Vulkanski krater

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Krater na planini Kamerun, Kamerun[1][2]
Vulkanski krater brda Tangkuban Parahu,[3][4][5][6] Bandung, Indonezija

Vulkanski krater je kružno udubljenje (depresija) nastala kao posledica vulkanske aktivnosti.[7] U kružnom udubljenju se javljaju otvori iz kojih magma izbija u vidu gasova, lave i drugih materijala. Krater može biti velikih dimenzija i ponekad velike dubine. Njegova širina može iznositi od nekoliko desetina metara do više kilometara, a dubina od nekoliko desetina metara do jednog kilometra. Eksplozijom razoren vulkanski krater naziva se kaldera. Kaldere su obično široke i do 20 km i na njihovom dnu se obično nalaze mlade vulkanske kupe (Jega na planini Tibesti u Sahari).[8]

Na dnu kratera je grotlo kroz koje rastopljena materija iz astenosfere stiže do vulkanskog kratera. Grotlo ima izgled vertikalnog kanala u vidu dimnjaka koji silazi do vulkanskog rezervoara. U vulkanskom rezervoaru smeštena je magma. Vulkanska ognjišta nalaze se na znatnim dubinama u Zemljinoj kori. G. S. Gorškov ustanovio je da se vulkansko ognjište Ključevske sopke nalazi na dubini 50-70 km, da ima prečnik od 25 do 35 km a zapreminu usijane magme od 20 000 km³.

Vulkansko grotlo može biti ispunjeno stvrdnutom lavom u vidu čepa ili žitkom lavom u vidu lavičnog jezera. Grotlo ispunjeno žitkom lavom imaju vulkani Kilauee na Havajima, Niragongo i Nialamgire u Africi. Položaj grotla je često ekscentričan, odnosno nalazi se uz okomiti zid kratera a ne u središnjem delu dna.[9]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Reč krater dolazi iz grčkog jezika, od reči κρατήρ koja označava keramičku posudu.[10]

Geomorfologija[uredi | uredi izvor]

Kod vulkana se krater obično nalazi na vrhu planine formirane od vulkanskih naslaga koje su izbile na površinu poput lave. Vulkani kod kojih je krater na vrhu obično su kupastog oblika. Postoje i vulkani kod kojih je krater na bočnim stranama vulkana. U nekim vulkanskim kraterima može doći do stvaranja kraterskih jezera, kada kiša ispuni krater, ili posle otapanja snega.

Probijeni krateri imaju nižu ivicu na jednoj strani, jer je prilikom erupcije došlo do izlivanja lave, ili je kasnije došlo do erozije.

Neki vulkani, kao na primer Mari, sastoje se samo iz kratera nemaju vulkansku kupe.[11][12] Takođe postoje i vulkani koji ne ostavljaju krater posle erupcije.

Vulkan Irazu, Kostarika[13][14][15]

Kaldera[uredi | uredi izvor]

Kaldera je velika šupljina nalik kotlu koja se formira ubrzo nakon pražnjenja komore magme[16][17][18] u vulkanskoj erupciji. Kada velike količine magme eruptiraju za kratko vreme, strukturna podrška za stenu iznad komore magme se gubi. Površina tla se zatim urušava u ispražnjenu ili delimično ispražnjenu magmatsku komoru, ostavljajući veliku depresiju na površini (od jednog do desetina kilometara u prečniku).[19] Iako se ponekad opisuje kao krater, ova karakteristika je zapravo vrsta vrtače, jer nastaje sleganjem i kolapsom, a ne eksplozijom ili udarom. U poređenju sa hiljadama vulkanskih erupcija koje se dešavaju svakog veka, formiranje kaldere je redak događaj, koji se dešava samo nekoliko puta u veku.[20] Poznato je da se samo sedam kolapsa koji su formirali kaldere dogodilo između 1911. i 2016. godine.[20] Nedavno se u Kilauei na Havajima dogodio kolaps kaldere 2018.[21]

Kaldera može predstavljati poseban tip vulkanskog kratera. To su jako prošireni krateri starih vulkana, delimično uništeni i razoreni mlađim erupcijama i erozijom. Njihov bedem ima izgled srpa. Postoje 2 genetska tipa ovakvih kaldera: eksplozivne i erozivne.

Eksplozivne kaldere postale su u procesu paroksizma. Pripadaju aktivnim vulkanima pa se često unutar njih formiraju sekundarne vulkanske kupe. Primeri kaldera ovog tipa su kaldere vulkana Ksudač i Krakatau. U kalderi vulkana Ksudač nalaze se tri jezera i sekundarni krater Štubel.

Erozivne kaldere predstavljaju erodirane i razorene kratere ugašenih vulkana. Razoravanjem dela kratera koji se nalazi u nivou mora, erozivne kaldere mogu postati zalivi. Primeri ovakvih kaldera su kaldere ostrva Sen Pol i Santorina.

I.S. Ščukin izdvaja treći genetski tip kaldera - salomne kaldere. One retko postaju, salamanjem očvrsle lave na dnu kratera isključivo lavičnih vulkana.[9]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Mount Cameroon", Encyclopedia Britannica
  2. ^ Geiger, Harri; Barker, Abigail K.; Troll, Valentin R. (2016-10-07). „Locating the depth of magma supply for volcanic eruptions, insights from Mt. Cameroon”. Scientific Reports (na jeziku: engleski). 6 (1): 33629. Bibcode:2016NatSR...633629G. ISSN 2045-2322. PMC 5054387 Slobodan pristup. PMID 27713494. doi:10.1038/srep33629 Slobodan pristup. 
  3. ^ „Tangkuban Parahu”. Global Volcanism Program. Smithsonian Institution. 
  4. ^ Mount Tangkuban Perahu Tourism, indonesia-tourism.com
  5. ^ Kartadinata, Okuno, Nakamura & Kobayashi, Eruptive History of Tangkuban Perahu Volcano, West Java, Indonesia : A Preliminary Report Arhivirano 2006-08-23 na sajtu Wayback Machine, Journal of Geography, 2001
  6. ^ Smithsonian Institution Global Volcanism Program
  7. ^ „Glossary of Terms: C”. physicalgeography.net. Pristupljeno 12. 04. 2008. 
  8. ^ Geografija za prvi razred prirodno-matematičkog smera, Ljiljana Gavrilović, Dušan Gavrilović. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
  9. ^ a b Petrović, Dragutin; Manojlović, Predrag (2003). Geomorfologija. Beograd: Geografski fakultet, Beograd. str. 102—103. ISBN 978-86-82657-32-3. 
  10. ^ „Crater” (na jeziku: engleski). Merriam Webster. Pristupljeno 28. 02. 2013. 
  11. ^ Poldervaart, A (1971). „Volcanicity and forms of extrusive bodies”. Ur.: Green, J; Short, NM. Volcanic Landforms and Surface Features: A Photographic Atlas and Glossary. New York: Springer-Verlag. str. 1—18. ISBN 978364265152-6. 
  12. ^ Schmincke, H.-U. (2004). Volcanism. Berlin, Germany: Springer-Verlag. ISBN 978-3540436508. 
  13. ^ Stater, Adam. „Elevation of Irazu Volcano”. Anywherecostarica.com. Pristupljeno 23. 9. 2017. 
  14. ^ Guillermo E. Alvarado; et al. (2006). „Recent volcanic history of Irazú volcano, Costa Rica: Alternation and mixing of two magma batches, and pervasive mixing” (PDF). Rci.rutgers.edu. Geological Society of America. Arhivirano iz originala (PDF) 6. 12. 2010. g. Pristupljeno 23. 9. 2017. „Special Paper 412” 
  15. ^ Stater, Adam. „Irazu Volcano National Park”. Anywherecostarica.com. Pristupljeno 23. 9. 2017. 
  16. ^ Philpotts, Anthony R.; Ague, Jay J. (2009). Principles of igneous and metamorphic petrology (2nd izd.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 28—32. ISBN 9780521880060. 
  17. ^ „Forensic Probe of Bali's Great Volcano”. Eos (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-25. 
  18. ^ Dahren, Börje; Troll, Valentin R.; Andersson, Ulf B.; Chadwick, Jane P.; Gardner, Màiri F.; Jaxybulatov, Kairly; Koulakov, Ivan (2012-04-01). „Magma plumbing beneath Anak Krakatau volcano, Indonesia: evidence for multiple magma storage regions”. Contributions to Mineralogy and Petrology (na jeziku: engleski). 163 (4): 631—651. Bibcode:2012CoMP..163..631D. ISSN 1432-0967. S2CID 52064179. doi:10.1007/s00410-011-0690-8. 
  19. ^ Troll, V. R.; Walter, T. R.; Schmincke, H.-U. (2002-02-01). „Cyclic caldera collapse: Piston or piecemeal subsidence? Field and experimental evidence”. Geology (na jeziku: engleski). 30 (2): 135—138. Bibcode:2002Geo....30..135T. ISSN 0091-7613. doi:10.1130/0091-7613(2002)030<0135:CCCPOP>2.0.CO;2. 
  20. ^ a b Gudmundsson, Magnús T.; Jónsdóttir, Kristín; Hooper, Andrew; Holohan, Eoghan P.; Halldórsson, Sæmundur A.; Ófeigsson, Benedikt G.; Cesca, Simone; Vogfjörd, Kristín S.; Sigmundsson, Freysteinn; Högnadóttir, Thórdís; Einarsson, Páll; Sigmarsson, Olgeir; Jarosch, Alexander H.; Jónasson, Kristján; Magnússon, Eyjólfur; Hreinsdóttir, Sigrún; Bagnardi, Marco; Parks, Michelle M.; Hjörleifsdóttir, Vala; Pálsson, Finnur; Walter, Thomas R.; Schöpfer, Martin P. J.; Heimann, Sebastian; Reynolds, Hannah I.; Dumont, Stéphanie; Bali, Eniko; Gudfinnsson, Gudmundur H.; Dahm, Torsten; Roberts, Matthew J.; Hensch, Martin; Belart, Joaquín M. C.; Spaans, Karsten; Jakobsson, Sigurdur; Gudmundsson, Gunnar B.; Fridriksdóttir, Hildur M.; Drouin, Vincent; Dürig, Tobias; Aðalgeirsdóttir, Guðfinna; Riishuus, Morten S.; Pedersen, Gro B. M.; van Boeckel, Tayo; Oddsson, Björn; Pfeffer, Melissa A.; Barsotti, Sara; Bergsson, Baldur; Donovan, Amy; Burton, Mike R.; Aiuppa, Alessandro (15. 7. 2016). „Gradual caldera collapse at Bárdarbunga volcano, Iceland, regulated by lateral magma outflow” (PDF). Science. 353 (6296): aaf8988. PMID 27418515. S2CID 206650214. doi:10.1126/science.aaf8988. 
  21. ^ Shelly, D.R.; Thelen, W.A. (2019). „Anatomy of a Caldera Collapse: Kīlauea 2018 Summit Seismicity Sequence in High Resolution”. Geophysical Research Letters. 46 (24): 14395—14403. Bibcode:2019GeoRL..4614395S. S2CID 214287960. doi:10.1029/2019GL085636. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vulkanski krater na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вулкански_кратер&oldid=27604794”