Vlažnost vazduha

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Higrometar

Vlažnost vazduha predstavlja količinu vodene pare u atmosferi i jedan od najvažnijih klimatskih elemenata. Od njene količine direktno zavisi pojava padavina. Vodena para u atmosferi efikasno apsorbuje dugotalasno zračenje Sunca. Vazduh koji sadrži najveću moguću količinu pare smatra se zasićenim, ako pak dođe do rashlađivanja istog, on će postati prezasićen i nastaće kondenzacija. Prelazak vodene pare u tečno stanje, pri određenoj temperaturi naziva se rosna tačka.

Merenje vlažnosti vazduha[uredi]

Za merenje vlažnosti vazduha u atmosferi koriste se posebni merni instrumenti — higrografi i higrometri. Napona vodene pare se izražava u milimetrima živinog stuba mm Hg, a vlažnost vazduha u procentima (%). Na kartama se izovaporama povezuju mesta sa istim naponom pare, a izohumidama mesta sa istom relativnom vlažnošću vazduha.

  • Apsolutna vlažnost vazduha (e) predstavlja težinu vodene pare u gramima koja je sadržana u 1 m³ vazduha. Menja se u zavisnosti od položaja kopna i mora. U osnovi raste od polarnih oblasti prema ekvatoru. Najveća vlažnost vazduha zabeležena je u Persijskom zalivu i delti Mekonga.
  • Relativna vlažnost vazduha (r) predstavlja odnos između apsolutne vlažnosti i maksimalne moguće (Е), koji bi on mogao imati na datoj temperaturi, do zasićenja. Relativna valažnost vazduha je veća zimi nego leti, na planinama leti raste sa visinom. Izražava se u procentima, veoma suva vazduh ima ispod 55%, suv je između 55-74%, umereno vlažan 75-90% i veoma vlažan je preko 90%.
  • Specifična vlažnost vazduha predstavlja sadržaj grama vodene pare u jednom kilogramu vlažnog vazduha.
  • Deficit zasićenosti vazduha (D) predstavlja razliku između maksimalne količine vodene pare (Е) koju vazduh može da primi pri određenoj temperaturi i one količine pare koja se u tom trenutku u njemu nalazi. U suštini to je manjak vodene pare do potpunog zasićenja. Izražava se u mm Hg.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

  • Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
  • Dukić, Dušan (2006): Klimatologija, Geografski fakultete, Beograd

Spoljašnje veze[uredi]