Vladan Radoman

Iz projekta Википедија

Vladan Radoman je srpsko-francuski lekar i književnik i jedan od osnivača međunarodnih organizacija Lekari bez granica i Lekari sveta. Rođen je 1936. godine u Novom Sadu, a srednju školu i fakultet je završio u Beogradu. Danas živi i radi u Nici.

Kao lekar (hirurg) radio je širom sveta u okviru međunarodnih humanitarnih misija. Dobitnik je odlikovanja Oficir Legije časti i nosilac nacionalnog ordena za zasluge, kao i nagrade Francuske akademije. Odlikovan je i visokim priznanjem Perua, a takođe je jedan od počasnih članova Udruženja književnika Srbije.^[1] Objavio je više romana u Francuskoj: „Greška“ (1975), „Zemlja u izgnastvu“ (1982), „Jaruga“ (1984), „Obespravljeni“ (1986), „Beogradske devojke me nikad nisu volele“ (1991), „Harmonikašev osmeh“ (1993), „Ledeni svitac“ (1995), „Plavo mistral“, „Siroče od mora“, „Ulica Bonaparta“ (2000), „Ima li seksualnog života posle smrti“ (2003), „Predajem se“ (2003), „Trojno pravilo“ (2005).^[2]

Neka od dela su prevedena i na srpski jezik, a prema romanu „Ledeni svitac“ u pozorištu Madlenijanum je 2005. godine izvedena istoimena predstava u režiji Tanje Mandić Rigonat.^[3]