Висибаба

Visibaba
Status ugroženosti
	; Skoro ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Monocotyledones
Red:	Asparagales
Porodica:	Amaryllidaceae
Potporodica:	Amaryllidoideae
Rod:	Galanthus
Vrsta:	G. nivalis
Binomno ime
	Galanthus nivalis; L.
Sinonimi
	Chianthemum nivale (L.) Kuntze; Galanthus alexandri Porcius; Galanthus imperati Bertol.; Galanthus melvillei Voss; Galanthus montanus Schur; Galanthus scharlokii (Casp.) Baker; Galanthus umbricus Dammann;

Visibaba (lat. Galanthus nivalis) je najranija efemeroida, višegodišnja biljka koja raste iz lukovice. Spada u porodicu Amaryllidaceae i označava početak proleća svojim cvetanjem.^[2]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Naziv roda Galanthus potiče od dve grčke reči: gala, što znači mleko i anthos, što znači cvet. Ime roda je prvi uveo Karl fon Line 1735. godine. Vrstu Galanthus nivalis prvi put opisuje u svom delu Species Plantarum koje je objavljeno 1753.godine. Drugo ime ili epitet nivalis označava rano rađanje tj. cvetanje biljke. ili boju snega tj. belu vrstu.^[3]

Opis biljke[uredi | uredi izvor]

Koren je po tipu žiličast.^[4]

Stablo je zeljasto, uspravno. Podzemno stablo je lukovica duga oko 1,6 cm i do 1,5 cm široka. Ređi su primerci gde se dva stabla sa cvetovima razvijaju iz jedne lukovice.^[4]

Listovi su nepotpuni (sedeći) i u vreme cvetanja su 8-9 cm dugi i 0,4-0,7 cm široki.^[4] Iz svake lukovice se razvija dva linearna široka sivo-zelena lista.^[5]

Cvetovi pojedinačni, beli, klinasti i slabo mirišu. Plodnik do 10 mm dug, u svakoj od tri pregrade sadrži više semenih zametaka.^[4]

Plod je mesnata čaura, žutozelene boje, otvara se sa tri šava. Sadrži nekoliko semena svetle boje, duga 3-4 mm.^[4] Vrsta Galanthus nivalis poseduje mala belkasta semena koja na sebi imaju male mesnate strukture koje sadrže neke hemijske i organske materije koje privlače mrave. Jajnik sazreva pretežno u troćelijsku kapsulu.^[6]

Stanište[uredi | uredi izvor]

Živi u listopadnim, mešovitim i četinarskim šumama, od poplavnih nizijskih šuma do subalpskog regiona. U Alpima se može naći i do 2200 m nadmorske visine. Raste u manje-više vlažnim šumama. Zemljište koje joj odgovara je rastresito i bogato hranljivim supstancama, umereno kiselo, humusno, sa ilovačom.^[4]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Raste u Evropi, počevši od Pirineja, preko Karpata sve do Male Azije. S obzirom da je vrlo omiljena kao ukrasna biljka i često se gaji, njena autohtonost u nekim evropskim zemljama je diskutabilna. Raste u svim bivšim republikama SFR Jugoslavije. ^[4] Ova biljka se smatra britanskim divljim cvetom i da odatle vodi poreklo, međutim u novije vreme se misli da je dovedena mnogo ranije i to početkom 16.veka.^[2]