Vodozemci

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili nešto drugo, pogledajte članak Amfibija (višeznačna odrednica).
Vodozemci
Istorija grupe: karbon - danas
Вајтова гаталинка (Litoria caerulea)
Vajtova gatalinka (Litoria caerulea)
Sistematika
carstvo: Životinje
tip: Hordati
podtip: Kičmenjaci
klasa: Amphibia
L., 1758
grupe

Temnospondyli
Lepospondyli
Lissamphibia

Ekologija taksona

Vodozemci ili amfibije (lat. Amphibia) su prvi stanovnici kopna među kičmenjacima (kopneni kičmenjaci, Tetrapoda) i istovremeno njihovi evoluciono najniži predstavnici.

Opšte karakteristike[uredi]

Imaju promenljivu telesnu temperaturu. Imaju čulo vida, sluha, mirisa i ukusa.

Kao rezultat prilagođavanja na suvozemni način života najveće promene pretrpeli su njihov respiratorni i krvni sistem.

U razviću su ipak vezani za vodu – oplođenje je spoljašnje i jaja i larve se razvijaju u vodi. Većina vodozemaca ne vodi brigu o svom potomstvu mada ima i onih kod kojih je to veoma dobro razvijeno. Tako mužjak žabe primalje (Alytes abstetricans) oplođene jajne ćelije nosi prilepljene za zadnje noge sve dok se iz njih ne izlegu mladunci, dok mužjak južnoameričke žabe Rhinoderma darwini jaja smešta u rezonatorske kese. Slično njemu ženka američke žabe (Pipa dorsigera) na leđima ima komorice u koje smešta jaja sve do izleganja mladih.

Larve se od odraslih jedinki razlikuju po tome što:

  • dišu na škrge;
  • nemaju noge već plivaju pomoću pljosnatog, dugačkog repa.

Posle preobražaja (metamorfoza) larve postaju pravi kopneni kičmenjaci koji:

  • dišu plućima i preko vlažne kože;
  • imaju pentadaktilne (petoprste), parne ektremitete kojima se kreću po čvrstoj podlozi koračanjem ili skokovima.

Koža im je, za razliku od isključivih kopnenih kičmenjaka (amniota), pokrivena tankim rožnim slojem ili kutikulom bez dodatnih rožnih tvorevina. U njoj se nalaze, mnogobrojne sluzne žlezde čiji produkt, sluz, održava kožu uvek vlažnom i ljigavom što omogućava da se preko nje odvija kožno disanje.

Crevo se završava kloakom. Srce se sastoji iz dve pretkomore i jedne komore. Imaju mali i veliki krvotok. Kroz njihovo srce protiče mešovita krv. Razvili su se od šakoperki, grupe izumrlih riba. Najstariji poznati vodozemci su izumrli stegocefali.

Podela vodozemaca[uredi]

Svi današnji (recentni) vodozemci pripadaju potklasi Lissamphibia, koja se deli na tri reda:

1. red beznogi vodozemci (gimnofioni) ili Apoda (Gimnophiones) - najpoznatiji predstavnik je cecilija (tropski, crvoliki vodozemac); telo im je pokriveno koštanim pločicama po čemu se razlikuju od svih ostalih vodozemaca;

2. red repati vodozemci ili Urodela (Caudata) – imaju rep tokom čitavog života; predstavnici: daždevnjak, mrmoljak, čovečija ribica; čovečija ribica je neoteničan oblik (neotenija – pojava sticanja polne zrelosti na larvenom stupnju);

3. red bezrepi vodozemci (žabe) ili Anura (Batrachia, Salientia)– u odraslom stadijumu bez repa; razviće putem metamorfoze, larva punoglavac; predstavnici: zelena žaba, krastava žaba, gatalinka.

Literatura[uredi]

  • Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
  • Kalezić, M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
  • Kalezić, M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, treće izdanje, zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
  • Kalezić, M., Tomović, Lj:Hordata -skripta, četvrto izdanje, Biološki fakultet, Beograd, 2005.
  • Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

Spoljašnje veze[uredi]