Vilhelm I od Nemačke

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vilhelm I Hoencolern
kajzer Vilhelm I
Lični podaci
Puno imeVilhelm Fridrih Ludvig
Datum rođenja(1797-03-22)22. mart 1797.
Mesto rođenjaBerlin,  Pruska
Datum smrti9. mart 1888.(1888-03-09) (90 god.)
Mesto smrtiBerlin,  Nemačko carstvo
Grobpalata Šarlotenburg
Porodica
SupružnikAugusta od Saksen-Vajmar-Ajzenaha
PotomstvoFridrih III Nemački, Lujza od Pruske
RoditeljiFridrih Vilhelm III
Lujza od Meklenburg-Štrelica
Dinastija Hoencolern
Kralj Pruske; Predsednik Severnonemačke konfederacije;[1] Car Nemačke
Period2. januar 1861 — 9. mart 1888.
PrethodnikFridrih Vilhelm IV
NaslednikFridrih III Nemački
Čingeneral-pukovnik
Kralj Vilhelm, crtež

Vilhelm I Nemački (nem. Wilhelm I.; 22. mart 1797 — 9. mart 1888) je bio car (nem. Kaiser) Nemačke i kralj (nem. König) Pruske.[2] Vladao je od 1861. do 1888.[3]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Vilhelm se rodio kao drugorođeni sin pruskog kralja Fridrih Vilhelma III[3] i njegove žene Luise Malkenbursko- Strželicke. Kao drugorođeni sin s njim nije bilo računano da nasledi presto i imao je manje obrazovanje nego njegov stariji brat.

Od 1814. godine je služio u pruskoj armiji gde je bio jako dobar vojnik. Pod vodstvom maršala Gebhart Lebereht fon Blihera bojevao je u bitkama kod Ligni i Vaterloa. Posle toga je kao diplomata pregovarao u pregovorima 1815. godine.

Godine 1840. kada je umro njegov otac je postao kralj njegov stariji brat Fridrih Vilhelm IV a Vilhelm je postao krunski princ jer Vilhelm Fridrih IV nije imao potomke. Tokom revolucije 1848. krunski princ Vilhelm je uspešno ugušio ustanak koji je bio uperen protiv njegovog brata i iz tog razloga je dobio nadimak „Kartetšenprinc” princ četka.

Mladost i vojna karijera[uredi | uredi izvor]

Kraljica Lujza od Pruske sa svoja dva najstarija sina (kasnije pruski kralj Fridrih Vilhelm IV i prvi nemački car Vilijam I), oko 1808.

Budući kralj i car rođen je kao Vilijam Fridrih Luj od Pruske (Wilhelm Friedrich Ludwig von Preußen) u Palati krunskog princa u Berlinu 22. marta 1797. Kao drugi sin Lujze od Meklenburg-Štrelica i princa Fridriha Vilijama, koji je bio sin kralja Fridriha Vilijama II, nije se očekivalo da se Vilijam uspe na presto. Njegov deda je umro iste godine kada je rođen, sa 53 godine, 1797. godine, i njegov otac Fridrih Vilijam III postao je kralj. Njega je obrazovao od 1801. do 1809. Johan Fridrih Gotlib Delbrik, koji je takođe bio zadužen za obrazovanje Vilijamovog brata, prestolonaslednika Frederika Vilijama. Sa dvanaest godina, otac ga je postavio za oficira Pruske vojske.[4] Godine 1806, došlo je do poraza Pruske od Francuske i kraja Svetog rimskog carstva.

Vilijam je služio u vojsci od 1814. godine. Kao i njegov otac, borio se protiv Napoleona I[3] tokom dela Napoleonovih ratova poznatih u Nemačkoj kao Befreiungskriege („Oslobodilački ratovi“, inače poznati kao Rat šeste koalicije), i navodi se da je bio veoma hrabar vojnik. On je postao kapetan (Hauptmann) i dobio je Gvozdeni krst za svoje akcije u bici kod Bar-sir-Oba. Rat i borba protiv Francuske ostavili su na njega doživotni utisak, a prema Francuzima je imao dugogodišnju antipatiju.[4]

Godine 1815, Vilijam je unapređen u majora i komandovao je bataljonom Prve regimente garde. Borio se pod Gebhardom Leberehtom fon Bluherom u bitkama kod Linjija i Vaterloa.[4] On je postao diplomata, angažovan u diplomatskim misijama posle 1815. Godine 1817, pratio je svoju sestru Šarlotu u Sankt Peterburg, kada se udala za ruskog cara Nikolaja I, postavši carica Aleksandra Fjodorovna.[5]

Godine 1816, Vilijam je postao komandant Stettiner Gardelandwehrbataillon, a 1818. je unapređen u general-majora. Sledeće godine Vilijam je postavljen za inspektora VII and VIII armijskog korpusa. To ga je učinilo portparolom pruske vojske u kući Hoencolerna. On se zalagao za jaku, dobro obučenu i dobro opremljenu vojsku. Godine 1820, Vilijam je postao komandant 1. Gardedivision, a 1825. je unapređen u komandanta III armijskog korpusa.[4]

Otprilike u to vreme, Vilijam je ušao u romantičnu vezu sa svojom rođakom, poljskom plemkinjom Elizom Radživil. Godine 1826, Vilijam je bio primoran da raskine vezu pod pritiskom svog oca, koji je to smatrao neprikladnim. Navodno je Elisa imala vanbračnu ćerku s Vilijamom koju su odgajali Džozef i Kerolajn Krol, vlasnici Krol opere u Berlinu, a dobila je ime Agnes Krol. Ona se udala za Karla Fridriha Ludviga Detmana (poznatog kao „Luj”) i emigrirala u Sidnej, Australija, 1849. Imali su porodicu od tri sina i dve ćerke. Agnes je umrla 1904. godine.[6]

Godine 1829, Vilijam se oženio princezom Avgustom, ćerkom velikog vojvode Karla Fridriha od Saks-Vajmar-Ajzenaha i Marije Pavlovne, sestre Nikolaja I. Njihov brak je bio spolja stabilan, ali ne i veoma srećan.[7]

Tokom revolucija 1848. godine, Vilijam je uspešno ugušio pobunu u Berlinu koja je bila usmerena na Fridriha Vilijama IV. Upotreba topova ga je učinila nepopularnim u to vreme i donela mu nadimak Kartätschenprinz (Princ od gvozdene sačme). Zaista, morao je na neko vreme da pobegne u Englesku, prerušen u trgovca. Vratio se i pomogao da se uguši ustanak u Badenu, gde je komandovao Pruskom armijom. Oktobra 1849, postao je generalni guverner Rajne i Vestfalije, sa sedištem u Izbornoj palati u Koblencu.[4][7]

Godine 1854, knez je promovisan u čin feldmaršala i postavljen za guvernera savezne tvrđave Majnc.[8] Godine 1857, Frederik Vilijam IV je doživeo moždani udar i postao mentalno nesposoban do kraja života. U januaru 1858, Vilijam je postao princ regent za svog brata, u početku samo privremeno, ali posle oktobra na stalnoj bazi. Protiv saveta svog brata, Vilijam je položio zakletvu na pruski ustav i obećao da će ga sačuvati „čvrstim i neprikosnovenim”. Vilijam je imenovao liberala Karla Antona fon Hoencolern-Zigmaringena za ministrskog predsednika i tako pokrenuo ono što je postalo poznato kao „nova era“ u Pruskoj, iako je bilo sukoba između Vilijama i liberalne većine u Landtagu oko pitanja reforme oružanih snaga.[4]

Vlada[uredi | uredi izvor]

Princ Vilhelm regent[uredi | uredi izvor]

Konzervativni kralj Fridrih Vilhelm IV i stariji brat Vilhelma nije bio dobrog zdravlja i kada se razboleo i izgubio moć govora i dobijao dalje napade Vilhelm je 1858. godine postao regent. Njegov brat je polako umirao tri i po godine, i umro je 1861. posle čega je Vilhelm postao pruski kralj Vilhelm I.[3]

Pruski kralj[uredi | uredi izvor]

1861. godine je bio u Baden-Badenu neuspešan atentat na kralja Vilhelma. Posle jedne godine imanovao je za kancelara Oto fon Bizmarka[3] koji je ovu funkciju zadržao tokom Vilhelmova života. Posle svog brata nasledio je problem ujedinjanja Nemačke i neslaganje sa liberalnim parlamentom. On je od strane liberala smatran za više liberalnog od svog brata.

Godine 1866. je učestvovao u Prusko-austrijskom ratu u toku kojeg je osvojio Holštajn i deo Češke.

U godinama 1870—1871. učestvovao je u ratu protiv Francuske.

Nemački car[uredi | uredi izvor]

Vilhelm I se proglašava za nemačkog cara u Dvorani ogledala u Versaskoj palati (slika Antona fon Vernera)

Posle poraza Francuske u Prusko-francuskom ratu je Vilhelmu, zahvaljujući Bizmarkovom trudu, ponuđena titula cara.

Carska titula nije bila jednostavna za Bizmarka tako ni za Vilhelma. Titula „Kajzer fon Dojčland” je imala problematičan naziv, da bi se usaglasilo da postane „Kajzer der Dojčen” odnosno car Nemaca što se pokazalo kao prihvatljivije od prethodne titule koja se nije dopadata članovima nemačkog društva (Nizozemska, Austrija, Švajcarska isl.).

Nakon toga je dana 18. januara 1871. godine u Versaju je proglašen Vilhelm I za prvog nemačkog cara i bilo je stvoreno nemačko carstvo koje je bilo prethodnica današnje Nemačke.[3]

Posle smrti Vilhelma I 1888. godine car je postao njegov sin Fridrih III koji ga je nadživeo za samo 99 dana. Zatim je na tron stupio Vilhelmov unuk Vilhelm II Nemački.

Srbija mu je dodelila Orden Takovskog krsta.[9]

Titule[uredi | uredi izvor]

Vilhelm I je imao titule :

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Fridrih Vilhelm I
 
 
 
 
 
 
 
8. August Vilhelm od Pruske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Sofija Doroteja Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
4. Fridrih Vilhelm II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ferdinand Albert II, Duke of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
9. Lujza od Braunšvajg-Volfenbitela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Duchess Antoinette of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
2. Fridrih Vilhelm III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ludvig VIII od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
10. Ludvig IX od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Countess Charlotte of Hanau-Lichtenberg
 
 
 
 
 
 
 
5. Frederika Lujza od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Christian III, Count Palatine of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
11. Countess Palatine Caroline of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Countess Caroline of Nassau-Saarbrücken
 
 
 
 
 
 
 
1. Vilhelm I Nemački
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Adolf Fridrih II od Meklenburg-Štrelica
 
 
 
 
 
 
 
12. Charles Louis Frederick, Duke of Mecklenburg-Mirow
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Princess Christiane Emilie of Schwarzburg-Sondershausen
 
 
 
 
 
 
 
6. Karl II od Meklenburg-Štrelica
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Ernest Frederick I, Duke of Saxe-Hildburghausen
 
 
 
 
 
 
 
13. Elizabeta Albertina od Sakse-Hildburghauzena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Countess Sophia Albertine of Erbach-Erbach
 
 
 
 
 
 
 
3. Lujza od Meklenburg-Štrelica
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Ludvig VIII od Hesen-Darmštata (= 20)
 
 
 
 
 
 
 
14. Vilhelm od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Countess Charlotte of Hanau-Lichtenberg (= 21)
 
 
 
 
 
 
 
7. Frederika od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Count Christian Karl Reinhard of Leiningen-Dachsburg-Falkenburg-Heidesheim
 
 
 
 
 
 
 
15. Maria Louise Albertine of Leiningen-Falkenburg-Dagsburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Countess Katharina Polyxena of Solms-Rödelheim
 
 
 
 
 
 

Porodica[uredi | uredi izvor]

Supružnik[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti
Augusta od Saksen-Vajmar-Ajzenaha
30. septembar 1811. 7. januar 1890.

Deca[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Fridrih III Nemački
18. oktobar 1831. 15. jun 1888. Viktorija od Sakse-Koburga i Gote
Lujza od Pruske 3. decembar 1838. 23. april 1923. Fridrih I od Badena

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ernst Rudolf Huber: Deutsche Verfassungsgeschichte seit 1789. Vol. III: Bismarck und das Reich. 3. Auflage, Kohlhammer Verlag, Stuttgart 1988, p. 657.
  2. ^ Fulbrook, Mary: A Concise History of Germany, 2nd edition, 2004, Cambridge University Press. . 2004. str. 128. ISBN 978-0-521-54071-1.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  3. ^ a b v g d đ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 55. ISBN 86-331-2112-3. 
  4. ^ a b v g d đ „Biografie Wilhelm I” (na jeziku: German). Deutsches Historisches Museum. Pristupljeno 12. 6. 2013. 
  5. ^ Lincoln, Nicholas I Emperor and Autocrat of all the Russias, p. 66
  6. ^ Dettman, E. Belinda, and Stevens, Jane (2017). Agnes the Secret Princess – An Australian Story. ISBN 9781543400755. 
  7. ^ a b Feldhahn, Ulrich (2011). Die preußischen Könige und Kaiser (German). Kunstverlag Josef Fink, Lindenberg. str. 24—26. ISBN 978-3-89870-615-5. 
  8. ^ Chisholm, Hugh, ur. (1911). „William I. of Germany”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 28 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 665—667. 
  9. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 364. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vilhelm I od Nemačke na Vikimedijinoj ostavi.


Kraljevi Pruske
1861—1888
-
 Carevi Nemačke
1871—1888
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилхелм_I_од_Немачке&oldid=27558085”