Vlado Černozemski

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Vlado Černozemski

Cernozemski ustaska uniforma.jpg
Vlado Černozemski u ustaškoj uniformi 1934. godine.

Datum rođenja: 19. oktobar 1897.
Mesto rođenja: Velingrad (Kneževina Bugarska)
Datum smrti: 9. oktobar 1934.
Mesto smrti: Marselj (Francuska)

Vlado Georgijev Černozemski (19. oktobar 1897, selo Kamenica kod Velingrada, Bugarska - 9. oktobar 1934, Marselj, Francuska), rođen kao Veličko Dimitrov Kerin, bio je bugarski[1][2] i makedonski [3] terorista, pripadnik VMRO-a. Černozemski je 9. oktobra 1934. ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra I i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua.

Biografija[uredi]

Černozemski je rođen u selu Kamenica (danas deo grada Velingrada). U VMRO je stupio 1922. Nakon ubistva Dima Hadžidimova, bugarskog narodnog poslanika iz redova Bugarske komunističke partije 1924, osuđen je na smrt 1928, ali je amnestiran 1932. Takođe je ubio člana VMRO-a 1930.

Krajem avgusta 1934. godine, na poziv Anta Pavelića, Černozemski vrši obuku ustaša za atentat na kralja Aleksandra u logoru Janka Pusta i Nađ Kanjiža. Nakon obuke izbrana su još trojica atentatora: Mijo Kralj, Ivan Rajić i Zvonimir Pospišil, koji su sa lažnim pasošima ušli u Francusku. Dana 9. oktobra 1934. u Marselju[4] Černozemski je ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra I i smrtno ranio ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. U gužvi koja je usledila, Černozemskog je mačem oborio francuski policajac, a zatim su ga pogođenog sa više metaka u telo na smrt pretukli okupljeni građani. Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro, ne izgovorivši ni jednu reč. Kod njega je pronađen čehoslovački pasoš na ime Petar Keleman, dva pištolja, mauzer C96 kalibra 7,62 mm i valter, dve bombe, busola i 1.700 franaka. Pasoš je izdao čehoslovački konzulat u Zagrebu. Černozemski je imao na desnoj ruci istetoviranu mrtvačku glavu i dve ukrštene kosti, a iznad četiri slova, ćirilicom, ВМРО.

Nakon Marseljskog atentata, mnogi Makedonci, Albanci i Hrvati su smatrali Černozemskog za heroja koji je ustao protiv tiranije.[5] Tajno je sahranjen na nepoznatom mestu.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

  1. Četvrta sednica (6. februar, posle podne) ((sr))
  2. Treći dan suđenja ((sr))
  3. Četvrti dan suđenja ((sr))
  4. Poslednji dan suđenja ((sr))
  5. Sudbine atentatora i saučesnika atentata u Marselju ((sr))