Gabrijel Kramer

Gabrijel Kramer
Gabrijel Kramer
Lični podaci
Datum rođenja	(1704-07-31)31. jul 1704.
Mesto rođenja	Ženeva,
Datum smrti	4. januar 1752.(1752-01-04) (47 god.)
Mesto smrti	Banjol sir Sez,
Obrazovanje	Univerzitet u Ženevi

Gabrijel Kramer (franc. Gabriel Cramer; Ženeva, 31. jul 1704 — Banjol sir Sez, 4. januar 1752) je bio švajcarski matematičar.

Biografija

Rođen je u Ženevi. Pokazao je interesovanje za matematiku veoma rano. Sa 18 godina je doktorirao, a sa 20 je bio zamenik šefa katedre za matematiku.

Godine 1728, predložio je rešenje za sanktpeterzburški paradoks, koje je bilo veoma blisko konceptu teorije očekivane korisnosti koju je dao Danijel Bernuli deset godina kasnije.

Delo po kome je najviše poznat nastalo je u njegovim četrdesetim godinama. To delo je njegova rasprava o algebarskim krivama ("Introduction à l'analyse des lignes courbes algébraique") objavljena 1750; ono sadrži najranije dokaze da je kriva n-tog stepena određena sa n(n + 3)/2 tačaka. Uređivao je dela dva starija Bernulija; pisao je o fizičkom uzroku sferoidnog oblika planeta i kretanju njihovih apsida (1730), kao i o Njutnovom tretiranju kubnih krivih (1746). Bio je profesor u Ženevi, a umro je u Banjol sir Sezu.

Bio je sin lekara Žana Kramera i An Male Kramer.

Izvori

• A Short Account of the History of Mathematics, W. W. Rouse Ball (4th Edition, 1908).

Vidi još

• Kramerovo pravilo
• Kramerov paradoks