Galaksija (računar)
 | |
| Opšti podaci | |
|---|---|
| Tip | kućni računar |
| Mikroprocesor | Zilog Z80 |
| Memorija | 2 do 6 kilobajta RAM-a, 2 kB ROM za znakove, i još 4 ili 8 kB ROM-a sa osnovnim sistemom i Bejsik prevodiocem |
| Spremište podataka | kaseta (obični kasetofon) |
| Operativni sistem | Bejsik u ROM-u |
| Godina proizvodnje | 1983—1985. |
Kućni računar Galaksija je razvio Voja Antonić 1983. godine. Kao mikroprocesor je koristio Z80A a imao je RAM od 6 KiB-a. Spoljna memorijska jedinica je bila kasetofon a kao monitor se koristio običan televizor, po mogućnosti sa video ulazom.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Antonić je po svojim rečima računar počeo da projektuje u hotelu „Teuta“ u Risnu, a prvi je put pokazan na štandu Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva na 14. međunarodnom sajmu opreme i sredstava za savremenu nastavu — Učila '83, u Beogradu u oktobru 1983.[1] Preduzeća koja su sarađivala na proizvodnji računara bila su Zavod za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda i Elektronika-Inženjering iz Zemuna.
Gradnja[uredi | uredi izvor]
Galaksija je postojala u dve verzije. Komercijalnu verziju je sklapala i prodavala školarcima mala radionica Elektronika Inženjering, dok je „uradi sam“ verzija opisana u specijalnom izdanju časopisa „Galaksija“ pod naslovom „Računari u vašoj kući“. Da bi amaterska samogradnja bila lakša, organizovano je unošenje raznih delova iz Austrije, pravljenje i distribucija matičnih ploča i tastatura kao i programiranje EPROM-a sa operativnim sistemom. Za sklapanje računara je bilo potrebno između 8 i 24 sata. Tokom perioda od oko godinu dana u Jugoslaviji je napravljeno preko hiljadu primeraka računara za igrice Galaksija.
Cena računara u samogradnji je bila oko 200 nemačkih maraka što nije bilo malo, ali je bilo barem dva puta jeftinije od bilo kog računara za igrice koji se mogao kupiti na tržištu. Osim toga, tada je propisima bio zabranjen uvoz bilo čega (pa i računara) što košta više od pedesetak nemačkih maraka, pa je i to predstavljalo motiv za mnoge da sami naprave svoj prvi računar za igrice.
Programi (softver)[uredi | uredi izvor]
Voja Antonić je napisao prvih nekoliko programa (igrica) za Galaksiju (Zamak, Jumping Jack...) a programe su pisali i drugi. Mnogi programi su emitovani u radio emisijama „Ventilator“ Zorana Modlija na Radiju Beograd 202, a objavljivani su u časopisima „Računari“, „Svet kompjutera" i „Moj Mikro" sve do početka devedesetih.
Tehničke osobine[uredi | uredi izvor]
- Procesor: ZiLOG Z80A na 3,072 MHz
- Galaksija ROM „A“ (ROM „A“ ili „1“) – 4 kB EPROM (2732 EPROM) sa jednostavnim operativnim sistemom, i Galaksija BASIC kod za BEJZIK program prevodilac.
- Galaksija ROM „B“ (ROM „B“ ili „2“) – 4 kB (opciono, isto 2732 EPROM), dajući dodatne BEJZIK komande, mašinski jezik (asembler), monitor mašinskog koda i drugo.
- Galaksija ROM za znakove – 2 kB (2716 EPROM) sadrži definicije simbola (slova i znakova)
- Memorija RAM: 2 do 6 kB statičke memorije (6116 RAM) u osnovnoj verziji, moguće proširenje do 54 kilobajta.
- Tekst: 32 × 16 slova ili znakova, crno-belo
- Pseudo-grafika: 2×3 matrica, ukupno 64×48 tačaka.
- Zvuk: Nema, ali interfejs za kasetofon je mogao da se koristi u tu svrhu, kao na Spektrumu (ZX Spectrum).
- Spremanje podataka: kasetofonska traka, snimanje brzinom od 280 bita u sekundi.
- Ulazni i izlazni portovi: 44-pinski ivični konektor („Edge connector“) sa Z80 busom, kasetni magnetofon (DIN konektor), crno-beli video-signal sa PAL sinhronizacijom, (DIN konektor), i UHF antenski izlaz (RCA konektor).
Video sistem[uredi | uredi izvor]
Pošto računar nije imao video karticu, mikroprocesor je morao da posvećuje deo svog vremena stvaranju slike. Nije uobičajeno da se mikroprocesor koristi za generisanje video-signala.
Ideja da procesor računara može da obavlja i tu funkciju potekla je od Dona Lankastera (Don Lancaster – plodni pisac računarske literature osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka) i opisana je u knjizi „The Cheap Video Cookbook“ objavljenoj 1978. godine (Howard W. Sams & Co., Inc.). Autor je koristio mikroprocesor Rockwell 6502, veoma malo dodatnog hardvera, skup potprograma i puno kreativno upotrebljenog znanja o radu televizijskih aparata na kojima je trebalo da se prikaže slika. Opisani su načini generisanja grafike i teksta različitih rezolucija. Upotrebljen je mikroprocesor 6502 jer je mogao da generiše promene na svojim adresnim linijama u taktu od jedne mikrosekunde izvršavajući jednostavan program. Sam program kojim se to postizalo nije imao previše smisla sa stanovišta programiranja jer se sastojao od niza istih instrukcija. Istovetnu ideju, ali pakujući dodatni hardver u poseban čip (ULA – User Logic Array), iskoristio je Klajv Sinkler (Clive Sinclair) za svoje računare ZX80 i ZX81 kao i ZX Spectrum, puštene u prodaju 1980, 1981. i 1982. godine.
Galaksija je nastala u težnji da se načini računar za igrice sa razumnom cenom za naše tržište gladno računara-igrački. Osnova, do usvajanja ideje Dona Lankastera, bio je računar TRS Model 1 sa 4 kB BASIC interpreterom. Nastojanje da se standardno načinjena video jedinica uprosti nije davalo prihvatljive rezultate tako da je saznanje o mogućnosti generisanja slike uz pomoć mikroprocesora značajno doprinelo pojavljivanju Galaksije kao proizvoda. Veština Voje Antonića je u tome što je uspeo da „natera“ mikroprocesor Z80 da obavlja isti posao kao i mikroprocesor 6502 iako je to bilo teže za izvođenje (ali je svakako uspelo Klajvu Sinkleru nekoliko godina ranije). Ovim postupkom su dobijeni izuzetno jeftini računari za igrice.
Sam autor Galaksije, u članku posvećenom nastajanju ovog računara, navodi drugi izvor ideje potekle od upotrebe mikroprocesora CDP 1802 na način koji je lansirao Don Lankaster. Moguće je da je korišćenje te ideje razjasnilo neke nedoumice u načinu realizacije koji je primenio Klajv Sinkler s obzirom da se nije mogao imati direktan uvid u sadržaj specijalnog čipa izrađenog za tu namenu. Autor Galaksije je svakako imao pristup kodu računara ZX81 jer je disasemblirani ROM ovog računara već bio objavljen, odakle se mogao videti način koji je koristio Sinkler.
Mikroprocesor je bio dovoljno brz da generiše sliku i da u vreme povratka mlaza izvršava Galaksija BASIC program.
Detaljni podaci[uredi | uredi izvor]
Detaljniji podaci o računaru Galaksija su dati u sledećoj tabeli.
| GALAKSIJA Galaksija[2] | |
|---|---|
| Proizvođač | Elektronika Inženjering (sklopljena verzija) |
| Tip | kućni računar za igrice |
| Memorija | od 2 kB do 6 kB |
| Porijeklo | SFR Jugoslavija |
| Godina | 1983 |
| Tastatura | Tastatura sa punim pomakom tastera |
| Procesor | Zilog Z80A |
| Frekvencija procesora | 3,072 MHz |
| RAM | od 2 do 6 kB |
| ROM | 4 kB (sve do 8 kB), nekoliko ROM podnožja dostupno |
| Tekst | 32 × 16 |
| Grafika | 64 × 48 (polu-grafički mod) |
| Boja | monohromatska |
| Zvuk | nema |
| Dimenzije | nepoznato |
| Portovi | za proširenje sa delom linija mikroprocesora |
| Operativni sistem | Galaksija BASIC interpreter |
Emulatori[uredi | uredi izvor]
- Emulator računara Galaksija, DOS, Miodrag Jevremović
- Windows emulator Galaksije
- MESS emulator, otvoreni kod
Internet muzeji[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ G. Č. (1983) »Mikroračunar pred vratima škola«, tn — tehničke novine : za radno i politehničko vaspitanje i obrazovanje mladih, 4/83, NIRO »Tehnička knjiga«, Beograd, decembar (1983). p. 3.
- ^ „Galaksija”. OLD-COMPUTERS.COM. Arhivirano iz originala 21. 11. 2010. g. Pristupljeno 10. 5. 2010. (jezik: engleski)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- 1983: Galaksija – kako je sve počelo, od stvaraoca računara, Voje Antonića
- Galaksija u školi – Dejan Ristanović
- Kompjuter Galaksija, detaljan opis rada za graditelje, objavljen u listu Računari u vašoj kući. Napisao Voja Antonić.
- Uputstvo za upotrebu. Kompletan korisnički priručnik.
- Skenirane stranice magazina. Sa šemama, uputstvima za gradnju i programima. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. avgust 2019)
- Računar Galaksija – autor Dejan Ristanović.
- Računari u vašoj kući, kratki uvod Dejana Ristanovića
- Kako je izgledala računarska revolucija made in YU (Б92, 1. август 2013)
- Bruno Jakić: Galaxy and the New Wave: Yugoslav Computer Culture in the 1980s (Hacking Europe, pp 107-128, 2014)