Vladan Radovanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vladan Radovanović
Lični podaci
Datum rođenja(1932-09-05)5. septembar 1932.
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti15. maj 2023.(2023-05-15) (90 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija

Vladan Radovanović (Beograd, 5. septembar 1932 — Beograd, 15. maj 2023) bio je srpski višemedijski umetnik.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Diplomirao kompoziciju na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi profesora Milenka Živkovića. Od 1957. do 1971. radi u muzičkoj školi „Stanković“ kao progesor teorijskih predmeta. Sa još troje umetnika 1958. osniva grupu Mediala, a 1969. je napušta. Jedan od urednika avangardnog časopisa „Rok“. Učestvovao je u osnivanju Elektronskog studija Radio-Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Inicirao je nastanak neformalne grupe „Yummbel“ 1982. Godinu dana kasnije predlaže projekt „SINTUM“ i osniva grupu pod istim imenom. S muzikom za traku počinje da eksperimentiše 1961, s elektronskom 1966. i s kompjuterskom 1976. Radio je u eksperimentalnim studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987).

Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u umetnosti pedesetih godina u svetu, istraživao je u sličnim smerovima i različitim medijima (vokovizuel i projekti 1954, polimedij i taktilna umetnost 1957...). Centralno mesto u njegovoj umetnosti zauzima sintezijska umetnost i u okviru nje vokovizuel. Naporedo sa stvaranjem u umetnosti, piše i teorijske tekstove o muzici i novim tendencijama u umetnosti. Preko 200 studija, kritika, intervjua o muzici i drugim umetnostima objavljeno je (Delo, Flash Art, Gradina, Interface, Kultura, Problemi, Razgledi, Treći program, Vidici, Zvuk...) ili emitovano. Održao je dvanaest samostalnih izložbi i performansa (Beograd, Niš, Novi Sad, Zagreb, Amsterdam, Gent...), a učestvovao je i na brojnim kolektivnim izložbama vizuelne umetnosti, poezije i mejl-arta u zemlji i inostranstvu. Vokovizuelni radovi su mu uvršteni u svetske antologije, kataloge, ploče i kasete. Kompozicije su mu izvođene na BEMUS-u, Muzičkom bijenalu u Zagrebu, u Zapadnoj Evropi, SAD i tri puta su predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976. i 1988) na festivalima Društva za savremenu muziku (SIMC).

Objavljena dela[uredi | uredi izvor]

Objavio je osam publikacija i jednu mapu (među njima su: „Pustolina“, 1968, „Noćnik“, 1972, „Vokovizuel“, 1987; „Story of 'o'“, „Mena“, 1995, „Vladan – sintezijska umetnost“, 2005), sedam partitura („Evolucija“, 1971, „Sonora“, 1974, „Malo večno jezero“, 1984, „Varijacije za TV“, 1985, „Sazvežđa“, 1997), dve autorske ploče („Glas iz zvučnika“, 1975, „Vladan Radovanović“, 1978), dve kasete („Becoming Distinct/Indistinct“, Antwerpen, 1977, „The Eternal Lake“, 1985), dva autorska kompakt-diska („Cosmic Music“, 1995, „Muzika sfera, 2005).

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Dobio je deset domaćih i međunarodnih nagrada:

za muziku (među kojima tri prve nagrade na festivalima Jugoslovenska muzika na radiju 1969, 1972, i 1975, „Oktobarska“ 1971, druga nagrada u Buržu za elektroakustičku muziku 1979, Petar Konjović za najbolje vokalno-instrumentalno delo 1982, nagrada Gianfranco Zafrani na Prix Italia 1984, prva nagrada na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu 1998),

dve za literaturu (među njima Nolitovu 1968) i

dve za vizuelne umetnosti (nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992. i prva nagrada za video na One Minute World Festival u Sao Paolu 1997).

Izložbe sa grupom Mediala[uredi | uredi izvor]

  • 1958. Prva izložba Mediale pod nazivom „Medialna istraživanja”, Omladinska galerija, Obilićev venac, Beograd, 31. jun – 9. juli

Izlažu: Olja Ivanjicki, Leonid Šejka, Miro Glavurtić i Vladan Radovanović.

Izlažu: Olja Ivanjicki, Siniša Vuković, Mišel Kontić, Vladan Radovanović, Miro Glavurtić, Uroš Tošković, Vladimir Veličković, Milić Stanković, Svetozar Samurović, Leonid Šejka, Kosta Bradić, Milovan Vidak, Dado Đurić, Ljuba Popović i Predrag Ristić.

Izlažu: Milovan Vidak, Siniša Vuković, Olja Ivanjicki, Svetozar Samurović, Kosta Bradić, Dado Đurić, Miro Glavurtić, Milić od Mačve, Vladan Radovanović i posthumno dela Leonida Šejke.

  • 2004. Izložba „Novi život Mediale u Kotoru”, Kotor, u galeriji „Kod Homena”, 8. avgust - 1. septembar

Izlažu: Olje Ivanjicki, Miro Glavurtić, Leonid Šejka, Vladan Radovanović, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, Kosta Bradić, Milić od Mačve, Uroš Tošković, Siniša Vuković.

  • 2005. Izložba „Medijala“, galerija NIS „Jugopetrol, Beograd, 11. aprila - 1. maj

Izlažu: Olje Ivanjicki, Leonid Šejka, Milić od Mačve, Uroš Tošković, Vladimir Veličković, Ljuba Popović, Kosta Bradića, Vladan Radovanović, Siniša Vuković, Miro Glavurtić, Svetozar Samurovića, Milovan Vidak, Dado Đurić

Članstvo[uredi | uredi izvor]

Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, grupa za višemedijsku umetnost. Godine 2005. postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владан_Радовановић&oldid=27290874”