Viseći vrtovi iz Vavilona

Koordinate: 32° 32′ 08″ S; 44° 25′ 39″ I / 32.5355° S; 44.4275° I / 32.5355; 44.4275
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Viseći vrt.
Semiramidini vrtovi, prikaz iz 20. veka
Viseći vrtovi, asirski prikaz
Prikaz Visećih vrtova iz 16. veka (slika Martina Hemskerka). U pozadini se vidi Vavilonska kula.

Viseći vrtovi iz Vavilona (takođe označavani i kao "Semiramidini viseći vrtovi“), su jedno od sedam svetskih čuda. Na osnovu mitova bili su izgrađeni za kraljicu Semiramidu, koja je poreklom iz zelene Medije i zbog toga je kralj Navukodonosor II naredio oko 600. p. n. e. da se izgrade viseći vrtovi na terasama palate da bi je oraspoložio. O njihovoj egzistenciji ne postoje verodostojni dokazi. Viseće vrtove su opisivali uglavnom starogrčki istoričari Strabon i Diodor Sicilijski.[1][2][3]

Arheolog Robert Koldevej iskopavao je u Vavilonu ostatke kamene građevine koja je mnogo puta poistovećivana sa visećim vrtovima. Ostaci visećih vrtova u Vavilonu nalaze se na istočnoj obali reke Eufrat, na oko 90 km južno od Bagdada, u Iraku. Istorija svedoči da je vavilonsko carstvo cvetalo u vreme vladavine čuvenog kralja Hamurabija (1792-1.750. godine p. n. e.) Ipak, smatra se da su legendarni viseći vrtovi izgrađeni za vreme vladavine njegovog potomka Navukodonosora II (604-562. p. n. e.) i to po želji njegove supruge Semiramide koja je bila „dovedena iz Medije i naročito volela planinski pejzaž".[4]

Detaljni opisi visećih vrtova pronađeni su u delima grčkih vavilonskog astronoma Berosa i grčkog istoričara Diodora sa Sicilije.[5][6] U tablicama iz vremena Navukodonosora,[7][8] međutim, ni na jednom mestu se ne pominje postojanje visećih vrtova, iako se mogu naći opisi njegove palate i samog grada Vavilona. Sve do 20. veka mnoge misterije vezane za viseće vrtove nisu bile otkrivene - čak se i danas arheolozi bore da prikupe dovoljno dokaza pre nego izvedu konačne zaključke o tačnoj lokaciji vrtova, njihovom sistemu navodnjavanja i njihovom stvarnom izgledu. Neki noviji podaci ukazuju čak i da je vrtove sagradio drugi vladar - Senaherib i to ne u Vavilonu nego u Ninivi.[9]

Ne postoje sačuvani vavilonski tekstovi koji pominju vrtove, i u Vavilonu nisu pronađeni ni definitivni arheološki dokazi.[10][11] Predložene su tri teorije da se ovo objasni: prvo, da su oni bili čisto mitski, a opisi pronađeni u drevnim grčkim i rimskim spisima (uključujući one Strabona, Diodora Sicilijanskog i Kvinta Kurcija Rufa) predstavljali su romantični ideal istočnog vrta;[12] drugo, da su postojali u Vavilonu, ali su uništeni negde oko prvog veka;[13][14] i treće, da se legenda odnosi na dobro dokumentovanu baštu koju je asirski kralj Senaherib (704–681. p. n. e.) sagradio u svom glavnom gradu Ninivi na reci Tigar, u blizini modernog grada Mosula.[15][1]

Detaljne opise vrtova iznose i poznati starogrčki pisci tog doba - Strabon i Filon vizantijski. Evo izvoda iz njihovih dela: „Vrtovi su oblika kvadrata stranice dužine oko četiri pletre (stara mera za dužinu, prim. prev.) Sačinjavaju ih lučni svodovi koji se uzdižu nad popločanim osnovama, a terase su izgrađene stepenasto, jedna nad drugom pod različitim uglovima..."; „U vrtovima se uzgajaju egzotične biljke posađene na same terase, poduprte kamenim stubovima... Potoci vode teku s visina i spuštaju se u slapovima do tla... Oni navodnjavaju sve vrtove, natapajući korenje biljaka i čineći ceo predeo vlažnim i sparnim. Tako je trava stalno zelena, a drveće buja... Ovo umetničko delo kraljevskog luksuza odaje utisak prirodnosti, jer se uticaj čoveka u održavanju ovih vrtova nikada ne vidi." Novijim arheološkim istraživanjima drevnog grada Vavilona u Iraku otkriveni su temelji kraljevske palate, ostaci lučnih svodova i odličan sistem navodnjavanja u južnom delu palate, kao i masivni zidovi debljine 25 m za koje se pretpostavlja da su ostaci samih terasa.[16]

Istorijsko postojanje[uredi | uredi izvor]

Nejasno je da li su Viseći vrtovi bili stvarna građevina ili poetska tvorevina, zbog nedostatka dokumentacije u tadašnjim vavilonskim izvorima. Takođe se ne pominje Navuhodonosorova žena Amjitis (ili bilo koja druga žena), iako politički brak sa Miđankom ili Persijankom ne bi bio neobičan.[17] Postoje mnogi zapisi o Navuhodonosorovim delima, ali njegovi dugi i potpuni natpisi ne pominju nijedan vrt.[18] Međutim, rečeno je da su vrtovi još uvek postojali u vreme kada su ih kasniji pisci opisali, a smatra se da neki od ovih izveštaja potiču od ljudi koji su posetili Vavilon.[2] Herodot, koji opisuje Vavilon u svojim Istorijama, ne pominje Viseće bašte,[19] iako je moguće da bašte Grcima još nisu bile dobro poznate u vreme njegove posete.[2]

Do danas, u Vavilonu nisu pronađeni arheološki dokazi za Viseće bašte.[16] Moguće je da ispod Eufrata postoje dokazi koji se trenutno ne mogu bezbedno iskopati. Reka je tekla istočno od svog sadašnjeg položaja za vreme Nabukodonosora II, a malo se zna o zapadnom delu Vavilona.[20] Rolinger je sugerisao da je Beros pripisao vrtove Nabukodonosoru iz političkih razloga, i da je legendu preuzeo odnekud.[21]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Dalley, Stephanie (1993). „Ancient Mesopotamian Gardens and the Identification of the Hanging Gardens of Babylon Resolved”. Garden History. 21 (1): 7. JSTOR 1587050. doi:10.2307/1587050. 
  2. ^ a b v Reade, Julian (2000). „Alexander the Great and the Hanging Gardens of Babylon”. Iraq. 62: 195—217. ISSN 0021-0889. JSTOR 4200490. S2CID 194130782. doi:10.2307/4200490. 
  3. ^ Foster, Karen Polinger (2004). „The Hanging Gardens of Nineveh”. Iraq. 66: 207—220. ISSN 0021-0889. JSTOR 4200575. doi:10.2307/4200575. 
  4. ^ Cartwright, M. (jul 2018). „Hanging Gardens of Babylon”. Ancient History Encyclopedia. Pristupljeno 15. 9. 2018. 
  5. ^ Stronk, Jan P. (2010). Ctesias' Persian History: Introduction, text, and translation by Ctesias. str. 60. 
  6. ^ „Diodorus Siculus - Greek historian”. Pristupljeno 13. 7. 2023. 
  7. ^ „Inscriptions by Babylonian kings”. Open Richly Annotated Cuneiform Corpus. Arhivirano iz originala 27. 5. 2021. g. Pristupljeno 25. 5. 2021. 
  8. ^ Lendering, Jona (1995). „Cyaxares”. Livius. Arhivirano iz originala 27. 5. 2021. g. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  9. ^ „Najveće čudo u vezi visećih vrtova Vavilona je to što uopšte nisu bili u Vavilonu ("Blic", 7. maj 2013)”. Arhivirano iz originala 6. 6. 2013. g. Pristupljeno 7. 5. 2013. 
  10. ^ Finkel 1988, str. 58
  11. ^ Finkel, Irving; Seymour, Michael (2008). Babylon: City of Wonders. London: British Museum Press. str. 52. ISBN 978-0-7141-1171-1. 
  12. ^ Finkel 2008
  13. ^ „The Hanging Gardens of Babylon”. Pristupljeno 5. 2. 2014. 
  14. ^ „The Hanging Gardens of Babylon”. Pristupljeno 5. 2. 2014. 
  15. ^ Dalley, Stephanie (2013). The Mystery of the Hanging Garden of Babylon: an elusive World Wonder traced. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-966226-5. 
  16. ^ a b Finkel (1988) p. 41.
  17. ^ Finkel 2008, str. 109
  18. ^ Dalley 2013 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFDalley2013 (help)
  19. ^ Priestley, Jessica (2014). Herodotus and Hellenistic culture: Literary Studies in the Reception of the Histories. Oxford: Oxford University Press. str. 91. ISBN 9780191510168. 
  20. ^ Oates, Joan (1986). Babylon (Revised izd.). London: Thames and Hudson. str. 144. ISBN 0-500-27384-7. 
  21. ^ Rollinger, Robert (2013). „Berossos and the Monuments”. Ur.: Haubold, J.; et al. The World of Berossos. Wiesbaden. стр. 151. ISBN 978-3-447-06728-7. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Stronk, Jan P. (2010). Ctesias' Persian History: Introduction, text, and translation by Ctesias. стр. 60. 
  • Finkel, Irving (1988). „The Hanging Gardens of Babylon”. Ур.: Clayton, Peter; Price, Martin. The Seven Wonders of the Ancient World. New York: Routledge. стр. 38 ff. ISBN 978-0-415-05036-4. 
  • Finkel, Irving L.; Seymour, Michael J., ур. (2008). Babylon. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538540-3. 
  • Dalley, Stephanie (2013). The Mystery of the Hanging Garden of Babylon: an elusive World Wonder traced. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-966226-5. 
  • Dalley, Stephanie (1994). „Nineveh, Babylon and the Hanging Gardens: Cuneiform and Classical Sources Reconciled”. Iraq. 56: 45—58. JSTOR 4200384. doi:10.2307/4200384. .
  • --. 2013. The Mystery of the Hanging Garden of Babylon: An Elusive World Wonder Traced. Oxford: Oxford University Press.
  • Norwich, John Julius. 2009. The Great Cities In History. London: Thames & Hudson.
  • Reade, Julian (2000). „Alexander the Great and the Hanging Gardens of Babylon”. Iraq. 62: 195—217. JSTOR 4200490. S2CID 194130782. doi:10.2307/4200490. .
  • Russell, John Malcolm (1992), Sennacherib's "Palace without Rival" at Nineveh, University Of Chicago Press, ISBN 0-226-73175-8 
  • Barnett, Richard David (1976), Sculptures from the north palace of Ashurbanipal at Nineveh (668-627 B.C.), British Museum Publications Ltd, ISBN 0-7141-1046-9 
  • Campbell Thompson, R.; Hutchinson, R. W. (1929), A century of exploration at Nineveh, Luzac 
  • Bezold, Carl, Catalogue of the Cuneiform Tablets in the Kouyunjik Collection of the British Museum 
  • Catalogue of the Cuneiform Tablets in the Kouyunjik Collection of the British Museum, British Museum 
  • Liverani, Mario (2016) [2013], Immaginare Babele [Imagining Babylon: The Modern Story of an Ancient City], Превод: Campbell, Alisa, De Gruyter, ISBN 978-1-61451-602-6 
  • Scott, M. Louise; MacGinnis, John (1990), Notes on Nineveh, Iraq, 52, стр. 63—73 
  • Trümpler, C., ур. (2001), Agatha Christie and Archaeology, The British Museum Press, ISBN 978-0714111483  - Nineveh 5, Vessel Pottery 2900 BC
  • Leick, Gwendolyn (2010), The A to Z of Mesopotamia, Scarecrow Press  - Early worship of Ishtar, Early / Prehistoric Nineveh
  • Durant, Will (1954), Our oriental heritage, Simon & Schuster  – Early / Prehistoric Nineveh
  • Wilkinson, Eleanor Barbanes, and Stephen Lumsden, "Pottery from the University of California, Berkeley Excavations in the Area of the Maški Gate (MG22), Nineveh, 1989-1990", Archaeopress. 2022. ISBN 9781803272153.
  • Mark, Joshua J. (2018). „Nebuchadnezzar II”. World History Encyclopedia. Arhivirano iz originala 27. 5. 2021. g. Pristupljeno 17. 12. 2019. 
  • Saggs, Henry W. F. (1998). „Nebuchadnezzar II”. Encyclopaedia Britannica. Arhivirano iz originala 18. 1. 2020. g. Pristupljeno 27. 2. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Viseći vrtovi iz Vavilona na Vikimedijinoj ostavi.
32° 32′ 08″ S; 44° 25′ 39″ I / 32.5355° S; 44.4275° I / 32.5355; 44.4275
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Висећи_вртови_из_Вавилона&oldid=27549481”