Vuk Branković

Iz projekta Википедија

Za članak o njegovom potomku, pogledajte članak despot Vuk Branković.

Vuk Branković, sin sevastokratora Branka Mladenovića, koji je vladao u Ohridu i bio jedan od vernih velikaša caru Urošu. V. Vuk Branković se javlja oko 1370. kao gospodar kosovske oblasti s Prištinom, Vučitrnom i Zvečanom, gde je bila i njihova prva postojbina (Drenica). 1377. u njegovoj je vlasti i Skoplje, a od 1378. i Prizren s okolinom do Lima. Vuk je zet i saradnik kneza Lazara. Učestvovao je s njim u borbi na Kosovu 1389. Narodne pesme i priče o njegovoj izdaji ne mogu se utvrditi istorijskim izvorima. Skoplje je morao predati Turcima januara 1392. i obavezati se na plaćanje danka. Ali se ipak i s tim ustupcima nije mogao održati. Negde oko 1396. sultan Bajazit I je izgnao Vuka iz njegove oblasti kao nepouzdanog, i on je umro u progonstvu, ne zna se gde 6. oktobra 1397. Njegove oblasti dao je sultan Lazarevoj deci i udovici, a Vukova udovica Mara sa decom dobila je samo uski pojas oko Vučitrna i Trepče.

Oko 1371. oženio se Marom (†1426), ćerkom kneza Lazara i kneginje Milice. Sa njom je imao tri sina: Grgura, Đurđa i Lazara. Grgur se zamonašio i umro 1408. Drugi Vukov sin bio je srpski despot Đurađ Branković (1377-1456, vladao 1427-1456). Njihovi potomci su poznati kao Brankovići.