Gospina papučica

Gospina papučica
Gospina papučica
Sistematika
carstvo: Plantae razdeo: Magnoliophyta klasa: Liliopsida red: Asparagales porodica: Orchidaceae rod: Cypripedium
Binomijalna nomenklatura
Cypripedium calceolus L.
Ekologija taksona
Životna forma: geofita; sciofita; semisciofita; kalcifilna
Florni element: evroazijski (borealno-subborealni)

Gospina papučica (Cypripedium calceolus) je evropska vrsta orhideje koja u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od reči – grč. Kypris, što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote) i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što se ponavlja i u drugom delu imena - lat. calceolus, takođe znači cipelica.

Opis biljke

Stabla ove biljke su zeljasta i debela, rastu uspravno iz puzećeg dela. Na poprečnom preseku su okruglasta, prekrivena kratkim dlačicama, a osnovu im prepokrivaju prilegli, smeđi, ljuskasti listovi.
Listovi su sedeći, dugi 7-15 cm, a široki 3,5-7 cm. Eliptični su i osnovom obavijaju stabljiku. Na licu su svetlozeleni, a na naličju plavozeleni, a po celoj površini uzdužno naborani.
Cvetovi su veoma krupni, zigomorfni, hermafroditni i rastu u grupama od po dva ili su pojedinačni, ređe se javljaju u grupama od po tri ili četiri na jednoj stabljici. Imaju dva žuta prašnika s crvenim tačkama. Usna cveta je u obliku papučice, duga je 3-4 cm, tek neznatno kraća od četiri purpurnosmeđa listića perijanta. Plodnik je valjkast, sitno dlakav, dužine oko 2-2,5 cm.
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.

Stanište

Raste u šumama od nizijskog do alpskog pojasa, česta je u šumama bukve, bora i ariša. Raste pojedinačno ili u manjim grupama na zasenčenim ili poluzasenčenim mestima, na krečnjaku ili dolomitu.

Areal

Pripada cirkumpolarnom flornom elementu. Rasprostranjena je u većem delu Evrope, kao i u Aziji sve do Sahalina, Koreje i Kine.

Status ugroženosti

Gospina papučica je oduvek bila veoma omiljena ukrasna biljka, što je dovelo do njenog intenzivnog branja i konačno do toga da postane retka i veoma ugrožena vrsta. Zaštićena je od strane UNESKO-a kao svetska prirodna retkost. U porodici orhideja (Orchidaceae) ima više vrsta koje su takođe zaštićene.

Literatura

• Šilić, Č. 1990. Šumske zeljaste biljke. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd.

Spoljašnje veze

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Gospina papučica

Crvena knjiga flore Srbije

Ovaj takson je ubeležen u Crvenu knjigu flore Srbije usled svoje ugroženosti ili nestanka sa teritorije Srbije.

BioNet škola