Vladimir Jakunjin
Vladimir Jakunjin | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 30. jun 1948. |
| Mesto rođenja | Melenki SSSR |
Vladimir Ivanovič Jakunjin (rus. Владимир Иванович Якунин; Melenki, 30. jun 1948) je ruski zvaničnik i bivši direktor državne firme Železnice Rusije (rus. Российские железные дороги). Takođe je (od 2012. do 2015) obavljao funkciju predsedavajućeg Izvršnog odbora Međunarodne železničke unije (UIC) sa sedištem u Parizu.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Jakunjin je 1972. godine diplomirao na Lenjingradskom mehaničkom institutu i specijalizovao se za proizvodnju letećih naprava. Od 1972. godine radio je na Državnom institutu za primenjenu hemiju. Od 1975. do 1977. godine služio je u vojsci. Od 1977. do 1982. godine radio je u Komitetu za međunarodne ekonomske odnose pri Ministarskom savetu Sovjetskog Saveza. Od 1985. do februara 1991. godine radio je kao predstavnik Sovjetskog Saveza pri UN. Od aprila 1991. godine je sa grupom prijatelja osnovao preduzeće za privlačenje stranih investicija u Sankt Peterburg. Od aprila 1997. godine je bio načelnik Severno-zapadne okružne inspekcije, Glavnog kontrolnog menadžmenta Predsednika Ruske Federacije.[1]
Od 7. oktobra 2000. godine je postao član kabineta Ministra saobraćaja Ruske Federacije, da bi 8. februara 2002. godine postao prvi Zamenik Ministra saobraćaja.[1]
Od 14. juna 2005. godine je direktor Železnica Rusije.
Vladimir Jakunjin ima reputaciju jednog od najodanijih članova kabineta predsednika Rusije - Vladimira Putina.[1]
On je aktivni državni savjetnik Ruske Federacije 1. klase.[2]
Oženjen je i ima dvoje dece.[1]
Odlikovanja[uredi | uredi izvor]
- 17. decembra 2005. godine - Orden Svetog Save prvog reda za ljubav prema srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.[3]
- U septembru 2013. godine Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je odlikovao Jakunjina zlatnom medaljom za zasluge, odnosno za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima: organizovanje humanitarne pomoći za Kosovo i Metohiju, u okviru čega su deca sa Kosova boravila mesec dana u Rusiji, organizovanje obilaska i izveštavanje sa Kosova za ruske novinare[4] .
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „2002, #15Personalities”. Mrussiamonitor.net. 2002. Arhivirano iz originala 13. 05. 2014. g. Pristupljeno 5. 9. 2013.
- ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 10.01.2003 goda №21 "O prisvoenii kvalifikacionnыh razrяdov federalьnыm gosudarstvennыm služaщim"” (na jeziku: ruski).
- ^ „Rossiйskie blagotvoriteli udostoenы vыsokoй nagradы Serbskoй Pravoslavnoй Cerkvi“ (21. decembar 2005)
- ^ Blic: „Nikolić odlikovao bivšeg francuskog špijuna koji je odavao potencijalne ciljeve NATO bombardovanja“ (5. septembar 2013.)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
