Vojnički carevi

Car Decije. Vojnički carevi predstavljaju se često u oklopu ili makar sa šlemom.

Vojnički carevi je pojam kojim se u studijama iz stare istorije često označavaju carevi koji su vladali Rimskim carstvom u periodu od 235. do 284/5. U vojničke careve ubrajaju se i carevi iz perioda 180-235 (Komod i Severi) odnosno 284-305 (Dioklecijan), ali posebno.

U vreme vojničkih careva pada tzv. kriza Carstva za vreme koje je Carstvo izloženo koliko pojačanoj pretnji od spolja koliko i iznutra imalo da se bori sa znatnim problemima.

Definicija

Pod problematičnim pojmom „vojnički carevi“ označava se Carstvo tog vremena koje je u globalu bilo jako, koje se oslanjalo na vojsku, koje marginalizovalo ulogu Senata (koji je u vreme Carstva ionako imao nizak politički značaj) čak i više nego ranije. Mnogi, ale ne i svi vojnički carevi pre preuzimanja vlasti napravili su karijeru u vojsci, a svoj carski položaj dugovali su vojnicima kojima su neposredno komandovali. Pojam „vojnički carevi“ skovan je još u 19. veku, ali ga je naročito Franc Althajm (nem. Franz Altheim) oko 1940 učinio popularnim. On se može izvesti iz opisa antičkih istoričara, koji su po običaju bili više naklonjeni prema Senatu.

Početak ove epohe, koja se obično računa kao poslednja faza principata odnosno visoki period Carstva, najčešće se stavlja u 235. godinu, kada su vojnici ubili poslednjeg Severa Aleksandra Severa i za cara uzdigli jednog njihovog komandanata Maksimina Tračanina. Kao kraj vremena vojničkih careva smatra se početak Dioklecijanove vladavine, čime obično počinje i pozna antika, jer je Dioklecijan iz osnova sproveo reorganizaciju rimske države i okončao period čestih nasilnih promena vlasti. Iako je i kasnije dolazilo do uzdizanja careva iz redova vojske, ovde se više nije radilo o brzim prevratima koju su obeležili vreme vojničkih careva.

Lični podaci vojničkih careva međusobno su se razlikovali. Neki su bili skromnog porekla i relativno neobrazovani, a usredsređivali su se na vojne poslove sa kojima su bili dobro upoznati; drugi, poput Decija, Valerijana ili Galijena, pripadali su višem senatorskom sloju.

Spisak vojničkih careva

Za pojedine careve upor. i pregled u priručniku koju je izdao Klaus-Pete Jone (nem. Klaus-Peter Johne).

Ime	Puno ime	Vreme vladavine	Napomene
Rani period vojničkih careva
Maksimin Tračanin	Gaj Julije Ver Maksimin	235–238	protiv Aleksandra Severa; cezar: Maksim (od 236)
Magno	(Gaj Petronije?) Magno	235?	Uzurpator u Gornjoj Panoniji; Naslednik: Kvartin (235?)
Gordijan I	Marko Antonije Gordijan Sempronijan Rimski Afrikanski	238	Protivcar u Africi, sa Gordijanom II
Pupijen	Marko Klodije Pupijen Maksim	238	sa Balbinom, protiv Maksimina Tračanina
Gordijan III	Marko Antonije Gordijan	238–244	238 Cezar pod Pupijenom i Balbinom; Regenti: Gordijana (?, do 241), Timesitej (241–243)
Sabinijan	(Marko Azinije?) Sabinijan	240	Protivcar u Africi
Filip Arabljanin	Marko Julije Filip	244–249	Regent od 243. (sa Gajom Julijem Priskom), od 247. sa Filipom II (cezar od 244)
Pakatijan	Tiberije Klaudije Marin Pakatijan	248–248/49	Protivcar u Meziji i Panoniji
Jotapijan	Marko F(ulvije?) Ru(f?) Jotapijan	248/49–249	Protivcar u Siriji i Kapadokiji
Sponzijan	nepoznato	?	Protivcar u Dakiji (?)
Decije	Gaj Mesije Kvint Trajan Decije	249–251	protiv Filipa Arabljanina, 251 sa Herenijem Etrurskim (cezar od 250); Regentkinja: Etruskila (251)
Valens Licinijan	Julije Valens Licinijan	250/51	Protivcar u Rimu
Prisk	(Lucije/Tit Julije?) Prisk	250/51	Protivcar u Trakiji (pomoću Knive?)
Trebonijan Gal	Gaj Vibije Trebonijan Gal	251–253	sa Hostilijanom (251, cezar od 250) i Voluzijan (cezar 251)
Emilijan	Marko Emilije Emilijan	253	protiv Trebonijana Gala
Valerijan	Publije Licinije Valerijan	253–260	protiv Emilijana, sa Galijenom
Silbanak	Mar(in?) Silbanak	253?	Protivcar u Rimu (?)
Uranije Antonin	Lucije Julije Aurelije Sulpicije Sever Uranije Antonin	253–254	Protivcar u Siriji
Galijen	Publije Licinije Egnacije Galijen	253–268	Savladar na Zapadu (cezar 253), 260 samostalno, sa Saloninom (260, cezar od 258) i Marinijan (268); cezar: Valerijan II (256–258); Kralj kraljeva: Odenat (263–267, Istok, sa Herodijanom)
Regalijan	Publije K(asije?) Regalijan	260	Protivcar u Panoniji i Meziji; Prethodnik: Ingenuo (260?)
Makrijan	Tit Fulvije Junije Makrijan	260–261	Protivcar na Istoku, sa Kvijetom (obojica pomoću Makrijana Starijeg i Baliste; Prethodnik: ?Maread (260, Sirija, pomoću Šapura I); Naslednik: Musije Emilijan (261–262), ?Memor (262, obojica Egiptom)
Valens	Valens Solunski	261	Protivcar u Makedoniji (ili Grčkoj?); Protivcar: ?Pizon
Celzo	nepoznato	?	navodno uzurpator u Africi
Trebelijan	nepoznato	?	navodno Uzurpator u Kilikiji
Aureol	nepoznato	268	Uzurpator u severnoj Italiji
Carevi Galskog carstva
Postum	Marko Kasijanije Latinije Postum	260–269	protiv Galijena; navodno cezar i savladar: Postum
Lelijan	(Gaj?) Ulpije Kornelije Lelijan	269	Protivcar u Gornjoj Germaniji
Marije	Marko Aurelije Marije	269	pomoću Viktorije (?)
Viktorin	Marko Pija(v)onije Viktorin	269–271	gegen Marije (?); Regentkinja: Viktorija (271); navodno cezar: Viktorin II
Domicijan	nepoznato	271?	protiv Viktorina (?)
Tetrik I	Gaj Pije Ezuvije Tetrik	271–274	protiv Domicijana (?, pomoću Viktorije); cezar: Tetrik II (od 272/73)
Faustin	nepoznato	273/74	Uzurpator u severnoj Galiji
Pozni period vojničkih careva
Klaudije Gotski	Marko Aurelije (Valerije) Klaudije	268–270
Cenzorin	nepoznato	?	navodno Uzurpator u Italiji
Kvintil	Marko Aurelije Klaudije Kvintil	270
Aurelijan	Lucije Domicije Aurelijan	270–275	protiv Kvintilija, od 274. samostalno; Regentkinja: Severina (?, 275)
Felicisim	nepoznato	271?	Uzurpator (?) u Rimu
Septimije	nepoznato	271/72	Protivcar u Dalmaciji
Urban	nepoznato	271/72	Uzurpator u ?
Vabalat	Lucije Julije Aurelije Septimije Vabalat Atenodor	272	Protivcar na Istoku, kralj kraljeva od 267. (od 270 nominalno Aurelijanov savladar); Regentkinja: Zenobija; Prethodnik: ?Meonije (267); Naslednik: Antioh (273, obojica Sirijom), ?Firm (273, Egiptom)
Tacit	Marko Klaudije Tacit	275–276
Florijan	Marko Anije Florijan	276
Prob	Marko Aurelije Prob	276–282	protiv Florijana
Septimije	Lucije Septimije ?	280/81	Uzurpator (?) u Britaniji
Prokul	nepoznato	280/81	Protivcar u Donjoj Germaniji (i Gornjoj Galiji?), sa ?Bonosom
Saturnin	(Gaj?) Julije Saturnin	281	Protivcar u Siriji (i Egiptu?)
Kar	Marko Aurelije Kar	282–283	protiv Proba (?)
Karin	Marko Aurelije Karin	283–285	283 Savladar na Zapadu (cezar od 282), do 284 sa Numerijanom (Istokom, cezar od 282) i Nigrinijan
Sabin Julijan	Marko Aurelije Sabin Julijan	284–285	Protivcar u Panoniji i severnoj Italiji
Ime	Puno ime	Vreme vladavine	Napomene

Vidi još

• Ilirski carevi

Literatura

• Andreas Alföldi: Studien zur Geschichte der Weltkrise des 3. Jahrhunderts nach Christus. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 1967.
• Felix Hartmann: Herrscherwechsel und Reichskrise. Untersuchungen zu den Ursachen und Konsequenzen der Herrscherwechsel im Imperium Romanum der Soldatenkaiserzeit (3. Jh. n. Chr.). Lang, Frankfurt/Main. 1982. ISBN 978-3-8204-6195-4..
• Klaus-Peter Johne u. a. (Hrsg.): Deleto paene imperio Romano. Transformationsprozesse des Römischen Reiches im 3. Jahrhundert und ihre Rezeption in der Neuzeit. Steiner. . Stuttgart. 2006. ISBN 978-3-515-08941-8. 
  Sammlung aktueller Aufsätze von internationalen Fachleuten.
• Klaus-Peter Johne (Hrsg.): Die Zeit der Soldatenkaiser. 2 Bände. . Berlin: Akademie Verlag. 2008. ISBN 978-3-05-004529-0. 
• Michael Sommer: Die Soldatenkaiser. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt. 2004. ISBN 978-3-534-17477-5. (Geschichte kompakt). (Rezension)
• Karl Strobel: Das Imperium Romanum im 3. Jahrhundert. Modell einer historischen Krise?. Steiner. . Stuttgart. 1993. ISBN 978-3-515-05662-5. .
• Gerold Walser, Thomas Pekáry: Die Krise des römischen Reiches. de Gruyter, Berlin 1962.
  Eine nur für Experten zu empfehlende Sammlung von Detailstudien.
• Christian Witschel: Krise – Rezession – Stagnation? Der Westen des römischen Reiches im dritten Jahrhundert n. Chr. Clauss, Frankfurt/Main. 1999. ISBN 978-3-934040-01-4..

Spoljašnje veze

• Istorijska biblioteka: Postum
• Istorijska biblioteka: U cara Kara ćelava glava
• Istorijska biblioteka: A da me vidi babo!