Vo Ngujen Đap

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vo Ngujen Đap
Vo Ngujen Đap 2008. godine
Lični podaci
NadimakCrveni Napoleon
Datum rođenja(1911-08-25)25. avgust 1911.
Mesto rođenjaKvang Binj, Francuska Indokina
Datum smrti4. oktobar 2013.(2013-10-04) (102 god.)
Mesto smrtiHanoj, Vijetnam
ObrazovanjeVijetnamski nacionalni univerzitet
Vojna karijera
Služba1944−1991.
VojskaVijetnam Vijetnamska narodna armija
ČinGeneral
Učešće u ratovimaPrvi indokineski rat
Vijetnamski rat
Odlikovanjaorden pobede

Vo Ngujen Đap (vij. Võ Nguyên Giáp; Kvang Binj, 25. avgust 1911 — Hanoj, 4. oktobar 2013, s nadimkom „Crveni Napoleon”)[1] je bio vijetnamski oficir Vijetnamske narodne armije i političar, koji se smatra jednim od najvećih vojnih stratega 20. veka.[2] Bio je glavni komandant u dva rata: Prvom ratu u Indokini (1946–1954) i ratu u Vijetnamu (1960–1975). Učestvovao je u sledećim istorijski značajnim bitkama: Lang Son (1950); Hoa Binj (1951–1952); Dijen Bijen Fu (1954); Tet ofanziva (1968); Uskršnja ofanziva (1972); i konačno Ho Ši Minov pohod (1975). Takođe je bio novinar i ministar unutrašnjih poslova u Vijetmin vladi predsednika Ho Ši Mina, vojni komandant Vijetmina, komandant Vijetnamske narodne armije i ministar odbrane. Takođe je služio i kao član politbiroa partije Lao Dong.

Đap je prvi put došao na istaknutu poziciju tokom Drugog svetskog rata, kada je služio kao vojni vođa Vijetminskog otpora protiv japanske okupacije Vijetnama. Nije imao direktnu vojnu obuku i bio je nastavnik istorije na akademiji francuskog govornog područja, pod uticajem istorijskih vojskovođa i lično je naveo T. E. Lorensa i Napoleona kao svoja dva najveća uticaja.[3] Kasnije je dobio nadimak „Crveni Napoleon“ iz nekih zapadnih izvora.[4]

Đap je bio ključni vojni komandant u dva rata: Prvom ratu u Indokini 1946–1954, boreći se protiv Francuza, i Vijetnamskom ratu 1955–1975, boreći se protiv Južnog Vijetnama i njegovih američkih pristalica. Učestvovao je u nekoliko istorijski značajnih bitaka, uključujući Cao Bang 1950, Hoa Bin 1951–1952, Đien Bien Fu 1954, Tet ofanzivu 1968, Uskršnju ofanzivu 1972. godine i poslednju Ho Ši Minovu kampanju 1975.

Đap je bio glavni vojni graditelj; tokom Prvog rata u Indokini, transformisao je bandu pobunjenika u „finu armiju lake pešadije“ koja je koristila kriptografiju,[5] artiljeriju i naprednu logistiku[6] i sposobnu da izazove veći, modernizovani korpus Francuske ekspedicije na Dalekom istoku i Vijetnamske nacionalne armije.[7] Takođe je bio veoma efikasan logističar,[7] postavljajući temelje stazi Ho Ši Mina, koja je prepoznata kao jedan od velikih podviga vojnog inženjerstva 20. veka.[8]

Kao šef vojske tokom Vijetnamskog rata, Đapu se često pripisuju zasluge za vojnu pobedu Severnog Vijetnama nad Južnim Vijetnamom i Sjedinjenim Državama.[2] Nedavne studije pokazuju da su drugi lideri igrali istaknutije uloge, pri čemu su bivši podređeni, a sada rivali Van Tjen Dung i Hoang Van Taj preuzeli direktniju vojnu odgovornost od Đapa.[9] Ipak, on je odigrao ključnu ulogu u drugoj transformaciji PAVN-a u „jednu od najvećih, najstrašnijih“ mehanizovanih i kombinovanih borbenih snaga sposobnih da zadaju nokaut udarac sve moćnijoj rivalskoj Armiji Republike Vijetnam (ARVN) u konvencionalnom ratovanju.[7]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rane godine[uredi | uredi izvor]

Vo Ngujen Đap je rođen 25. avgusta 1911. (ili 1912. prema nekim izvorima[10]) u provinciji Kvang Binj, Francuska Indokina.[11] Đapovi otac i majka, Vo Kuang Nghiem i Ngujen Ti Kien,[12] su obrađivali zemlju, delom je iznajmljujući komšijama i živeli relativno udobnim životom.

Đapov otac je bio i manji zvaničnik i posvećeni vijetnamski nacionalista, nakon što je učestvovao u pokretu Kan Vuonga 1880-ih. Uhapšen je zbog subverzivnih aktivnosti od strane francuskih kolonijalnih vlasti 1919. i umro je u zatvoru nekoliko nedelja kasnije. Đap je imao dve sestre i jednog brata, a ubrzo nakon zatvaranja njegovog oca uhapšena je i jedna od njegovih sestara. Iako nije bila dugo zadržana, zbog oskudica zatvorskog života se razbolela, i ona je umrla nekoliko nedelja nakon puštanja na slobodu.[13]

Đapa je kod kuće podučavao njegov otac pre nego što je pošao u seosku školu. Njegova preuranjena inteligencija značila je da je ubrzo prebačen u okružnu školu i 1924. godine, u uzrastu od trinaest godina, otišao je od kuće da bi pohađao Kuoc Hoc (takođe poznat na engleskom kao „Nacionalna akademija“), francuski licej u Hue.[12] Ovu školu je osnovao katolički zvaničnik Ngo Din Ka, a pohađao ju je i njegov sin Ngo Đin Dim. Diem je kasnije postao predsednik Južnog Vijetnama (1955–63). Godinama ranije ista škola je obrazovala još jednog dečaka, Ngujen Sinh Cunga takođe sina službenika. Godione 1943, Cung je usvojio ime Ho Ši Min.[14]

Sa 14 godina, Đap je postao glasnik kompanije Hajfong elektrana. Izbačen je iz škole posle dve godine zbog učešća u protestima, a nakratko je otišao kući u svoje selo. Dok je bio tamo, pridružio se Revolucionarnoj partiji Tan Viet, podzemnoj grupi osnovanoj 1924, koja ga je upoznala sa komunizmom.[15] Vratio se u Hue i nastavio svoje političke aktivnosti. Uhapšen je 1930. zbog učešća u studentskim protestima i služio je 13 meseci od dvogodišnje kazne u zatvoru Lao Bao.[12] Prema Đapovom sopstvenom iskazu razlog za njegovo oslobađanje je bio nedostatak dokaza protiv njega.[16] Pridružio se Komunističkoj partiji Vijetnama 1931.[12] i učestvovao u nekoliko demonstracija protiv francuske vlasti u Indokini, kao i pomagao u osnivanju Demokratskog fronta 1933. godine.

Iako je to negirao, istoričar Sesil B. Kari[17] je rekao da je Đap takođe proveo neko vreme u prestižnom liceju u Hanoju Albert Saraut, gde se lokalna elita školovala da služi kolonijalnom režimu. Rečeno je da je bio u istoj klasi kao Fam Van Đong, budući premijer, koji je takođe negirao da je studirao u Albert Sarautu, i Bao Đaj, poslednji car Anama. Od 1933. do 1938. Đap je studirao na Indokineskom univerzitetu u Hanoju[12][18] gde je stekao diplomu iz prava na smeru političke ekonomije.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Vietnam's 'Red Napoleon' Vo Nguyen Giap dies, aged 102”. Reuters (na jeziku: engleski). 6. 10. 2013. Pristupljeno 11. 2. 2022. 
  2. ^ a b Stowe, Judy (4. 10. 2013). „General Vo Nguyen Giap: Soldier who led Vietnamese forces against France and the US”. The Independent. Pristupljeno 4. 10. 2013. 
  3. ^ Davidson, Phillip B. (1991). Vietnam at War: The History, 1946–1975 (na jeziku: engleski). Oxford University Press. str. 14—15. ISBN 9780195067927. 
  4. ^ AFP (4. 10. 2013). „Vietnam's 'Red Napoleon' Vo Nguyen Giap dies aged 102”. The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 16. 7. 2018. 
  5. ^ Long & Blackburn 2013, str. 21–23
  6. ^ Karnow, Stanley (24. 6. 1990). „Giap Remembers”. New York Times Magazine. Pristupljeno 17. 6. 2018. 
  7. ^ a b v Warren, James A. (2013). Giap: The General Who Defeated America in Vietnam. St. Martin's Press. ISBN 9781137098917. 
  8. ^ Morris, Virginia (25. 8. 2006). „We were waiting for them”. The Guardian. Pristupljeno 17. 6. 2018. 
  9. ^ „The Return to War: North Vietnamese Decision-Making, 1973–1975”. Wilson Center. 9. 11. 2017. Pristupljeno 17. 6. 2018. 
  10. ^ Gregory, Joseph (4. 10. 2013). „Gen. Vo Nguyen Giap, Who Ousted U.S. From Vietnam, Is Dead”. New York Times. 
  11. ^ Johnson, Kay (13. 11. 2006). „Asian Heroes: General Vo Nguyen Giap”. Time. 
  12. ^ a b v g d „Vietnam war leader General dies, aged 102”. Radio France Internationale. 4. 10. 2013. Pristupljeno 4. 10. 2013. 
  13. ^ Macdonald 1993, str. 19
  14. ^ Macdonald 1993, str. 19–20
  15. ^ Macdonald 1993, str. 20
  16. ^ Macdonald 1993, str. 21
  17. ^ Currey 2005, str. 28–31
  18. ^ Currey 2005, str. 36

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vo Ngujen Đap na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Во_Нгујен_Ђап&oldid=27558104”