Gebelsov govor u Sportpalastu
 | Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Govor u Sportpalastu (nem. Sportpalastrede) je govor koji je održao ministar propagande Jozef Gebels u sportskoj dvorani Sportpalast u Berlinu 18. februara 1943. pred ogromnom, ali i pažljivo odabranom publikom, kada se stanje u Drugom svetskom ratu okrenulo protiv nacističke Nemačke. Govor u Sportpalstu se smatra najčuvenijim Gebelsovim govorom[1], i jedan je od od najpoznatijih govora iz Drugog svetskog rata.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Februara 1943. nacistička Nemačka se našla u lošem položaju. Vođa Višijevske Francuske Fransoa Darlan je ubijen dva meseca ranije, a 2. februara bitka za Staljingrad se završila predajom Paulusa sovjetskoj Crvenoj armiji. Na konferenciji u Kazablanci, Frenklin Ruzvelt i Vinston Čerčil su zatražili bezuslovnu nemačku predaju, a Sovjeti su počeli da povraćaju svoje teritorije, uključujući Kursk (8. februara), Rostov (14. februara) i Harkov (16. februara). U severnoj Africi, Afrički korpus feldmaršala Ervina Romela je počeo da se suočava sa problemima, kada su 19. januara nemački transportni brodovi koji su plovili prema Tripoliju potopljeni od strane Saveznika.
Adolf Hitler je naredio opštu mobilizaciju. 2. februara 100.000. restorana i noćnih klubova je zatvoreno da bi Nemci mogli da se posvete ratu u većoj meri. To je dovelo do Gebelsovog govora, u kome je pričao o „nesrećnom razvoju situacije proteklih u par nedelja“, koji su slušali milioni Nemaca, kako uživo tako i preko radija.
Gebels je izneo sledeće tri teze u svom govoru:[2]
- U slučaju da Nemačka vojska ne slomi opasnost sa istoka, Rajh će pasti u ruke boljševicima, a i cela Evropa za njim;[2]
- Nemačka vojska, nemački narod i njihovi saveznici imaju snage da sami spasu Evropu ove pretnje;[2]
- Mora se delovati brzo i odlučno, u suprotnom će biti prekasno.[2]
Gebels je zaključio da je „Dve hiljade godina zapadne istorije u opasnosti“ i za nemačke neuspehe okrivio Jevreje. Gebels je sovjetsku mobilizaciju nazvao „đavolskom“ i objasnio „da se boljševička opasnost može savladati jedino jednakim, iako ne identičnim metodama totalnog rata“. Zatim je istakao da su te mere samo privremene.
Ambijent i publika[uredi | uredi izvor]
Ambijent je pripremljen tako da je publika bila smeštena ispod velikog plakata na kome je svim velikim slovima pisalo „TOTALER KRIEG — KÜRZESTER KRIEG“ („totalni rat — najkraći rat") uz nacističke plakate i kukaste krstove, kao što se vidi na fotografijama i snimcima događaja.
Iako je Gebels tvrdio da je publika bila sačinjena od „svih klasa i profesija“ (uključujući „vojnike, doktore, naučnike, umetnike, inženjere i arhitekte, nastavnike, obične radnike“) bilo je jasno da je stručnjak za propagandu pažljivo birao svoje slušaoce.[1] Nakon govora, Gebels je rekao Šperu da je to bila najbolje utrenirana publika koja se mogla naći u Nemačkoj.[1]
Citati[uredi | uredi izvor]
| Nemački original | Prevod na srpski |
|---|---|
| Ich frage euch: Wollt ihr den totalen Krieg? Wollt ihr ihn, wenn nötig, totaler und radikaler, als wir ihn uns heute überhaupt erst vorstellen können? | „Pitam vas: da li želite totalni rat? Ako je potrebno, da li želite rat totalniji i radikalniji od bilo čega šta možemo i zamisliti?“ |
| […] | […] |
| Nun, Volk, steh auf und Sturm brich los! | „Sada, narode, ustani, i neka oluja krene!“ |
Poslednja rečenica je iz pesme Männer und Buben (Muškarci i dečaci) Karla Teodora Kernera iz vremena Napoleonovih ratova. Kernerove reči je Adolf Hitler citirao u Minhenu 1920. u svom govoru „Šta želimo“, ali i sam Gebels u svojim ranijim govorima, uključujući onaj održan 6. jula 1932. tokom kampanje pre nego što su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj.[3]
Prijem[uredi | uredi izvor]
Milioni Nemaca su slušali Gebelsa na radiju dok je držao ovaj govor o „nesrećama koje su se dogodile prethodnih nedelja“ i o „slici situacije bez ružičastih tonova“. Prisutni slušaoci su reagovali fanatično, što je dovelo do još jačeg utiska; prisutne je odabrao upravo Gebels kako bi proizveo takvu reakciju, što je bio primer jedne od njegovih mnogih veština ministra propagande.[1] Gebels je takođe želeo, dovođenjem do tolikog narodnog entuzijazma, da ubedi Hitlera da mu da veća ovlašćenja u vođenju ratne ekonomije.[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d calvin.edu, Arhiva nemačke propagande
- ^ a b v g Balfour 1979, str. 322
- ^ calvin.edu Arhiva nemačke propagande
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Balfour, Michael Leonard Graham (1979). Propaganda in War, 1939-1945: Organisations, Policies, and Publics, in Britain and Germany. Routledge & Kegan Paul. str. 322—. ISBN 978-0-7100-0193-1.