Гаћаста кукумавка

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Aegolius funereus
Ontario, Kanada
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Strigiformes
Porodica: Strigidae
Rod: Aegolius
Vrsta:
A. funereus
Binomno ime
Aegolius funereus
Podvrste

7, vidi tekst

Rasprostranjenost gaćaste kukumavke
  stanovnik
  van sezone gnežđenja
Sinonimi[2]
  • Nyctala tengmalmi (Gmelin, 1788)
  • Cryptoglaux tengmalmi (Gmelin, 1788)
  • Glaux funerea (Linnaeus, 1758)
  • Strix funerea Linnaeus, 1758
  • Strix tengmalmi Gmelin, 1788

Gaćasta kukumavka, ćuk batoglavac ili planinski ćuk (lat. Aegolius funereus), ptica je iz reda Strigiformes i familije Strigidae. Gaćasta kukumavka je na listi strogo zaštićenih vrsta ptica u Srbiji.[3]

Opis[uredi | uredi izvor]

Gaćasta kukumavka spada u sove male veličine. Telo je dužine od 23 do 28 cm, krila od 15,5 do 18,3 cm i mase od 98 do 215 g. Ženka je za nijansu veća i masivnija od mužjaka kao i kod ostalih vrsta sova. Ova mala sova sa relativno krupnom glavom, ima gornji (leđni) deo tela tamnočokoladne boje prošaran sa istaknutim mrljama i tačkama. Donji delovi tela (grudi i stomak) su prljavo bele boje i bogato su isprugani riđim ili tamnobraon prugama naročito na grlu i grudima. Kod odraslih ptica postoji individualna varijacija u boji perja gde su neke jedinke više obojene braon dok pak druge su više sive morfe. Glava je krupna sa istaknutim žutim očima, dok je rep kratak i prošaran sa retkim belim prugama. Kljun je svetložute boje, a noge su dobro operjale poput ostalih planinskih vrsta sova. Mladunci su potpuno monotone krem-braon boje.

Sistematika[uredi | uredi izvor]

Postoji sedam podvrsta gaćaste kukumavke:[4]

  • A. f. funereus (Linnaeus, 1758): nominalna podvrsta, živi od Skandinavijie južno do Pirineja i istočno do planine Ural, izuzev Kavkaskih planina
  • A. f. richardsoni (Bonaparte, 1838): severnoamerička podvrsta, naseljava prostore od Aljaske na severu južno do Stenovitih planina i istočno do jugoistočne Kanade i severoistoka Sjedinjenih Država
  • A. f. pallens (Schalow, 1908): prisutna u jugoistočnom Sibiru do Tjen Šana u Kini
  • A. f. caucasicus (Buturlin, 1907): stanovnik Kavkaskih planina
  • A. f. magnus (Buturlin, 1907): može se sresti u istočnom Sibiru od Kolime do Kamčatskog poluostrva
  • A. f. sibiricus (Buturlin, 1910): rasprostranjena širom Sibira
  • A. f. beickianus Stresemann, 1928: nastanjuje oblasti od severozapadne Indije do zapadne Kine

Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]

Gaćasta kukumavka pripada Sibirsko-Kanadskom tipu faune i rasprostranjena je u borealnoj klimatskoj zoni i u planinama (Evropa, Azija i Severna Amerika). Osim severa Evrope, gde je gaćasta kukumavka redovan stanovnik, lokalne populacije se mogu naći na Pirinejima, Karpatima, Alpima i na Balkanu. Balkanska populacija ove male sove je najugroženija (glacijalni relikt) i najslabije proučena pa bi u budućnosti trebalo mnogo više pažnje posvetiti monitoringu i aktivnoj zaštiti ove vrste sove. Prema podacima iz 2003. godine, u Srbiji se gnezdi između 60 i 110 parova ove vrste i u blagom je opadanju. Iz vrlo oskudnih podataka pretpostavlja se da se najznačajnije populacije ove vrste sova nalaze u centrlanoj i zapadnoj Srbiji (Kopaonik, Golija, Čemerno, Tara, Jadovnik, Zlatar, Zlatibor). Ova sova na Balkanu naseljava visokoplaninske reliktne četinarske i mešovite četinarsko bukove šume od 1.200 do 1.800 m nadmorske visine.[5] Gaćasta kukumavka je u Srbiji strogo zaštićena kao prirodna retkost Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti kojom je zabranjeno svako uznemiravanje, proganjanje i ubijanje ptica i uništavanje njihovih staništa. Takođe, uvrštena je na spisak trajno zaštićene divljači po Zakonu o lovstvu.[3]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Bazičnu ishranu gaćaste kukumavke čine mali sisari do veličine puha (Glis rlis). To su najčešće voluharice, miševi i nešto ređe rovčice. Dopunsku ishranu ove sove čine male ptice pevačice do veličine kosa (Turdus merula), vrlo retko insekti i žabe. Šumski miševi i puhovi su dobro poznate vrste glodara koje u slučaju prenamnoženja čine velike štete u šumama, dok su voluharice poznate štetočine poljoprivrednih kultura. Osim toga, mnoge vrste glodara su potencijalni prenosioci vrlo teških i ozbiljnih zaraznih i parazitskih bolesti (mišja groznica, tularemija, trihineloza). Loveći i hraneći se njima, gaćasta kukumavka je prirodni regulator brojnosti ovih životinja i time čine neprocenjivu korist ljudima.

  • Gaćasta kukumavka sa plenom u kandžama
    Gaćasta kukumavka sa plenom u kandžama
  • Gaćasta kukumavka sa plenom u kljunu, ilustracija iz 1873. godine
    Gaćasta kukumavka sa plenom u kljunu, ilustracija iz 1873. godine
  • Gaćasta kukumavka sa mladuncem i plenom
    Gaćasta kukumavka sa mladuncem i plenom

Vokalizacija[uredi | uredi izvor]

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Gaćasta kukumavka je, kao i većina ostalih sova, noćna ptica i tokom dana se odmara, obično u gustom granju četinara, stojeći uspravno. Na krajnjem severu, zbog svetlih noći, lovi i danju. Let joj je tih, brz i pomalo nalik letu slepog miša. Kao i druge sove, može se nakostrešiti da bi izgledala veća kada je uznemirena, a ako na taj način ne uspe da ovrati pretnju, izdužuje svoje telo tako da podseća na slomljenu granu.[6] Ponekad napušta mesto odmora kako bi se okupala ili sredila svoje perje. Izvan sezone parenja, svaka jedinka uspostavlja svoju teritoriju na kojoj lovi i koju brani od drugih jedinki.[7]

  • U ruci čoveka
    U ruci čoveka
  • Odmara u granju četinara
    Odmara u granju četinara
  • Viri iz rupe
    Viri iz rupe
  • Gaćasta kukumavka u šupljini drveta, Norveška
    Gaćasta kukumavka u šupljini drveta, Norveška

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Jaje gaćaste kukumavke, kolekcija Muzeja Vizbaden

Gaćasta kukumavka se gnezdi u drugoj godini života i svake godine menja partnera. Kao i sve druge vrste sova, ne gradi gnezdo već traži pogodne niše u okolini. Gnezda ove sove su smeštena u dupljama drveća. Napuštene rupe crne žune (Dryocopus martius) najčešće su prvi izbor,[3] mada prirodne pukotine ili duplje manjih detlića takođe mogu postati mesto za gnežđenje. Takođe, rado prihvata veštačke kućice (kutije) za gnežđenje koje im nudi čovek. Polog se najčešće sastoji od 4 do 6 (3—10) sferičnih belih jaja na kojima ženka leži između 25 i 29 dana u zavisnosti od vremenskih prilika (temperature, količine padavina, vlažnosti vazduha).[3] Po izleganju, mladunci imaju masu od oko 8 g i pokriveni su prljavo belim paperjem. Mada još uvek slabo lete, mladunci napuštaju gnezdo u starosti od oko 30 dana i kriju se u blizini. Postaju nezavisni sa oko 2 meseca starosti kada napuštaju roditeljsku teritoriju.

  • Gnezdo gaćaste kukumavke sa jajima, Finska
    Gnezdo gaćaste kukumavke sa jajima, Finska
  • Mladunci
    Mladunci
  • Mlade jedinke gaćaste kukumavke
    Mlade jedinke gaćaste kukumavke
  • Juvenilna jedinka u zoo vrtu u Austriji
    Juvenilna jedinka u zoo vrtu u Austriji

Demografija i populacije[uredi | uredi izvor]

Od ukupne površine koje zahvataju šume u Srbiji, samo 9,17% su četinarske šume. Svakodnevno ova površina se smanjuje. Takođe, ove šume su sve mlađe i degrdiranije i tako da se životni prostor gaćaste kukumavke svakim danom sužava. Zbog sve veće ljudske potrebe za ekspoloatacijom drveta, posebno četinarskog, populacija ove reliktne vrste sove je sve ugroženija i na ivici opstanka.

Brojni šumski požari, divlja gradnja i nekontrolisana seča potpomažu izumiranju ove ugrožene vrste. Takođe, s druge strane, ovakve šume ostaju bez predatora koji brinu o prenamnožnju štetnih insekata (gubari i potkornjaci) i glodara (prenosioci zaraznih bolesti). Kroz mnoge projekte je u praksi potvrđeno da čovek može relativno lako, brzo i ekonomski jeftino da interveniše u ovakvim situacijama i bar delimično popravi stanje poremećene prirodne ravnoteže. Jedan od načina kojim bi pomogli prirodi da povrati bilans je postavljanjem kućica (kutija) za gnežđenje ptica. Istraživanja ostalih vrsta šumskih sova u Srbiji su pokazala da veliki broj jedinki ima problema sa pronalaženjem pogodne duplje (rupe, pukotine) za gnežđenje.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ BirdLife International (2012). „Aegolius funereus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  2. ^ „Aegolius funereus”. Avibase. 
  3. ^ a b v g „Prilog I: Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 14. 07. 2010. g. Pristupljeno 14. 07. 2010. 
  4. ^ Gill F & D Donsker (Eds). 2014. IOC World Bird List (v 4.2). . doi:10.14344/IOC.ML.4.2.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) www.worldbirdnames.org Accessed 25 May 2014.
  5. ^ Puzovic, S.; Simic, D.; Saveljic, D.; Gergelj, J.; Tucakov, M.; Stojnić, N.; Hulo, I.; Ham, I.; Vizi, O.; Šćiban, M.; Ružić, M.; Vučanović, M.; Jovanović, T. (2003). „Birds of Serbia and Montenegro – breeding population estimates and trends: 1990–2002”. FAUNISTIKA – STUDIJE. 
  6. ^ Pärlugglans liv och leverne, Jojje Lintrup, Björnramen 3/1987, s.4-14. ISSN 0282-9827
  7. ^ Handbook of the Birds of Europe the Middle East and North Africa - The Birds of the Western Palearctic, vol.4, s.606-616, Oxford University Press, 1985. ISBN 0-19857505-X

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гаћаста_кукумавка&oldid=26122038”