Gordon Olport

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Gordon Olport
Datum rođenja(1897-11-11)11. novembar 1897.
Mesto rođenjaMontezuma, SAD
Datum smrti9. oktobar 1967.(1967-10-09) (69 god.)
Mesto smrtiKembridž, SAD
DržavljanstvoSAD
DelovanjePsihologija

Gordon Olport (engl. Gordon Allport; Montezuma, 11. novembar 1897 — Kembridž, 9. oktobar 1967) bio je američki psiholog. Olport je bio jedan od prvih psihologa koji se fokusirao na proučavanje ličnosti, i često se pominje kao jedan od osnivača psihologije ličnosti.[1] On je doprineo je formiranju vrednosnih skala i odbacio kako psihoanalitički pristup ličnosti, za koji je često smatrao da je previše duboko interpretativan, tako i bihejvioralni pristup za koji je smatrao da ne daje dovoljno duboka tumačenja iz njihovih podataka. Umesto ovih popularnih pristupa, on je razvio eklektičku teoriju zasnovanu na osobinama.[1] Istakao je posebnost svakog pojedinca i važnost sadašnjeg konteksta, za razliku od istorije, za razumevanje ličnosti.

Olport je imao dubok i trajan uticaj na polje psihologije, iako se njegov rad citira mnogo ređe nego rad drugih poznatih ličnosti.[2] Deo njegovog uticaja proizilazi iz njegove sposobnosti da istražuje i široko konceptualizuje važne i zanimljive teme (npr. glasine, predrasude, religija, osobine). Drugi deo njegovog uticaja proizašao je iz dubokog i trajnog utiska koji je ostavio na svoje učenike tokom svoje duge nastavničke karijere, od kojih su mnogi ostvarili značajne karijere u psihologiji. Među njegovim brojnim učenicima bili su Džerom S. Bruner, Entoni Grinvald, Stenli Milgram, Leo Postman, Tomas Petigru i M. Bruster Smit. Njegov brat Flojd Henri Olport, bio je profesor socijalne psihologije i političke psihologije na Maksvel školi za državljanstvo i javne poslove Univerziteta Sirakuza (u Sirakuzi, Njujork) od 1924. do 1956. godine, i gostujući profesor na Univerzitetu Kalifornije, Berkli. Jedna anketa pasopisa Review of General Psychology, objavljena 2002. godine, svrstala je Olporta kao 11. najcitiranijeg psihologa 20. veka.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Montezumi, država Indijana, kao najmlađi od četvoro braće. Flojd Henri, jedan od braće, takođe je bio psiholog. Gordon Olport je veći deo života proveo na univerzitetu Harvard. Najznačajnija su mu dela Nastajanje, Pojedinac i njegova religija i Priroda predrasude.

Olport je bio jedan od prvih psihologa koji se interesovao za proučavanje ličnosti i često se smatra ocem psihologije ličnosti. Kritikovao je psihoanalitički pristup ličnosti, smatrajući da ide previše u dubinu, a takođe bihevioristički pristup, smatrajući da ne ide dovoljno u dubinu. Naglašavao je jedinstvenost svake ličnosti, kao i važnost sadašnjosti za razumevanje ličnosti (suprotno psihoanalitičkom pristupu u kojem se ističe važnost prošlosti).

Uprkos činjenici da u naučnim krugovima nije bio toliko cenjen kao neki drugi psiholozi, Olport je ostavio dubok i trajan uticaj na psihologiju koji je jednim delom bio posledica njegove kritičnosti i sposobnosti da otvara važne i zanimljive teme. U vreme njegove akademske i predavačke karijere, mnogi njegovi studenti su postali ugledni psiholozi (Džerom Bruner, Entoni Grinvold, Stenli Milgram, Leo Postman, Tomas Petigru i Bruster Smit).

Olportova teorija crta[uredi | uredi izvor]

Olport je poznat kao psiholog „crta“. Jedan od njegovih ranih projekata bio je da pretraži rečnik i pronađe sve termine za koje je smatrao da bi mogli opisati osobu. Na osnovu toga je sastavio listu od 3000 crta u vidu reči i organizovao ih u tri nivoa.

  1. Kardinalne crte — to su crte koje dominiraju našim ponašanjem i oblikuju ga. One su retke, jer većini ljudi nedostaje jedna tema koja oblikuje njihove živote.
  1. Centralne crte — to su opšte karakteristike koje u određenoj meri postoje kod svake osobe. One su osnovni elementi koji oblikuju veći deo našeg ponašanja iako nisu toliko snažne kao kardinalne.
  1. Sekundarne crte — to su, na primer, posebne preferencije i averzije koje može znati samo veoma blizak prijatelj

Funkcionalna autonomija[uredi | uredi izvor]

Olport je bio jedan od prvih istraživača koji je napravio razliku između motiva i nagona. On je izneo mišljenje da nagon koje je formiran kao reakcija na motiv može nadvisiti motiv kao razlog. Nagon je onda autonoman i različit od motiva, bilo da je instinkt ili nešto drugo.

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Studies in expressive movement (with Vernon, P. E.) (1933) New York: Macmillan.
  • Attitudes, in A Handbook of Social Psychology, ed. C. Murchison, (1935). Worcester, MA: Clark University Press, 789–844.
  • Personality: A psychological interpretation. (1937) New York: Holt, Rinehart, & Winston.
  • The Individual and His Religion: A Psychological Interpretation. Oxford, England: Macmillan, 1950.
  • Letters from Jenny. (1965) New York: Harcourt Brace Jovanovich.
  • Becoming: Basic Considerations for a Psychology of Personality. (1955). New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-00264-5
  • The Nature of Prejudice. (1954; 1979). Reading, MA : Addison-Wesley Pub. Co. ISBN 0-201-00178-0
  • The Nature of Personality: Selected Papers. (1950; 1975). Westport, CN : Greenwood Press. ISBN 0-8371-7432-5
  • The Person in Psychology (1968). Boston: Beacon Press
  • The Psychologist's Frame of Reference (1940). Classics in the History of Psychology -- Allport (1940)
  • Pattern and Growth in Personality. (1961). Harcourt College Pub. ISBN 0-03-010810-1
  • Personality & social encounter. (1960). Boston: Beacon Press.
  • Psychology of Rumor [with Leo Postman] (1947).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Sperry, Len (2015). Mental Health and Mental Disorders: An Encyclopedia of Conditions, Treatments, and Well-Being [3 volumes]: An Encyclopedia of Conditions, Treatments, and Well-Being. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. str. 47. ISBN 9781440803833. 
  2. ^ „Why should we care about Gordon Allport?”. Stolaf.edu. 2001-03-14. Arhivirano iz originala 2012-02-18. g. Pristupljeno 2018-02-12. 
  3. ^ Haggbloom, Steven J.; Powell, John L., III; Warnick, Jason E.; Jones, Vinessa K.; Yarbrough, Gary L.; Russell, Tenea M.; Borecky, Chris M.; McGahhey, Reagan; et al. (2002). „The 100 most eminent psychologists of the 20th century”. Review of General Psychology. 6 (2): 139—152. CiteSeerX 10.1.1.586.1913 Слободан приступ. S2CID 145668721. doi:10.1037/1089-2680.6.2.139. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Gordon Olport na Vikimedijinoj ostavi.
Bibliotečki resursi o
Gordon Olport
Autor Gordon Olport
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гордон_Олпорт&oldid=27553265”