Vodomar

Vodomar
Alcedo atthis
Status ugroženosti
Najmanje ugrožen  (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Coraciiformes
Porodica:	Alcedinidae
Potporodica:	Alcedininae
Rod:	Alcedo
Vrsta:	A. atthis
Binomno ime
Alcedo atthis (Linnaeus, 1758)
Podvrste
A. a. ispida A. a. atthis A. a. bengalensis A. a. taprobana A. a. floresiana A. a. hispidoides A. a. solomonensis
u vreme gnežđenja (selica)   u toku cele godine (stanarica)   u vreme zimovanja (selica)
Sinonimi
Gracula atthis Linnaeus, 1758

Vodomar (lat. Alcedo atthis) vrsta je ptice iz porodice vodomara (lat. Alcedinidae) i reda modrovrana (lat. Coraciiformes). Naseljava veliki deo Evroazije i krajnji sever Afrike.

Opis

Ženka uslikana u Mađarskoj

Vodomar, ima kratko, zbijeno telo, kratke noge, kratak rep i široka krila. Glava mu je velika i duga oko 4 cm, a vrat kratak, kljun je dug i šiljat. Boja perja mužjaka sa gornje strane tela, se zavisno od ugla pod kojim svetlo pada na njega, kreće od kobaltno do tirkizno plave, na sredini leđa nalazi se svetlucava azurno plava pruga. Perje oko baze kljuna i iza očiju je riđe boje, dok je kljun crn. Noge i stopala su svetlocrvene boje. Dužina tela je oko 16 cm, a težina se kreće između 34 i 46 grama. Raspon krila iznosi oko 25 cm.

Ženka izgleda skoro isto kao mužjak, jedina razlika je donja strana kljuna koja je kod ženke riđa, dok je kod mužjaka crna. Mladunci su slični odraslim jedinkama, ali je perje na gornjoj strani tela jednoličnije i zelenije, dok je na donjoj strani tela bleđe. Kljun je crn, kao i noge. Vodomar postepeno mitari između jula i novembra, pri čemu je potrebno 90–100 dana da glavna letna pera budu zamenjena i da izrastu nova. Jedinke koje kasno započnu mitarenje mogu da ga zaustave dok traje hladno zimsko vreme.

Vodomar leti brzo, pravo i obično nisko, malo iznad površine vode. U letu brzo pokreće krila.

Rasprostranjenost i stanište

Vodomar naseljava velike delove Evrope, Azije i severne Afrike, uglavnom južno od 60° severne geografske širine. Nema ga u gorskim područjima i u pustinjama, jer mu je tokom cele godine za život potrebna otvorena vodena površina. U zapadnoj i srednjoj Evropi vodomari su, uz retke izuzetke, stanarice. Prema istoku, udeo selica u ukupnoj populaciji se povećava.

Vodomar, živi uz bistre, spore ili stajaće potoke i reke, kao i uz jezera, u kojima lovi male ribe. Uz vodu mora imati dovoljno pogodnih mesta koje može koristiti kao osmatračnice, kao što su grane drveća i žbunja. Pored prirodnih vodenih površina kao što su reke, potoci i jezera, lovi i u raznim kanalima, ribnjacima i sličnim staništima koja je stvorio čovek. Zimi uglavnom naseljava obale mora, gde obično lovi oko ušća reka, oko luka i uz kamenitu obalu. Populacije u Tropima naseljavaju obale reka koje sporo teku i potoka obraslih mangrovima, kao i močvare.

Vodomar je važan deo ekosistema i dobar indikator zdravlja slatkovodnih staništa. Najveća gustina gnezdećih ptica postoji u staništima sa čistom vodom, u kojoj postoji optimalna vidljivost u vodi (pa je i najlakše loviti plen), kao i odgovarajući broj drveća i žbunova na obalama vodenih površina. Ovakva staništa imaju najbolji kvalitet vode, što prisustvo velikog broja jedinki vodomara potvrđuje. Mere koje se preduzimaju sa ciljem poboljšanja protoka vode u rekama i potocima, mogu da negativno utiču na stanište vodomara, naročito izgradnja betonskih obala, koja dovodi do smanjenja brojnosti ribe, vodozemaca i vodenih gmizavaca, ali i ptica koje žive uz njihove obale. Podnosi određeni stepen urbanizacije pod uslovom da voda u rekama ostane čista.

Stanarica je u oblastima gde je klima blaga tokom cele godine, dok je u oblastima u kojima zima traje dugo selica. Većina ptica zimuje u južnim delovima areala u kojima se leti gnezdi, ali deo zimuje u Africi i Jugoistočnoj Aziji. U toku seobe vodomar uglavnom leti noću, a neke sibirske populacije moraju da prelete najmanje 3.000 km od svojih letnjih do svojih zimskih staništa.

Razmnožavanje

Alcedo atthis

Vodomar u letu

Većina vodomara živi u trajnim parovima. Kad je godina povoljna, s puno moguće lovine, neki mužjaci žive s dve ženke koje istovremeno, no na razdaljini od nekoliko kilometara, imaju legla. Nakon valjenja mladunaca, mužjak hrani paralelno mladunce oba legla. Pri tome, moguća je i pojava više uzastopnih legla iste ženke.

Između februara i marta vodomari uz glasno dozivanje lete duž vode. Ako se sretne mogući partneri, sledi dugo zajedničko letenje tik iznad vode, pa kroz šumu do iznad drveća. Vrlo retko u tome učestvuje više od dve ptice. Nakon toga, mužjak zaposeda moguće mesto za leglo.

Udvaranje i parenje

U vreme udvaranja mužjak donosi male ribe koje uz naklanjanje pruža ženki. Ona ih prihvata uz glasanje i trepereći krilima. Ovo hranjenje u okviru udvaranja jača povezivanje para i služi proceni partnera. Ponekad, ptice samo sede na nekoj grani uz moguće mesto za leglo, i izmenično se oglašavaju.

U vreme kopanja hodnika i šupljine za leglo koja se nalazi na njegovom kraju, mužjak kao deo svadbenog rituala, donosi ribice ženki, a pri kraju pripreme prostora za leglo, dolazi do parenja. Pred parenje, mužjak zauzima imponirajući položaj tako, da sedi uspravno s priljubljenim perjem, a krila obesi prema napred. Tada uzleće iza ženke, koja svoju spremnost za parenje često pokazuje oglašavanjem i gotovo vodoravnim prileganjem na granu, i sleće na leđa svoje partnerke. Sad se mužjak hvata kljunom za perje na glavi ženke, i za nekoliko sekundi same kopulacije krilima održava ravnotežu. Nakon toga, najčešće sledi kupanje. Kopulacija se, sa uvodnim ritualnim hranjenjem ženke ili bez njega, može ponavljati više puta dnevno.

Gnezdo za leglo

U vreme gradnje duplje ptice se intenzivno kupaju

Na nekoj okomitoj ili lagano prema napred nagnutoj strmoj obali od gline ili čvrstog peska koja nije previše premrežena korenjem, počinju s kopanjem, po mogućnosti u gornjem delu obronka. Lagano uzlazni tunel s proširenjem na kraju dug je između 60 i 90 centimetara, a u preseku ovalan, visok oko osam centimetara. Komorica na kraju tunela ima u promeru oko 17 cm, a visoka je oko 12 cm. Za razliku od tvrde gline, u mekom pesku proširenje može biti dugo i do 100 cm. Komoricu ničim ne oblažu, no uskoro se u njoj nakupe neprobavljivi ostaci riba.

Par sedi na grani pred obronkom, dok mužjak iznenadno ne poleti i pred mestom koje procenjuje pogodnim ostane lebdeti kako bi kljunom udarao po podlozi. Nakon toga, vraća se na granu i čisti kljun od zemlje. Uskoro mu se pridružuje i ženka i zajedno kopaju tunel i šupljinu za leglo. Jedna ptica ostaje napolju na straži, dok je druga zauzeta kopanjem. Iskopan materijal nogama izbacuju van. Tek kad počne iskopavanje proširenog dela za leglo, ptica može iz tunela izaći glavom prema napred. Ako se kod kopanja ispreči kamen ili neki koren, ptice ili zavojem tunela zaobiđu prepreku, ili počnu kopanje na drugom mestu. Gradnja može trajati dve do tri nedelje. Završeno boravište na ulazu obeležavaju belim izmetom.

Jedan par ponekad započne više tunela ili čak iskopa i dovrši više takvih boravišta. Ptice ponekad nakon čišćenja, koriste stare, već korišćena boravišta, pri čemu nije važno da li ju je ranije iskopao taj, ili neki drugi par. Često se i odluče dovršiti ranijih godina započeto boravište. Većina parova do kraja marta ili početka aprila ima spremnu odgovarajuće boravište.

Polaganje i briga o jajima

Ženka polaže jaja pre podne, svakog dana po jedno. Jaja su bela, glatka i gotovo okrugla (dužina oko 2,2 cm, širina oko 1,9 cm). Prvih dana su malo ružičasta, a kasnije postaju porcelanski bela. Teška su oko 4,3 grama, od čega je 5% ljuska.

U Srednjoj Evropi ženka snese 6 - 8 jaja, retko više, a s ležanjem na jajima počinje, smenjujući se s mužjakom, tek kad snese i poslednje jaje. Ptica koja sedi na jajima, noću je to najčešće ženka, sedi u komorici glavom okrenuta prema ulaznom tunelu. Partner koji dolazi na svoju „smenu”, spolja doziva pticu iz gnezda, koja nakon dozivanja napušta leglo i izlazi. Ležanje na jajima traje 19 do 21 dan. Mladunci uglavnom svi izlaze iz jaja istog dana, a kad svi izađu iz jaja, ljuske obično ostaju u gnezdu. Ponekad roditelji iznose ljusku van, i ispred boravišta ih ispuštaju u vodu.

Od svih započetih legala, 30 do 40% propada. Veliki deo legala uništi podizanje nivoa vode uz koju su komorice građene, no i snažna kiša može izazvati urušavanje obale s leglima. Pored toga, snažne kiše zamute vodu, što jako otežava lov vodomara, pa mladunci uginu od gladi. Odrasle ptice mogu preživeti kraća razdoblja bez ulova.

Nespretno smeštena komorica može biti plen različitih grabljivaca, koji „pljačkaju” legla. I dva ili tri sata boravka ljudi kod ulaza u gnezdo može dovesti do gubitka legla, jer se roditelji ne usuđuju ući u duplju. Nekoliko dana nakon gubitka legla, ptice izlegu ponovo 6 do 7 jaja, i ponovo leže na njima.

Podizanje mladunaca

Po izlasku iz jaja, mladunci su goli i slepi. Roditelji ih prvo hrane insektima, a kasnije ribicama dugim 4 do 5 cm. Nakon 8 dana, izbijaju prve plavkaste patrljice na prsima, leđima i krilima mladunaca. U dobi od desetak dana, ptićima se otvaraju oči. Sad je jedan od roditelja s mladuncima još samo noću. Nakon dve nedelje, ptići imaju perje, ali su pera još u prozirnoj ovojnici. Teški su oko 55 do 60 grama. Nakon tri nedelje, perje, osim manjih područja na glavi, gubi ovu ovojnicu.

Krajem maja do sredine juna, u dobi od 23 do 28 dana, mladunci izleću iz legla. U početku im roditelji, najčešće mužjak, donose ribice i pri tome ih odvlače sve dalje od legla. Ubrzo počinju i sami loviti ribu. U tom razdoblju ugrožavaju ih kopci i jastrebovi, ali i šumska sova.

Nakon kraćeg udvaranja, u junu odnosno julu roditelji imaju novo leglo, i sve se ponavlja kako je već navedeno. Neki parovi uspevaju izvesti i treće leglo u sezoni, tako da njihovi mladunci izleću krajem avgusta do kraja septembra.

Analize prstenovanih ptica pokazale su, da vodomari imaju visoku stopu smrtnosti. Tako između napuštanja legla i iduće sezone parenja ugiba oko 80% jedinki. Pored toga, oko 70% odraslih ptica ugiba između dve sezone parenja. Vrlo retko jedinke dožive tri godine. Izuzeci stari 5 godina su vrlo retki. Ovu visoku stopu smrtnosti vodomari nadoknađuju visokom stopom reprodukcije.

Literatura

• Fry, C. Hilary; Fry, Kathie; Harris, Alan (1999). Kingfishers, Bee-eaters and Rollers. London: Christopher Helm. str. 219—221. ISBN 978-0-7136-5206-2. 
• Snow, David; Perrins, Christopher M., ur. (1998). The Birds of the Western Palearctic (BWP) concise edition (2 volumes). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1. 
• Peris, S. J.; Rodriguez, R. (1996). „Some factors related to distribution by breeding Kingfisher (Alcedo atthis L.)”. Ekologia Polska. 54 (1–2): 31—38. 
• Lin, Wen-Loung; Tsai, Hsien-Hsiu; Wu, Hsuan-Ju (2007). „Effect of ditch living thing by process of original structure replacement by RC irrigation ditch” (PDF). Journal of Chinese Soil and Water Conservation. 38 (1): 31—42. 
• Coward, Thomas Alfred (1930). The Birds of the British Isles and Their Eggs (two volumes). 1 (Third izd.). Frederick Warne.