Geohemija

Iz projekta Википедија

Pod nazivom geohemija podrazumeva se izučavanje sastava Zemlje i drugih planeta, hemijskih procesa i reakcija koje su odgovorne za sastav stena i tla, kao i kruženje (migracija) materije i energije koje transportuju Zemljine hemijske komponente u vremenu i prostoru, i njihovu interakciju sa hidrosferom i atmosferom.

Najvažnija polja geohemije su:

1. Geohemija izotopa: Određivanje relativnih i apsolitnih koncentracija hemijskih elemenata i njihovih izotopa u zemlji i na njoj.
2. Proučavanje distribucije i kretanja elemenata u različitim delovima zemlje (u kori, mantlu, hidrosferi itd.) i u mineralima sa ciljem da se utvrdi skriveni sistem distribucije i kretanja.
3. Kosmohemija: Analiza distribucije elemenata i njihovih izotopa u svemiru.
4. Organska geohemija: Nauka o ulozi procesa i sastava koji su nastali od živih organizama ili onih koji su nekada živeli.
5. Primena u studijama zaštite životne sredine, hidrološkim i i mineraloškim proučavanjima.

Smatra se da je da je Viktor Godšmit otac moderne geohemije, osnovne ideje je razvio u seriji publikacija od 1922-ge pod nazivom ‘Geochemische Verteilungsgesetze der Elemente’.

Vidi:

• Petrologija

Ovaj nezavršeni članak Geohemija, vezan je za geologiju. Koristeći pravila Vikipedije, doprinesite dopunivši ga.