Geopolitika
Reč geopolitika potiče od grčkih reči γῆ (Zemlja) i πολιτική (politika). Ovaj termin je prvi upotrebio Rudolf Ćelen[1] 1889. godine. Upotreba pojma u Evropi širi se u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata, da bi se posle Drugog svetskog rata njegova upotreba proširila na celi svet. U savremenom političkom diskursu, geopolitika je često sinonim za internacionalnu politiku.
Geopolitika je analiza geografskih uticaja na odnose centara moći u međunarodnom kontekstu. Geopolitički teoretičari nastoje da dokažu važnost koju za određivanje spoljne politike ima razmatranje elemenata kao što su prirodne granice, pristup morskim putevima i kontrola mstrateški važnih kopnenih područja.[1] Postoje uže i šire shvatanje geopolitike. Uže shvatanje obuhvata geografsko-deterministička shvatanja po kome geografija određuje politiku. U najširem shvatanju, geopolitika označava svako dovođenje u vezu pojma geografije i politike.
Osnivači[uredi | uredi izvor]
Termin se pojavljuje u spisima švedskog profesora Rudolfa Ćelena. Ovim terminom želeo je da označi jedan od pet bitnih elemenata svoje teorije države(pored Ekonomopolitike, Demopolitike, Sociopolitike, i Kartopolitike) u delu Država kao životni oblik) Za Ćelena geopolitika je nauka o državi kao geografskom organizmu ili pojavi u prostoru.
Geopolitiku kao nauku utemeljuje Fridrih Racel, profesor geografije u svojim delima Antropogeografija, Politička geografija i Životni prostor.
Škole mišljenja[uredi | uredi izvor]
Nakon Ćelena i Racela, mnogi naučnici i članovi štabova pokušavali su da razviju geopolitičku analizu. Možemo razlikovati četiri škole mišljenja:
Nemačka škola[uredi | uredi izvor]
Zasnovana je teorijskim pristupima Fridriha Racela. Geopolitika dobija na značaju rođenjem Trećeg rajha u drugoj polovini devetnaestog veka koji je želeo da legitimiše i ojača svoju teritorijalnu vlast. Racelov pristup je državu označavao kao živo biće koje rodi, raste i kada dostigne svoj puni razvoj, propada i umire. Da bi država živela i preživela ona mora da širi svoju teritoriju. Dok država raste ona teži da zauzme neophodni lebensraum.
Racelov učenik, general i geopolitičar, Karl Haushofer, geopolitiku je definisao kao nauku o zavisnosti političkih događaja od zemljišnog tla. Haushofer je buduću organizaciju sveta podelio u tri celine, tj. pan-oblasti: pan-Amerika, kojom će dominirati SAD, pan-Evropa, kojom će dominirati Nemačka, pan-Azija, kojom će dominirati Japan.
Anglo-američka škola[uredi | uredi izvor]
Anglo-američka škola geopolitike se odnosi na učenja o preimućstvu kopnene ili o preimućstvu pomorske moći.
Alfred Tajer Mehen[uredi | uredi izvor]
Alfred Tajer Mahen je smatrao da je veličina jedne nacije usko povezena sa morem, sa njegovom upotrebom u miru i kontrolom u ratu. Pokušao je da pronađe pravilnosti u istoriji koje su određivale ko je imao prevlast nad morem. Smatrao je da je država najteže ranjiva na morskim granicama i iznosio primer Velike Britanije.
Halford Džon Makinder[uredi | uredi izvor]
Engleski geograf, Makinder je smatrao da u globalnom sukobu mora i kopna, prevlast ima kopno, tačnije države koje kontrolišu Hartlend središnji deo evropskog kontinenta) . Često je citiran njegov silogizam da „Ko vlada Istočnom Evropom - vlada predelom srca, ko vlada predelom srca - vlada svetskim ostrvom, ko vlada svetskim ostrvom - vlada svetom.“
Nikolas Džon Spikmen[uredi | uredi izvor]
Mišljenju Halforda Makindera suprotstavljao se Nikolas Spikmen koji je smatrao da su ivične oblasti Evroazije-Rimlend vojnostrateški značajnije od Hartlanda i da kontrola nad tom oblasti obezbeđuje svetsku dominaciju.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 105. ISBN 86-331-2112-3.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Tuathail, Gearoid (2007). Uvod u geopolitiku (na jeziku: hrvatskom). Zagreb. str. 317. ISBN 953-258-009-3.
