Gotovo zatvoren gotovo zadnji samoglasnik

Gotovo zatvoren gotovo zadnji samoglasnik je samoglasnik, koji se koristi u nekim govornim jezicima. Simbol u Međunarodnoj fonetskoj azbuci za gotovo zatvoren gotovo zadnji labijalizovan samoglasnik je ʊ, i odgovarajući X-SAMPA simbol je U. Ovaj simbol proizilazi od okrenuog velikog slova Ω, iako se zvanično zove malo latinično slovo ipsilon, nosi malo sličnosti na grčki ipsilon i neformalno se zove ‘potkovičko U’. Prije 1989. godine, postojao je alternativni IPA simbol za ovaj zvuk: ɷ, koji se zove „zatvoren omega“. Upotreba ovog simbola više ne sankcioniše IPA.

Neki jezici mogu da imaju gotovo zatvoren gotovo zadnji nelabijalizovan samoglasnik, zbog toga što se ne zna za jezik koji kontrastuje labijalizovanost ovog samoglasnika, IPA nije napravio način da predstavi ovo na standardni način i zbog toga može biti zastupljen u nekoliko načina, uključujući <ɯ̽> i <ʊ̜>.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Visina samoglasnika je gotovo zatvoren, što znači da je vrh jezika postavljen slično zatvorenom samoglasniku, ali malo manje ograničen.
Mesto izgovora je gotovo zadnji, što znači da je vrh jezika postavljen slično zadnjem samoglasniku, ali malo napred u ustima.
Labijalizovanost samoglasnika je obično nelabijalizovan, što znači da su usne manje-više zaobljene, ali je ponekad dvosmisleno. Zbog toga što nema poznatog jezika gde artikulacija razlikuje labijalizovanosti u ovom mestu, IPA još uvek nije napravio odvojene simbole da prikaže ovo.

Pojava[uredi | uredi izvor]

Jezik		Reč	IPA	Značenje	Napomene
Arapski		كتب	[ˈkʊtʊb]	'knjige'	Vidi arapsku fonologiju
Kineski	kantonski	紅	[hʊ̜ŋ]	'crven'	Vidi standardni kantonski
Kineski	mandarinski	紅	[xʊ̜ŋ]	'crven'	Može biti samo malo labijalizovano. Vidi standardni mandarinski
Engleski		hook	[hʊk]	'kuka'	Može biti samo malo labijalizovano. Vidi englesku fonologiju
Farski		hvalur	[kvɛalʊɹ]	'kit'
Francuski	kvebekni	foule	[fʊl]	'gužva naroda'	Vidi francusku fonologiju
Njemački		Schutz	[ʃʊts]	'zaštita'	Vidi njemačku fonologiju
Mongolski^[1]		?	[ʊlɣiː]	'kolevka'
Portugalski	evropski^[2]	pegar	[pʊ̜ˈɡaɾ]	'držati'	Nenaglašen samoglasnik. Vidi portugalsku fonologiju
Portugalski	brazilski^[3]	saco	[ˈsakʊ]	'torba'	Nenaglašen samoglasnik. Vidi portugalsku fonologiju
Ruski^[4]		сухой	[sʊˈxo̞j]	'suvo'	Nenaglašen alofon od /u/. Vidi rusku fonologiju
Švedski		ort	[ʊʈ] (pomoć·info)	'(geografsko) mesto'	eksolavijalno. Vidi švedsku fonologiju
Vijetnamski		thu	[tʰʊw]	'jesen'	Vidi vijetnamsku fonologiju

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Iivonen & Harnud 2005, str. 62, 66-67
^ Cruz-Ferreira 1995, str. 91
^ Barbosa & Albano 2004, str. 229
^ Jones & Ward 1969, str. 69

Literatura[uredi | uredi izvor]

[1] Iivonen & Harnud 2005, str. 62, 66-67

[2] Cruz-Ferreira 1995, str. 91

[3] Barbosa & Albano 2004, str. 229

[4] Jones & Ward 1969, str. 69

[1]

[2]

[3]

[4]