za prikazivanje sitnijih fusnota u dve kolone, ali u nekim brauzerima (kao Internet eksplorer) se to prikazuje u jednoj koloni. Ako želite, možete da koristite <div class="references-2column"><references /></div>.
Isti efekt (sa bilo kojim brojem kolona) može da se postigne korišćenjem šablona {{reflist|број колона}}.
[uredi] Kompatibilnost sa ostalim Medijaviki sajtovima
Od decembra 2005, Medijaviki proširenje mw:Extension:Cite/Cite.php je instalirano na svim Vikimedija vikijima. Ostali vikiji koji koriste Medijaviki softver možda nemaju instalirano ovo proširenje, pa možda nisu u stanju da prikažu Cite.php fusnote. Strana Special:Version na bilo kojoj Medijaviki prikazuje instalirana proširenja.
Proširenja, kao što je Cite.php, se instaliraju posle instalacije Medijaviki softvera; fajlovi za proširenje su smešteni u direktorijumu wiki/extensions/.
[uredi] Upozorenje za konvertovanje stilova citata
Stari sistem, koji koristi šablone {{ref}} i {{note}}, još uvek je rasprostranjen. Konvertovanje ovog starog u novi <ref> ... </ref> sistem može da olakša održavanje referenci u člancima.
Konvertovanje stilova citata ne treba raditi bez prethodnog postizanja konsenzusa na stranici za razgovor članka. [4]
[uredi] Vidi još
- Vikipedija:Proverljivost, relevantno stanovište koji materijal treba citirati
- Vikipedija:Citiranje izvora, relevantan priručnik stila
- Vikipedija:Citiranje izvora/primer stila, nekoliko primera nenumerisanog APA stila i Harvard tehnike referenciranja
- Vikipedija:Šabloni poruka/izvori članaka za listu šablona koji su dostupni za citate; neki od ovih šablona se mogu lako kombinovati sa "footnote3" fusnotama, za primer vidite Gymnopédie#Notes and references.
- Vikipedija:Vikiprojekt Vikicitat: Predlog za korišćenje baze citata.
- Vikipedija:Vikiprojekt Provera činjenica i referenci
- Drugi tipovi numerisanih fusnota:
- Wikipedia:Footnote1, prastari sistem ručno numerisanih fusnota, koji ne treba da se koristi.
- Wikipedia:Footnote2, još jedan zastareo sistem koji ne treba koristiti.
- Wikipedia:Footnote3, sistem fusnota sa automatskim numerisanjem sa korišćenjem šablona, koji je široko korišćen, ali je zamenjen Medijaviki fusnotama.
- Pomoć:Fusnote
- mw:Extension:Cite/Cite.php (ranije na meta:Cite.php) - opis <ref>...</ref>/<references/> sistema na metaviki
- meta:Biblio - Biblio.php, Medijaviki proširenje koje sadrži menadžer citata. (beta izdanje)
- Vikipedija:Referenciranje za početnike Jednostavno i praktično uputstvo za početak rada.
[uredi] Napomene
- ^ Ova fusnota se koristi kao primer u poglavlju „Kako se koristi“.
- ^ Wikipedia Signpost. 13. novembar 2006.
- ^ 3,0 3,1 3,2 Obratite pažnju: ako referencirate istu fusnotu više puta, koristiće se tekst prve reference.
- ^ Ovo poglavlje sadrži nepreveden tekst, stavljen kao komentar, koji se može videti pri uređenju strane.
- Dodatne reference koje nisu kreirane sa <ref> ... </ref> (kao u WP:CITE, section 3.5.2) ne nastavljaju numeraciju. To je greška, koja treba da se ispravi konvertovanjem u fusnote sa korišćenjem "ref" taga.
