Gorušica (medicina)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Gorušica
lat. pyrosis
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Lekovi koji se koriste za ublažavanje tegoba izazvanih gorušicom
ICD-10 R12.
ICD-9 787.1
MeSH D006356

Gorušica, žgaravica, gastro-ezofagealni refluks (lat. pyrosis) je simptom koji se ispoljava neprijatnim osećajem peckanja ili žarenja (paljenja) iza donjeg dela grudne kosti, koji se postepeno širi kroz jednjak do grla. Nastaje kao posledica nadražaja sluzokože jednjaka dospevanjem želudačne kiseline iz stomaka do grla zbog slabosti mišića koji zatvaraju donji deo jednjaka. Procenjuje se da oko 7 posto stanovništva ima gorušicu svakodnevno, 15 posto najmanje jednom nedeljno. Prema nekim anketama 50 posto populacije ima gorušicu najmanje jednom mesečno. Oko 20 posto odraslog stanovništva svakodnevno pati od gorušice [1][2][3][4].

Etiologija[uredi]

Patogeneza gorušice.GIF

Gorušica se najčešće javlja kod osoba sa hroničnim zapaljenjem želuca, koje je udruženo sa povećanim lučenjem hlorovodonične kiseline.

Gorušicu mogu izazvati i drugi poremećaji koji dovode do slabljenje funkcije donjeg sfinktera jednjaka kao što su;

  • emocionalna napetost (u sklopu psihosomatskih poremećaja) [5][6]
  • zloupotreba duvana (pušenje)[7]
  • brzo gutanje hrane i vazduha u toku obroka,
  • nedovoljno žvakanje hrane,
  • ležanje na trbuh posle jela,
  • pojačan pritisak u želuca, npr. kod prepunjenog želuca, nošenja tesne odeće,
  • trudnoća zbog pritiska uvećane materice na želudac
  • gojaznost,
  • zloupotreba alkohola, ljute. kisele i gorke hrane.
  • nakon upotrebe nekih lekova
  • želudačna kila (hiatus hernija)

Namirnice koje mogu izazvati gorušicu[uredi]

U namirnice koje izazivaju refluks želudačnog sadržaja i mogu da pojačaju simptome gorušice spadaju:

Patofiziologija[uredi]

Skoro da nema osobe koja povremeno, obično posle obilnog obroka, zloupotrebe alkohola, duvana, začina, kafe ili unosa previše masti, doživi refluks (vraćanje) želudačne kiseline u jednjak, što kod nje može izaziva osećaj pečenja i ukus kiseline, koja iz stomaka (želuca) može da se prošri sve do grla i usta. Sporadični i povremeni refluks, sadržaja želuca (koji sadrži hlorovodoničnu kiselinu, pepsin, žuč, itd.) smatra se normalnom pojavom, ali ako on postane dosadan-uporan i intenzivan, gorušica prerasta u bolest, gaststroezofagealnu refluksnu bolest, koja je najčešća bolest jednjaka, i jedna od najčešćih bolesti digestivnog trakta, koja zahteva adekvatno lečenje.[8]

Jednjak je mišićno sluzokožni organ sistema za varenje dugačak 22-25 cm, koji počinje nastvaljanjem na ždrelo i završava se u želudačnom otvoru za jednjak (lat. cardia). Završni otvor jednjaka otvara i zatvara donji ezofagealni sfinkter (DES) udaljen je oko 42 cm od početka usne duplje. Kada je prazan jednjak je spljoštenog oblika i njegov kanal je zatvoren.[9]

Gorušica nastaje kao posledica slabosti mišića donjeg ezofagealniog sfinktera (DES) koji zatvaraju donji deo jednjaka nakon prelaska hrane iz jednjaka u želudac, što ima za posledicu retrogradno kretanje želudačne kiseline u jednjak i izazivanje neprijatnog osećaja žarenja ili pečenja iza grudne kosti.[9]

Prelazak hrane iz jednjaka u želudac regulišu kružni mišići donjeg ezofagealnog sfinktera (DES), koji u obliku prstena okružuje donji deo jednjaka, na spoju jenjaka i želuca. U toku obroka mišići donjeg ezofagealnog sfinktera jednjak se otvaraju i propuštaju hranu u želudac. Po završenom obroku, nakon nastupanja procesa varenja DES mora da bude zatvoren kako bi sprečio vraćanje kiselog želudačnog sadržaja u jednjak. Ako se DES ne zatvori javlja se osećaj pečenja u jednjaku.[9]

Klinička slika[uredi]

Glavni simptom gorušice je bolni osećaj peckanja u grudima. Ponekad je bol jak, kao kad bolesnika sa infarktom miokarda (zato osobe s infarktom ponekad misle da imaju gorušicu) [10]. Obično se simptomi razvijaju u roku od sat vremena nakon jela.

Ostali simptomi gorušice su;

  • žarenje u grudima iza grudne kosti (osećaj peckanje ili žarenje, često je najizraženije noću u ležećem položaju),
  • bol u grudima kod promene položaja tela (najčešće nakon saginjanja unapred npr pri avezivanju pertli ili u toku izvođenja vežbi),
  • osećaj žarenja ili pečenja u grlu, promuklost, kašalj, napada astme itd (izazvani su pojavom tople, gorke ili slane tečnosti iz želuca u ždrelo),
  • podrigivanje,

Tarapija[uredi]

Higijensko dijetetski režim[uredi]

Pacijenti koji pate od gorušice, moraju način života i ishrane prilagoditi ovom poremećaju. U tom smislu poželjno je;

  • odricanje od unosa namirnica koje izazivaju gorušicu,
  • konzumiranje hrane u manjim porcijam, ali češće,
  • izbegavanje unsa hrane pre spavanje,
  • smanjenje (redukcija) telesne težine,
  • prestanak pušenja i konzumiranja alkohola,
  • vezivanje obuće vršiti u sedećem položaju,
  • spavanje na krevetu sa podignutim uzglavljem.

Lečenje lekovima[uredi]

Neutralizaciju hlorovodonične kiseline, koja izaziva gorušicu, ili supresija njene sekrecije, može se izvršiti primenom sledećih lekova koji su navedeni donjoj tabeli:

Vrste lekova Karakteristike i mehanizmi dejstva
Antacidi
Alginati
  • Alginati (Gaviskon) su prirodni polisaharid i jedan od najšire ispitivanih i koršćenih lekova kod gorušice, koji formiranjem viskoznog gela oblažu sluzokožu jednjaka stvarajući na njoj barijeru koja sprečava neželjeno dejstvo kiselog želudačnog sadržaja [14].
  • Kalcijum-alginat je jedan od najčešće korišćenih alginatnih hidrogela.
H2 blokatori
(antisekretori)
Inhibitori protonske pumpe
  • Prema preporukama gastroenterologa, uključujući i Naučno društvo gastroenterologa Rusije, glavna grupa lekova za kupiranje gorušice bi trebalo da budu blokatori ili inhibitori protonske pumpe [15].
  • Inhibitori protonske pumpe (IPP) su grupa lekova koji se koriste za suzbijanje sekrecije želudačne kiseline. To su najpotentniji danas dostupni lekovi za suprimiranje produkcije kiseline čija je upotreba indikovana u većem broju poremećaja, uključujući peptičku ulkusnu i gastroezofagusnu refluksnu bolest. U farmakoterapiji ovih poremećaja, u značajnoj meri su potisnuli upotrebu H2 blokatora, kao druge važne ali starije grupe antisekretornih lekova.
Prokinetici
  • Prokinetici pojačavaju niži ezofagusni sfinkter (LES) i ubrzavaju gastrično pražnjenje. Cisaprid je član ove klase koji je povučen sa tržišta zbog uzrokovanja sindroma QT produženja. Reglan (metoklopramid) je prokinetik sa boljim profilom nuspojava.
Sukralfat
  • Sukralfat (Karafat) je isto tako koristan kao pomoćno sredstvo u lečenju i sprečavanju ezofagusnog oštećenja uzrokovanog GERD-om, međutim on se mora uzimati nekoliko puta dnevno i najmanje dva sata pre jela.
Mosaprid
Baklofen
  • Baklofen je agonist GABAB receptora. Osim što deluje kao relaksant mišića, poznato je da umanjuje tranzijentnu relaksaciju nižeg ezofagusnog sfinktera pri dozama od 10 mg četiri puta dnevno. Redukcije ezofagusne relaksacije klinički umanjuju epizode refluksa.[17]

Antacidi[uredi]

Antacidi neutrališu želudačnu kiselinu i tako povećavaju gastričnu pH vrednost. To ima za posledicu inhibiciju peptičke aktivnosti, koja praktično prestaje na pH 5. Primenjeni u adekvatnim dozama i dovoljno dugo, antacidi mogu dovesti do zaceljenja улкуса дуоденума, kod želudačnih ulkusa nisu tako delotvorni. Najčešće primenjivani antacidi su soli magnezijuma i aluminijuma. Soli magnezijuma uzrokuju proliv, a soli aluminijuma opstipaciju, pa se njihova kombinacija može koristiti radi očuvanja normalne funkcije creva.[18]

Klinička primena: dispepsija, simptomatska terapija peptičkog ulkusa ili refluks ezofagitisa

Postoje brojni preparati antacida, najvažniji su:

  • magnezijum hidroksid – nerstvorljiv prah koji u želucu formira magnezijum – hlorid.
  • magnezijum trisilikat- nerastvorljiv prah koji sporo reaguje sa želudačnim sokom dajući magnezijum-hlorid i koloidni silicijum-dioksid. Ova supstanca ima produženo antacidno dejstvo a adsorbuje i pepsin.
  • aluminijum hidroksid – gel u želucu prelazi u aluminijum-hlorid, kada dospe u crevo, hlorid se oslobađa i reapsorbuje. Gel podiže pH želudačnog soka na oko 4, takođe adsorbuje pepsin.
  • natrijum bikarbonat - deluje brzo i povećava pH želudačnog soka na oko 7,4. Oslobođeni ugljen-dioksid izaziva podrigivanje, takođe može stimulisati sekreciju gastrina i tako dovesti do sekundarnog porasta želudačne sekrecije. Ne treba ga dugo primenjivati, jer može da izazove alkalozu.
  • hidrotalcit je antacid i antiulkusni terapeutik. Odgovara prirodnom hidrotalcitu i zbog svoje mrežno-slojevite strukture novi je tip u nizu antacida. Deluje jednako dobro kod svakodnevnih povremenih želudačnih tegoba i kod prekomernog izlučivanja želudačne kiseline. Suspenzija deluje vrlo brzo zbog svog oblika i osigurava trajno zaštitno delovanje na sluznicu. Nakon uzimanja hidrotalcita pH se u želucu u nekoliko sekundi povisi na terapijski optimalno područje pH 3-5 i ostane takva od 75 do 90 minuta. Prednost hidrotalcita nije samo u brzini smanjivanja prekomerne želudačne kiseline već i naknadno kočenje delovanja pepsina i žučnih kiselina.
Registrovani lekovi

Blokatori histaminskih H2 receptora[uredi]

Blokatori histaminskih H2 receptora kompetitivno antagonizuju dejstvo histamina na svim H2 receptorima, ali se uglavnom koriste za inhibiciju sekrecije kiseline u želucu. Oni inhibiraju sekreciju kiseline izazvanu delovanjem histamina, gastrina i acetilholina; sekrecija pepsina se takođe smanjuje sa smanjenjem zapremine želudačnog soka. Ovi lekovi ubrzavaju i zarastanje duodenalnih ulkusa, što su pokazale brojne kliničke studije. Recidivi se mogu javiti kada se prekine primena blokatora H2 receptora.[18]

Klinička primena: peptički ulkus, refluks ezofagitis.

Lekovi koji se koriste u praksi su cimetidin i ranitidin. Novi blokatori H2 receptora, kao što su nizatidin i famotidin, takođe su na raspolaganju. Pomenuti lekovi se primenjuju oralno i dobro se apsorbuju. Takođe, postoje preparati cimetidina i ranitidina za intramuskularnu i inrtravensku upotrebu.

Neželjena dejstva se retko javljaju. Do sada su opisani: proliv, nestabilnost, bolovi u mišićima, prolazna ospa i hipergastrinemija. Cimetidin nekada izaziva ginekomastiju kod muškaraca, a retko dovodi do slabljenja seksualne funkcije. Cimetidin može usporiti metabolizam a time pojačati dejstvo velikog broja lekova, uključujući oralne antikoagulanse i triciklične antidepresive. Takođe mođe izazvati konfuziju kod starih osoba.

Registrovani lekovi
  • Cimetidin - Belomet (Belupo, Hrvatska)
  • Ranitidin - Ranisan (Zdravlje Srbija), Ranitic (Salutas Pharma GMBH Nemačka), Ranitidin (Galenika Srbija), Ranitidin (Hemofarm Srbija), Ranitidin (Zorka Pharma Srbija), Ranitidin (Panfarma Srbija), Ranitidin (Remevita Srbija), Ranitidin (Tomekos Pharma Srbija), Ransana (Habitpharm Srbija), Ulcodin (Alkaloid Makedonija), Ulcogut (Pro. Med. CS Praha Češka), Ranital (Jugoremedija Srbija)
  • Famotidin – Famotidin Alkaloid (Alkaloid Makedonija), Famotidin (Hemofarm Srbija), Quamatel (Gedeon Richter Mađarska).

Inhibitori protonske pumpe[uredi]

Prvi inhibitor protonske pumpe bio je supstituisani benzimidazol - omeprazol. On deluje tako što ireverzibilno inhibira protonsku pumpu, krajnji korak na putu sekrecije kiseline. Značajno smanjuje i bazalnu i stimulisanu sekreciju kiseline u želucu. Neaktivan je pri neutralnom pH, ali pošto je slaba baza, nakuplja se u kiseloj sredini kanalića stimulisanih parijetalnih ćelija, gde biva i aktiviran. Zbog selektivnog nakupljanja u oblastima sa niskim pH, omeprazol ima specifično dejstvo na parijetalne ćelije. Ostali inhibitori protonske pumpe su lansoprazol, pantoprazol i rabeprazol. Pantoprazol se aktivira samo u izrazito niskom pH te je zato bolji od omeprazola. Koristi se za lečenje težih oblika peptičkog ulkusa i GERB-a. Važno je napomenuti da dolazi i u obliku intravenskih injekcija koje se koriste u bolnicama za lečenje teških oblika peptičkih bolesti.[18]

Pantoprazol ulazi u metabolizam preko citohrom P450 enzimskog sistema u jetri, tako da se ne isključuje mogućnost interakcije s lekovima.

Klinička primena: peptični ulkus, refluks ezofagitis, kombinovana terapija infekcije Helikobakter pilori,[19] Zolinger-Elisonov sindrom.

Omeprazol se primenjuje oralnim putem, u obliku kapsula. Apsorpcijom dospeva u krv, a potom u parijetalne ćelije i njihove kanaliće. Mada mu je poluvreme eliminacije oko 1 čas, dejstvo samo jedne dnevne doze na želudačnu sekreciju trajaće 2-3 dana, zato što se akumulira u kanalićima.

Neželjeno dejstva nisu česta. Glavobolja i proliv ponekad poprimaju teži oblik, osip je takođe moguć. Opisana je i pojava vrtoglavice, somnolencije, konfuzije, impotencije, ginekomastije i bola u mišićima i zglobovima.

Registrovani lekovi
  • Omeprazol – Omeprazol (Srbolek Srbija), Omezol (Alkaloid Makedonija), Loseprazol (Liconsa Španija), Omep (Salutas Farma GMBH Nemačka), omeprazol (Intas Pharmaceutikals Indija)
  • Pantoprazol – Controloc (Altana Pharma Nemačka), Pulcet (Nobelfarma Turska)
  • Lansoprazol – Amarin (Medochemie Kipar), Lanzul S (Krka Slovenija), Lasoprol (Aegis Kipar), Sabax (Hemopharm Srbija)

Hirurško lečenje[uredi]

U najtežim slučajevima, kada postoji disfunkcija ili nepotpuno zatvaranje, donjeg sfinktera jednjaka, kao metoda izbora u lečenju gorušice (ezofagealnog refluksa) može se primentiti laparoskopska hirurška tehanika u cilju ispravljanje narušene funkcije sfinktera.

Komplikacije[uredi]

Kod dugotrajne i nedakvatno lečene gorušice mogu nastati akutna i hronična oštećenja sluzokože jednjaka. Erozija sluzokože jednjaka

Manifestuje se ezofagitisom, peptičkim ulkusom, krvarenjem iz erozije, koje ako je intenzivnije može dovesti do masivnijeg krvarenja i anemijom.

Stezanje (spazam) jednjaka

Ova, iako retka komplikacija, u težim slučajevima dovodi do toga da hrane, posebno čvrsta, nailazi na poteškoća i nemogućnost dospevanja u želudac (disfagija ). Ishrana pacijenta u ovom stanju je ozbiljno kompromitovana zbog nedovoljnog unosa hrane u organizam i može zahtevati dilataciju (proširenje) prečnika jednjaka.

Beretov jednjak

Kao komplikacija dugotrajnog ezofagealnog refluksa u najtežim slučajevima gorušice može se razviti Baretov ezofagit, koji je zapravo predkancerozno stanje, u kojem dolazi do metaplazije ili pojave želudačnog epitela u jednjaku.

Usno ždrelne komplikacije

Orofaringealne ili usno ždrelne komplikacije, koje su izazvane pojavom tople, gorke ili slane tečnosti iz želuca u ždrelo, su veoma česte, i karakterišu se osećajem žarenja ili pečenja u grlu i pojavom promuklosti.

Plućne komplikacije

Komplikacije na plućima su moguće i najčešće su: napad astme, bronhitis, pneumonija. Posledica su aspiracije želudačnog sadržaja u toku gastroezofagealnog refluksa, i njegovog prodora u traheju.

Prevencija[uredi]

Pojava gorušice se može sprečiti sledećim preventim merama

  • Dobrim, sporim žvakanjem i gutanjem hrane u manjim bolusima
  • Češćim unosom hrane u manjim količinama
  • Redukcijom telesne težine
  • Nošenjem komotne odeće u struku
  • Izbegavanjem stresnih situacija
  • Izbegavanjem unosa; slatkog mleka, mentol bombone i žvakaćih guma, belog luka, ljute paprike, paradajza, gaziranih slatkih napitaka i kafe, slatkiša, limuna i pomorandže, masne hrane, industrijskih voćnih sokova, čokolade itd.

Izvori[uredi]

  1. ^ „Pyrosis definition - Medical Dictionary definitions of popular medical terms easily defined on MedTerms“. 
  2. ^ „Heartburn, Gastroesophageal Reflux (GER), and Gastroesophageal Reflux Disease (GERD)“. 
  3. ^ heartburn at Dorland's Medical Dictionary“. 
  4. ^ Differential diagnosis in primary care. Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. 2008. стр. 211. ISBN 0-7817-6812-8. 
  5. ^ Lacey JI. Somatic response patterning and stress: some revision of activation theory. In Appley MH, Trumball R (eds). Psychological stress. New York: McGraw-Hill, 1967.
  6. ^ Vasić G, Mihajlović G. Psihoterapija i psihofarmakoterapija - tiho povezivanje. Engrami - časopis za kliničku psihijatriju, psihologiju i granične discipline. 2008; 30(3-4):25-34.
  7. ^ West, Robert and Shiffman, Saul (2007). Fast Facts: Smoking Cessation. Health Press Ltd. ISBN 978-1-903734-98-8.
  8. ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 638705999.
  9. ^ а б в Драгослав Богдановић. Анатомија грудног коша. Савремена администрација.
  10. ^ ((en)) Differential Diagnosis For Chest Pain: Functional, Physiologic Variant Disorders443 possible diagnoses found
  11. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  12. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  13. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  14. ^ G.T. Grant, E.R. Morris, D.A. Rees, P.J.C. Smith, D. Thom, Biological Interactions Between Polysaccharides and Divalent Cations: The Egg-Box Model, FEBS Letters 32 (1979) 195–198.
  15. ^ Varagić VM, Milošević MP. Farmakologija. 12. izdanje. Beograd: Elit Medica; 2008.
  16. ^ Cash, B.D.; Chey, W.D.. „Role of Serotonergic Agents in Primary Chronic Constipation: Serotonergic Agents and Chronic Constipation“. MedScape. p. 4 Приступљено 7. 9. 2009.. 
  17. ^ Fass, Ronnie. „Medical Management of GERD“. MedScape Приступљено 18. 2. 2011.. 
  18. ^ a b v „Lekovi za poremećaj kiselosti“. 
  19. ^ H. Renz-Polster; S. Krauzig; J. Braun: Basislehrbush Innere Medizin Urban & Fischer ISBN 3-437-41052-0

Literatura[uredi]

  • Differential diagnosis in primary care. Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. 2008. стр. 211. ISBN 0-7817-6812-8. 



Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).