Gala Dali

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Gala Dali (7. septembar 1894 – 10. jun 1982) je bila prvobitno žena francuskog pesnika Pola Elijara, a zatim muza i žena slikara Salvadora Dalija. Bila je inspiracija mnogih pisaca i umetnika.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Gala je rođena kao Elena Ivanovna Diakonova (ruski: Elena Ivanovna Dьяkonova) u Kazanju, Ruskoj Imperiji, u porodici intelektualaca. U detinjstvu se družila sa Marinom Cvetajevom. Počela je da radi kao učiteljica 1915. godine u Moskvi.

Brak sa Elijarom[uredi | uredi izvor]

Gala se razbolela 1912. godine i poslata je u sanatorium u blizini Davosa u Švajcarskoj na lečenje od tuberkuloze. Dok je bila u Švajcarskoj, upoznala je Pola Elijara i zaljubila se u njega. Oboje su ima 17 godina. Tokom Prvog svetskog rata, 1916. godine, otputovala je u Pariz kako bi bili zajedno. Oženili su se godinu dana kasnije. Imali su jednu ćerku, Sesil, koja je rođena 1918. godine. Gali se nije dopadalo da bude majka i zato je zaboravljala i zloupotrebljavala dete.[1]

Dok su bili u braku, Gala se uključila u nadrealistički pokret. Bila je inspiracija za mnoge umetnike osim Elijara. Bila je muza Luju Aragonu, Maksu Ernstu i Andreu Bretonu. Breton je kasnije tvrdio da ona vrši loš uticaj na sve umetnike sa kojima se sprijatelji. Gala i Pol su tri godine, od 1924. do 1927., bili u polimorijskom braku.[2] Zajedno su 1929. godine posetili mladog nadrealističkog slikara u Španiji, Salvadora Dalija. Brzo je nastala ljubav između Salvadora i Gale, koja je bila 10 godina starija od njega. Nakon raspada Galinog braka, ona i Salvador su ostali bliski.[3]

Brak sa Dalijem[uredi | uredi izvor]

Dalijeva skulptura Gala asomada a la ventana, u Marbelji

Salvador i Gala su živeli zajedno nekoliko godina pre nego što su stupili u brak. Imali su građansko venčanje 1934. godine i katoličku ceremoniju 1958. godine. Zbog navodne fobije koju je Dali imao od ženskih genitalija, veruje se da je bio devica kada su se upoznali u Kosta Bravi.[1] Bila je Dalijeva muza i direktno je inspirisala mnoga njegova dela.[4]

Salvador je 1930-ih počeo da potpisuje svoje slike sa njegovim i njenim imenom.[1] Rekao je da je Gala njegov agent i da služi da mu usmeri fokus. Međutim, Gala nije bila verna prema Salvadoru i tokom braka je imala broje afere (od kojih je jedna bila sa njenim bivšim mužem). Ali, Dali je ovo odobravao jer je voleo kandaulizam. Volela je mlade umetnike i kada je ostarila je često davala skupe poklone bliskim prijateljima.[1]

Salvador joj je kupio Dvorac Pubol u Đironi 1968. godine, gde će ona provoditi leta od 1971. do 1980. godine. Takođe je pristao da joj ne dolazi u posetu u dvorac bez prethodne najeve i odobrenja.[5]

Smrt i nasledstvo[uredi | uredi izvor]

Gala je preminula u ranim jutarnjim časovima 10. juna 1982. godine u svojoj 87. godini. Sahraninjena je u Dvorcu Pubol u kripti u kojoj je i Salvador trebalo da bude sahranjen, ali nikad nije. Nakon njene smrti se Salvador preselio u dvorac. Dvorac je od 1996. godine otvoren za javnost kao Gala-Dali Dvorac Kućni Muzej.[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Prose, Francine (2003). The Lives of the Muses: Nine Women and the Artists They Inspired. HarperCollins Perennial. str. 187—226. ISBN 978-0-06-019672-1. 
  2. ^ "Ghost Ships", McNab, Yale Univ Press; also New York Times article of 3 April 2005, by Annette Grant on the occasion of the Ernst retrospective at the Metropolitan Museum.
  3. ^ Eluard, P. (1984). Lettres a Gala. Gallimard. str. 182. 
  4. ^ Picardie, Justine (20. 05. 2007). „Salvador's siren”. Telegraph. Pristupljeno 16. 09. 2009. [mrtva veza]
  5. ^ a b „Gala Biography”. Gala-Salvador Dalí Foundation. Gala-Salvador Dalí Foundation. Arhivirano iz originala 26. 06. 2012. g. Pristupljeno 17. 06. 2014. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гала_Дали&oldid=27570580”