Galapagos

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga


Koordinate: 0° 21′ 27" JG Š, 90° 28′ 12" ZGD

Galapagos
Archipiélago de Colón
Ostrva Galapagos
Ostrva Galapagos
Geografija
Države Zastava Ekvadora Ekvador
Lokacija Pacifik
Površina 7,993 km2
Broj ostrva 14
Najviši vrh 1.707
Administracija
Demografija
Najveći grad Puerto Bakverizo Moreno
Ostale informacije
Otkriće 1535.
Ostrva Galapagos*
Svetska baština Uneska

Galapagos.jpg
Država Zastava Ekvadora Ekvador
Vrsta prirodna
Kriterijum vii, viii, ix, x
Referenca 1.
Regija Latinska Amerika i Karibi
Istorija upisa u svetsku baštinu
Upis 1978.  (2. sednica)
Dodatni upis 2001. i 2003.
Ugroženost 2007–2010
* Ime kao na zvaničnoj listi svetske baštine.
Regiju je klasifikovao UNESKO.

Ostrva Galapagos (šp. Islas Galápagos, Archipiélago de Colón) su grupa od 14 većih vulkanskih ostrva i brojnih manjih ostrva i stena u Tihom okeanu na oko hiljadu kilometara od obale Južne Amerike. Ovaj arhipelag politički čini dvanaestu provinciju Ekvadora poznatu kao Provincija Kolon (Colon).

Površina ostrva je 7.993 kvadratnih kilometra. Ostrva su brdovita, uzdižu se do visine od 1.707 metara i na njima se nalazi nekoliko aktivnih vulkana.

Stanovništvo[uredi]

Pet ostrva je naseljeno: Santa Kruz (oko 15.000 stanovnika), San Kristobal (oko 5.600), Izabela (oko 950), Floreana (oko 100) i Baltra (na kome se nalazi samo aerodrom).

Godine 2006. na ostrvima je zvanično živelo 19.184 stanovnika. Svakih 10 godina broj stanovnika se udvostručuje, a mnogi su tu protivzakonito[1]. Do 2009. broj stanovnika se povećao na 25 - 30.000. Zbog atraktivnog i jedinstvenog biljnog i životinjskog sveta ostrva je 2003. posetilo oko 80.000 turista. Njihov transport i snabdevanje opterećuje ekosistem ostrva koliko i stalno stanovništvo.

Glavni grad Galapagosa je Puerto Bakverizo Moreno.

Istorija[uredi]

Prvi Evropljanin koji je stigao do Galapagosa bio je španski biskup Paname Tomas de Berlanga čiji brod je ovde zalutao nošen vetrovima 10. marta 1535. Po studiji iz 1952. na ostrvima su pre toga boravili drevni južnoamerički narodi. Ostrva su prvi put prikazana na mapama iz 1570. (Insulae de los Galopegos - ostrva kornjača).

Do ranog 19. veka ostrva su uglavnom koristili engleski gusari za skrovište.

Prvu naučnu misiju na Galapagos je 1790. doveo sicilijanski pomoraac Alesandro Malaspina. Podaci o ovoj ekspediciji nisu sačuvani.

Lovci na kitove su ulovili mnogo kornjača na Galapagosu zbog njihove masti. Kornjače su korištene i kao praktičan izvor hrane na brodivima, jer su mogle da opstanu nekoliko meseci bez hrane. Ova praksa je značajno smanjila njihov broj i uništila neke vrste.

Ekvador je anektirao ostrva 12. februara 1832. Prvi guverner je na ostrvo Floreana doveo grupu robijaša. Uskoro su tu došli zanatlije i farmeri.

Čarls Darvin i ostrva Galapagos[uredi]

Ostrva Galapagos su posebno poznata po Čarlsu Darvinu koji je tu pronašao inspiraciju za svoju teoriju evolucije. Mladi Darvin je posetio četiri ostrva od 15. septembra do 20. oktobra 1835.. Brod „Bigl“ je tada na svom putovanju oko sveta pristao uz ostrva sa namerom da prirodnjaci izuče geologiju i biologiju ostrva.

Darvin je primetio da se oklopi kornjača i vrste ptica iz familije Mimidae na različitim ostrvima razlikuju. Pred kraj putovanja pretpostavio je da ovi primeri „podrivaju stabilnost vrsta“.[2] Po povratku u Englesku utvrđeno je da su naizgled različite ptice u stvari varijacije srodnih vrsta. Ove činjenice su bile temelj na kome je Darvin razvio svoju teoriju o prirodnoj selekciji i evoluciji. Nju je predstavio u čuvenom delu O poreklu vrsta (The Origin of Species).[3]

Novija istorija[uredi]

Za vreme Drugog svetskog rata na ostrvu Baltra delovala je američka pomorska i radarska baza, koja je posle rata prešla u pod upravu Ekvadora. Galapagos je postao nacionalni park 1959. Nacionalnom parku pripada 97,5% površine ostrva. Razvoj turizma je započet 1960ih.

UNESKO je ostrva Galapagos 1978. uključio na listu Svetske baštine. Status rezervata biosfere Galapagos je dobio 1985. Rezervat je 2001. proširen na morsku zonu.

I danas su ostrva Galapagos laboratorija na otvorenom u kojoj se može posmatrati evolucija.

Najvažnije životinjske vrste[uredi]

Veća ostrva[uredi]

Ovo je spisak galapagoskih ostrva većih od 20 km²:

ostrvo staro
engl. ime
podgrupa kanton uzvišenje visina
m
površina
km²
Izabela Albemarle zapadna Izabela Vulf 1707 4640
Santa Kruz Indefatigable centralna Santa Kruz 864 986
Fernandina Narborough zapadna Izabela La Kumbre 1476 643
San Salvador James centralna Santa Kruz 907 585
San Kristobal Chatham istočna San Kristobal 640 558
Floreana Charles istočna San Kristobal 730 173
Marčena Bindloe severna Santa Kruz   343 130
Espanjola Hood istočna San Kristobal   206 61
Pinta Abington severna Santa Kruz   777 59
Baltra South Seymour centralna Santa Kruz   ... 27
Santa Fe Barrington centralna San Kristobal   ... 24
Galapagos Kolon     Vulf 1707 8010


Reference[uredi]

  1. ^ Kampf um Galapagos
  2. ^ Keynes, Richard ed. 2000. Charles Darwin's zoology notes & specimen lists from H.M.S. Beagle. Cambridge: Cambridge University Press. 23 – August 1836, 291–293
  3. ^ Niles Eldredge (Spring 2006). „VQR - Confessions of a Darwinist“. The Virginia Quarterly Review. pp. 32–53 Приступљено 26. 12. 2007.. 

Spoljašnje veze[uredi]