Vitepsk

Koordinate: 55° 11′ 00″ S; 30° 10′ 00″ I / 55.183333° S; 30.166667° I / 55.183333; 30.166667
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vitepsk
blr. Віцебск, rus. Витебск
Centar Vitepska
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Belorusija
OblastVitepsk
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2020.Pad 364 800
 — gustina2.959 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate55° 11′ 00″ S; 30° 10′ 00″ I / 55.183333° S; 30.166667° I / 55.183333; 30.166667
Vremenska zonaUTC+3
Aps. visina90-346 m
Površina134,6 km² km2
Vitepsk na karti Belorusije
Vitepsk
Vitepsk
Vitepsk na karti Belorusije
Veb-sajt
www.vitebsk.gov.by

Vitepsk ili Vicepsk (blr. Віцебск, rus. Витебск) glavni je grad istoimene oblasti na severoistoku Belorusije. Nalazi se na reci Zapadna Dvina i njenim pritokama Viteba i Lučosa. Prema podacima od 1. januara 2020. godine grad ima 364 800 stanovnika[1].

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Za osnovanje grada Vitepska vezane su brojne legende, a prema najpoznatijom - osnovala ga je knjeginja Olga Kijevska 947[2].[3] Vitepsk se prvi put pominje u „Nedeljnom letopisu” 1201. godine[3], gde se navodi da je vladar Jaroslav Vladimirovič Mudri predao dva grada: Vosjač i Vidbesk knezu Brjačislavu Izjaslaviču[4]. Od XII veka Vitebsk je bio prestonica Polocke kneževine[5].

Od 1320. godine, smrću poslednjeg kneza Jaroslava Vasiljkoviča, Vitepsk je ušao u sastav Velike kneževine Litvanije.[3] Godine 1508. je formirano Vitepsko vojvodstvo. Status grada ima od 1597. Tokom Severnog rata, po naređenju Petra Velikog grad Vitepsk je spaljen[6].

Nakon prve podele Unije Poljske i Litvanije, Vitepsko vojvodstvo je pripojeno Ruskoj imperiji 1772. godine.[3] Poznato je da je u Vitepsku Napoleon prekinuo rat 1812. godine rečima: „Ovde ću se zaustaviti! Ovde moram da osmotrim, odmorim armiju i organizujem Poljsku. Kampanja 1812. je završena, kampanja 1813. će uraditi ostalo!”[7]

Prvog dana januara 1919. na Prvom kongresu Komunističke partije Belorusije Vitepsk je ušao u sastav Beloruske SSR.

Izgled početkom 20. veka
Panorama Vitepska, početak 20. veka
  • Unijatska crkva i hram Sv. Antonija. J. Peška
    Unijatska crkva i hram Sv. Antonija. J. Peška
  • Vitepska gradska skupština. Akvarel. J. Peška
    Vitepska gradska skupština. Akvarel. J. Peška
  • Most preko Vitbe. J. Peška
    Most preko Vitbe. J. Peška
  • Crtež Vitepska
    Crtež Vitepska
  • Trojicki Markov manastir, kraj XIX veka
    Trojicki Markov manastir, kraj XIX veka
  • Čestitka sa početka HH veka.
    Čestitka sa početka HH veka.

Grad je 1920-ih imao oko 100.000 stanovnika, od čega 45% Jevreja, 30% Belorusa i 20% Rusa. Nacisti su u Vitepsku od jula do oktobra 1941. streljali i između 6.800 i 15.000 Jevreja, a grad je bio potpuno uništen. Crvena armija je oslobodila Vitepsk 26. juna 1944. Od 170.000 ljudi preratne populacije u Vitepsku je preživelo samo 118 ljudi[8].

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Prema proceni, u gradu je 2016. živelo 368.574 stanovnika, a 2020. - 364.800 stanovnika[9].

Kretanje broja stanovnika
1979. 1989. 1999. 2009. 2012. 2015. 2016. 2020.
296.605[10] 350.004[10] 350.004[10] 347.928[10] 359.544 374.600 368.574[10] 364.800[10]

Religija[uredi | uredi izvor]

U Vitepsku je registrovano 86 verskih zajednica od ukupno 16 konfesija, od koji su:

  • 49 zajednica Beloruskog egzarhata Ruske pravoslavne crkve;
  • 6 zajednica Rimokatolične crkve;
  • 2 zajednice Beloruske grko-katoličke (unijatske) crkve;
  • 2 zajednice staroveraca;
  • kao i zajednice drugih manje rasprostranjenih konfesija[11].

Klimat[uredi | uredi izvor]

Vitepsk leži na rekama Vitba i Lučosa. Klima je umerenokontinentalna, sa uticajem morskih vazdušnih masa, prenošenih ciklonima sa Atlantskog okeana. Meteorološka praćenja u ovom gradu se vrše od 1810. godine. Srednja temperatura u januaru je −8 °C, jula +17 °C, dok srednja godišnja temperatura iznosi +5,3 °C. Zima nastupa sredinom novembra, sa jakim mrazevima. Umereno toplo i vlažno mesto nastupa krajem maja[12].

Pogled na Zapadnu Dvinu sa Kirovskog mosta
Reka Vitba ispod Puškinskog mosta
Veče nad Zapadnom Dvinom

Uzvišenja[uredi | uredi izvor]

Vitepsk se nalazi na nekoliko uzvišenja. Najpoznatija su:

  • Duhovska gora;
  • Zamkova gora;
  • Kstovska gora;
  • Ostro-Spaska gora;
  • Ploska gora;
  • Uspenska gora;
  • Jurjeva gorka[13].

Administrativno-teritorijalna podela[uredi | uredi izvor]

Vitepsk je administrativno podeljen na tri rejona: Železnodorožni, Oktobarski i Prvomajski[14].

Administrativna podela Vitepska Pešačka zona u centru grada Sovjetski razvoj Zeleznodorožnog rejona Nobogradnja Prvomajskog rejona

Industrijski potencija[uredi | uredi izvor]

Industrijski potencijal Vitepska obuhvata više od 300 preduzeća u mašinogradnji, metaloprerađivačkoj, lakoj i prehrambenoj industriji, proizvodnji električnih uređaja, građevinskom materijalu i obradi drveta. Van granica države poznata je produkcija preduzeća: Vitjaz, Belvest, Vitba, Marko[15].

U 2009. godini, gradska preduzeća su proizvela industrijske proizvode po stvarnim prodajnim cenama (uzimajući u obzir sirovine koje je isporučio kupac) u iznosu od 2,966 triliona rubalja. Prema inspekciji Ministarstva za poreze i dažbine Republike Belorusije u Vitepskoj oblasti, pet najvećih poreskih obveznika u Vitepsku u periodu januar-avgust 2018. godine bili: RUP Vitebskenergo, UP Vitebskoblgaz, SOOO Belvest, OAO Vitebsk destilerija Pridvinje, Vitepska filijala RUP Beltelekom[16].

Transport[uredi | uredi izvor]

U gradu postoji tramvajni, trolejbuski i autobuski prevoz. Prvi i jedini beloruski tramvajski sistem do 1929. godine je bio upravo vitepski, a počeo je sa radom 1898. godine[17].

Vitepski trolejbus Vitepska stanica Vitepski tramvaj

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Prema popisu od jula 2021. godine u Vitepsku radi 49 srednjih škola i gimnazija, kao i 13 ustanova profesionalno-tehničkog i srednjeg specijalnog obrazovanja. U gradu postoji i đački internat, kadetska škola, duhovni seminar, škola olimpijske rezerve[18].

Kultura[uredi | uredi izvor]

Vitepsk je do 2010. godine imao status „kulturne prestonice Belorusije“. U Vitepsku i njegovim najbližim predgrađima, selima Ruba i Verhovje, postoje 22 biblioteke. U gradu postoje tri glavna pozorišta: Nacionalno akademsko dramsko pozorište „Jakub Kolas”, Belorusko pozorište lutaka „Ljaljka” i omladinsko pozorište „Točak”, kao i 2 bioskopa[19].

  • Nacionalno akademsko dramsko pozorište „Jakub Kolas”
    Nacionalno akademsko dramsko pozorište „Jakub Kolas”
  • Filharmonija
    Filharmonija
  • Dvorac stvaralaštva dece i mladih
    Dvorac stvaralaštva dece i mladih
  • Umetnička škola
    Umetnička škola

Vitepsk je znamenit kao rodno mesto slikara Marka Šagala, čiji zavičajni muzej je jedan od najpoznatijih u Vitepsku.[3]

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

U centru Vitepska, delimično je opstao istorijski formiran kompleks zgrada, omeđen ulicama Lenjina, J. Kupale, Suvorova, Politehničke i L. Tolstoja. U okviru ovog prostora uočava se kontinuitet planske mreže ulica kasnog 18. do prve polovine 19. veka, koja je nasledila odlike starijeg vremena.

Stambena zgrada, kraj XIX i početak XX veka Raskrsnica ulica Suvorova i Krilova Vitepski izvršni odbor Stari grad Centralni deo grada noću
Vitepska gradska skupština Letnji amfiteatar Muzej Marka Šagala Nacionalno akademsko dramsko pozorište „Jakub Kolas”

Hramovi Vitepska[uredi | uredi izvor]
Saborni hram Svete Varvare Trojicki Markov manastir Uspenski sabor Pokrovski sabor Uspenska crkva

Trgovi[uredi | uredi izvor]

Vitepsk ima 10 trgova[20]:

  • Trg Pobede, najveći u Vitepsku i Belorusiji;
  • Trg Slobode;
  • Trg Lenjina;
  • Trg gradske skupštine;
  • Uspenski trg;
  • Zamkovi trg;
  • Pristanični trg;
  • Troleterski trg;
  • Smolenski trg;
  • Trg hiljadu godina Vitepska.

Gradovi pobratimi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Vitebskaя oblastь v cifrah, 2020”. Nacionalьnый statističeskiй komitet Respubliki Belarusь. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  2. ^ K istoričeskoй geografii. Vostočnoй Evropы IX v. 2. Karta skandinavskih kompleksov i artefaktov, 2015
  3. ^ a b v g d Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 64. ISBN 86-331-2112-3. 
  4. ^ PSRL, t. VII, str. 328
  5. ^ Vitebsk Bolьšaя эnciklopediя.
  6. ^ Vitebsk Nastolьnый эnciklopedičeskiй slovarь
  7. ^ Count Philip de Segur, History of the expedition to Russia undertaken by the emperor Napoleon in the year 1812, 4.8
  8. ^ „Pogibšie na territorii Vitebskoй oblasti za vremя Velikoй Otečestvennoй voйnы”. Muzeй Geroя Sovetskogo Soюza M.F. Šmыrёva. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  9. ^ „Čislennostь naseleniя na 1 яnvarя 2020 g. po Respublike Belarusь v razreze oblasteй, raйonov, gorodov, poselkov gorodskogo tipa” (PDF). Belstat. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  10. ^ a b v g d đ „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Pristupljeno 17. 02. 2013. 
  11. ^ „Religiя”. Vitebsk. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  12. ^ „Klimat Vitebska”. Meteo Blu. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  13. ^ „Geografiя i klimat v Vitebske”. Vipgeo. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  14. ^ „Administracii raйonov”. Vitebsk. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  15. ^ „Эkonomika v Vitebske”. Gorod Vitebsk. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  16. ^ „Promыšlennый potencial i innovacionnaя aktivnostь predpriяtiй Respubliki Belarusь (regionalьnый aspekt)”. Belisa. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  17. ^ „Transport i svяzь”. Vitebsk region. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  18. ^ „SISTEMA OBRAZOVANIЯ GORODA VITEBSKA”. Vitebsk. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  19. ^ „Vitebsk lišilsя statusa «kulьturnaя stolica Belarusi»”. Interfaks. Arhivirano iz originala 09. 03. 2017. g. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  20. ^ „Ploщadi Vitebska”. Tourister. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  21. ^ „Goroda-pobratimы” (na jeziku: ruski). Vitebskiй gorispolkom. Arhivirano iz originala 12. 07. 2016. g. Pristupljeno 07. 07. 2016. 
  22. ^ „MEĐUNARODNA SARADNjA”. Grad Niš. Pristupljeno 16. 12. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vitepsk na Vikimedijinoj ostavi.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Solženicыn A. I. Dvesti let vmeste (1795—1995). Č.1/Red. N. D. Solženicыna. — M. : Russkiй putь, 2001. — 511s. — (Issledovaniя noveйšeй russkoй istorii/Pod obщ.red. A. I. Solženicыna; 7). — Bibliogr.v podstr.primeč. — ISBN 5-85887-110-0
  • Podlipskiй A., Rogač V. — Doski, bereguщie pamяtь. — Vitebsk: «Vіcebskaя ablasnaя drukarnя», 2006.
  • Izobrazitelьnoe iskusstvo Vitebska 1918—1923 gg. v mestnoй periodičeskoй pečati : bibliogr. ukaz. i tekstы publ. / sost. V. A. Šišanov. — Minsk: Medisont, 2010. — 264 s.
  • Volkonskiй S. G. Zapiski. — Irkutsk: Vostočno-Sibirskoe knižnoe izdatelьstvo, 1991.
  • David Simanovič. Podorožnaя Aleksandra Puškina. — Minsk: Mastackaя Lіtaratura, 1977.
  • Šišanov V. A. Vitebskiй muzeй sovremennogo iskusstva: istoriя sozdaniя i kollekcii. 1918—1941. — Minsk: Medisont, 2007. — 144 s.
  • Šišanov V. 974, 947 ili 914? // Vitebskiй prospekt. 2005. № 45. 10 noяb. S.3.
  • Lюbeznый mne gorod Vitebsk… Memuarы i dokumentы. Konec XVIII — načalo XIX v. / Vstup. st., nauč., komment., sost., publ. V. A. Šišanova. Mn.: Asobnы Dah, 2005. 40 s.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Витепск&oldid=27490437”