Gips

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Gips
Roses des Sables Tunisie.jpg
Pustinjska ruža, 47 cm dugačak
Opšte
Kategorija Mineral
Hemijska formula CaSO4·2H2O
Identifikacija
Boja Beo do siv, ružičasto crven
Kristalni habitus Massive, flat. Izduženi prizmatični kristali
Kristalna sistema Monokliničan
Cepljivost 2 dobro(66° i 114°)
Prelom Conchoidal, ponekad vlaknast
Tvrdoća po Mosu hardness 1,5-2
Sjajnost Vitreous to silky or pearly lustre
Indeks prelamanja 1,522
Pleohroizam Nema
Ogreb Beo
Specifična težina 2,31 - 2,33
Rastvorljivost Ne reaguje sa kiselinama
Najčešći varijeteti
Satin Spar Pearly, fibrous masses
Selenite Transparent and bladed crystals
Alabaster Sitnozrni, malo obojen

Gips je vrlo mekan mineral, po hemijskom sastavu kalcijum-sulfat dihidrat, CaSO4•2H2O.[1][2] Kada se hidratiše, anhidrovan prah kalcijum-sulfat, CaSO4, rekristališe i svara čvrstu masu koja se koristi u građevinarstvu.

Hemijski sastav[uredi]

CaSO4·2H2O + toplota → CaSO4·½H2O + 1½H2O (para) (CaSO4·½H2O).

CaSO4·½H2O + 1½H2O → CaSO4·2H2O Ova reakcija je egzotermna.

Nalaženje[uredi]

Gips iz Novog Južnog Velsa, Australija
Vlaknasti gips iz Brazila

Upotreba[uredi]

Gips se najviše koristi kao građevinski materijal, za popunjavanje većih rupa na zidovima i plafonima ili za pravljenje i fugovanje gips-kartonskih ploča.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 

Literatura[uredi]

  • Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 

Spoljašnje veze[uredi]