Vojna uniforma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Italijansko, francusko, špansko, portugalsko, indonežansko i indijsko vojno osoblje u uniformi tokom parade u Rimu, Italija

Vojna uniforma, kao unapred određen oblik oblačenja, prerasle su službeno propisanu odeću, koja označava rod i službu vojske.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Antika[uredi | uredi izvor]

Postoji nekoliko zabeleženih pokušaja da se uspostavi jednobrazno odevanje u antici, koje prevazilazi sličnost koja se očekuje od etničke ili plemenske odeće. Jedan primer je španska pešadija Hanibala koja je nosila bele tunike sa grimiznim ivicama. Jedan drugi je spartanski hoplit u crvenoj odeći.[1] Vojska od terakote otkrivena u grobnici prvog kineskog cara (oko 200. pne) ima površnu sličnost, mada pomnije ispitivanje pokazuje do sedam različitih stilova oklopa, za koje izgleda da nisu bili standardizovani u zasebnim jedinicama.

Rim[uredi | uredi izvor]

Rimski centurion (istorijska rekonstrukcija).

Legije Rimske republike i carstva imale su prilično standardizovanu odeću i oklop, naročito od približno početka do sredine 1. veka naovamo, kada je predstavljena Lorika Segmentata (segmentni oklop).[2] Međutim, nedostatak jedinstvene proizvodnje za rimsku vojsku značio je da su i dalje postojale značajne razlike u detaljima. Čak se i oklop proizveden u državnim radionicama razlikovao u zavisnosti od provincije porekla.[3] Štitovi su bili ofarbani u jedinstvene paterne kako bi naznačili iz koje kohorte je vojnik. Fragmenti sačuvane odeće i zidnih slika ukazuju na to da je osnovna tunika rimskog vojnika bila od neobojene (prljavo bele) ili crveno obojene vune.[4] Poznato je da su viši komandanti nosili bele ogrtače i perjanice. Centurioni - trupe koji su dugoročno činile dugu legijsku osnovu - odlikovali su se poprečnim grebenima na šlemovima, raznim ukrasima na grudima (falere) koji odgovaraju modernim medaljama, i ogrlicama (simbol pozajmljen od Gala i takođe korišćen kao vojna nagrada), i štap vinove loze (Vitis) koji su nosili kao znak svoje službe. Dok su neke pomoćne kohorte u kasnom rimskom periodu imale štitove sa različitim bojama ili dezenima, nema dokaza da se bilo koja rimska legija razlikovala od drugih po osobenim karakteristikama osim brojeva na kožnim pokrivačima koji su pružali zaštitu njihovim štitovima.

Post-klasična era[uredi | uredi izvor]

Feudalni sistem Zapadne Evrope pružao je primere prepoznatljivih karakteristika koje označavaju odanost jednom ili drugom gospodaru. Oni su, međutim, retko prelazili boje i uzorke naslikane na štitovima ili izvezene na ogrtačima. Ordeni vojnih monaha, poput Templarskih vitezova ili hospitalera, nosili su plaštove, bele (sa crvenim krstovima na ramenu) ili crne (sa belim krstovima) preko uobičajenog paterna oklopa za svoje periode. U kasnijem delu srednjeg veka počeli su se pojavljivati primeri standardizovane odeće koja se izdavala za određene kampanje. Engleski primeri su uključivali bele ogrtače koje su nosili norfolški regruti 1296. godine i zeleno-belu odeću koja je identifikovala češirske strelce tokom 14. veka.[5]

Redovne tematske (provincijske) i tagmatske (centralne) trupe Vizantijskog carstva (Istočnog rimskog carstva) prvi su poznati vojnici koji su imali ono što bi se sada smatralo identifikacijom puka ili jedinice. Tokom 10. veka, svaka od konjičkih „bandi” koje su sačinjavale ove snage zabeležena je kao da ima perjanice i druge oznake u izrazitoj boji. Oficiri su nosili pojaseve ili pekotarion, koji su mogli da budu različitih boja u skladu sa činom.[6]

Rana moderna era[uredi | uredi izvor]

Evropska regimentarna odeća[uredi | uredi izvor]

Uvedene su boje za razlikovanje različitih pukova. Ovde, Lionska regimenta sa crvenim i zelenim oblogama na standardnoj sivoj uniformi (1720–1734)

Stilovi i dekoracija vojnih uniformi izuzetno su se razlikovali sa statusom, imidžom i resursima vojske tokom vekova. Uniformisano odevanje postalo je norma sa usvajanjem pukovskih sistema, koje je prvobitno usvojila francuska vojska sredinom 17. veka. Pre 1600. godine nekoliko nemačkih i holandskih pukova nosilo je crvene ili žute kapute. Otprilike od 1626. godine nadalje, deo švedske pešadije dobijao je odeću standardne boje pod Gustavom Adolfom (otuda njegovi „žuti” ili „plavi” pukovi).[7] Međutim, većina nametnih vojnika iz 15. i 16. veka nosila je civilnu odeću, a pukovi su bili obučeni na račun svojih pukovnika u bilo kom stilu i bojama koje je pukovnik preferirao. Čak bi i kraljevski stražari ponekad dobijali samo prepoznatljiv obojene zaštitne ogrtače ili sa izvezenim oznakama za nošenje preko obične odeće. Da bi se pomoglo vojsci da razlikuje prijatelja od neprijatelja, koristili bi se šalovi, ili druga improvizovana identifikacija poznata kao „terenski znakovi”,[8] (praksa koja je i dalje priznata prema međunarodnom humanitarnom pravu i ratnim zakonima kao „prepoznatljiv znak”).[9] Poljski znakovi lako su se uklanjali ili oblačili,[8] kao u primeru Džona Smita, štitonoše na strani rojalista koji je u bici kod Edžhila navukao narandžasti šal parlamentaraca i bez detaljnijeg prerušavanja ponovo osvojio kraljevski standard od ličnog sekretara grofa od Eseksa.[10]

Do tog vremena, barem u Francuskoj, opšti karakter odeće i pribora za nošenje u raznim prilikama bio je strogo regulisan naredbama. Ali jednoobraznost odeće nije se mogla očekivati sve dok je preovladavao sistem „regrutovanja” i vojnici su primani i otpuštani na početku i na kraju svake kampanje. Počeci uniforme stoga se mogu naći u istinskim nacionalnim vojskama, u Indelti Gustava Adolfa i engleskoj vojsci Engleskog građanskog rata. U ranijim godinama potonjeg, iako su bogatiji pukovnici uniformisali svoje ljude (na primer, „Beli ogrtači” markiza od Njukasla i crvena pešadijska garda kralja Čarlsa), rustikalci i građani odlazili su u rat u svojoj običnoj gruboj odeći, navlačeči oklop i opasač za držanje mača. Ali 1645. godine Dugi parlament je podigao vojsku za stalnu službu, a pukovnici su postali činovnici, a ne vlasnici. Vojska novog modela bila je odevena u civilnu nošnju tog doba - dovoljno kaputa, prsluka, pantalona, čarapa i cipela (u slučaju konjice, čizama) - ali sa karakterističnom crvenom bojom u celoj armiji i sa pukovskim prevlakama raznih boja i pantalonama sive boje. Ubrzo nakon toga kacigu je zamenio sivi šešir širokih oboda. Od kaputa je na kraju evoluirala tunika sredinom 19. veka, a kapa je postala nagnuta kapa kasnije generacije, koja je generalno nestala tokom decenije 1800–1810, da bi se ponovo pojavila krajem 19. i početkom 20. veka, do kog vremena je to imalo svoj izvorni oblik „klonulog šešira“. Za službu u Irskoj, crveni kaput novog modela armije zamenjen je ogrtačem žute boje, baš kao što je grimiz u 19. veku ustupio mesto kakiju za indijsku službu. Konjica (Ajron Sajds) je, međutim, nosila kožne jakne i oklope dugo nakon što ih je pešadija napustila.[10]

Tako je uspostavljen princip koji se od tada sledi - ujednačeni kaput i šareni porubi. Po izboru ili pogodnosti, većina korpusa od kojih je oformljena vojska novog modela došla je obučena u crveno, sa porubima prema pukovnikovom ukusu. U Austriji su se šezdeset godina kasnije događaji odvili istim tokom. Tamošnji pukovnici uniformisali su svoje ljude po svom nahođenju, ali su se verovatno, radi dobijanja „veleprodajnih” cena, dogovorili o upotrebljivoj boji, biserno sivoj. Kada je 1707. godine princ Eugen regulisao pitanje jedinstvenih propisa, mali broj linijskih pukova je moralo da bude ponovo odeveno. U Francuskoj, kao i u Engleskoj i Austriji, konjica, koju su još vodile bogate klase, a ne profesionalci, bila je uniformisana po sistemu vojske tek nakon pešadije. Međutim 1688. godine šest sedmina francuske konjice uniformisano je u svetlosivoj boji sa crvenim oblogama; a oko polovine dragunskih pukova imalo je crvene uniforme i plave maske. Markiz od Luva, stvarajući stalnu vojsku, uveo je pešadijsku uniformu kao neophodnu posledicu. Domaći francuski pukovi imali su svetlo sive kapute, švajcarski crvene, nemački crne i italijanski plave, sa različitim oblogama. Verovatno je za francusku sivu, poput austrijske, odlučeno da bude dobra „uslužna” boja, koja se mogla jeftino proizvesti.[10]

Uniforme koje su evropske vojne snage koristile od 1670. do 1865. godine

Tokom 18. veka normalna vojna uniforma u Evropi sastojala se od standardizovanog oblika civilne odeće (trorogi šešir, dugački kaput, prsluk i pantalone).[11] Jedna izrazito vojna karakteristika bile su dugačke platnene gamaše koje su dosezale do sredine butine i imale su više dugmadi. Odeća je bila iznenađujuće standardizovana između evropskih armija po kroju i opštem obrisu. Razlika se obično ogledala u bojama: crveni kaputi za Britance i Dance, svetlosivi, zatim beli za francusku, špansku i austrijsku[12] pešadiju, tamnoplavi za Pruse i Portugalce, zeleni za Ruse itd.[13] Unutar svake vojske različiti pukovi su se obično razlikovali po „oblogama” - podstavama, povratcima i pletenicama na kaputima u bojama koje su bile karakteristične za jedan ili više pukova. Kraljevski pešadijski puk francuske vojske, na primer, imao je velike tamnoplave manšete na svojim belim šinjelima. U određenoj meri funkcije koje se zahtevaju od određene grupe vojnika odražavale su se u njihovoj odeći. Tako su artiljerijske uniforme u većini armija obično bile tamnoplave, iz praktičnog razloga što bi rukovanje crnim prahom zaprljalo odeću svetlije boje.[14] Pešadijski bubnjari i konjički trubači često su imali „obrnute“ boje sa ogrtačima u boji pukovskih obloga.

Funkcija[uredi | uredi izvor]

Uniforma ima više uloga. Jedna od njih, najčešće istorijski, bila je da vojnike zaraćenih strana učini međusobno prepoznatljivim. Druga je da da umanji mogućnost otkrivanja od strane neprijateljskih vojnika. Kao faktor komuflaže, i danas se upotrebljuju maslinasto zelena i braon boja. Antička vojnička odela mogla su služiti i da zaplaše neprijatelja.

Boje[uredi | uredi izvor]

Boje uniformi u kopnenoj vojsci, najčešće su:maslinasto zelena, zelena, maskirna i siva;

Boje uniformi u vazduhoplovnoj vojsci, najčešće su: tamno i svetloplava;

Boje uniformi u vojnoj mornarici, najčešće su: bela, crna i tamnoplava.

Uniforme u svetu[uredi | uredi izvor]

  • Vojne uniforme u Rusiji
    Vojne uniforme u Rusiji
  • Uniforma britanske garde
    Uniforma britanske garde
  • Uniforma Švajcarske garde u Vatikanu
    Uniforma Švajcarske garde u Vatikanu
  • Uniforma centuriona Rimskog carstva
    Uniforma centuriona Rimskog carstva
  • Uniforma Francuske legije stranaca
    Uniforma Francuske legije stranaca
  • Službena uniforma Vojske Srbije
    Službena uniforma Vojske Srbije

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Campbell, Duncan B. Spartan Warrior 735-331 BC. str. 20. ISBN 978-1-84908-700-1. 
  2. ^ Michael Simkins, page 17 "The Roman Army from Hadrian to Constantine", Osprey Publishing 1979"
  3. ^ Windrow, Martin (1996). Imperial Rome at War. str. 16. ISBN 962-361-608-2. 
  4. ^ Sumner, Graham (20. 5. 2003). Roman Military Clothing (2) AD 200-400. str. 12—16. ISBN 1-84176-559-7. 
  5. ^ page 21 The Oxford History of the British Army, David Chandler ISBN 0-19-285333-3
  6. ^ Dawson, Timothy (19. 6. 2007). Byzantine Infantrymen. Eastern Roman Empire c.900-1204. str. 19. ISBN 978-1846031052. 
  7. ^ Brzezinski, Richard (25. 7. 1991). The Army of Gustavus Adolphus 1 Infantry. str. 22. ISBN 0-85045-997-4. 
  8. ^ a b Asquith 1981, str. 32.
  9. ^ Pfanner 2004, str. 105–107.
  10. ^ a b v Atkinson 1911, str. 582.
  11. ^ John Mollo, pp. 44-49 "Military Fashion", ISBN 0-214-65349-8
  12. ^ Summerfield, Stephen (2015). Austrian Infantry of the Seven Years War. str. 28. ISBN 978-1-907417-52-8. 
  13. ^ John Mollo, p. 45 "Military Fashion", ISBN 0-214-65349-8
  14. ^ Kannik 1968, str. 147.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vojna uniforma na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војна_униформа&oldid=27679918”