Generalna konferencija za tegove i mere

Iz projekta Википедија

(Preusmereno sa Генерална конференција тежина и мера)

Generalna konferencija za tegove i mere je srpski naziv za Conférence Générale des Poids et Mesures ili General Conference on Weights and Measures (skraćeno CGPM). Jedna je od tri organizacije uspostavljene kako bi se održao Internacionalni sistem jedinica (SI) pod uslovima Konvencije o metru iz 1875. godine. Sastaje se u Parizu svakih četiri do šest godina. 2002. Konferencija je predstavljala 51 zemlju članicu i još deset članica saradnica ⁽¹⁾. Od 2005. godine, broj saradnica se povećao na 17.

[uredi] CGPM sastanci

1. (1889) - kilogram definisan kao masa međunarodnog prototipa kilograma (IPK) sačinjenog od platine-iridijuma i držanog u Međunarodnom birou za tegove i mere u Sevru u Francuskoj. Međunarodni prototip metra sankcionisan.
2. (1897)
3. (1901) - litar redefinisan kao zapremina 1 kg vode. Razjašnjeno da su kilogrami jednice za masu, "standardna težina" definisana, standardno ubrzanje gravitacije definisano, prihvatajući gram-silu i čineći ih dobro definisanim.
4. (1907) - karat = 200 mg usvojeno.
5. (1913) - predložena Međunarodna temperaturna skala.
6. (1921) - revidirana Konvencija o metru.
7. (1927) - stvoren Konsultacioni komitet za elektricitet (CCE).
8. (1933) - otkrivena potreba za apsolutnom električnom jedinicom.
9. (1948) - amper, kulon, farad, henri, džul, njutn, om, volt, vat, veber definisani. Izabran stepen Celzijusa od tri imena koja su se tada koristila. Malo slovo l usvojeno kao simbol za litar. I zarez i tačka dozvoljeni kao simboli decimalne oznake. Simboli za ster i sekund promenjeni [1].
10. (1954) - kelvin, standardna atmosfera definisani. Internacionalni sistem jedinica (metar, kilogram, sekund, amper, kelvin, kandela) počeo.
11. (1960) - metar redefinisan u vezi sa talasnom dužinom svetlosti. Herc, lumen, luks, tesla usvojeni. Novom metričkom sistemu dat oficijalni simbol SI za Système International d'Unités, "modernizovani metrički sistem". Prefiksi piko-, nano-, mikro-, mega-, giga- i tera- potvrđeni.
12. (1964) - prvobitna definicija litra = 1 dm³ vraćena. ato- i femto- prefiksi.
13. (1967) - sekunda redefinisana kao trajanje 9 192 631 770 perioda zračenja koje odgovara prelazu između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133 na temperaturi od 0 K. Stepen Kelvina preimenovan u kelvin. Kandela redefinisana.
14. (1971) - nova SI osnovna jedinica mol definisana. Paskal, simens prihvaćeni.
15. (1975) - peta- i eksa- prefiksi. Grej i bekerel radiološke jedinice.
16. (1979) - kandela, sivert definisan. I l i L privremeno dozvoljeni kao simboli za litar.
17. (1983) - metar redefinisan u vezi sa brzinom svetlosti, ali zadržana ista dužina.
18. (1987) - konvencionalne vrednosti usvojene za Džozefsonovu konstantu, K_J, i fon Klicingovu konstantu, R_K, pripremajući put za alternativne definicije ampera i kilograma.
19. (1991) - novi prefiksi jokto-, zepto-, zeta- i jota-.
20. (1995) - dopunske SI jedinice (radijan i steradijan) postaju izvedene jedinice.
21. (1999) - nova SI izvedena jedinica, katal = mol u sekundi, za izražavanje katalitičke aktivnosti.
22. (2003) - i zapeta i tačka potvrđeni kao simboli decimalne oznake [2].