Vrba

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Vrba (višeznačna odrednica).

Vrba
Žalosna vrba
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Malpighiales
Porodica: Salicaceae
Pleme: Saliceae
Rod: Salix
L.
Vrste

Salix acutifolia
Salix alaxensis - aljaska vrba
Salix alba - bela vrba[1]
Salix alpina - alpska iva[1]
Salix appendiculata - krupnolista vrba, velelisna iva[1]
Salix arbuscula
Salix arbusculoides
Salix arctica
Salix atrocinerea
Salix aurita - uvasta vrba, uvata iva[1]
Salix babylonica - žalosna vrba
Salix bakko
Salix barrattiana
Salix bebbiana
Salix boothii
Salix bouffordii
Salix brachycarpa
Salix cacuminis
Salix candida
Salix caprea - iva[1]
Salix caroliniana
Salix chilensis
Salix cinerea - barska iva[1]
Salix cordata
Salix daphnoides - pepeljkasta vrba
Salix discolor
Salix eastwoodiae
Salix eleagnos - siva vrba
Salix eriocephala
Salix exigua
Salix foetida
Salix fragilis - krhka vrba,[1] krta vrba[1]
Salix geyeriana
Salix glauca
Salix hainanica
Salix helvetica
Salix herbacea - zeljasta vrba[1]
Salix humboldtiana
Salix humilis
Salix interior
Salix kusanoi
Salix lanata
Salix lapponum - laplandska vrba
Salix lasiandra
Salix lasiolepsis
Salix lucida
Salix matsudana
Salix mucronata
Salix myrsinifolia
Salix myrsinites
Salix nigra
Salix pedicellaris
Salix pentandra - lovorolisna vrba[1]
Salix petiolaris
Salix phylicifolia
Salix planifolia
Salix polaris
Salix pseudo-argentea
Salix purpurea - crvena vrba,[1] rakita[1]
Salix pyrifolia
Salix repens
Salix reticulata — mrežasta vrba[1]
Salix retusa - vrba pećinarka,[1] patuljasta vrba,[1] tupolisna vrba[1]
Salix rosmarinifolia - ruzmarinolisna vrba[1]
Salix salicicola
Salix scouleriana
Salix sericea
Salix serissima
Salix sitchensis
Salix tetrasperma
Salix thorelii
Salix triandra - bademolisna vrba[1]
Salix viminalis - košaračka vrba, košaraška vrba,[1] bekva[1]
Salix waldsteiniana - Valdštajnova vrba[1]

Vrba (Salix) je rod biljaka iz porodice vrbolike lišćare[1] (Salicaceae).[2] Postoji oko 350 vrsta vrbe, različitih životnih formi — najčešće je u pitanju drvo, mada može imati i formu žbuna, ili prizemne biljke.

Opis[uredi | uredi izvor]

Kora stabla je siva i ispucala. Grane su tanke i dosta savitljive, mada često dolazi do lomljenja grana zbog njihove krtosti. List je uglavnom uzak i zašiljen na vrhu, tamnozelene boje na licu i nešto svjetliji na naličju.

Vrba je dvodoma (diecka) biljka — postoje muške i ženske biljke, koje nose jednopolne cvetove. Plod sadrži mnogobrojna semena koja se lako rasejavaju, a koja sazrevaju ponekad i istovremeno sa cvetanjem.

Raste obično na vlažnim područjima, uz reke ili na močvarnoj podlozi.

Lekovita svojstva[uredi | uredi izvor]

Vrba poseduje i lekovita svojstva. Njena kora se od davnina koristi za pravljenje čaja koji ublažava bolove i pospešuje izlučivanje otrovnih materija iz organizma. Osim kore koriste se i mladice sa pupoljcima na vrhu.

Danas se koristi kora bele vrbe [3](Salix alba), dok je u prošlosti bilo popularno lišće za domaću izradu lekova. Kora se sakuplja kada počnu sokovi, u rano proleće. Od nje se prave tinktura, ekstrakt, prah ili čaj. Najvažniji sastojak kore je salicin. Vrba je među prvim naučno istraženim biljkama. Još u XIX veku je francuski hemičar Leroks izvukao aktivni sastojak iz kore vrbe i nazvao ga salicin, a od 1852. godine salicin se proizvodi sintetički da bi 1899. godine bio proizveden prvi aspirin.

Sličan sastav imaju i srodne vrste Salix caprea (iva) i Salix purpurea (rakita, crvena vrba) pa se mogu upotrebljavati u iste svrhe.

Kora se preporučuje protiv mnogih stanja upale, uključujući tu i reumu i artritis (kostobolja). Pomaže pri snižavanju telesne temperature i stanju groznice. Oslobađa od neuralgije, glavobolje i ostalih opštih bolova. Blagi gorki ukus je osobina koja joj omogućava dejstvo stimulansa sistema za varenje pa se koristi kod gastro oboljenja.

Zbog sadržaja salicina treba voditi računa da ne dođe do predoziranja, dakle strogo pridržavanje u količini i dužini upotrebe (ne duže od 3-4 nedelje). Osobe preosetljive na aspirin i one kod kojih je čir aktivan ne bi trebalo da koriste preparate od vrbe.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t „Vrbolike lišćare”. bioras.petnica.rs. Arhivirano iz originala 17. 09. 2018. g. Pristupljeno 17. 09. 2018. 
  2. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 79. ISBN 86-331-2112-3. 
  3. ^ „BELA VRBA PROTIV BOLOVA, ZA REUMU, PROTIV ALCHAJMERA”. Lečenje Biljem (na jeziku: srpski). 16. 12. 2016. Pristupljeno 16. 12. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vrba na Vikimedijinoj ostavi.
Salix purpurea


Ikona za klice

Ovaj članak vezan za drveće je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Врба&oldid=26845364”