Vlade Divac

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
„Divac“ preusmerava ovde. Za ostale upotrebe pogledajte Divac (višeznačna odrednica).
Vlade Divac

Vlade Divac cropped.jpg

Lične informacije
Puno ime Vlade Divac
Datum rođenja 3. februar 1968.
Mesto rođenja Prijepolje (SFRJ)
Državljanstvo Zastava Srbije Srbija
Visina 2,16 m
Pozicija Centar
Draft 26. pik, 1989.
Los Anđeles Lejkersi
Pro karijera 1983—2005.
Juniorski klubovi
1980–1983 KK Elan Prijepolje
Seniorski klubovi
God. Klub
1983–1986
1986–1989
1989–1996
1996–1998
1999
1999–2004
2004–2005
Sloga Kraljevo
Partizan
Los Anđeles Lejkersi
Šarlot Hornetsi
Crvena zvezda
Sakramento Kingsi
Los Anđeles Lejkersi
Reprezentacija
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Flag of FR Yugoslavia.svg SFR Jugoslavija / SR Jugoslavija
Nagrade
Osvojene medalje
Košarka
Olimpijske igre
Srebro 1988. Seul SFR Jugoslavija
Srebro 1996. Atlanta SR Jugoslavija
Svetsko prvenstvo
Bronza 1986. Španija SFR Jugoslavija
Zlato 1990. Argentina SFR Jugoslavija
Zlato 1998. Grčka SR Jugoslavija
Zlato 2002. SAD SR Jugoslavija
Evropsko prvenstvo
Bronza 1987. Grčka SFR Jugoslavija
Zlato 1989. Jugoslavija SFR Jugoslavija
Zlato 1991. Italija SFR Jugoslavija
Zlato 1995. Grčka SR Jugoslavija
Bronza 1999. Francuska SR Jugoslavija
Univerzijada
Zlato 1987. Zagreb SFR Jugoslavija

Vlade Divac (3. februar 1968, Prijepolje, Srbija, Jugoslavija) je proslavljeni bivši jugoslovenski i srpski košarkaš. Od 2009. godine je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.

Divac je igrao na poziciji centra u Slogi, Partizanu, Lejkersima, Hornetsima, Crvenoj zvezdi (u Evroligi) i Kingsima. Bio je jedan od prvih Evropljana koji je zaigrao u NBA. Sa košarkaškom reprezentacijom Jugoslavije osvojio je dva svetska prvenstva, tri evropska prvenstva i dve srebrne medalje na Olimpijskim igrama. Za nacionalni tim Jugoslavije je odigrao 145 utakmica i postigao 1345 poena.

Iako aktivan igrač, Divac je bio na položaju predsednika Partizana u periodu od 2000. do 2004. Nakon završetka igračke karijere postao je skaut Los Anđeles Lejkersa i sportski direktor košarkaške sekcije Real Madrida. Godine 2008. ULEB ga je svrstao među 50 ljudi koji su najzaslužniji za razvoj košarke u Evropi.[1]

Divac se bavi i humanitarnim radom. Sa Žarkom Paspaljem, Aleksandrom Đorđevićem, Predragom Danilovićem, Zoranom Savićem, Dejanom Bodirogom i Željkom Rebračom osnovao je humanitarnu organizaciju Grupa 7. Divac je zbog svog humanitarnog rada postao ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija.

Karijera[uredi]

Jugoslavija[uredi]

Pre nego što se bavio košarkom Divac je trenirao fudbal i bio je golman u mesnom klubu. Međutim, fudbalsku karijeru je prekinuo je nakon što je na jednom treningu bio neodlučan da se baci u blato kako ne bi isprljao nove rukavice. Njegov tim je izgubio, a iznervirani trener mu je rekao da potraži neki drugi sport.[2]

Divac je trenirao košarku u rodnom Prijepolju u klubu KK Elan kod trenera Milovana Bogojevića. Njegova profesionalna karijera u Jugoslaviji počela je kada je zaigrao za Slogu iz Kraljeva i odmah skrenuo pažnju na sebe tako što je u utakmici sa Crvenom zvezdom postigao 27 poena.[3] U leto 1986. Divac je bio najveća zvezda prelazne sezone, nakon što je potpisao za Partizan za 14.000 nemačkih maraka.[3]

Debitovao je za reprezentaciju Jugoslavije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvu u Španiji 1986. godine. Prvu utakmicu za plave u seniorskoj reprezentaciji odigrao je u Den Helderu protiv Holandije, gde je postigao četiri prva poena.

Iste godine je, sa 18 godina, debitovao za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije na kvalifikacijama za Svetskom prvenstvu 1986. u Madridu, na poziv selektora Krešimira Ćosića. U debitantskoj utakmici za seniore protiv Holandije je postigao 4 poena. Nedelju dana kasnije u meču protiv Mađarske dao je 27 poena. Međutim, odličan debitantski učinak na Svetskom prvenstvu je u senku bacio događaj u polufinalu protiv Sovjetskog Saveza: jedan minut pre kraja utakmice, Jugoslavija je vodila sa ubedljivih 9 poena razlike, ali su Sovjeti sa tri šuta za tri poena izjednačili: jedan šut je bio nakon Divčeve izgubljene lopte na sredini terena nakon nepotrebnog driblinga. U produžetku su Sovjeti lako savladali šokirane Jugoslovene, koji su na kraju osvojili bronzanu medalju.

Sledeće godine Divac je bio deo tima koji je osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1987. u Grčkoj, zlatnu medalju na Letnjoj univerzijadi 1987. u Zagrebu i na kraju zlato na Svetskom juniorskom prvenstvu u Bormiju. Ovaj događaj je bio odskočna daska za mladu generaciju jugoslovenskih košarkaša, uz zvezde poput Aleksandra Đorđevića, Dina Rađe i Tonija Kukoča. Pre raspada Jugoslavije, ova generacija je donela Jugoslaviji srebro na Olimpijskim igrama 1988. u Seulu, zlato na Evropskom prvenstvu u košarci 1989. u Zagrebu, zlato na Svetskom prvenstvu u košarci 1990. u Buenos Ajresu i zlato na Evropskom prvenstvu 1991. u Rimu.

Partizan je 1987. godine uz Divca, Đorđevića, Paspalja, Obradovića, Grbovića, Savovića, Nakića, Pecarskog i, na mestu trenera, Duška Vujoševića, imao sjajan tim koji je osvojio prvenstvo Jugoslavije, ali nije uspeo da osvoji Kup evropskih šampiona, sledeće sezone, pošto je izgubio od Makabija u polufinalu fajnal-fora u Gentu. Jugoplastika je sa Kukočem, Rađom i Savićem bila jači tim sledeće tri godine i osvojila je tri prvenstva Jugoslavije i tri Kupa evropskih šampiona. Partizan i Divac su 1987. godine osvojili Prvenstvo Jugoslavije, a 1989. Kup Radivoja Koraća i Kup Jugoslavije.

Divac je imao neobičan stil za centra u ondašnje vreme; uprkos svojoj visini, posedovao je dobru pokretljivost, dobro je vodio loptu i imao je dobar šut sa distance. Ponekad je delovao kao plejmejker. Divac je takođe voleo da izvodi šaljive poteze na terenu: na Evropskom prvenstvu 1989, podigao je saigrača Zorana Radovića da bi on mogao da zakuca. U samo 4 profesionalne sezone u Evropi, Divac je uz Arvidasa Sabonisa postao jedan od najboljih evropskih centara.

NBA[uredi]

Divac je u NBA ligi proveo 16 godina kao član LA Lejkersa, Šarlota i Sakramenta i u tom periodu postigao je ukupno 13.398 poena[4]. Spada među šestoricu NBA košarkaša koji su postigli više od 13.000 poena, 9.000 skokova, 3.000 asistencija i 1.500 blokada[4].

Lejkersi[uredi]

Lejkersi su odabrali Divca na draftu 1989. kao 26. pika. Divac je uz Sabonisa, Dražena Petrovića, Šarunasa Marčuljonisa i Žarka Paspalja bio pripadnik talasa evropskih igrača koji su prokrčili put ostalim neameričkim igračima ka NBA. Lejkersi su prethodne sezone imali odličan tim predvođen Karimom Abdul-Džabarom (završio karijeru na kraju te sezone), najboljim asistentom u istoriji NBA Medžikom Džonsonom, Džejmsom Vortijem i Ej Si Grinom. Pod Džabarovim i Džonsonovim tutorstvom, Divac je popravio svoju igru i usvojio američki stil igre. Uprkos tome što nije znao engleski jezik, brzo je postao popularan među saigračima i publikom zbog svog šarma i duhovitosti. U sezoni 1989/90. Divac je odigrao 82 utakmice, deleći minutažu sa Majklom Tompsonom i postizao je prosečno 8,5 poena za 19,6 minuta po utakmici.[5] Divac je među Lejkersima bio najbolji u broju blokada i drugi po broju skokova. Njegovo zalaganje mu je donelo mesto u timu novajlija na Ol-star vikendu 1990. Divac je sa reprezentacijom Jugoslavije 1990. osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 1990. u Argentini. Nakon pobede u finalu nad Sovjetskim Savezom, Divac je uzeo hrvatsku zastavu od iseljenika u Argentini i bacio je na pod. U predvečerje raspada Jugoslavije, ovakav čin je u hrvatskoj javnosti okarakterisan kao izliv nacionalizma, mada je kasnije Divac izjavio da je to uradio jer su tada svi igrali pod jednom zastavom i da to nema nikakve veze sa nacionalizmom.[6]

U sledećoj sezoni Divac je postao startni centar Lejkersa, prednjačivši u skokovima i postigavši peto mesto u procentu šuta u NBA ligi. Mnogi su bili iznenađeni kada je Los Anđeles stigao u finale NBA lige 1991. godine, gde je poražen od Bulsa predvođenih Majklom Džordanom, a sa, zbog rata, okrnjenom reprezentacijom Jugoslavije je osvojio Evropsko prvenstvo u Rimu.

Divčeva operacija leđa ga je sprečila da igra u 44 utakmice sezone 1992/93, ali se odmah nakon potpunog oporavka vratio u prvi tim Lejkersa. U sezoni 1993/94, Divčevo ime se pojavljivalo na listama najboljih centara lige, a te godine bio je dvanaesti u NBA sa 40 „dabl-dabl“ učinaka. U toj sezoni imao je 24 skoka u jednoj utakmici, što je bilo najviše za Lejkerse od 1979. godine kada je Abdul-Džabar zabeležio 25 skokova. Divac je bio među prvih 40 u ligi po broju postignutih pogodaka, skokova, blokada, asistencija, procenta šuta i oduzimanju lopte.[7] Te sezone Divac je sa Đorđevićem, Danilovićem, Savićem učestvovao u humanitarnoj utakmici, kojom je trebalo da se prikupi novac za lečenje Slobodana Jankovića, koji je ostao invalid.

Sledeće sezone je imao 4,1 asistenciju i tako postao vodeći centar NBA lige u dodavanju lopti. Dve utakmice za redom u kojima je postigao 20 poena i 20 skokova su prve za Lejkerse od 1975. godine kad je takav uspeh zabeležio Abdul-Džabar.[7] U leto 1995. Divac je sa reprezentacijom SR Jugoslavije osvojio Evropsko prvenstvo u Atini, prvo zvanično takmičenje za SR Jugoslaviju od uvođenja sankcija 1992.

U sezoni 1995/96 Divac je takođe je bio među prvih 25 u ligi po blokadama i procentu šuta, ali je broj poena po utakmici opao. Na kraju sezone, Lejkersi su odlučili da pokušaju da naprave novi tim dovođenjem Šakila O'Nila iz Orlando Medžika. Klub je odlučio da napravi mesta za O'Nila u startnoj ekipi i da skupi novac za njegov ugovor, pa je poslao Divca u Hornetse u zamenu za super-talentovanog tinejdžera Kobija Brajanta. Divac je u prvi mah pomišljao da zbog ovoga prekine karijeru.[8]

Hornetsi[uredi]

Na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, Divac je sa reprezentacijom SR Jugoslavije osvojio srebrnu medalju, nakon poraza od Sjedinjenih Država u finalu.

Hornetsi su prethodne sezone zamenili igrače Alonsa Morninga i Larija Džonsona sa Majami Hitom, za igrače Glena Rajsa i Meta Gajgera, i u sezoni 1996/97 su uspeli da pobede u 54 utakmice (to je najviše u klupskoj istoriji). Divac se tada plasirao među vodeće igrače u NBA ligi, po broju skokova i blokada, a prevazišao je sve NBA centre u asistencijama. Zbog povrede propustio je Evropsko prvenstvo u košarci 1997. u Španiji, na kom je SR Jugoslavija odbranila titulu šampiona.

Divac je sa Metom Gajgerom u sezoni 1997/98 godine činio centarsku postavu i zajedno su doprineli kvalitetnoj igri Šarlota na poziciji centra. Ostvarili su zajedno skoro 22 poena i 15 skokova po utakmici.

Kingsi[uredi]

Štrajk profesionalnih NBA košarkaša je sprečio Divca da učestvuje na Svetskom prvenstvu u košarci 1998. u Atini, na kom je SR Jugoslavija osvojila zlatnu medalju ispred Rusije i reprezentacije SAD sastavljene od igrača iz amaterskih i evropskih liga. Kako se štrajk NBA igrača produžio, Divac je potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom, kako bi joj pomogao u Evroligi. Sa Divcem u timu, Crvena zvezda je u Pioniru savladala potonjeg prvaka Evrope, litvanski Žalgiris, a poražena je od Po Orteza u gostima. Ipak, kako se štrajk uskoro okončao, Divac je 22. januara 1999. potpisao ugovor sa Kingsima. Sakramento je te sezone zamenio zvezdu Miča Ričmonda za problematičnog Krisa Vebera, odabrao Džejsona Vilijamsa na draftu, a u ekipu je došao ranije odabrani Predrag Stojaković. Nova postava Kingsa je uspela da izvuče klub iz godina osrednjosti i da se domogne plej-ofa, gde ju je u četvrtfinalu zaustavila ekipa Jute sa 3:2 u seriji. Vlade Divac je tog leta predvodio reprezentaciju do bronzane medalje na Evropskom prvenstvu u košarci 1999. u Francuskoj.

Kingsi su sledeće sezone ponovili ovaj uspeh, a ovaj put su ih zaustavili potonji šampioni Lejkersi identičnim rezultatom. Divac je tog leta odlučio da se ne odazove pozivu da igra za reprezentaciju SR Jugoslavije na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju, koja je zauzela razočaravajuće 6. mesto,[a] navodeći kao razlog želju da uživo prati Evropsko prvenstvo u fudbalu 2000. u Belgiji i Holandiji.

Sledeće sezone Kingsi su razmenili beka Korlisa Vilijamsona za Daga Kristija i odabrali Hidajeta Turkouglua. Zbog svoje atraktivne igre, Kingsi su dobili nadimak „Najveći šou na terenu“. Ove sezone su napravili korak dalje u plej-ofu, izbacivši Sanse, ali su ih novi-stari šampioni Lejkersi ovaj put glatko dobili u polufinalu sa 4:0. Ova sezona je za Divca bila upamćena po tome što je učestovao na Ol-star vikendu 2001. i tako postao prvi Evropljanin kome je to uspelo, a da nije studirao u Americi (pre Divca na Ol-staru su učestvovali Nemac Detlef Šrempf i Holanđanin Rik Smits).

Odlučni da konačno budu bolji od Lejkersa i osvoje titulu, Kingsi su trampili Vilijamsa sa Grizlisima u zamenu za plejmejkera Majka Bibija. Divac je doveo do savršenstva tehniku iznuđivanja faula u napadu,[b] što je bilo presudno u borbi sa fizički jačim centrima, kao što je Šakil O'Nil. Te sezone su dominirali u ligaškom delu takmičenja, sa 61 pobedom i 21 porazom i osvojenim prvim mestom u Zapadnoj konferenciji i celoj ligi, ispred najvećih rivala Lejkersa i Maveriksa. U finalu Zapadne konferencije, finalu pre finala, Lejkersi su u vrlo neizvesnoj seriji savladali Sakramento 4:3, a u jednoj utakmici su slavili trojkom Roberta Orija, do koga se odbila lopta, pošto ju je Divac izbacio iz reketa. Ipak, Divac je prihvatio da pomogne reprezentaciji SR Jugoslavije i da učestvuje na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002, na kojem je SR Jugoslavija osvojila poslednju zlatnu medalju u svojoj istoriji. Divac je bio jedan od najzaslužnijih za pobedu SR Jugoslavije nad SAD, jer je uspešno zaustavio američke centre. Posle prvenstva se oprostio od reprezentacije.

Nakon osvajanja još jednog prvog mesta u svojoj diviziji Pacifik u sezoni 2002/2003, Kingsi su poraženi u polufinalu plej-ofa Zapadne konferencije od Maveriksa. U sezoni 2003/04 Minesota je izbacila Sakramento u plej-ofu.

Ponovo u Lejkersima[uredi]

Nakon isteka ugovora 2004. godine sa Sakramentom, Divac se vratio u Lejkerse. Lejkersi su nakon poraza od Detroita u finalu NBA lige, trampili ili otpustili većinu svojih igrača, uključujući Šakila O'Nila, a trebalo je da Divac popuni tu prazninu. Međutim, zbog povrede leđa propustio je veći deo sezone. Konačno je 14. jula 2005. objavio svoje povlačenje, nakon 16 godina u NBA.

Karijera van košarke[uredi]

Partizan[uredi]

Krajem 2000. nakon političkih promena u SR Jugoslaviji, Divac i njegov bivši saigrač Predrag Danilović su preuzeli upravu nad KK Partizan. Divac je postao predsednik kluba, a Danilović je bio potpredsednik. Kako je Divac još uvek igrao u NBA, zapravo je Danilović vodio klub.

Njih dvojica imali su nameru da ulože u klub iz koga su potekli. Međutim, otišli su 2004, ostavljajući za sobom mnoga pitanja. Za vreme upravljanja klubom više puta su spominjali teškoće u pronalaženju sponzora „jer je navodno nekim kompanijama sa ‘višeg mesta’ sugerisano da ne budu ‘sponzori šampiona’“. Javnosti je ostalo nepoznato koliko su novca uložili, a koliko izgubili. Na konferenciji za novinare izjavili su da je država nesposobna da uredi oblast sporta tako da omogući onima koji žele i mogu da investiraju čine to bez zebnje da „novac bacaju kroz prozor“.[10]

Lejkersi[uredi]

Nakon završetka karijere 2005. Divac je bio skaut Lejkersa u Evropi. Na tom mestu je ostao do 2006.

Real Madrid[uredi]

U junu 2006. preko svog prijatelja Predraga Mijatovića, Divac se povezao sa Ramonom Kalderonom, kao deo Kalderonove kandidature za mesto predsednika sportskog društva Real Madrid. Kada je Kalderon pobedio na izborima 2. jula 2006, Divac je postao sportski direktor košarkaške sekcije Real Madrida.

Međutim, Divčeva uloga u radu kluba je bila simbolična, a sam Divac je zagrebačkom nedeljniku Globusu izjavio: „U Madridu bukvalno ništa ne radim, već sam samo deo imidža kraljevskog kluba. Mesto sam prihvatio zbog prijatelja Peđe Mijatovića, koji je tamo direktor“.[6]

Vlada Republike Srbije[uredi]

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić je u oktobru 2008. izabrao Divca za savetnika u svom kabinetu za sport, dijasporu i humanitarna pitanja.[11] Divac i Dačić su saradnici od ranije, pošto je na Dačićev predlog, Divac izabran za predsednika KK Partizan posle petooktobarskih promena, upravo umesto Dačića.

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije[uredi]

Divac se krajem 2008. kandidovao za predsednika Olimpijskog komiteta Srbije. Iako po statutu Divac ne zadovoljava uslov od minimalno 10 godina rada u sportskim organizacijama, njegova kandidatura je usvojena na predlog njegovog protivkandidata i aktuelnog predsednika Ivana Ćurkovića.[12] Ćurković je povukao svoju kandidaturu na dan glasanja 24. februara 2009. i na taj način Divac je izabran za novog predsednika Olimpijskog komiteta Srbije.[13]

Ulaganja[uredi]

Vlade Divac sa srpskim ministrom zdravlja Tomicom Milosavljevićem, Aleksandrom Karađorđevićem i bivšim američkim ambasadorom u Srbiji Majklom Poltom i njegovom suprugom.

Divac je učestvovao u nekoliko poduhvata nevezanih za košarku i dok je igrao u NBA, a naročito nakon povlačenja. U Sakramentu poseduje restoran ali njegovi pokušaji ulaganja u Srbiji su propali iz različitih razloga.

  • Pokušaj kupovine proizvođača mineralne vode „Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca nije uspeo. Divčeva kompanija „Apurna“ je u zajedničkoj ponudi sa francuskim prehrambenim gigantom „Danoneom“ dala najbolju ponudu, ali je kupovinu obustavila Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije, pošto su „Danone“ i „Apurna“ navodno ponudili dodatni novac malim deoničarima.[14] Na ponovljenom konkursu Divac i „Danone“ su se povukli, a preduzeće je kupio FPP Balkan Limitid, privatizacioni fond sa Kajmanskih ostrva. Afera je izazvala velika trvenja u vladi Srbije, spekulacije oko korupcije, ostavke šefa Komisije za hartije od vrednosti i policijsku istragu.[15]
  • Slična, ali manje spektakularna „afera“ se desila 2005. kada je Divac pokušao da kupi „Večernje novosti“. Divac je napravio sporazum sa malim akcionarima da otkupi kompaniju registrovanjem nove kompanije sa zajedničkim kapitalom. Međutim, Vlada Srbije je intervenisala i zaustavila prodaju. Iako je Vrhovni sud Srbije presudio u Divčevu korist, on se ponovo povukao iz kupovine i, razočaran, odlučio da više ne ulaže u Srbiji.[16]
  • Kod kupovine preduzeća „Voda voda“ je takođe bilo problema, a proces je još u toku. Divac je oktobra 2007. registrovao 100% vlasništva nad preduzećem „Voda voda“, fabrikom za flaširanje mineralne vode, koja je prethodno bila vlasništvo Vojina Đorđevića. Ovu transakciju je takođe pratila kontroverza, pošto je Đorđević javno optužio Divca za prevaru, tvrdeći da je Divac prekršio dogovor koji su imali i osporavajući validnost ugovora koji je Divac predao Agenciji za privredne registre Republike Srbije. Divac tvrdi da je on zaista pozajmio novac Đorđevićevoj kompaniji „Si end si“, koja je bila u finansijskim problemima, a pošto Đorđević nije ispoštovao svoj deo ugovora, samo je iskoristio ugovor, koji je Đorđević potpisao, da preuzme kompaniju.[17][18]

Humanitarni rad[uredi]

Vlade Divac je jedan od osnivača Grupe 7, humanitarne organizacije koja pomaže deci na prostoru bivše Jugoslavije, koju je osnovao 1998. sa šest svojih saigrača iz reprezentacije (Paspalj, Savić, Đorđević, Danilović, Bodiroga i Rebrača). Sredinom 2007. Divac je osnovao Fondaciju "Ana i Vlade Divac", čiji je cilj pomaganje izbeglicama u Srbiji. Srbija ima oko 500.000 izbeglica iz ratova na teritoriji SFRJ i država je koja ima najveći problem sa izbeglicama u Evropi. Oko 7.800 ljudi još uvek živi u kolektivnim centrima u lošim uslovima, pa se organizacija posvetila kupovini napuštenih kuća, kako bi se konačno rešio problem smeštaja.[19] Jednu od najvećih donacija ovoj fondaciji dao je košarkaš Vladimir Radmanović, sa 100.000 dolara.

Vizija Fondacije “Ana i Vlade Divac” je Srbija kao društvo u kome gradjani preuzimaju odgovornost i shvataju moć zajedništva u rešavanju ličnih i društvenih problema na socijalnom, ekonomskom, obrazovnom i duhovnom planu.

Misija Fondacije “Ana i Vlade Divac” je da doprinese razvoju ravnopravnijeg, tolerantnijeg i solidarnijeg društva u Srbiji.

Fondacija je posvećena zbrinjavanju i ekonomskom osnaživanju izbeglih i raseljenih lica kao i unapređenju položaja dece i mladih kroz kreiranje uslova za njihovo zdravo odrastanje i razvoj. Fondacija teži da podstakne solidarnost i duh zajedništva u društvu kroz razvoj filantropije.[20]

Fondacija „Ana i Vlade Divac“ je pokrenula kampanju „Jedan u milion“ sa ciljem da motiviše pojedince i kompanije u Srbiji i dijaspori da pomognu rešavanje dugogodišnjih problema od najšireg društvenog značaja. Naša osnovna želja je da ukažemo na važnost i značaj filantropije i činjenicu da svako od nas ima mogućnost da se uključi i učestvuje u rešavanju problema. Osnovna ideja kampanje je da se iz godine u godinu, okupi milion ljudi i donira 1 EUR mesečno (12 EUR godišnje).

Od 21. do 13. septembra 2007. Divac je organizovao zvanični oproštaj od aktivne košarkaške karijere u rodnom Prijepolju i Beogradu, istovremeno promovišući svoju „Možeš i ti“ kampanju.

Pored svoje organizacije, Divac učestvuje i akcijama drugih osoba. Učestvovao je na oproštajnoj utakmici Siniše Mihajlovića 28. maja 2007. u Novom Sadu, gde je prihod sa utakmice išao štićenicima Doma za nezbrinutu decu u Sremskim Karlovcima i sportistima-invalidima iz Novog Sada. Divac je takođe član Svetske sportske humanitarne kuće slavnih, organizacije čiji su članovi osobe iz oblasti amaterskog i profesionalnog sporta koji su se istakli svojim humanitarnim radom.[21]

Nagrada „Dostojan prijatelj Balkana"[uredi]

Fondacija „Ana i Vlade Divac“ je ustanovila nagradu „Dostojan prijatelj Balkana“ za postignuća i napore zbližavanja različitih kultura i tolerantnosti prema drugima. Nagrade su dobili :

Popularnost[uredi]

Tokom vremena provedenih u Lejkersima, Divčevu popularnost i marketinški potencijal je primetila američka televizijska industrija. Divac se pojavljivao nekoliko puta u los-anđeleskim večernjim emisijama kao što su „Šou Arsenija Hala“ (engl. The Arsenio Hall Show) i „Veče sa Džejom Lenoom“ (engl. The Tonight Show with Jay Leno). Takođe se pojavio u američkim komedijama „Bračne vode“ (engl. Married... with Children) i „Trener“ (engl. Coach), kao i kratko emitovanom serijom „Dobri sportovi“ (engl. Good Sports) sa Farom Fosit u glavnoj ulozi. Na velikom platnu Divac se pojavio u filmovima sa košarkaškim temama: „Edi“ (engl. Eddie), „Svemirski basket“ (engl. Space Jam) i „Džuana Men“ (engl. Juwanna Mann). Divac se pojavio kao specijalni gost u seriji „Crni Gruja“ i filmu „Mi nismo anđeli 3“. Takođe se pojavio kao specijalni gost na Pesmi Evrovizije 2008. u Beogradu. Lopta koju je Divac bacio u publiku je bila znak za početak telefonskog glasanja.

Divac se zvanično oprostio od košarke serijom događaja od 21. do 23. septembra 2007. u Beogradu i Prijepolju. Svečanosti u Beogradu je prethodila humanitarna akcija Možeš i ti. Akciji su se pridružili i bivši saigrači Kris Veber, Glen Rajs, Predrag Stojaković, Skot Polard, Toni Kukoč kao i političari, umetnici i kraljevska porodica Karađorđevića. Spektakl u Beogradu je održan pred oko 10.000 ljudi ispred zgrade Narodne skuštine.[22] Sakramento Kingsi su 31. marta 2009. povukli iz upotrebe broj 21 koji je nosio Divac dok je igrao za taj klub.

Početkom 1990ih, beogradska grupa Deca loših muzičara je snimila pesmu Vlade Divac, posvećenu njegovom prelasku u Lejkerse. Grupa je konačno upoznala Vlada i otpevala pesmu na njegovoj oproštajnoj zabavi.[23] Godine 2005. pop-pank grupa Strejt Ota Džunior Haj je snimila pesmu „Vlah-Day Dee-Vatt“.

Dvorana u Vrnjačkoj Banji je dobila ime po Divcu.

Porodica[uredi]

Vlade sa suprugom Snežanom

Vlade Divac i njegova supruga Snežana imaju dva sina, Luku i Matiju, i usvojenu kćerku Petru. Petrini biološki roditelji su ubijeni na Kosovu 1999, a porodica Divac ju je iste godine usvojila.[24]

Glavni uspesi u karijeri[uredi]

Reprezentacija:

  • Srebrne medalje na Olimpijskim igrama 1988. i 1996.
  • Zlatne medalje na Svetskim prvenstvima 1990. i 2002.
  • Zlatne medalje na Evropskim prvenstvima 1989, 1991 i 1995. i bronzane na Evropskim prvenstvima 1987. i 1999.
  • Zlatna medalja na Evropskom prvenstvu za kadete u Rusiji i Bugarskoj 1985.
  • Zlatna medalja na Evropskom juniorskom privenstvu u Austriji, 1986.
  • Zlatna medalja na Svetskom juniorskom prvenstvu u Bormiju, Italija,1987,

Klubovi:

  • Prvak SFRJ 1987. sa Partizanom
  • Kup Jugoslavije 1989. sa Partizanom
  • Kup Radivoja Koraća 1989. sa Partizanom
  • Kup evropskih šampiona fajnal-for 1988. sa Partizanom

NBA:

  • Izabran za prvi tim NBA lige na Ol-star utakmici 2001.
  • Rangiran kao 2. u istoriji Kingsa po broju postignutih pogodaka (14,3 ppu), broju skokova (10,0 spu-ili 10. mesto u NBA), asistencija (4,3 apu) i blokada (1,2 bpu) u 1998-99
  • Rangiran kao 4. u istoriji Lejkersa sa 830 blokiranih šuteva.
  • Učestvovao sa Los Anđeles Lejkersima u finalu NBA 1991. godine protiv Čikago Bulsa i imao prosečnih 12,9 poena, 7,7 skokova i 2,4 asistencije po utakmici u ukupno 63 odigrane NBA plejof utakmice.
  • Izabran za prvi tim novajlija na Ol-star utakmici 1990. nakon prosečnih 8,5 poena i 6,2 skokova po utakmici postignutih u Lejkersima.
  • Pridružio se Karimu Abdul Džabaru i Hakimu Olajdžuvonu u Dvorani velikana NBA lige kao jedan od trojice igrača koji su jedini u NBA istoriji postigli više od 13000 pogodaka, 9000 skokova, 3000 asistencija i 1500 blokada.

Napomene[uredi]

  1. ^ SR Jugoslavija je u to vreme bila aktuelni prvak sveta.
  2. ^ Divac se često spominje kao najveći majstor iznuđivanja faulova (engl. flopping). Njegov saigrač iz Sakramento Kingsa, Peđa Stojaković, čak ga je nazvao „ocem iznuđivanja faulova“.[9]


Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Experts decide European Club Basketball's 50 greatest contributors“. Euroleague.net. 4. 2. 2008. Приступљено 4. 2. 2010..  ((en))
  2. ^ Božijom voljom postao sam košarkaš, интервју Влада Дивца за Огледало
  3. ^ а б Slobodan Georgijev (20. 09. 2007.). „Srbin broj jedan van Srbije“ (на Serbian). Vreme. 
  4. ^ a b RTS: Divac kandidat za Kuću slavnih (12.11.2011)
  5. ^ ((en))Nba.Com Vlade Divac Profile
  6. ^ a b „Divac: Kandidovaću se za predsednika Srbije“. Mtsmondo.com. 10. 6. 2010. Приступљено 10. 9. 2011.. 
  7. ^ a b ((en))Nba.Com Vlade Divac Bio
  8. ^ Jack McCallum (28. 10. 2002.). „{The Big Show}“. Vault.sportsillustrated.cnn.com Приступљено 10. 9. 2011.. 
  9. ^ In NBA, flop has become last refuge of defenders, Geoffrey C. Arnold, Newhouse News Service, 25. maj 2008.
  10. ^ Privatizacija sportskih klubova: Berza ili katanac, Slobodan Georgijev, Vreme br. 719, 14. oktobar 2004.
  11. ^ „Blic: Divac savetuje Dačića“. Blic.rs Приступљено 10. 9. 2011.. 
  12. ^ „Blic: Ćurković podržao Divčevu kandidaturu“. Blic.rs Приступљено 10. 9. 2011.. 
  13. ^ „OKS: Divac izabran za predsednika“. B92.net. 24. 2. 2009. Приступљено 10. 9. 2011.. 
  14. ^ Chris Mercer (03. 12. 2004.). „Knjaz Milos auction descends into chaos“. CEE-foodindustry.com Приступљено 25. 7. 2007.. 
  15. ^ Chris Mercer (08. 12. 2004.). „Danone pulls out of Serbian soft drink bidding race“. CEE-foodindustry.com Приступљено 25. 9. 2007.. 
  16. ^ Georgi Mitev-Shantek (6. 7. 2006.). „NBA ace Vlade Divac slam dunks the Serbian government“. Southeast European Times Приступљено 25. 9. 2007. 
  17. ^ „'You are insulting me while you have debts'“. Blic. 31. 10. 2007. Приступљено 5. 11. 2007. 
  18. ^ „Government to intervene in Voda Voda feud“. B92. 2. 11. 2007. Приступљено 5. 11. 2007. 
  19. ^ „Divac za 7.850 izbeglica“ (на Serbian). B92. 23. 09. 2007. Приступљено 25. 9. 2007. 
  20. ^ Ana i Vlade Divac, O nama, Misija i strateški plan
  21. ^ „Divac i zvanično u Kući slavnih“. B92.net. 25. 6. 2008. Приступљено 10. 9. 2011.. 
  22. ^ „Spektakularni oproštaj Divca“ (на Serbian). B92. 23. 9. 2007. Приступљено 25. 9. 2007. 
  23. ^ „Deca loših muzičara pevaju za Divca!“. Kurir. 22. 09. 2007. Приступљено 25. 9. 2007. 
  24. ^ Vlade Divac's Private War, by Rick Reilly, CNN/SI, published May 25, 1999, retrieved April 29, 2007

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :


Sjajni članak Članak Vlade Divac je primer među sjajnim člancima.
Pozivamo i Vas da napišete i predložite neki sjajan članak.