Generalisimus Sovjetskog Saveza

Epoleta koju je Josif Staljin najčešće nosio

Svečana epoleta sa zlatnim resama

Generalisimus Sovjetskog Saveza (rus. Генералиссимус Советского Союза) bilo je najviše vojno zvanje u Sovjetskom Savezu.

Uveden je ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta 26. juna 1945. i sledećeg dana, 27. juna, dodeljuje se Staljinu.^[1] Godine 1945, na predlog na Politbiroa KPSS, Staljin u znak sećanja na izuzetne zasluge u Velikom otadžbinskom ratu je dobio naziv generalisimus Sovjetskog Saveza. Prema memoarima savremenika, o pitanju dodeljivanja zvanja generalisimus bilo reči nekoliko puta, ali Staljin je uvek odbijao predlog. I samo nakon intervencije maršala Rokosovskog, kada je rekao: „Druže Staljine, ti i ja maršal — maršala, ne može kazniti!“ Staljin je dao saglasnost.^[2]

Uniforma generalisimusa je napravljena isključivo za Staljina, ali on nikada zvanično nije dao odobrenje da se ona pokaže u javnosti, a posle njegove smrti nije bilo više potrebe za njom tako da se uniforma generalisimusa Sovjetskog Saveza čuva u muzeju Velikog otadžbinskog rata u Moskvi.

U stvari, generalisimus Staljin je nosio specifičnu uniformu. Epolete na uniformi ukazivale su da je on maršal Sovjetskog Saveza, ali ta uniforma ni na koji način nije ličila na standardne uniforme maršala Sovjetskog Saveza. Prema rečima njegovih saradnika Staljin je zažalio što je ikada pristao da mu se dodeli zvanje generalisimus i nastavio je da ga i dalje svi smatraju maršalom.^[3]

Posle Staljinove smrti titula generalisimus Sovjetskog Saveza nije više dodeljivana, ali je to zvanje je ostalo u statutima do kraja sovjetske ere.

U ovo unapređenje su predlagani Nikita Hruščov („za izuzetne usluge u zemlji i jačanje oružanih snaga SSSR“)^[4] i Leonid Brežnjev („za mir, za njegov doprinos svetskoj politici i za izuzetnog borca“).^[5] Zvanična komisija za dodelu zvanja je odbila oba predloga.^[6]

Godine 1993, titula generalisimus Sovjetskog Saveza formalno je ukinuta.