Viktor Igo
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Viktor Igo (fr. Victor Hugo) (26. februar 1802.-22. maj 1885.) bio je ne samo veliki francuski pisac, već i predvodnik mnogih književnih i političkih generacija. Za njegovo ime vezan je nastanak francuske romantičarske književnosti. Viktor Igo je je bio pesnik, romansijer i dramski pisac. Veoma je bio uključen u politički život Francuske. Tradicionalna ljubav Francuske prema slobodi, snaga nacionalnog duha i veličina njene humanosti najpotpunije su se izrazile u delu ovog velikana.
Igo je rano stekao književnu slavu, koja ga je pratila sve vreme njegovog dugog života. U petnaestoj godini njegove stihove zapažaju i pohvaljuju najviši članovi Francuske akademije, a već u osamnaestoj biva primljen za člana Akademije u Tuluzu. Njegova slava stalno raste i on, od ugledanja na na velika imena francuskog klasicizma, prelazi na originalno književno stvaranje. Igo tada istupa kao otvoreni pristalica novih, romantičarskih strujanja u književnosti. Čuveni predgovor drami Kromvel smatra se manifestom romantizma. U njemu Igo zahteva da nova književnost bude osećajna, a ne racionalna, da deluje snagom reči i osećanja, a ne propisanom formom i ukočenom konstrukcijom. Pisci klasičari su reagovali vatreno i oholo, ali romantičarska književna reč već je bila prodrla u život i zatalasala mlade književne generacije.
Slavni pisac je ostao veran svojim idejama do kraja života. Takav je bio i posle povratka u Francusku, kada se pariski proleterijat 1871. godine obračunao sa buržoazijom i rojalistima. On se humano zalagao za pohvatane revolucionare nakon poraza Pariske komune. I u kasnim godinama života Igo je bio aktivan u književnom radu, stvarao nova dela i postao idol celog francuskog naorda. U takvoj slavi je i umro, u dubokoj starosti – 1885. godine.
Igo je jedno od najvećih imena francuske kulturne istorije. On je uspeo da stvori izuzetno obimno književno delo i da u njemu, pored najličnijih raspoloženja, izrazi opšteljudske težnje i ideale svoga doba. Zato se to delo ocenjuje kao najlepša himna životu i ljudskom pravu na sreću i slobodu.
Sadržaj |
[uredi] Dela
Oko četvrtine dela Viktora Igoa nastalih posle 1849. su politički angažovana. Njegovi stavovi često izgledaju kontradiktorni: On ima razumevanja za bogaćenje, ali je protiv socijalnih nejednakosti. On je liberal, ali je protiv akumuliranja bogatstva. On prezire rat i borbu, ali poziva na oružje kada treba da se štiti demokratija. Više njegovih dela Vatikan je stavio u Indeks zabranjenih knjiga.
[uredi] Romani
- Bug-Žargal, 1826
- Poslednji dan osuđenika na smrt (Le dernier jour d'un condamné), 1829
- Han Islanđanin (Han d'Islande), 1831
- Bogorodičina crkva u Parizu (Notre Dame de Paris), 1831
- Klod Ge (Claude Gueux), 1834
- Jadnici (Les Misérables), 1862
- Rabotnici na moru (Les travailleurs de la mer), 1866
- Čovek koji se smeje (L'homme qui rit), 1869
- Devedeset treća (Quatre-vingt-treize), 1874
[uredi] Drame
- Kromvel (sa programskim predgovorom), 1827
- Marion Delorme, 1829 (osnova za operu Marion Delorme Amilkare Ponkjelija)
- Ernani, 1830 (osnova za operu Ernani Đuzepe Verdija, kod nas preveo Jovan Sterija Popović)
- Kralj se zabavlja, 1832 (osnova za operu Rigoleto Đuzepe Verdija)
- Lukrecija Bordžija, 1833
- Marija Tjudor, 1833
- Ruj Blaz, 1838
[uredi] Polemike
- Napoleon Mali (O državi Napoleona III), 1851
[uredi] Govori i apeli
- La défense du littoral (O zaštiti obale)
- La condition féminine (Žensko „stanje“)
- L'enseignement religieux (Religijsko učenje)
- Un plaidoyer contre la peine de mort (Pledoaje protiv smrtne kazne)
- Pour la Serbie (Za Srbiju)
