Galintijada

„Galena (mitologija)” preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Galena.

Heraklovo rođenje, Jean Jacques Francois Le Barbier.

Galintijada, Galena ili Galantida, ličnost je iz grčke mitologije.

Etimologija

Galen ima značenje „lasica”, što je u skladu sa mitom.

Mitologija

Bila je plavokosa kćerka Preta iz Tebe i drugarica (ili sluškinja) Alkmene, Heraklove majke. Kada je Alkmena osetila porođajne bolove, Hera je mojrama i Ejlejtiji naredila da devet dana i noći sede na kućnom pragu skrštenih ruku i nogu kako bi onemogućile rođenje deteta. Kako bi pomogla prijateljici, Galantijada je slagala boginje kako se Alkmena po Zevsovoj volji već porodila. To ih je toliko zaprepastilo, da su skočile i spustile ruke. Tada se Herakle rodio. Kako bi joj se osvetile zbog ove laži, pretvorile su je u lasicu, koja je svoje mladunce donosila na svet kroz usta. Međutim, na nju se smilovala Hekata i uzela je lasicu kao svoju svetu životinju. Herakle joj je podigao svetilište u kome su Tebanci prinosili žrtve na Heraklov praznik. Tako je zapravo i počinjao obred. Tebanci su je inače smatrali Heraklovom dadiljom. Atinjani su pričali drugačiju priču; da je bila bludnica, koju je Hekata pretvorila u lasicu zbog razuzdanosti i protivprirodnog bluda. Ona je protrčala kroz sobu kada se Alkmena porađala i toliko je prepala da se ova porodila uprkos Herinom nastojanju da se to ne desi. O Galintijadi su pisali Ovidije u „Metamorfozama” i Antonin Liberal u istoimenom delu. Pausanija je napisao sličnu priču o Historidi.

Tumačenje

Robert Grevs je smatrao da je tebanski kult Galintijade bio zapravo primitivno obožavanje boginje Here. Apulej je izveštavao o zastrašujućoj igri tesalskih veštica, prerušenih u lasice, koje su bile u službi Hekate i koje su navodno zadržavale Heraklovo rođenje. Pausanija je pominjao i ljudske žrtve koje su prinošene Teumesanskoj veštici, koja se zvala Kerda, a što bi značilo „lasica” ili „veštica”. Prema mitu je bila supruga Foroneja i pripisivalo joj se da je uvela Herin kult na Peloponezu. Iako izgleda da su se olimpskom Zevsu suprotstavljala konzervativna religiozna mišljenja u Tebi i Argolidi, te da su veštice stalno nasrtale na Persejev dom, mit o Heraklovom rođenju je, prema Grevsovom mišljenju, preko svake mere konfuzan. Zapažanje da uznemirena ženka lasice prenosi svoje mladunce u ustima s jednog mesta na drugo, poslužilo je kao povod verovanju da lasica mladunce rađa na usta.