Gari Kasparov

Gari Kasparov, 2007

Gari Kimovič Kasparov (Baku, Azerbejdžan, 13. april 1963.), svetski šahovski prvak 1985 — 2000

Na svetskoj rejting listi došao je na prvo mesto (ispred tadašnjeg svetskog prvaka Anatolija Karpova 1983. godine i do 10. marta 2005. godine, kada se povukao iz profesionalnog šaha, bio je neprekidno prvi. Značajan i po svom političkom delovanju u korist reformi i demokratije u SSSR-u odnosno Rusiji od druge polovine 1980-ih.

Rane godine

Gari Kasparov rođen je kao Hari Vajnštajn. Otac mu je bio Jevrejin, a majka Jermenka, devojačkog prezimena Kasparjan. Roditelji su mu se rano razveli i majka je svoje prezime promenila u rusku varijantu Kasparov. Sa 12 godina Hari je uzeo majčino prezime i „rusificirao“ ime.

Rano je skrenuo pažnju na sebe izuzetnim talentom. Od 1974. uči u šahovskoj školi koju je vodio bivši svetski prvak Mihail Botvinik. Godine 1976, kao trinaestogodišnjak, osvojio je prvenstvo SSSR za igrače do 18 godina.

Svetska šahovska javnost ga je upoznala godine 1979. kada je ubedljivo pobedio na turniru u Banjoj Luci. Sledeće godine priznata mu je titula velemajstora. Brzo je napredovao. Godine 1982. na prvenstvu SSSR podelio je prvo mesto sa Lavom Psahisom.

Uz profesionalno igranje šaha, bio je odličan student anglistike. Rado čita poeziju i napamet zna mnoge pesme Jesenjina, Ljermontova i Jevtušenka. Fizički je snažan, igra fudbal i vozi bicikl.

U mečevima kandidata 1983. postiže uverljive pobede. U četvrtfinalu pobeđuje Beljavskog rezultatom 6:3, u polufinalu Korčnoja sa 7:4, i u finalu Smislova rezultatom 8½:4½. (Smislov je tada imao 62 godine, bio je svetski prvak 1957—1958, pet godina pre Kasparovljevog rođenja!)

Pet mečeva s Karpovom

Kasparov je sa 21 godinom bio najmlađi igrač koji je igrao meč za prvenstvo sveta. Nasuprot njega bio je Anatolij Karpov, svetski prvak od 1974, sa 33 godine na vrhuncu snaga.

Neobičnim spletom okolnosti, u toku šest godina Kasparov i Karpov će odigrati čak pet mečeva za svetsko prvenstvo. Obojica u to doba daleko nadmašuju sve ostale svetske šahiste. U tim mečevima su odigrali ukupno 144 partije.

Prvi meč: 48 partija!

Ovo je najduži meč u istoriji šaha, i to će sigurno zadugo i ostati. Imao je izrazito neobičan tok i još neobičniji završetak.

Igralo se po pravilima usvojenim 1974: igra se dok jedan igrač ne postigne šest pobeda, bez ograničenja trajanja meča. U slučaju poraza, bivši svetski prvak ima pravo na revanš-meč u roku od godinu dana.

Meč je započeo u Moskvi, u jesen 1984. Kasparov je započeo samouvereno, agresivnom igrom koja mu je do tada donosila uspeh. To je međutim bilo lakoumno protiv izvrsno pripremljenog Karpova, vrhunskog majstora odbrane i duboke strategije. Hladnokrvno je odbijao napade i postizao pozicionu prednost. Nakon devet partija rezultat je bio 4:0 za Karpova i izgledalo je da je sve gotovo.

Tada Kasparov naglo menja taktiku. Počinje igrati solidno, bez rizika, izazivajući protivnika da napada kako bi postigao još dve pobede. Karpov međutim ne želi preuzeti veći rizik, verovatno u nadi da će posve poniziti mladog protivnika pobedom od 6:0. Rezultat je bila serija od 17 remija!

Zatim je Karpov dobio 27. partiju i poveo 5:0. Konačno, međutim, Kasparov dolazi do pobede u 32. partiji. Sledi nova serija od 14 remija! Kasparov je neverovatno hladnokrvno sputavao svoje temperament, Karpov je bio jednako neverovatno neprodoran.

Igralo se već peti mesec i oba igrača su bila isrcpljena. Onda Kasparov dobija dve partije zaredom, 47. i 48, i smanjuje na 3—5. Meč najednom opet postaje napet; godine 1978. Karpov je protiv Korčnoja vodio 5:2, zatim je Korčnoj izjednačio, da bi Karpov ipak dobio 32. partiju i tako pobedio sa 6:5.

Sovjetska šahovska federacija se tada odlučila ne neobičan potez: zatražili su od predsednika FIDE Florencia Campomanesa da meč prekine, jer su oba igrača potpuno iscrpljena. Predloženo je da se meč poništi, i da se nakon šest meseci igra novi. Oba igrača su to prihvatila; obojica su kasnije tvrdila da su bili izmanipulisani. Karpov je svakako bio u krizi, a Kasparov je ipak još uvek trebao dobiti tri partije, a da ne izgubi nijednu.

Drugi meč: Kasparov prvak sveta

Odluka o prekidu izazvala je lavinu polemika u šahovskom svetu, ali bila je definitivna. Tako, nakon pauze od šest meseci, akteri su se ponovo susreli u Moskvi. Pravila su u međuvremenu bila promenjena: dužina meča ograničena je na maksimalno 24 partije, sa tim da se meč prekida ako neko postigne šest pobeda. u slučaju da je nakon 24 partije rezultat neodlučan, svetski prvak zadržava titulu. Ostalo je i pravo prvaka na revanš.

Borba je bila vrlo napeta i izjednačena. Nakon 23 partije, Kasparov je vodio 12:11. Poslednju partiju Karpov igra na sve ili ništa, ali gubi; tako Kasparov, star 22 godine, postaje 13. prvak sveta, najmlađi u istoriji!

Velemajstor Dražen Marović pisao je tada u Šahovskom glasniku da je Kasparov zasluženo pobedio. Bio je energičan i dosetljiv, sa teorijskim novinama i zbunjujućim žrtvama. Bijelima je uspevao zahvatiti inicijativu, crnima se odlično branio u daminom gambitu i ševeninškoj varijajanti sicilijanke.

Sledeća tri meča

Karpov je imao pravo na revanš, i tako je nepunih godinu dana nakon prethodnog igran i treći meč. Kasparov pobeđuje 12½:11½.

Ne prolazi ni godinu dana, a veliki protivnicu se ponovo susreću. Karpov je pobedom u meču kandidata ostvario pravo na novi meč. Ovog puta Kasparov je bio pred porazom. Pri rezultatu 11:11, grubim previdom gubi 23. partiju. Karpov vodi 12:11 i treba mu remi u poslednjoj partiji, dok Kasparov mora igrati na pobedu. Za razliku od Karpova u drugom meču, on uspeva pobediti. Tu je partiju, najvažniju u svojoj karijeri, dobio u Karpovljevom stilu: dugoročnom igrom na sitne prednosti uspeo je dovesti do pobede malo bolju završnicu. Nerešenim rezultatom u meču sačuvao je naslov.

U to je doba Kasparov optužio FIDE za pristranost prema bivšem prvaku. Dražen Marović je u Šahovskom glasniku izrazio mišljenje da ima pravo: Kasparov je dvaput branio titulu u dve godine, koliko Karpov u 10 godina.

O toku meča Marović je komentariso da Kasparov po svojoj naravi podseća na Aljehina i Talja: kreativan, nagao, impulzivan, često i nepromišljen. Pa su slabosti Aljehinu donele poraze u prvom meču sa Eveom, a Talju u drugom meču sa Botvinikom. Ova dvojica su, kao i Karpov, bili metodični, disciplinarni profesionalci.

Tri godine kasnije, Karpov je ponovo izazivač, pobedivši konkurente u mečevima kandidata. Meč je opet bio neizvestan do kraja. Kasparov pobeđuje 12½:11½.

Politika: nastavak (šahovskog) rata drugim sredstvima

Doba gigantomahije Kasparova i Karpova ujedno je i doba velikih promena u SSSR, konačno i njegovog raspada i rušenja komunizma. Dva velika protivnika našla su se i politički na suprotnim stranama.

Vatreni zagovornik demokratije

Karpov, koji je dva puta obranio sovjetsku domovinu od nasrtaja emigranta Viktora Korčnoja bio je miljenik starog sistema. Imao je nekoliko političkih funkcija, bio je i potpredsednik sovjetske (a zatim ruske) šahovske organizacije.

Nasuprot tome, Kasparov od početka perestrojke javno deluje, pružajući oduševljenu potporu Gorbačovljevim reformama, a zatim i Jeljcinu. Kasnije se međutim razočarao u obojicu.

Njihovo suparništvo je 1990-ih godina dovelo i do borbe za vlast u Ruskoj šahovskoj organizaciji, a i FIDE je u tu borbu bila upletena.

Karpov je u prvoj polovini 1990-ih godina više puta posećivao Srbiju i Crnu Goru. Igrao je na međunarodnim takmičenjima za ekipu Agrouniverzala iz Zemuna. Vrhunac podrške Srbiji bilo je odigravanje simultanke u okupiranom Vukovaru 1995.

Nasuprot tome, Kasparov je izražavao snažnu podršku Hrvatskoj. Više puta je dolazio na odmor i pripreme za mečeve na Crveni otok kraj Rovinja. Igrao je za ekipu Borovo Vukovar. Kako je građanski rat u bivšoj Jugoslaviji odmicao a rat na teritoriji Hrvatske se završio, Kasparov je sada započeo da podržava tadašnje muslimanske paravojne formacije Alije Izetbegovića u Bosni i Hercegovini. Na Evropskom šampionatu u šahu 1992. godine za muškarce u Debrecinu, posle pobede tadašnje SR Jugoslavije u prvom kolu nad bivšom Čehoslovačkom rezultatom 3:1, Kasparov koji je bio zvanični FIDE šampion sveta i koji se takmičio za reprezentaciju šahovske velesile Rusije na prvoj tabli, zapretio je da će napustiti Evropsko prvenstvo ako se SRJ ne izbaci sa turnira. Organizatori su tada, ne želevši da izgube svetskog šampiona u šahu, sa nemuštim obrazloženjem kako je reč o primeni sankcija Ujedinjenih nacija na sport, izbacili reprezentaciju SRJ sa prvenstva i naši reprezentativci su se vratili kući, dok su istinski motivi njihovog izbacivanja ustvari bili politički razlozi inspirisani očiglednom mržnjom Kasparova prema Srbiji, koji sa šahovskom igrom nemaju ništa zajedničko, i žestoko su suprotstavljeni osnovnom geslu FIDE koji glasi: lat. Gens una Sumus (Svi smo jedno).

Raskol u svetskom šahu 1993.

Godine 1993. dolazi do velike krize u takmičenjima za svetsko prvenstvo, koja do danas nije razrešena. FIDE je po uobičajenom sastavu organizovala mečeve kandidata. Pobednik je bio Englez Nigel Šort, koji je u polufinalu pobedio Karpova, a u finalu Jana Timana.

Meč Kasparov-Šort

Do sukoba je došlo kada je Kasparov odbio igrati meč u gradu koji je izabrala FIDE, nezadovljan ponuđenim nagradnim fondom; sklopio je ugovor o igranju meča u Londonu, uz dvostruko veći nagradni fond. Šort se sa time složio. Administracija FIDE, ljuta zbog narušavanja njenog autoriteta, povukla je drastičan i besmislen potez: objavila je da Kasparovu oduzima titulu prvaka, a Šortu pravo izazivača, i da će meć za ispražnjeno mesto prvaka u Amsterdamu igrati Karpov i Timan.

Kasparav i Šort, i još nekoliko vrhunskih igrača, osnovali su novo udruženje, Professional Chess Players Association (PCA), koja je bila formalni organizator njihovog dvoboja. Tako su godine 1993. odigrana dva meča. Kasparov je pobedio Šorta 12½:7½ i obranio titulu, a Karpov Timana 12½:8½. Tako je došlo do situacije kao u profesionalnom boksu, sa dva prvaka u različitim verzijama. Ipak šahovski svet je titulu priznavao samo Kasparovu.

Meč Kasparov-Anand 1995.

Administracija FIDE ostaje tvrdoglava. FIDE i PCA organizuju svaka svoj kandidatski ciklus.

U organizaciji PCA odigran je krajem 1995. meč Kasparov—Anand. Igralo se na bolji rezultat iz 16 partija. Prvih osam partija završeno je remijem. Devetu partiju dobija Anand. U desetoj, Kasparov igrajući belima, nalazi teorijsku novost sa žrtvom skakača u 11. potezu u otvorenoj varijanti španjolke. Kasnije žrtvuje i topa i pobeđuje.

Odlučujućom se pokazala sljedeća, 11. partija: Kasparov crnima igra zmajevu varijantu sicilijanke. U posve jednakoj poziciji, Anand odbija ponudu remija; forsirajući, upada u jednostavnu zamku i gubi. Nakon toga Kasparov je dobio još dvije partije i ostvario pobjedu 8:5.

Nešto kasnije u organizaciji FIDE odigran je meč Karpov-Kamski, koji je Karpov uvjerljivo dobio. FIDE je imala velikih problema u nalaženju organizatora tog meča, kojeg šahovska javnost ne priznaje.

Zanimljivo je da su Kamski i Anand odigrali dva meča kandidata: u verziji FIDE u četvrtfinalu pobijedio je Kamski sa 6:4, a u verziji PCA u finalu pobedio je Anand sa 6½:4½.

Haos i samovolja

FIDE, koja ima finansijske probleme, naglo je izmenila sistem takmičenja; titula „prvak sveta FIDE“ izgubila je dosadašnji smisao.

PCA je takođe zapala u probleme zbog međusobnog suparništva vrhunskih igrača, različitih interesa sponzora i pritiska FIDE. Kasparov, karizmatična osoba i odličan u odnosima sa medijima i sponzorima, praktički sam donosi odluke, kao što je to činili svetski prvaci u razdoblju 1886—1946.

Početkom 1998. bilo je objavljeno da će Anand i Kramnik, drugi i treći na rang listi, igrati meč kandidata, nakon čega će pobednik igrati meč protiv Kasparova. Pod pritiskom predsednika FIDE Kiršana Iljužminova, međutim, Anand je odustao od meča.

U PCA dolazi do raskola. Kasparov hitro raspušta tu organizaciju i uz pomoć španskog bogataša i šahovskog mecene Luisa Rentera osniva novu organizaciju Worls Chess Council (WCC). Za Anandovog zamenika imenovan je Aleksej Širov; vrhunski igrač, koji je dobio špansko državljanstvo, što je svakako uticalo na odluku.

U organizaciji WCC odigran je sredinom 1998. meč Širov-Kramnik; Širov pobeđuje 5½:3½. Meč Kasparov—Širov bio je najavljen za oktobar 1998, međutim biva odgođen jer dolazi do sukoba Kasparova i Rentera. Na kraju meč nije ni odigran. WCC je nestala sa scene.

Meč Kasparov-Kramnik 2000: gubitak titule

Tek pet godina nakon prethode obrane titule, organizovan je meč u kom je Kasparov branio titulu. Izazivač je ovoga puta Kramnik. Sponzor i organizator bio je BrainGames Network (BGN). Igralo se opet 16 partija.

Kramnik je razradio savršenu taktiku: od početka igra na „umrtvljenje“ pozicije, izbegava komplikacije u kojima Kasparov uživa i čeka da se protivnik „istrči“. To je bila taktika koju je primenjivao Karpov, ali Kramnik je imao više uspeha.

Kasparova je izneverila kreativnost: u 15 odigranih partija nije dobio nijednu! Kramnik je dobio dve, 13 je završeno remijem, i tako Kramnik postaje svetski prvak.

Rekordni rejting FIDE u istoriji šaha

Kroz sve te godine, a i nakon gubitka titule, Kasparov (uz retke padove) beleži izvrsne turnirske rezultate. To se nastavilo i nakon gubitka titule u meču. Držao je prvo mesto na svetskoj rejting listi neprekidno od 1983. pa sve do svog povlačenja iz profesionalnog šaha 10. marta 2005. godine. Na listi od jula 2005. (kada je Kasparovljev rejting poslednji put izračunavan) imao je 2812 bodova, dok je drugoplasirani Anand imao 2788 poena. Jula 1999. imao je rejting 2851, što je najviši domet u istoriji. Osim Kasparova, granicu od 2800 bodova prelazili su još i Vladimir Kramnik, Višvanatan Anand i Veselin Topalov. Ilustracije radi, samo 48 ljudi uspelo je da pređe famozni skor od 2700 rejting poena na FIDE listama od 1970. naovamo (rejting se zvanično računa od 1970. godine).

Mečevi protiv računara

Kasparov je odigrao nekoliko značajnih mečeva protiv računarskih programa, koji su početkom prve decenije XXI veka postali toliko jaki da dobijaju većinu partija i protiv vodećih velemajstora.

U februaru 1996. igrao je meč u šest partija protiv IBM-ovog računala Deep Blue. Izgubio je prvu partiju, ali zatim dobija tri partije uz dva remija.

Maja 1997. gubi meč protiv poboljšane verzije Deep Blue. Pri rezultatu 1-1 uz tri remija, izgubio je poslednju partiju nakon grube greške u otvaranju. Dugo vremena nakon tog meča Kasparov, a i drugi velemajstori, izražavali su sumnju da je IBM varao, tako što je neki velemajstor u tajnosti proveravao poteze koje je računar izabrao. Programi, naime, računaju varijante stotinu miliona puta brže od čoveka, ali ponekad se izgube u pozicijama gde je potrebna dalekosežna strategija i gde ljudska intuicija nadvladava.

Deep Blue je bio poseban računar sastavljen od 50 PC-ja, spojenih u celinu samo za ovu namenu (klaster arhitektura). Nakon toga takvi računari se više ne pojavljuju. Golemim napretkom snage PC-ja, vrhunski šah sada igraju i programi koji rade na standardnim računarima.

Novembra 2003. godine, Kasparov je igrao meč u četiri partije protiv programa X3D Fric, koji je na osnovu prethodnih rezultata imao rejting od 2807 poena. U meču su korišćeni virtuelna tabla, 3D naočare i sistem za prepoznavanje glasa. Meč je završen nerešeno, 1:1 uz dva remija. Ovaj program računa sto miliona poteza u sekundi, dok čak i svetski prvak ne može računati više od dva poteza u sekundi. Nakon što su programeri unapredili igru šahovskih programa puno više nego što je to još 1980-ih izgledalo moguće, možemo reći i da je Kasparov obranio čast homo sapiensa i demonstrisao zadivljujuću moć ljudske intuicije!

Ulazak u politiku

U martu 2005, nakon pobede na velikom turniru u Linaresu, Kasparov je objavio da napušta šah, i da će se posvetiti političkoj karijeri, jer smatra potrebnim „učiniti sve u mojoj moći za otpor diktaturi Vladimira Putina“. Vodeći je član grupe liberalne opozicije Komitet 2008.

Literatura

• Dimitrije Bjelica: Drama u Podmoskovlju, Beograd: Književne novine, 1986.
• Eduard Gufeljd i Dimitrije Bjelica: Gari Kasparov. Zvijezda iz Bakua, Beograd: Književne novine, 1987.
• Gari Kasparov: Moje partije, Zagreb: Sportska tribina, 1984.
• Gari Kasparov i A. Nikitin: Sicilijanska obrana. Moje najjače oružje, Zagreb: Sportska tribina, 1986.
• Gari Kasparov: Moji veliki prethodnici, 1. knjiga: Od Steinitza do Aljehina, Zagreb: AGM, 2004.
• Slavko Peleh: Na putu do vrha: Kasparov - Anand : New York 1995, Zagreb: Inmedia, 1996.

Spoljašnje veze

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Gari Kasparov

• 2110 Kasparove partije na chessgames.com
• Stotinu Kasparovih pozicija
• Najava Kasparova za povlačenje iz šaha
• Svetsko prvenstvo u šahu 1985
• Kasparova politička ubeđenja
• Diskusija o političkom angažmanu Garija Kasparova
• Više o Kasparovom povlačenju na Nedelja u šahu i Baza podataka šaha
• Video na Jutjubu — Kasparov greši

• The Great Game, o povlačenju i politici u Rusiji
• Fischer's Price, o Bobiju Fišeru
• Stop the Moral Equivalence, o terorizmu
• Putinocracy, o Putinovom režimu
• Man vs. Machine, o partiji protiv računara
• The War Is Not Yet Won, o ratu u Iraku