Gandalf

Gandalf
Ilustracija Mata Stjuarta
Osnovne informacije
Druga imena	Mitrandir, Olorin, Inkanus, Tarkun
Datum rođenja	?
Datum smrti	25. januara 3019. t. r, pre povratka u život 14. februara iste godine
Godine	u Srednjoj zemlji boravio oko 2000 godina
Podaci o liku
Vrsta	Maja
Rod	muški
Specijalnost	čarobnjak
Podaci o kreaciji
Prvo prik.	Hobit (1937)
Poslednje prik.	Nezavršene priče (1980)
Izmislio	Dž. R. R. Tolkin
Tumač	Ijan Makelen

Gandalf je jedan od glavnih likova iz romana o Srednjoj zemlji britanskog pisca Dž. R. R. Tolkina. Prvi put se pojavio u „Hobitu“ (1937), a zatim i u trilogiji „Gospodar prstenova“ (1954—1955). Takođe se spominje u posthumno objavljenim Tolkinovim delima, „Silmarilionu“ (1977) i „Nezavršenim pričama“ (1980).

Gandalf je jedan od pet Istara (Čarobnjaka) koje su Valari poslali u Srednju zemlju da pomognu u borbi protiv Saurona. On spada u Majare, božanska bića koja su po rangu ispod Valara. U Srednjoj zemlji je proveo oko dva milenijuma. Prvobitno je bio znan kao Gandalf Sivi, ali se, nakon smrti u Moriji, uzdigao kao Gandalf Beli. Pored ovih, imao je još nekoliko imena. Nakon Sauronovog pada i nestanka, Gandalf je zauvek napustio Srednju zemlju i vratio se u Valinor. On je jedini Istar koji je svoju misiju izvršio do kraja.

Stvaranje lika

Kako u svojoj knjizi navodi Tolkinov biograf Hamfri Karpenter, inspiraciju za lik Gandalfa Tolkin je našao na jednoj razglednici koju je kupio na svom putovanju po Švajcarskoj 1911. godine. Na njoj je bila prikazana reprodukcija slike Jozefa Madlenera, Gorski duh (nem. Der Berggeist). Slika prikazuje starca sa dugačkom belom bradom, širokim šeširom i ogrtačem koji sedi u šumi u društvu bele košute koja mu njuškom dodiruje dlan. Međutim, umetnikova ćerka je u jednom intervjuu izjavila kako je njen otac tu sliku stvorio sredinom ili krajem 1920-ih, tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi kada je Tolkin nabavio razglednicu. Madlender je naslikao Gorskog duha po nemačkim legendama. Tolkin je razglednicu čuvao godinama, a na papiru u kome je bila umotana napisao je „Gandalfovi koreni“. Osim što su Gandalf i Gorski duh fizički jedan nalik drugome, mogu se povezati i činjenicom da su obojica uzvišena bića čije je poreklo van stvarnoga sveta. Takođe, Gandalfov konj Senko je beo poput košute na slici.

Tolkin je počeo da piše svoj roman Hobit početkom 1930-ih godina. Stvoren je lik čarobnjaka, koji se na početku zvao Bladortin, dok je Gandalf bilo ime vođe patuljaka. Tek kad je radnja već uveliko uznapredovala, patuljak je preimenovan u Torina, a čarobnjak je nazvan Gandalf. Ime je preuzeto iz zbirke staronordijskih poema, Starija eda (Elder Edda). Ono je u toj zbirci pripadalo jednom od patuljaka, čime se može objasniti zašto je u početku bilo namenjeno Torinu. Međutim, reč Gandalf na staronordijskom jeziku sastoji se iz dva korena, gandr-, u značenju štap, pogotovo čarobni i alf-, u značenju vilenjak. Bukvalan prevod bi bio vilenjak sa (čarobnim) štapom, tj. čarobnjak.

Biografija lika

Poreklo

Iluvatar, vrhovno božanstvo Tolkinovog legendarijuma, u početku je stvorio Valare iz svoje misli. Neki od njih su odabrali da žive u Ardi (Zemlji), koje je tek bila stvorena. Za Valarima su u Ardu došli i Majari, takođe tvorevine Iluvatara, koji su bili nižeg ranga i moći, ali su ipak spadali u božanska bića. U Silmarilionu je dat opis nekih od najznačajnijih Majara, među njima i Olorina:

„ Najmudriji od Majara beše Olorin. On je takođe boravio u Lorjenu, ali ga je put često nanosio u kuću Nijene, i od nje se učio samilosti i strpljenju. ” — „Silmarilion“, Valakventa

Upravo je Olorin biće koga će Ljudi u Srednjoj zemlji kasnije nazvati Gandalf. On je bio savetnik Irma, Vale koji je bio gospodar snova i vizija.

Dolazak iz Valinora

Tokom Prvog razdoblja sveta, Olorin je obitavao u zemlji Valara, Valinoru, koji je od Srednje zemlje bio odvojen morem. Nakon što je prvi Mračni gospodar Morgot pobeđen i prognan, postepeno se uzdigao njegov sluga Sauron. Dugo je ratovao protiv Vilenjaka i Ljudi, sve dok nije bio poražen na samom kraju Drugog razdoblja. Međutim, Sauron nije nestao, pošto je Prsten za koji je vezao mnoge svoje moći ostao neuništen. Nastavio je da obitava u Srednjoj zemlji u obliku senke. Posle otprilike hiljadu godina, Sauronova senka nastanila se u velikoj Zelen-šumi, kojom su vladali Vilenjaci. Kako piše u Silmarilionu, južni delovi šume su potamneli, a nastanili su je mnoga zla stvorenja. Zelen-šuma je promenila naziv u Mrka šuma. Sauron je počeo da se uobličava, ali mu je bio potreban njegov Prsten kako bi povratio sve svoje moći.

U to vreme, Valari su postali svesni da bi Sauron ponovo mogao da predstavlja pretnju. Održali su savet na kom su odlučili da pošalju svoje izaslanike u Srednju zemlju, kako bi mu se suprotstavili i sprečili njegov povratak. Opis ovog saveta sačuvan je na jednoj beleški koju je Tolkin napisao, a koja je kasnije uvrštena u „Nezavršene priče“. U njoj se navodi da su već bila izabrana dvojica predstavnika, kada je stigao Olorin. Njega je vrhovni Vala Manve predložio za svog izaslanika. Međutim, Olorin se usprotivio, govoreći da je on preslab za taj zadatak i da se plaši Saurona. Manve mu je odgovorio da je to samo jedan razlog više zašto on treba da ide, i da mu zapoveda da krene. Olorin je bio poslednji od pet Istara (kako su nazvani izaslanici Valara) koji je stigao u Srednju zemlju, početkom drugog milenijuma Trećeg razdoblja.

Rane godine u Srednjoj zemlji

Istarima nije bilo dozvoljeno da se prikazuju u svom pravom obličiju, kao što je to činio Sauron. Bili su u telesnom obliku Ljudi, sa svim njihovim slabostima. Međutim, oni nisu umirali kako je vreme prolazilo, a starili su vrlo sporo. Kada je Olorin stigao u Srednju zemlju, činio se najslabijim od Istara, pošto je bio u obličju starog čoveka sede kose i sive odeće, niži od ostalih, a hodao je oslanjajući se na štap. Međutim, Vilenjak Kirdan Brodograditelj, gospodar Sivih Luka, uvideo je da je on najuzvišenijeg duha i najmudriji. Zato mu je dao na čuvanje jedan od tri vilenjačka Prstena moći, Narju. Svoj postupak je objasnio ovim rečima:

„ Uzmi sada ovaj Prsten, jer tvoji napori i tvoje brige će biti teški, ali u svemu on će te podržavati i čuvati te od zamora. Jer ovo je Prsten Vatre, i s ovim ćeš, možda, ponovo rasplamsati junaštvo od starine u srcima sveta, koji postaje hladan. ” — „Silmarilion“, O Prstenovima moći i Trećem dobu

Za Olorinov dolazak vezana je još jedna legenda. Ona kaže da su njemu Valari dali dragulj Elesar, koji je bio znamen njihove neprestane brige nad Srednjom zemljom. Olorin je predao dragulj Vilenjakinji Galadrijeli, da je podseti kako ih Valari nisu zaboravili. Takođe je rekao da će se roditi jedna osoba koja će doneti mir Srednjoj zemlji i da će se ona zvati Elesar. Kasnije se to ispostavilo kao tačno.

Kako se navodi u „Nezavršenim pričama“, Olorin, tj. Gandalf Sivi, kako su ga nazvali stanovnici severnih oblasti Srednje zemlje, retko se spominjao u analima i zapisima u drugom milenijumu Trećeg razdoblja. Pretpostavlja se da je dugo lutao unaokolo, tražeći i proučavajući Ljude i Vilenjake za koje se moglo očekivati da će se suprotstaviti Sauronu. On nikada nije imao stalno boravište, poput Sarumana Belog, koga su smatrali vođom Istara i koji je prvi došao iz Valinora. Gandalf je neumorno putovao pešice, a njegova glavna oblast delovanja bio je severozapad Srednje zemlje, tj. Lindon, Erjador i dolina Anduina. Ove oblasti Sauron nikada nije uspeo da iskvari, tako da se moglo očekivati da će tu biti žiža otpora. Tolkin u jednoj od beležaka napominje da se ne može sasvim sigurno utvrditi da li je Gandalf putovao i na Jug, a, ako jeste, to se dešavalo u ranim danima njegovog delovanja.

Tokom svojih putovanja Gandalf se sprijateljio sa svim rasama kojima je bio potreban. Međutim, bio je najnaklonjeniji Vilenjacima i njihovim (svojevrsnim) vođom Elrondom iz Rivendala. Njega su ljudi sa Severa pogrešno smatrali Vilenjakom zbog prisnosti sa njima i povremenih čarolija koje je izvodio. Takođe, razvio je poseban odnos prema Polušanima (Hobitima), koje su drugi Istari i Vilenjaci zanemarivali. Gandalfovo ubeđenje je bilo da će pomoć u najtežim vremenima doći od onih na koje se najmanje računa.

Beli savet

Gandalf je prvi posumnjao da je biće u Mrkoj šumi Sauron, a ne jedan od Nazgula, njegovih slugu, kako se verovalo. On se 2063. godine Trećeg razdoblja zaputio u Dol Guldur, Sauronovo utvrđenje, ne bi li se suočio s njim. Međutim, Sauron se povukao i sakrio na Istoku, te je zavladao oprezni mir. Skoro četiri veka kasnije, 2460. godine, Sauron se ojačan vratio u Mrku šumu. Kao odgovor na to, stvoren je Beli savet, koji su činili najugledniji Vilenjaci Srednje zemlje zajedno sa Gandalfom i Sarumanom. Cilj Saveta bio je organizovanje borbe protiv Saurona ukoliko to bude potrebno. Za njihovog vođu izabran je Saruman, iako je Galadrijela htela da Gandalf bude poglavar. Saruman je na to nerado pristao, ali je Gandalf odbio položaj, pošto nije želeo da se obavezuje nikome sem Valarima. Beli savet se sastajao tokom seldećih pet vekova.

Godine 2850. Gandalf je ponovo otišao u Dol Guldur i konačno sa potpunom sigurnošću utvrdio da je biće koje tamo obitava Sauron. Saznao je da on traga za svojim Prstenom moći, koji bi mu vratio staru snagu. Sledeće godine sazvan je Beli savet, i Gandalf je pokušao da ubedi ostale da se napadne Dol Guldur, dok neprijatelj nije suviše ojačao. Međutim, Saruman mu se usprotivio. On je tada već bio izdajnik i želeo je da nađe Sauronov Jedinstveni Prsten, kako bi prisvojio njegove moći. Odlučeno je da se čeka i motri. Senka u Dol Gulduru postajala je sve jača, i Gandalf je na narednom sastanku Belog saveta 2941. godine ubedio prisutne da pošalju vojsku u Mrku šumu. Oni su uspeli da odatle isteraju Saurona, ali njihov napad je već bio predviđen. Sauron je pobegao u Mordor, gde je nastavio da jača i traga za Jedinstvenim Prstenom. Podigao je kulu Barad-dur, na čijem se vrhu nastanio. Beli savet se poslednji put sastao 2953, kada je raspravljano o Prstenovima moći.

Pohod na Samotnu planinu

Isterivanje Saurona iz Mrke šume desilo se paralelno sa događajima opisanim u „Hobitu“. Pozadina radnje tog romana data je u „Nezavršenim pričama“. Gandalf je, prilikom svog odlaska u Dol Guldur 2850. godine, našao jednog zarobljenog Patuljka, ne znajući da je to Train, otac Torina Hrastoštita. Train je nakada živeo u bogatom gradu Ereboru, koji se nalazio pod Samotnom planinom. Međutim, Patuljci su morali da pobegnu odatle kad je grad napao zmaj Šmaug sa namerom da prisvoji njihova bogatstva. Lutali su dugo godina. Train je posedovao poslednji od sedam patuljačkih Prstenova, te ga je zbog toga Sauron gonio i zarobio. Već na samrti, dao je Gandalfu mapu i ključ za ulazak u Samotnu planinu, nadajući se da će njegov sin Torin naći načina da ponovo dođe tamo i porazi Šmauga.

U vreme neposredno pre održavanja Belog saveta na kom je odlučen napad na Dol Guldur, 2941. godine, Gandalf je bio veoma zabrinut zbog stanja na Severu. Znao je da bi Sauron mogao da upotrebi zmaja za napad na grad Dol sa stravičnim posledicama, ali nije mogao da smisli nikakav način da to spreči. Igrom slučaja, dok je išao u Okrug, zemlju Hobita, naleteo je na Torina Hrastoštita. On ga je zamolio za pomoć. Nameravao je da se vrati na Samotnu planinu, ubije Šmauga i povrati blago svojih predaka. Gandalf je pristao da mu pomogne, jer se to sasvim uklopilo u njegove planove o uklanjanju zmaja. Rastali su se, a dok je Gandalf prolazio kroz Okrug, palo mu je na pamet da u pohod ka Samotnoj planini uključi i Hobita Bilba Baginsa. Svoju odluku nikada nije do kraja obrazložio, mada se to moglo povezati sa njegovim uverenjem da pomoć stiže od onih na koje se najmanje računa. Zašto je odabrao baš Bilba može se videti iz odlomka „Nezavršenih priča“ u kom on objašnjava svoj postupak Frodu Baginsu:

„ Nekako me je Bilbo davno pre toga privukao, još kad je bio dete i mlad Hobit: tada sam ga pooslednji put video i još nije bio dospeo u doba pune zrelosti. Od tada mi je oduvek bio na pameti, zbog svoje gorljivosti i sjaja u očima i zbog toga što je voleo priče i što je postavljao pitanja o velikom svetu izvan Okruga. ” — „Nezavršene priče“, Potraga za Ereborom

Gandalf se brzo vratio Torinu i uspeo je da ga ubedi da povede Bilba u svoj pohod. Torin je nerado pristao i od tog trenutka počinje radnja „Hobita“. Gandalf se kasnije sastao sa Bilbom i na prevaru ga naveo da organizuje večeru za Torina i njegove Patuljke u svom domu. Nagovorio ga je da pođe sa njima, a Torinu je dao mapu i ključ njegovog oca. Gandalf je odlučio da prati Patuljke i Bilba koliko bude mogao, dok ne bude morao da se vrati na Beli savet. Oslobodio ih je od trolova na koje su naišli u šumi, kao i od Goblina koji su ih zarobili dok su prelazili Maglene planine. Tom prilikom je Bilbo našao Sauronov Jedinstveni Prsten u pećini stvorenja Goluma, mada ga Gandalf u tom trenutku nije prepoznao. Patuljke i Hobita ostavio je na samoj granici Mrke šume, a zatim odjahao na Beli savet, na kom je uspeo da izdejstvuje napad na Dol Guldur. Kada je Sauron pobegao, Gandalf je otputovao do Samotne planine, gde je Šmaug već bio ubijen, ali je započeta svađa između Ljudi iz Dola, Vilenjaka i Torina i njegovih saboraca oko podele blaga. Ona je prekinuta dolaskom Goblina i Vargi (divljih čudovišnih vukova), koji je prouzrokovao Bitku pet armija. Nakon što su Goblini i Varge poraženi, Gandalf je otpratio Bilba nazad u Okrug.

Rat za Prsten

Gandalf sledećih šezdeset godina nije shvatio da Bilbo, u stvari, poseduje Sauronov Prsten, a ni sam Hobit nije bio svestan toga. Gandalf je upoznao Aragorna, potomka kraljeva Numenora i naslednika upražnjenog prestola Ljudi, 2956. godine Trećeg razdoblja. Od tada počinje njihovo prijateljstvo.

Gandalf je bio pozvan na proslavu Bilbovog 111. rođendana, 3001. godine. Bilbo je još nekoliko meseci ranije odlučio da na taj dan zauvek napusti Okrug i ponovo otputuje. Većinu svojih stvari, uključujući i Prsten, ostavio je svom nećaku Frodu. Međutim, Gandalf je primetio koliko mu je bilo teško da se rastane od Prstena, i, tek na njegovo insistiranje, Bilbo ga je ostavio u svojoj kući i otputovao. Tada je Gandalf napokon posumnjao da je to Jedinstveni Prsten, znajući koliko je velika njegova privlačna moć. Ostavio ga je Frodu i rekao mu da ga čuva u tajnosti i ne stavlja ukoliko to nije neophodno. Sledećih sedamnaest godina Gandalf je povremeno posećivao Froda u Okrugu, ne bi li se uverio da je Prsten još na sigurnom. Zajedno sa Aragornom organizovao je poteru za Golumom, u čijoj je pećini Bilbo pronašao Prsten. Međutim, Golum je pobegao iz Maglenih planina, gde se krio skoro petsto godina, i krenuo da traži kradljivca, znajući da je to Hobit Bagins iz Okruga. U svojoj potrazi zašao je u Sauronovu zemlju Mordor, gde je zarobljen i mučen dok nije rekao sve što zna o Prstenu. Sauron je poslao svojih devet slugu, Nazgule, Crne jahače, u Okrug da ga pronađu i donesu.

U aprilu 3018. godine Gandalf je ponovo posetio Froda. On je prethodno u Minas Tiritu pročitao svitak o Prstenu, saznavši da se u vatri na njegovoj, inače glatkoj površini, ocrtavaju slova Mordora. Stavio je Prsten u ognjište i konačno potvrdio svoje sumnje. Ispričao je Frodu sve o njegovoj prirodi i naložio mu da ga odnese Vilenjacima u Rivendal, gde bi se moglo odlučiti o njegovoj daljoj sudbini. Frodo je trebalo da sačeka Gandalfa do septembra, kada bi se on vratio u Okrug i otpratio ga do Vilenjaka. Međutim, Gandalf je primio poziv od vođe Istara, Sarumana, da ga poseti u njegovom prebivalištu u Izengardu. Tu mu je Saruman rekao svoje planove da se pridruži Sauronu, kojeg će biti nemoguće pobediti sa Vilenjacima kao saveznicima. Takođe je otkrio da žarko želi da poseduje Jedinstveni Prsten, i da mu predlaže da mu se pridruži kako bi podelili njegovu moć. Gandalf je odbio, što je navelo Sarumana da ga zatvori na vrhu kule Ortank, gde je ostao zatočen naredna dva meseca.

Gandalfa je sa Ortanka spasio orao Gvaihir. Naime, pre svog zatočeništva, on se sreo sa još jednim pripadnikom Istara, Radagastom Mrkim. Radagast ga je obavestio da su devet Nazgula krenuli u potragu za Prstenom. On je bio prijatelj svih biljaka i životinja, te mu je Gandalf naložio da mu preko orlova pošalje poruku ukoliko bude nekih loših vesti. Gvaihir je upravo išao da mu saopšti kako su Sauronovi Orci počeli da se okupljaju, i da su Nazguli primećeni u tim krajevima. Ovo se pokazalo kao srećna okolnost za Gandalfa, jer ga je orao odneo sa vrha Ortanka do Rohana, zemlje gospodara konja. Kralj Rohana, Teoden, dozvolio je mu je da odabere bilo kog konja kako bi što pre napustio njegovu zemlju i krenuo put Rivandala. Gandalf je sledećeg dana sreo Senka, poglavicu Mearasa, najplemenitije vrste konja. On mu u početku nije dao da se približi, ali ga je Gandalf sustigao i ubrzo pripitomio. Na Senku je odjahao u Rivendal, usput prošavši kroz Okrug i preko Brega vetrova, gde su ga Nazguli opkolili, ali on je uspeo da utekne. Stigao je u Rivandal dva dana pre Froda, koji ga je čekao u Okrugu, ali se na kraju uputio ka Vilenjacima bez njega.

Družina Prstena

Elrondov savet održan je četiri dana po Frodovom dolasku, i na njemu je odlučeno da Prsten mora da se odnese u Mordor i baci se u vatrene rascepine Planine Usuda odekle je i potekao, pošto je to bio jednini način da se uništi. Frodo se prihvatio tog zadatka, a Gandalf je odlučio da krene sa njim i da mu pomaže da lakše podnosi teret Prstena, koji je žudeo da se vrati svom gospodaru Sauronu. Pored njih dvojice, krenuli su i tri Hobita, Semvajs Gemdži (Frodov baštovan), Merjadok Brendibak i Peregrin Tuk (Frodovi rođaci). Takođe su im se pridružili predstavnici ostalih rasa Srednje zemlje: Vilenjak Legolas, Patuljak Gimli i Ljudi, Boromir od Gondora i Aragorn. Tako je stvorena Družina Prstena.

Družina je napustila Rivendal 25. decembra 3018. godine. Njihova prvobitna namera bila je da pređu planinski vrh Karadras na Maglenim planinama, ali su zbog jakog snega bili primorani da se vrate. Takođe su ih napale Varge, te su odlučili da ne idu preko planine, nego ispod nje, kroz bivši patuljački grad i rudnik Moriju. Gandalf je pronašao ulaz u Moriju i uspeo da ga otvori rekavši lozinku. U rudniku je vladao mrkli mrak, ali Gandalf je osvetlio vrh svog čarobnog štapa. Posle nekog vremena, pronašli su grob Balina, jednog od patuljaka koji je išao sa Bilbom i Torinom na Samotnu planinu i koji je pokušao da ponovo zauzme Moriju, ali su ga ubili Orci. Ti isti Orci su napali i Družinu. Dok su bežali, shvatili su da se jedan od Balroga, vatrenih demona prvobitno u službi Morgota, prvog mračnog gospodara, krije u Moriji. Balrog ih je napao kad su stigli na Most Kazad-duma, koji je preko ambisa vodio do izlaza. Gandalf je najpre pustio da ostatak Družine pređe na drugu stranu, a zatim ostao da se suoči sa Balrogom. Svojim čarobnim štapom izazvao je lomljenje dela Mosta na kom je stajao Balrog. Međutim, dok je padao u ambis, demon je svojim bičem zakačio Gandalfa za nogu i povukao ga zajedno sa sobom.

Gandalf Beli

Družina Prstena je napustila Moriju verujući da je Gandalf poginuo. Međutim, to se nije desilo. On i Balrog su padali niz ambis dok nisu upali u vodu koja se nalazila na dubini do koje nijedan Patuljak nikada nije stigao. Tu su se dugo borili. Balrog je stalno nasrtao, ali ga je Gandalf svaki put sekao. Na kraju je demon pobegao kroz tunele koje je dobro poznavao usled viševekovnog boravka u Moriji. Gandalf ga je pratio dok nisu stigli na Beskrajno stepenište, a zatim, uz njega, sve do vrha planine, Zirak-zigila. Iako je Balrog uspeo da povrati svoju vatru koja se ugasila padom u vodu, Gandalf ga je ubio i oborio na bok planine. Gandalf je opisao ono što se dogodilo posle borbe u romanu „Dve kule“:

„ Onda me obuze tmina, i zastranio sam van misli i vremena, i lutao sam daleko putevima o kojima neću da pričam. Nag sam odaslan natrag – za kratko vreme, dok se moj posao ne obavi. ” — „Dve kule“, III, 5

Hteo je da kaže da je poginuo, ali kako su Majari besmrtna bića, njegov duh je lično Iluvatar poslao nazad u Srednju zemlju. Od tog trenutka, on više nije bio Gandalf Sivi, već Gandalf Beli. Doživeo je transformaciju. Kosa mu je bila bela poput snega, kao i odora, koju su mu kasnije poklonili Vilenjaci. Gandalf je nasledio izdajnika Sarumana na mestu vođe Istara i postao moćniji nego ikada ranije.

Sa vrha planine Gandalfa je, po drugi put, spasao orao Gvaihir. On ga je odneo u Lotlorijen, vilenjačku šumu kojom je upravljala Galadrijela, zajedno sa svojim suprugom Kelebornom. Tamo je proveo nekoliko dana dok se nije u potpunosti iscelio. U međuvremenu, Družina Prstena se raspala. Frodo i Semvajs su nastavili prema Mordoru, noseći Prsten. Boromira su ubili Juruk-Hai, vrsta Orkova koju je stvorio Saruman. Oni su takođe oteli Merjadoka i Pregrina, a Aragorn, Legolas i Gimli su krenuli u poteru za njima. Gandalf ih je sustigao, ali bio je obučen u sive rite koje je prebacio preko svoje bele odore. Nakon što se uverio da su se dva Hobita spasili od Orkova i našli utočište kod Enta Drvobradog u šumi Fangorn, došao je Aragornu, Legolasu i Gimliju. Oni su ga napali, misleći da je to Saruman, ali Gandalf im se otkrio i ispričao im sve šta se desilo u Moriji.

Posle toga, Gandalf je pozvao Senka, koji je za njim došao iz Rivendala, i njih četvorica su odjahali u dvorac rohanskog kralja Teodena. On je bio pod uticajem Sarumanovih čini, koje su izazvale njegovo prebrzo starenje i otuđenost od stvarnosti. Takođe, na njegovom dvoru je bio Sarumanov sluga, Grima Crvjezik, koji je savetovao kralja po čarobnjakovim uputstvima. Gandalf je oslobodio Teodena Griminog i Sarumanovog uticaja. Savetovao mu je da povede vojsku na Sarumana, koji je u tom trenutku bio najodaniji Sauronov sluga i već napadao Rohan. Teoden, kome se vratila stara snaga, odlučio je da ga posluša i poveo vojsku ka Rogradu, koji se nalazio u Helmovom ponoru. Tamo su se suočili sa Juruk-Hajima, koji su grad bili napali još pre nego što su stigli. Gandalf je pre toga bez objašnjenja napustio vojsku. On je našao jednog od Teodenovih plemića, Lorda Erkenbarda od Zapadnog prevoja, i doveo njega i njegovu vojsku u pomoć kralju. Stigli su u pravi čas, jer su ratnici Rohana počeli da gube. Bitka se preokrenula u korist Ljudi i Orci su odbijeni.

Nakon bitke, Gandalf, Teoden i deo rohanske vojske odjahali su u Izengard, Sarumanovo utočište, ne bi li se konačno suočili sa njim. Tamo su zatekli Ente, koji su provalili branu i uništili grad. Naime, oni su odlučili da se osvete Sarumanu za sva posečena drva šume Fangorn. U marš na Izengrad sa Entima su pošli i Hobiti Merjadok i Peregrin. Nedugo pošto su stigli, Saruman, koji se krio u kuli Ortank, odlučio je da razgovara sa njima. Vojnici Rohana pali su pod moć njegovog glasa, ali Gandalf je pokazao koliku kontrolu je zadobio kao Beli čarobnjak, tako što je uništio Sarumanovu palicu i izbacio ga iz reda Istara i Belog saveta. Crvjezik, koji se krio u kuli sa svojim gospodarem, pokušao je da gađa Gandalfa jednim od Palantira, ali ga je promašio. Te večeri, Peregrin nije mogao da odoli znatiželji i pogledao je u Palantir. Slučajno je saznao za Sauronov plan da napadne Minas Tirit, glavni grad Gondora. Čim je Gandalf saznao šta je video, odlučio je da odjaše u Gondor i obavesti Denetora, Domostrojitelja te države. Sa sobom je poveo i Peregrina. Senko je prešao taj put za četiri dana.

Odbrana Gondora

Denetor je još ranije bio svestan da će Sauron napasti njegovu državu. Međutim, tuga koju je osećao zbog smrti svoga sina Boromira sprečila ga je da se značajnije posveti odbrani. Gandalfa nije tretirao sa poštovanjem, ali mu je ipak dao dozvolu da ostanu u Minas Tiritu. Za to vreme, Faramir, Denetorov mlađi sin, pokušavao je da odbrani Ozgilijat, ruševni grad i poslednju odstupnicu Minas Tirita. Njega su napali Nazguli, ovog puta ne jašući na konjima, već na zmajolikim krilatim stvorenjima. Gandalf ga je spasio, ispalivši iz svog štapa belu svetlost na Nazgule, koji su se potom povukli. Faramir je ispričao Gandalfu kako je sreo Froda i Semvajsa, koji su se uputili u Mordor kroz tajni prolaz Kirit Ungol. Ove vesti su vrlo potresle i uplašile Gandalfa, koji je znao koliko je to opasno mesto. Faramiru je otac naredio da krene u protivnapad na Orke u Ozgilijatu. Iako je znao da za taj poduhvat nema mnogo izgleda, pristao je. U toj bici Faramir je zadobio smrtonosnu ranu i, kada su ga doneli iz bitke, ležao je na samrti.

U međuvremenu, Veštac-kralj od Angmara, vođa Nazgula, doveo je mordorsku vojsku pred kapije Minas Tirita. Orci su iskopali jarke i počeli katapultima da gađaju prvi nivo grada, koji je ubrzo goreo. Denetor, tugujući nad ranjenim Faramirom, nije hteo da izda naređenja vojsci. Tako je Gandalf preuzeo komandu nad odbranom Gondora. Kuda god je prolazio duž zidina, trudio se da podiže moral vojnicima i nakratko uspevao u tome, ali čim bi otišao dalje, ponovo bi ih obuzela malodušnost. Posle dva dana bitke, Orci su doneli Gronda, ogroman balvan za probijanje kapije u obliku vučje glave. Kapija grada je srušena u zoru i kroz nju je prvi ujahao Veštac-kralj. Svi vojnici su pobegli, ali je Gandalf na Senku preprečio put Nazgulu. Trebalo je da počnu da se bore, ali je u tom trenutku stigla rohanska vojska u pomoć Gondoru. Veštac je odjahao da organizuje protivnapad. Peregrin je došao do Gandalfa i obavestio ga da je Denetora obuzelo ludilo i da planira da spali sebe i Faramira, za koga je verovao da je umro. Gandalf je uspeo da spasi Faramira sa lomače, ali je Domostrojitelj Gondora na njoj završio svoj život. Vojska Mordora pobeđena je rohanskim napadom i dolaskom Aragorna koji je poveo svoj narod, Dundaine. Vešca-kralja su ubili udruženi Hobit Merjadok i Jovajna, nećaka kralja Teodena.

Sauronov pad

Gandalfa su preostali zapovednici Ljudi izabrali za vođu u narednim bitkama. Znajući da Saurona neće moći da pobede silom oružja, Gandalf je smislio novi plan. On je predložio da se sakupi što veća vojska i da se sa njom krene ka Kapiji zemlje Mordor. Tim postupkom bi odvukli mogući pogled Sauronovog Oka sa Froda i Semvajsa i dali im šansu da unište Prsten. Ostale vođe su prihvatile Gandalfov predlog, iako su znali da idu u svoju smrt.

Pred Crnom kapijom, Gandalfa i druge vođe dočekao je Sauronov glasnik koji je sebe nazvao Usta Sauronova. Pokazao im je Frodovu verižnjaču i ogrtač, tako ih ubedivši da je uhvaćen i da Mračni gospodar ponovo ima Prsten. Videvši njihov očaj, glasnik im je naveo uslove koje moraju da ispune da bi bili pošteđeni, koji su uključivali priznavanje Saurona za vrhovnog gospodara. Na njegov šok i bes, Gandalf je sve uslove odbio, nazvavši Saurona bezvernim i prokletim. Napad Mordora na Ljude je tada počeo.

Međutim, glasnik se prevario. Orci jesu uhvatili Froda, ali nisu znali da je kod njega Prsten. Semvajs je spasao svog gospodara i njih dvojica su prepešačili ostatak puta do Planine Usuda, gde je Prsten konačno pao u vatru i bio uništen. Sauronova moć je nestala i njegova senka se uzdigla iznad Mordora, ali bila je previše slaba da išta uradi te je odnesena vetrom. Gandalf je prvi shvatio da je Nosilac Prstena obavio svoj zadatak i pozvao Ljude da odaju poštovanje Frodu i Semvajsu. Zatim je po treći i poslednji put uzjahao orla Gvaihira, odleteo do Planine Usuda koje ja eruptirala i spasao dva Hobita od vatre i lave.

Povratak u Valinor

Nakon nestanka Saurona, Aragorn je konačno mogao da se kruniše za kralja Ljudi u Gondoru. Ipak, odlučeno je da se sačeka da se Frodo i Semvajs u potpunosti oporave. Njih je Gandalf obavestio o svemu što se dogodilo tokom njihovog puta. Na dan krunisanja, Aragorn je zamolio Gandalfa da mu stavi krunu na glavu sledećim rečima:

„ ... a neka je Mitrandir položi na moju glavu, ako hoće; jer on je bio pokretač svega što je postignuto, i ovo je njegova pobeda. ” — „Povratak kralja“, VI, 5

Gandalf je krunisao Aragorna uz objavu:

„ Sada dolaze dani Kralja, i neka bi bili blagosloveni dok prestoli Valara traju! ” — „Povratak kralja“, VI, 5

Nakon krunisanja, Gandalf je proveo nekoliko nedelja u Gondoru zajedno sa ostatkom Družine. Pokazao je kralju Aragornu novi izdanak Belog drveta, koji su njegovi preci doneli iz Numenora, a koje je uvelo kad se loza ugasila. Sada je ponovo cvetalo. Tada je Gandalf po prvi put otkrio da ubrzo namerava da napusti Srednju zemlju i vrati se u Valinor, jer je njegova misija bila završena. Kasnije je usledilo venčanje Aragorna i Vilenjakinje Aruene, a posle slavlja Hobiti, Legolas i Gimli su pomislili na povratak svojim domovima. Zajedno sa Gandalfom i mnogim saputnicima su krenuli, i vremenom su se razdvjali dok na kraju nisu ostali samo Hobiti i čarobnjak. On ih je otpratio do granica Okruga, a zatim ih je napustio.

Dve godine kasnije, došlo je vreme da ostatak Vilenjaka, predvođen Elrondom, Galadrijelom i Kelebornom, zauvek napusti Srednju zemlju. Gandalf se priključio njihovoj povorci kod Sivih Luka, neskriveno noseći Prsten Narju, pošto je moć vilenjačkih Prstenova bila gotova. Na brod za Valinor ukrcali su se i Bilbo i Frodo. U tom trenutku, 3021. godine Trećeg i prve godine Četvrtog razdoblja, Gandalfovo poslanstvo u Srednju zemlju bilo je završeno posle dva milenijuma. Kao jedini Istar koji se do kraja borio protiv Saurona ispunio je zadatak koji su mu dali Valari i značajno doprineo pobedi protiv Mračnog gospodara.

Imena

Svom liku Tolkin je dao još nekoliko imena:

• Olorin – Pravo ime Gandalfa, koje je nosio u Valinoru. Izvedeno je od vilenjačke reči olo-s, u značenju vizija, fantazija. Ovo ime se može poveztai sa činjenicom da je Olorin bio savetnik Valara Irma, koji je bio gospodar vizija. Olorin je često boravio među Vilenjacima iz Lorjena i u njihov um usađivao lepe vizije i iznenadne mudre uvide.
• Mitrandir – Ime koje su Vilenjaci dali Gandalfu po dolasku u Srednju zemlju, a koje su kasnije prihvatili i neki Ljudi. Njegovo značenje je Sivi Lutalica. Dato mu je zbog sive odeće i neprestanog putovanja po zemlji.
• Tarukin – Patuljačko ime za Gandalfa. U prevodu znači Čovek sa štapom.
• Inkanus – Ime koje je Gandalf dobio na jugu Srednje zemlje, na koji je retko išao. Sastoji se iz dva korena, inka i nus, koje znače sever i uhoda, pa bi se moglo prevesti kao Uhoda sa Severa. Najpre je bilo potpuno nerazumljivo severnim jezicima, ali je prilagođeno.
• Zloguk ili Lathspell – Nadimak koje je Grima Crvjezik dao Gandalfu u Rohanu, pošto je uvek dolazio sa lošim vestima.
• Gandalf Vranolujni – Takođe Gandalfov nadimak u Rohanu.
• Beli Jahač – Ovaj nadimak Gandalf je dobio nakon transformacije u Gandalfa Belog, pošto je jahao Senka, koji je takođe bio beo.

Spoljašnje veze

• Enciklopedija Arda