Glas

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Devet grafema za jednu Open central unrounded vowel.ogg fonemu

Glas ili fonema (grč. φωνήμα) najmanja je jezička jedinica. Sami glasovi nemaju značenje (osim nekih predloga i veznika: a, i, o, u...), ali menjaju značenje u sklopu nekih reči. Tako diferencijalno svojstvo može imati i početna/inicijalna (pad-rad), i središnja/medijalna (red-rad), ali i završna/finalna fonema (rad-rat). Što se tiče samih razlika, to može biti zvučnost (rad-rat), mekoća (čar-ćar), nazalnost (nos-los) i druge akustičke osobine.[1]

Znakovi u pisanju kojima se obeležavaju glasovi nazivaju se slova ili grafeme. U standardnom srpskom jeziku ima 30 glasova (fonema). Svaki glas ima jedno slovo (grafemu), što znači da je srpski pravopis fonetski. Zato u njemu postoji 30 slova.

Artikulacija[uredi]

Glasovi se stvaraju u govornom aparatu čoveka kada vazduh koji struji iz pluća prolazi kroz dušnik, grlo, usnu duplju ili nosnu šupljinu. Prolazeći kroz dušnik, vazduh nailazi na glasnice. Kada su zategnute, prilikom prolaska vazdušne struje, one trepere i proizvode zvuk. Tako nastaju zvučni glasovi. Kada su glasnice opuštene, vazdušna struja prolazi ne izazivajući njihovo treperenje. Tako nastaju bezvučni glasovi.[2]

Glasovi se formiraju u usnoj duplji i nosnoj šupljini. Usna duplja je sastavljena iz usta i ždrela (ždreona duplja), između kojih se nalazi resica. Resica i meko nepce zatvaraju ili otvaraju put vazdušnoj struji kroz nosnu šupljinu. U stvaranju glasova učestvuju još i usne i jezik. Jezik je najpokretljiviji govorni organ.[2]

Osnovni delovi govornog aparata su:[2]

Podela glasova[uredi]

Glasovi u standardnom srpskom jeziku se dele na:

  • samoglasnike (vokale): a, e, i, o, u
  • suglasnike (konsonante): b, v, g, d, đ, ž, z, j, k, l, lj, m, n, nj, p, r, s, t, ć, f, h, c, č, dž, š

Samoglasnici su nosioci sloga u reči. Pri njihovom izgovoru vazdušna struja slobodno prolazi, ne nailazeći na prepreke. Dele se prema položaju jezika (i visinski i horizontalno). Svi su zvučni (glasne žice trepere). Ponekad glas r može biti nosilac sloga i tada se naziva slogotvorno r (tr-ča-ti, r-va-ti se). Istu funkciju, ali u manjem broju slučajeva i to isključivo u leksici stranog porekla, mogu imati i druga dva nadzubna glasa — slogotvorni l (Vl-ta-va, bi-ci-kl) i n (Nju-tn, i-bn, i-dn).[3]

Suglasnici se dele na prave (konsonante) i neutralne (sonante). Dalje se dele i prema zvučnosti, mestu i načinu tvorbe. Obično se dele i prema mekoći. Naime, svi glasovi prvobitnog sprskog koji se razvio iz praslovenskog bili su meki. Većina ih je otvrdla, sem pojedinih koji su ostali meki. Njih odlikuje artikulacija pri kojoj je jezik priljubljeniji uz nepce nego pri izgovoru drugih prednjonepčanih glasova. To je sledeći skup suglasnika: J, Lj, Nj, Đ, Ć.[4]

Položaj jezika[uredi]

Kada se, pri izgovoru samoglasnika, jezik pokreće horizontalno, on može zauzeti prednji, srednji ili zadnji položaj, a ako se jezik pokreće vertikalno, može zauzeti visoki, srednji ili niski položaj.[5]

prednji srednji zadnji
visoki I U
srednji E O
niski A

Zvučnost glasa[uredi]

Prema zvučnost, treperanju glasnih žica, glasovi se dele na zvučne i bezvučne.[6]

zvučni B G D Đ Ž Z
bezvučni P K T Ć Š S Č F H C

Suglasnici M, V, R, J, L, Lj, N, Nj izrazito su zvučni. Pri njihovom izgovoru, kao i pri izgovoru samoglasnika, glasnice trepere, ali se ipak stvara neka prepreka. Ovi glasovi se nazivaju glasnici ili sonanti.[5]

Mesto tvorbe[uredi]

Prema mestu izgovora, suglasnici srpskog standarnog jezika su:[7]

Način tvorbe[uredi]

Prema načinu izgovora, suglasnici srpskog standardnog jezika su:[7]

Dotatne osobine[uredi]

Dat je pregled dodatnih osobina glasova standardnog srpskog jezika:[4]

  • zbijenost/kompaknost: A, Nj, Lj, J, G, K, Ž, Š, Đ, Ć, H, Dž, Č
  • raspršenost/difuznost: I, U, R, L, N, M, V, B, P, D, T, Z, S, C, F
  • nazalnost: M, N, Nj (svi drugi poseduju osobinu nazvanu oralnost)
  • oštrina/akutnost: I, E, N, Nj, L, Lj, R, J, D, T, Z, S, Ž, Š, Đ, Ć, Dž, Č, C
  • piskavost/stridentnost: V, Ž, Š, Z, S, Dž, Č, C, F
  • mekoća: J, Lj, Nj, Đ, Ć

Pomoćne rečenice[uredi]

Radi lakšeg pamćenja akustičkih osobina glasova, rasprosranjeno je pamćenje pomoćnih rečenica, u kojima početna slova svake reči odgovaraju traženoj grupi glasova.[7]

Prema zvučnosti:

  • zvučni: Bogatim Gozbama Domamljivahu Đaci inove Željne Zabave.
  • sonanti: Vetar Njiše Nežne Meke Ljupke Latice Japanske Ruže.
  • bezvučni: Fabrika Će Kratkim Cevima Snabdeti Čitavu Halu Tvornicu Šper Ploče.

Prema mestu tvorbe:

  • zadnjonepčani: Kragujevac — Grad Heroja.
  • prednjonepčani: Čika Đorđe Žvaće Šljive, Njegova Ćerka Ljilja Jede em.
  • nadzubni: Roda Leti Nebom.
  • zubni: Zastave Druga Tita Su Crvene.
  • dvousneni: Baka Priča Mami.
  • usneno-zubni: Vetar Fijuče.

Prema načinu tvorbe:

  • praskavi: Besni Konsonanti Praskaju, Traže Duboke Glasove.
  • sliveni: Careva Ćerka Đakona Časti emom.
  • strujni: Zečevi Skupljaju Žirove, Šišarke, Flaute, Hleb.
  • nosni: NMagarac Njače.
  • bočni: Lepa Ljubav.
  • treperni: bilo koja reč na R
  • poluvokali: Vrabac Jede.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ Kecman (2013), str. 106.
  2. ^ a b v Kecman (2013), str. 153.
  3. ^ Kecman (2013), str. 111.
  4. ^ a b Kecman (2013), str. 164.
  5. ^ a b Kecman (2013), str. 159.
  6. ^ Kecman (2013), str. 161.
  7. ^ a b v Kecman (2013), str. 163.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Glas


Literatura[uredi]

  • Кецман, Виолета; Милошевић, Јадранка; Ћећез-Иљукић, Драгана (2013). Граматика 1. Београд: Нови Логос. ISBN 978-86-6109-116-2. 
Glasovne promene
palatalizacija | sibilarizacija | nepostojano A | promena L u O | gubljenje suglasnika | sažimanje samoglasnika | razjednačavanje samoglasnika | jotovanje | jednačenje suglasnika po zvučnosti | jednačenje suglasnika po mestu tvorbe | preglas | prevoj samoglasnika | pokretni samoglasnici