Gvozdeni krst

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Za ostale upotrebe, pogledajte članak Gvozdeni krst (oblik).
Disambig.svg
Druga značenja su popisana u članku Krst (višeznačna odrednica).
Gvozdeni krst iz 1813.

Gvozdeni krst (nem. Eisernes Kreuz) je nemačko vojno odlikovanje koje je ustanovio kralj Fridrih Vilhelm III od Pruske i koje je prvi put dodeljeno 10. marta 1813. godine Gvozdeni krst se dodeljivao samo tokom rata i u različitim stepenima u zavisnosti od visine čina vojnog lica. Pored Napoleonovih ratova, Gvozdeni krst je dodeljivan i tokom Francusko-pruskog rata kao i tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Poslednji put je dodeljen u maju 1945. god.

Gvozdeni krst se najčešće povezuje sa odlikovanjima Nacističke Nemačke. Ipak, on ostaje moćan vojni simbol u nemačkoj kulturi zbog čega je ponovo preuzet od strane vojske nekadašnje Zapadne Nemačke (Bundesvera) 1955. god.

Izgled[uredi]

Gvozdeni krst (crni četvorokraki krst sa belom ivicom, sa kracima koji se šire prema krajevima, slično kao kod Malteškog krsta) je dizajnirao nemački arhitekta Karl Fridrih Šinkel po ugledu na amblem Tevtonskih vitezova iz 14. veka koji je takođe bio simbol i Fridriha Velikog. Kada je kvadriga (četvoropreg) boginje mira vraćena iz Pariza nakon Napoleonovog pada, boginja je ponovo postavljena na vrh Brandenburške kapije u Berlinu. Njen lovorov venac je zamenjen Gvozdenim krstom i ona je pretvorena u boginju pobede.

U odnosu na ostala odlikovanja Gvozdeni krst je bio jednostavnog izgleda i napravljen od uobičajenih i relativno jeftinih materijala. Uobičajeno je bio izliven od gvožđa (iako je u završnim godinama rata pravljen od cinka i aluminijuma).

Lenta za Gvozdene krstove iz 1813, 1870. i 1914. (druga klasa) bila je crna sa dve tanke bele štrafte. Neborbena verzija ovog odlikovanja je izgledala isto osim što su crna i bela boja na lenti bile drugačije raspoređene.

Kako je Gvozdeni krst dodeljivan tokom nekoliko različitih perioda nemačke istorije na svakom primerku je bila naznačena godina kako bi se znalo u kom istorijskom periodu je dodeljen: npr. Gvozdeni krst iz Prvog svetskog rata je na sebi imao broj 1914 dok je isto odlikovanje tokom Drugog svetskog rata na sebi imalo broj 1939 koji se odnosio na godinu od koje se dodeljuje. Svi Gvozdeni krstovi su tokom Drugog svetskog rata imali i svastiku koja se nalazila u njihovom središtu. Na pozadini ovih odlikovanja iz 1870, 1914 i 1939. godine nalazi se 1813. godine koja označava godinu kada je Gvozdeni krst prvi put dodeljen.

Postojala je mogućnost da nosiocu Gvozdenog krsta 1914. godine bude dodeljen viši stepen ovog odlikovanja iz 1939. godine. Ovo odlikovanje imalo je dva stepena, prvi i drugi. U takvim slučajevima se oko originalnog odlikovanja iz 1914. godine nosila kopča sa Gvozdenog krsta iz 1939. god. (Slična nagrada je ustanovljena i 1914. godine ali je bila veoma retka s ozbirom na to da je u aktivnoj službi u vojsci bilo jako malo nosilaca Gvozdenog krsta iz 1870. god.).

Rana odlikovanja[uredi]

Gvozdeni krst iz 1870. god.

Gvozdeni krst je prvi put dodeljen 1813. godine tokom napoleonovih ratova. Pruski kralj Vilhelm I je ponovo dozvolio dodelu ovog odlikovanja 19. jula 1870. godine tokom Francusko-Pruskog rata. Dobitnik Gvozdenog krsta iz 1870. godine, koji je još uvek bio u službi 1895. dobijao je kopču za 25 godina službe. Gvozdeni krst je ponovo uveden u upotrebu od strane Kajzera Vilhelma II 5. avgusta 1914. godine na početku Prvog svetskog rata.

Gvozdeni krstovi iz 1813, 1870. i 1914. godine imali su tri stepena:

  • Gvozdeni krst druge klase
  • Gvozdeni krst prve klase
  • Veliki krst Gvozdenog krsta (Großkreuz des Eisernen Kreuzes, ili skraćeno Großkreuz)

Veliki krst je bio namenjen za više generale nemačke vojske. Još više odlikovanje, Zvezda Velikog krsta Gvozdenog krsta, je dodeljena samo dva puta i to Princu Bliheru 1813. godine i Feldmaršalu Paulu fon Hindenburgu 1918. godine. Planirana je i izrada trećeg odlikovanja namenjenog najuspešnijim nemačkim generalima u Drugom svetskom ratu ali to nije učenjeno do kraja rata 1945. god.

Tokom Prvog svetskog rata dodeljeno je oko 5 miliona Gvozdenih krstova niže klase (druge klase), kao i oko 218.000 više klase (prve klase). Kako je pruska arhiva uništena tokom Drugog svetskog rata, tačan broj dodeljenih odlikovanja nije poznat. Međutim, veliki broj dodeljenih Gvozdenih krstova značajno je smanjio status i reputaciju ovog odlikovanja. Jedan od najpoznatijih nosilaca Gvozdenog krsta prve klase iz 1914. godine je Adolf Hitler (što je bilo veoma neobično zato što je jako mali broj nosilaca ovog odlikovanja prve klase bilo među običnim vojnicima: Hitler je tada imao čin kaplara).

Drugi svetski rat[uredi]

Gvozdeni krst (1939)[uredi]

Gvozdeni krst II klase iz vremena Drugog svetskog rata.

Adolf Hitler je ponovo uspostavio ovo odlikovanje 1939. godine nastavljajući tradiciju njegovog dodeljivanja u nekoliko stepena. Gvozdeni krst iz Drugog svetskog rata bio je podeljen u tri glavne grupe sa prelaznom kategorijom Viteškog krsta Gvozdenog krsta, uspostavljenom između najnižeg (Gvozdeni krst) i najvišeg odlikovanja (Veliki krst). Viteški krst je u stvari bio zamena za pruski Orden za zasluge (Plavi Maks) (Pour la Mérit). Hitler nije preterano mario za Pour la Mérit zato što je u pitanju bilo carsko odlikovanje i zato što je moglo da se dodeli samo oficirima. Za razliku od njega Viteški krst se dodeljivao zbog iskazane hrabrosti svim pripadnicima oružanih snaga, a ne samo oficirima. Traka Gvozdenog krsta druge klase razlikovala se od ranijih ovakvih odlikovanja jer je na njoj pored tradicionalne crne i bele boje korišćena i crvena boja. Hitler nije želeo da se ovo odlikovanje dodeljuje za neborbene zasluge zbog čega je umesto Gvozdenog krsta koji se dodeljivao neborbenom osoblju ustanovio novo odlikovanje Krst za ratne zasluge.

Obični Gvozdeni krst iz 1939. godine imao je dva stepena:

  • Gvozdeni krst II klase
  • Gvozdeni krst I klase

Gvozdeni krst dodeljivan je za hrabrost iskazanu u borbi kao i za druge vojne doprinose u borbenom okruženju. Gvozdeni krst druge klase nosio se na traci zakačenoj na grudi sa krstom okačenim o traku. Gvozdeni krst prve klase bio je u obliku značke koja se nosila na grudima na sredini džepa od uniforme. Gvozdeni krst je predstavljao progresivno odlikovanje kod kojeg je prvo morao da se stekne orden druge klase da bi mogao da se stekne orden prve klase, a zatim i ostali viši stepeni ovog odlikovanja.

Pretpostavlja se da je tokom Drugog svetskog rata dodeljeno oko 2,3 miliona Gvozdenih krstova druge klase i 300.000 Gvozdenih krstova prve klase. Dva Gvozdena krsta prve klase dodeljena su ženama od kojih je jedna bila čuveni nemački probni pilot Hana Rajš.

Viteški krst Gvozdenog krsta[uredi]

Viteški krst Gvozdenog krsta

Viteški krst Gvozdenog krsta (Ritterkreuz des Eisernen Kreuzes, ili kratko Ritterkreuz) dodeljivao se zbog izuzetne hrabrosti iskazane u borbi. Viteški krst je imao pet stepeni:

  • Viteški krst
  • Viteški krst sa hrastovim lišćem
  • Viteški krst sa hrastovim lišćem i mačevima
  • Viteški krst sa hrastovim lišćem, mačevima i dijamantima
  • Viteški krst sa zlatnim hrastovim lišćem, mačevima i dijamantima

Ukupno je dodeljeno 7.313 Viteških krstova, od kojih samo 883 sa hrastovim lišćem i 159 sa hrastovim lišćem i mačevima. Samo je 27 ljudi ikada dobilo dijamante uz Viteški krst, a nemački pilot Hans Ulrih Rudel je jedini koji je uz Viteški krst dobio zlatno hrastovo lišće, mačeve i dijamante.

Viteški krst se nosio oko okovratnika.

Veliki krst Gvozdenog krsta (1939)[uredi]

Kao i Viteški krst Veliki krst se takođe nosio oko okovratnika. Jedini kome je Veliki krst dodeljen, tokom Drugog svetskog rata bio je Herman Gering, koji je ovo odlikovanje primio 19. jula 1940. Odlikovanje je zapravo predstavljalo uvećan Gvozdeni krst. Spoljašnji izgled je bio sličan ali je širina Velikog krsta iznosila 63 mm za razliku od Gvozdenog krsta širine 44 mm i Viteškog krsta širine 48,5 mm. Prvobitno je trebalo da ima zlatne ivice ali su one promenjene u srebrne neposredno pre nego što je dodeljen.

Veliki krst se nosio na traci širine 57 mm koja je imala isti raspored boja kao i trada za Gvozdeni krst druge klase. Kutija u kojoj je prezentiran bila je od crvene kože sa zlatnim konturama orla i svastike.

Veliki krst nije se dodeljivao za hrabrost. Bio je rezervisan isključivo sa članove generalštaba i dodeljivao se „za donošenje izuzetnih strateških odluka koje su uticale na tok rata“. Herman Gering je dobio ovo odlikovanje za umešnost koju je iskazao u vođenju vazdušnog rata tokom uspešne kampanje 1940. godine protiv Francuske, Belgije i Holandije (u isto vreme je unapređen u Rajhsmaršala velikog nemačkog rajha).

Originalni Veliki krst koji je Geringu dodelio Hitler lično, uništen je tokom savezničkog bombardovanja Berlina. Gering je dao da se izrade nove kopije ovog odlikovanja od kojih je jednu, napravljenu od platine, nosio prilikom zarobljavanja od strane saveznika 1945. god.

Na nekoliko oficijelnih fotografija može se videti Herman Gering kako istovremeno oko vrata nosi Pour la Merite, Viteški krst i Veliki krst.

Zvezda Velikog krsta Gvozdenog krsta[uredi]

Ovo odličje je proizvedeno ali nikada nije dodeljeno. Jedini poznati primerak pronađen je od strane savezničkih okupacionih snaga na kraju rata i završio je u vojnoj zbirci Vest Pointa. Dizajn je bio baziran na Zvezdi Velikog krsta iz 1914. godine ali je u sredini zvezde bio Gvozdeni krst iz 1939. godine. Ovo odličje je trebalo da se nosi kao i Gvozdeni krst prve klase tj. kao značka. Kao i Veliki krst Gvozdenog krsta ovo odlikovanje nije se dodeljivalo za hrabrost. Bilo je namenjeno za dodelu najuspešnijim nemačkim oficirima po završetku rata. Pretpostavlja se da je ustanovljeno zbog Rajhsmaršala Hermana Geringa koji je već bio nosilac Velikog krsta Gvozdenog krsta iz 1939. god.

Prateća znamenja i titule uz Gvozdeni krst[uredi]

Oficiri kojima je dodeljen Gvozdeni krst dobijali su titule i često su nosili prateća znamenja, npr. pečatni prsten Gvozdenog krsta ili Gvozdeni krst od tkanine koji se našivao na uniformu. Takođe, oni oficiri koji su dobili više odlikovanja npr. Gvozdeni krst prve klase, Gvozdeni krst druge klase i Viteški krst sa hrastovim lišćem imali su mogućnost da umesto ovih odlikovanja nose značku na kojoj su bila predstavljena sva tri odlikovanja sa naglašenom svastikom.

Posle Drugog svetskog rata[uredi]

Posleratni Gvozdeni krst

Gvozdeni krst je bio jedino ratno odlikovanje nemačke vojske i zadnji put je dodeljen u maju 1945. godine. Po završetku Drugog svetskog rata vlada Zapadne Nemačke dozvolila je vojnim veteranima da nastave da nose Gvozdeni krst iako je nemački zakon zabranjivao nošenje odlikovanja sa svastikom. Zbog toga je 1957. godine nemačka vlada dodelila nemački veteranima iz Drugog svetskog rata nove Gvozdene krstove na kojima je u centru krsta umesto svastike bilo predstavljeno hrastovo lišće.

Gvozdeni krst je korišćen kao simbol nemačke vojske do 1915. godine kada je zamenjen sa Grčkim krstom koji se mogao lakše identifikovati na većim razdaljinama. Gvozdeni krst je ponovo 1955. godine preuzet kao simbol nove vojske zapadne nemačke Bundesvera uprkos tome što je predstavljao simbol nacističke nemačke.

1977. godine poznati američki režiser Sem Pekinpo, inspirisan Gvozdenim krstom, snimio je film pod nazivom „Krst od gvožđa“ (Cross of Iron).

Gvozdeni krst je takođe, posle Drugog svetskog rata, prihvaćen i kao simbol nekih američkih sabkultura kao što su bajkeri, surferi i zaluđenici za frizirane i ručno pravljene automobile koji ovaj simbol koriste u najrazličitijim oblicima.

Literatura[uredi]

  • Guenther Fraschka, Mit Schwertern und Brillanten, 1955, ISBN 3-8004-1176-8 (ova knjiga obrađuje svih 27 dobitnika dijamanata)
  • Stephen Thomas Previtera, The Iron Time: A History of the Iron Cross, 2000, ISBN 0-9673070-0-7
  • Gordon Williamson, The Iron Cross of 1939, 1997, ISBN 0-912138-86-6

Spoljašnje veze[uredi]