Gramatika srpskog jezika

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Srpski jezik je južnoslovenski jezik sa donekle kompleksnim glagolskim i imeničkim sistemima. Gramatika srpskog jezika se deli na morfologiju (sa tvorbom reči), fonetiku (sa fonologijom) i sintaksu. Gramatika se inače deli na morfologiju, fonologiju i sintaksu, ali se ponekad izučava zajedno sa fonetikom, semantikom i pragmatikom.

Morfologija[uredi]

U jeziku postoji deset vrsta reči, od kojih je pet promenjivih a pet nepromenjivih. Promenjive su imenice, zamenice, brojevi, glagoli i pridevi. Nepromenjive su prilozi, predlozi, veznici, uzvici i rečce.

Kod promenjivih reči postoji stroga distinkcija između:

  • tri roda: muški, ženski, srednji
  • sedam padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental, lokativ
  • dva broja: jednina i množina

Kategorija animiteta je važna za izbor akuzativa jednine imenica o-osnove i zamenice. Animične imenice imaju oblik akuzativa isti kao genitiv, a neanimične isti kao nominativ. Ovo je takođe važno za prideve i brojeve koji se slažu po padežu sa imenicama muškog roda.

Imenice[uredi]

Srpski jezik ima tri osnovna tipa deklinacije, koji se nazivaju a-tip, e-tip i i-tip respektivno, nazvanih prema njihovom završetku u genitivu jednine.

Imenice a-tipa[uredi]

Ovaj tip odražava praslovenski o-koren, i karakterišu ga završeci (-o • -o), (-e • -e), ili je bez završetka (-Ø) u nominativu jednine, i -a • -a u genitivu jednine. Sadrži mnoge imenice muškog roda i sve imenice srednjeg roda. Ovaj tip imenice ima dva završetka za padeže: jedan za muški rod i drugi za srednji rod:

Padež Jednina Množina
muški srednji muški srednji
Nominativ (N) -Ø, (-o • -o), (-e • -e) (-o • -o), (-e • -e), -Ø (-i • -i) (-a • -a)
Genitiv (G) (-a • -a) (-a • -a) (-ā • -ā), (-ī • -ӣ) (-ā • -ā)}
Dativ (D) (-u • -u) (-u • -u) (-ima • -ima) (-ima • -ima)
Akuzativ (A) =N ili G =N (-e • -e) =N
Vokativ (V) (-e • -e), (-u • -u), ili =N =N =N =N
Instrumental (I) (-om • -om), (-em • -em) (-om • -om), (-em • -em) =D =D
Lokativ (L) =D =D =D =D

Nulti (nepostojeći) završetak -Ø je za imenice muškog roda koje se završavaju suglasnikom u nominativu jednine, i za imenice srednjeg roda koje se završavaju sa -e koji je deo korena reči.

Alternativni završeci u NVI jednine su određeni suglasnikom na kraju korena ako je u pitanju palatalni suglasnik koristi se prvi završetak, u suprotnom ako nije palatal u pitanju koristi se potonji završetak.

Imenice muškog roda[uredi]

Imenice muškog roda koje pripadaju ovom tipu deklinacije su one koje nisu hipokoristici, i one koje se ne završavaju se -a • -a, koje pak podležu deklinaciji tipa e-.

Prema obliku nominativa jednine one se dele u 2 kategorije:

  1. imenice bez završetka (-Ø) u nominativu jednine (12 deklinacionih obrazaca)
  2. imenice koje se završavaju na -o • -o ili -e • -e u u nominativu jednine (2 deklinaciona obrasca)
Obrazac 1 - Imenice bez „nepostojanog a"
Padež Jednina Množina
N ìzvor ѝzvor ìzvor-i ѝzvor-i
G ìzvor-a ѝzvor-a ȉzvōr-a ȉzvōr-a
D ìzvor-u ѝzvor-u ìzvor-ima ѝzvor-ima
A ìzvor ѝzvor ìzvor-e ѝzvor-e
V ìzvor-e ѝzvor-e ìzvor-i ѝzvor-i
L ìzvor-u ѝzvor-u ìzvor-ima ѝzvor-ima
I ìzvor-om ѝzvor-om ìzvor-ima ѝzvor-ima
Obrazac 2 - Imenice sa „nepostojanim a“
Padež Jednina Množina
N nȍk-a-t • nȍk-a-t nȍkt-i • nȍkt-i
G nȍkt-a • nȍkt-a nȍk-ā-t-ā • nȍk-ā-t-ā
D nȍkt-u • nȍkt-u nȍkt-ima • nȍkt-ima
A nȍk-a-t • nȍk-a-t nȍkt-e • nȍkt-e
V nȍkt-e • nȍkt-e nȍkt-i • nȍkt-i
L nòkt-u • nòkt-u nȍkt-ima • nȍkt-ima
I nȍkt-om • nȍkt-om nȍkt-ima • nȍkt-ima
Obrazac 3 - Imenice koje se završavaju na -in • -in
Padež Jednina Množina
N grȁđan-in • grȁđan-in grȁđan-i • grȁđan-i
G grȁđan-in-a • grȁđan-in-a grȁđān-ā • grȁđān-ā
D grȁđan-in-u • grȁđan-in-u grȁđan-ima • grȁđan-ima
A grȁđan-in-a • grȁđan-in-a grȁđan-e • grȁđan-e
V grȁđan-in-e • grȁđan-in-e grȁđan-i • grȁđan-i
L grȁđan-in-u • grȁđan-in-u grȁđan-ima • grȁđan-ima
I grȁđan-in-om • grȁđan-in-om grȁđan-ima • grȁđan-ima
Obrazac 4 Imenice koje se završavaju na -k • -k Imenice koje se završavaju na -g • -g Imenice koje se završavaju na -h • -h
Padež Jednina Množina Jednina Množina Jednina Množina
N vòjnīk • vòjnӣk vojníc-i • vojníc-i bùbreg • bùbreg bùbrez-i • bùbrez-i tr̀buh • tr̀buh tr̀bus-i • tr̀bus-i
G vojník-a • vojník-a vojník-ā • vojník-ā bùbreg-a • bùbreg-a bȕbrēg-ā • bȕbrēg-ā tr̀buh-a • tr̀buh-a tȑbūh-ā • tȑbӯh-ā
D vojník-u • vojník-u vojníc-ima • vojníc-ima bùbreg-u • bùbreg-u bùbrez-ima • bùbrez-ima tr̀buh-u • tr̀buh-u tr̀bus-ima • tr̀bus-ima
A vojník-a • vojník-a vojník-e • vojník-e bùbreg-a • bùbreg-a bùbreg-e • bùbreg-e tr̀buh-a • tr̀buh-a tr̀buh-e • tr̀buh-e
V vȍjnīč-e • vȍjnӣč-e vojníc-i • vojníc-i bùbrež-e • bùbrež-e bùbrez-i • bùbrez-i tr̀buš-e • tr̀buš-e tr̀bus-i • tr̀bus-i
L vojník-u • vojník-u vojníc-ima • vojníc-ima bùbreg-u • bùbreg-u bùbrez-ima • bùbrez-ima tr̀buh-u • tr̀buh-u tr̀bus-ima • tr̀bus-ima
I vojník-om • vojník-om vojníc-ima • vojníc-ima bùbreg-om • bùbreg-om bùbrez-ima • bùbrez-ima tr̀buh-om • tr̀buh-om tr̀bus-ima • tr̀bus-ima
Obrazac 5 - Imenice koje se završavaju na -(a)k • -(a)k
Padež Jednina Množina
N čvór-a-k • čvór-a-k čvórc-i • čvórc-i
G čvórk-a • čvórk-a čvȏr-ā-k-ā • čvȏr-ā-k-ā
D čvórk-u • čvórk-u čvórc-ima • čvórc-ima
A čvórk-a • čvórk-a čvórk-e • čvórk-e
V čvȏrč-e • čvȏrč-e čvórc-i • čvórc-i
L čvórk-u • čvórk-u čvórc-ima • čvórc-ima
I čvórk-om • čvórk-om čvórc-ima • čvórc-ima
Obrazac 6 - Imenice koje se završavaju na palatalni suglasnik
Padež Jednina Množina Jednina Množina Jednina Množina
N pȃnj • pȃnj pánj-ev-i • pánj-ev-i ráž-a-nj • ráž-a-nj rážnj-i • rážnj-i prȋšt • prȋšt príšt-ev-i • príšt-ev-i
G pánj-a • pánj-a pánj-ēv-ā • pánj-ēv-ā rážnj-a • rážnj-a ráž-ā-nj-ā • ráž-ā-nj-ā príšt-a • príšt-a príšt-ēv-ā • príšt-ēv-ā
D pánj-u • pánj-u pánj-ev-ima • pánj-ev-ima rážnj-u • rážnj-u rážnj-ima • rážnj-ima príšt-u • príšt-u príšt-ev-ima • príšt-ev-ima
A pȃnj • pȃnj pánj-ev-e • pánj-ev-e ráž-a-nj • ráž-a-nj rážnj-e • rážnj-e prȋšt • prȋšt príšt-ev-e • príšt-ev-e
V pȃnj-u • pȃnj-u pánj-ev-i • pánj-ev-i rážnj-u • rážnj-u rážnj-i • rážnj-i prȋšt-u • prȋšt-u príšt-ev-i • príšt-ev-i
L pánj-u • pánj-u pánj-ev-ima • pánj-ev-ima rážnj-u • rážnj-u rážnj-ima • rážnj-ima príšt-u • príšt-u príšt-ev-ima • príšt-ev-ima
I pánj-em • pánj-em pánj-ev-ima • pánj-ev-ima rážnj-em • rážnj-em rážnj-ima • rážnj-ima príšt-em • príšt-em príšt-ev-ima • príšt-ev-ima
Obrazac 7 - Imenice koje se završavaju na -c • -c
Padež Jednina Množina Jednina Množina
N strȋc • strȋc stríč-ev-i • stríč-ev-i klȉn-a-c • klȉn-a-c klȋnc-i • klȋnc-i
G stríc-a • stríc-a stríč-ēv-ā • stríč-ēv-ā klȋnc-a • klȋnc-a klȉn-ā-c-ā • klȉn-ā-c-ā
D stríc-u • stríc-u stríč-ev-ima • stríč-ev-ima klȋnc-u • klȋnc-u klȋnc-ima • klȋnc-ima
A stríc-a • stríc-a stríč-ev-e • stríč-ev-e klȉn-a-c • klȉn-a-c klȋnc-e • klȋnc-e
V strȋč-e • strȋč-e stríč-ev-i • stríč-ev-i klȋnč-e • klȋnč-e klȋnc-i • klȋnc-i
L stríc-u • stríc-u stríč-ev-ima • stríč-ev-ima klȋnc-u • klȋnc-u klȋnc-ima • klȋnc-ima
I stríc-em • stríc-em stríč-ev-ima • stríč-ev-ima klȋnc-em • klȋnc-em klȋnc-ima • klȋnc-ima
Obrazac 8 - Imenice koje se završavaju na -lac • -lac
Padež Jednina Množina
N posjètil-a-c • posjѐtil-a-c posjètioc-i • posjѐtioc-i
G posjètioc-a • posjѐtioc-a posjètil-ā-c-ā • posjѐtil-ā-c-ā
D posjètioc-u • posjѐtioc-u posjètioc-ima • posjѐtioc-ima
A posjètioc-a • posjѐtioc-a posjètioc-e • posjѐtioc-e
V posjètioč-e • posjѐtioč-e posjètioc-i • posjѐtioc-i
L posjètioc-u • posjѐtioc-u posjètioc-ima • posjѐtioc-ima
I posjètioc-em • posjѐtioc-em posjètioc-ima • posjѐtioc-ima
Obrazac 9 - Imenice koje se završavaju na -o • -o
Padež Jednina Množina
N pȅpeo • pȅpeo pȅpel-i • pȅpel-i ȕgao • ȕgao ȕgl-i • ȕgl-i
G pȅpel-a • pȅpel-a pȅpēl-ā • pȅpēl-ā ȕgl-a • ȕgl-a ȕg-ā-l-ā • ȕg-ā-l-ā
D pȅpel-u • pȅpel-u pȅpel-ima • pȅpel-ima ȕgl-u • ȕgl-u ȕgl-ima • ȕgl-ima
A pȅpeo • pȅpeo pȅpel-e • pȅpel-e ȕg-a-o • ȕg-a-o ȕgl-e • ȕgl-e
V pȅpel-e • pȅpel-e pȅpel-i • pȅpel-i ȕgl-e • ȕgl-e ȕgl-i • ȕgl-i
L pȅpel-u • pȅpel-u pȅpel-ima • pȅpel-ima ȕgl-u • ȕgl-u ȕgl-ima • ȕgl-ima
I pȅpel-om • pȅpel-om pȅpel-ima • pȅpel-ima ȕgl-om • ȕgl-om ȕgl-im • ȕgl-im
Obrazac 10 - Imenica čȍv(j)ek • čȍv(j)ek
Padež Jednina Množina
N čȍv(j)ek • čȍv(j)ek ljȗd-i • ljȗd-i
G čȍv(j)ek-a • čȍv(j)ek-a ljúd-ī • ljúd-ӣ
D čȍv(j)ek-u • čȍv(j)ek-u ljúd-ima • ljúd-ima
A čȍv(j)ek-a • čȍv(j)ek-a ljȗd-e • ljȗd-e
V čȍv(j)eč-e • čȍv(j)eč-e ljȗd-i • ljȗd-i
L čȍv(j)ek-u • čȍv(j)ek-u ljúd-ima • ljúd-ima
I čȍv(j)ek-om • čȍv(j)ek-om ljúd-ima • ljúd-ima
Obrazac 11 - Imenice na -e • -e ili -o • -o
Padež Jednina Množina
N bìfē • bѝfē bifè-i • bifѐ-i
G bifè-a • bifѐ-a bifé-ā • bifé-ā
D bifè-u • bifѐ-u bifè-ima • bifѐ-ima
A bìfē • bѝfē bifè-e • bifѐ-e
V bȉfe-u • bȉfe-u bifè-i • bifѐ-i
L bifè-u • bifѐ-u bifè-ima • bifѐ-ima
I bifè-om • bifѐ-om bifè-ima • bifѐ-ima
Obrazac 12 - Imenice koje se završavaju na -i • -i
Padež Jednina Množina
N žìrī • žѝrӣ žirìj-i • žirѝj-i tàksi • tàksi tàksij-i • tàksij-i
G žirìj-a • žirѝj-a žiríj-ā • žiríj-ā tàksij-a • tàksij-a tàksij-ā • tàksij-ā
D žirìj-u • žirѝj-u žirìj-ima • žirѝj-ima tàksij-u • tàksij-u tàksij-ima • tàksij-ima
A žìrī • žѝrӣ žirìj-e • žirѝj-e tàksi • tàksi tàksij-e • tàksij-e
V žȉrij-u • žȉrij-u žirìj-i • žirѝj-i tàksij-u • tàksij-u tàksij-i • tàksij-i
L žirìj-u • žirѝj-u žirìj-ima • žirѝj-ima tàksij-u • tàksij-u tàksij-ima • tàksij-ima
I žirìj-em • žirѝj-em žirìj-ima • žirѝj-ima tàksij-em • tàksij-em tàksij-ima • tàksij-ima
Obrazac 13 - Lična imena
Padež Nepalatalna paradigma Palatalna paradigma
N Dànil-o • Dànil-o Hȑvoj-e • Hȑvoj-e
G Dànil-a • Dànil-a Hȑvoj-a • Hȑvoj-a
D Dànil-u • Dànil-u Hȑvoj-u • Hȑvoj-u
A Dànil-a • Dànil-a Hȑvoj-a • Hȑvoj-a
V Dànil-o • Dànil-o Hȑvoj-e • Hȑvoj-e
L Dànil-u • Dànil-u Hȑvoj-u • Hȑvoj-u
I Dànil-om • Dànil-om Hȑvoj-em • Hȑvoj-em
Obrazac 14 - Hipokoristici na -ko • -ko
Padež Nepalatalna paradigma Palatalna paradigma
N raščupànk-o • raščupànk-o raščupànc-i • raščupànc-i
G raščupànk-a • raščupànk-a raščupánk-ā • raščupánk-ā
D raščupànk-u • raščupànk-u raščupànc-ima • raščupànc-ima
A raščupànk-a • raščupànk-a raščupànk-e • raščupànk-e
V rȁščupank-o • rȁščupank-o raščupànc-i • raščupànc-i
L raščupànk-u • raščupànk-u raščupànc-ima • raščupànc-ima
I raščupànk-om • raščupànk-om raščupànc-ima • raščupànc-ima

Imenice muškog roda koje se završavaju na -o • -o ili -e • -e predstavljaju specijalne slučajeve. Uglavnom su to lična imena, hipokoristici ili pozajmice iz stranih jezika.

Imenice srednjeg roda[uredi]
  jednina množina
Nominativ -o/e -a
Genitiv -a -a
Dativ/Lokativ -u -ima
Akuzativ -o/e -a
Vokativ -o/e -a
Instrumental -om/em -ima

Kod nekih imenica srednjeg roda dodaje se 'n' ili 't' pre samog deklinovanja.

  jednina množina
Nominativ -e -(n/t)a
Genitiv -(n/t)a -(n/t)a
Dativ/Lokativ -(n/t)u -(n/t)ima
Akuzativ -e -(n/t)a
Vokativ -e -(n/t)a
Instrumental -(n/t)om -(n/t)ima

Imenice e-tipa[uredi]

Ovaj tip imenica odražava praslovenski a-koren, i karakteriše ga završetak -a • -a u nominativu jednine i -ē • -ē u genitivu jednine. It contains most of the feminine nouns, and a small number of masculines.

  singular plural
 
Nominativ -a -e
Genitiv -e -a
Dativ/Lokativ -i -ama
Akuzativ -u -e
Vokativ -o/a -e
Instrumental -om -ama

Imenice i-tipa[uredi]

Ovaj tip imenica odražava praslovenski i-koren, i karakterističan je po tome šte nema završetak u nominativu jednine i završetak -i • i u genitivu jednine. Sadrši preostale imenice ženskog roda koje nisu e-tima (a-koren).

singular plural
Nominativ - -i
Genitiv -i -i
Dativ/Lokativ -i -ima
Akuzativ -0 -i
Vokativ -i -i
Instrumental -i/ju -ima

Kod nekih imenica ženskog roda (pretežno stranih ličnih imena) deklinacija ne postoji već su svi oblici jednaki u svim padežima i brojevima.

Zamenice[uredi]

Lične zamenice

Padež 1. lice jedn. 2. lice jedn. 3. lice jedn. (m/ž/sr) 1. lice mn. 2. lice mn. 3. lice mn.
Nominativ ja ti on / ona / ono mi vi oni / one / ona
Genitiv mene tebe njega / nje / njega nas vas njih
Dativ meni tebi njemu / njoj / njemu nama vama njima
Akuzativ mene tebe njega / nju / njega nas vas njih
Vokativ -- ti -- -- vi --
Instrumental (sa) mnom (sa) tobom (sa) njim / njom / njim (sa) nama (sa) vama (sa) njima
Lokativ (o) meni (o) tebi (o) njemu / njoj / njemu (o) nama (o) vama (o) njima

Pridevi[uredi]

Neke deklinacije prideva su iste kao i za imenice, pa mogu i da se rimuju: velika kuća (nom. jedn.), veliku kuću (akuz. jedn.). Druge mogu da odstupaju: jednim klikom (instr. jedn. m. rod.).

Glagoli[uredi]

Kao i u drugim slovenskim jezicima, i ovde glagoli imaju osobinu gramatičkog vida : pefekat i imperfekat. Postojanje vida glagola kompenzuje relativni nedostataka glagolskih vremena koja postoje npr. u germanskim i romanskim jezicima: glagol već sadrži informaciju da li je akcija svršena ili traje.

Glagoli u slovenskim jezicima u globalu imaju relativno mali broj osnova od kojih se mnoštvo značenja postiže dodavanjem prefiksa.

Glagolska vremena[uredi]

Indikativ ima sedam glagolskih vremena: prezent (sadašnje vreme), perfekat (prošlo vreme), futur prvi i drugi (buduće i predbuduće vreme), pluskvamperfekat (davno prošlo vreme), aorist (pređašnje svršeno vreme) i imperfekat (pređašnje nesvršeno vreme). Potonja dva nisu često u upotrebi u svakodnevnom govoru , a pogotovu imperfekat. Prezent, aorist i imperfekat se menjaju inflekcijom, dok su ostala vremena perifrastična:

  • Perfekat se gradi od prezenta glagola biti zajedno sa participom perfekta, npr. sam radio (ili radio sam, gde redosled zavisi od rečenice).
  • Futur prvi se gradi od krnjog prezenta glagola htjeti zajedno sa infinitivom, npr. ćemo kuhati (ili kuhaćemo, kada se infinitivni marker -ti elidira, a osnova se spaja sa prezentom glagola hteti u jednu reč).
  • Futur drugi (predbuduće vreme ili egzaktni futur) se gradi od futur perfekta glagola biti (jedini glagol sa prostim futurom ) zajedno sa participom perfekta, nrp budu išli.
  • Pluskvamperfekat, koji se ne koristi često, se gradi od složenog prošlog vremena glagola biti zajedno sa participom perfekta, npr. bio sam došao, ili (arhaično) od imperfekta glagola biti sa participom, npr. bijah došao.

Glagolski način[uredi]

Osim indikativa, koristi se i imperativ (zapovedni način), potencijal (mogućni način), i optativ. Oblik imperativa varira u zavisnosti od vrste glagola, i gradi se dodavanjem odgovarajuće morfeme na glagolsku osnovu. Potencijal I (sadašnji) se gradi od aorista glagola biti zajedno sa participom perfekta (osim u slučaju trećeg lica množine), dok se potencijal II (prošli) gradi od participa perfekta i aorista glagola biti, zajedno sa participom perfekta glavnog glagola. Neki udžbenici gramatike svrstavaju futur II kao kondicional glagolsko vreme, ili čak i kao poseban glagolski način.

Optativ je prema svojoj formi identičan participu perfekta. Koristi se kada govornik želi da izrazi jaku želju, npr. Živio predsjednik!, Sjeme ti se zatrlo! (arhaična kletva iz pojedinog dijalekta), itd.

Neki autori smatraju da postoji glagolski način subjunktiv, koji se gradi pomoću da i prezenta indikativa, ali mnogi udžbenici gramatike ga tretiraju kao prezent indikativa.

Glagolski vid[uredi]

Glagolski vid je kao u svim slovenskim jezicima, ugrađen u sam glagol, za razliku od nekih drugih gramatika koje ga izražavaju različitim glagolskim vremenima.

Glagolski vid se smatra najzahtevnijim delom gramatike jezika. Iako postoji u svim ostalim slovenskim jezicima, čak i onima koji znaju neki od drugih slovenskih jezika se može desiti da nikada ne nauče da ispravno upotrebljavaju ovaj oblik, iako je moguće razumeti ih sa možda pokojim problemom. Iako postoje dvoaspektni glagoli, uglavnom oni izvedeni pomoću sufiksa -irati ili -ovati, za većinu glagola ne postoji takvo pravilo nego su ili svršeni (perfektivni) ili nesvršeni (imperfektivni). Skoro svi jednoaspektni glagoli su članovi para perfektivni/imperfektivni. Kada se uči jezik, mora se naučiti njegov glagolski vid, kao i odgovarajući glagol suprotnog glagolskog vida, npr. prati (nesvršeni) je par sa oprati (svršeni glagol). Uparivanje međutim nije uvek jednoznačno: neki glagoli prosto nemaju svog suparnika u glagolskom vidu, kao npr. izgledati ili sadržati. U nekim drugim slučajevima glagola postoje alternative sa nešto drukčijim značenjem.

Dve su paradigme u formiranju glagolskih parova. U jednoj osnovni glagol je nesvršen kao npr. prati, i tada se svršeni glagol formira dodavanje prefiksa u ovom slučaju 'o-' pa se dobija oprati. Druga nalaže da je koren glagola perfektivan, i onda se nesvršeni glagol dobija ili izmenom korena: dignutidizati ili ubacivanjem interfiksa statistajati.

Obrazac koji se često sreće može se ilustrovati primerom glagola pisati. Pisati je nesvršen glagol, tako da se njemu dodaje prefiks u ovom slučaju na- da bi se dobio svršeni napisati. Ali ako mu se dodaju neki drugi prefiksi koji menjaju značenje, osnovni glagol postaje svršeni: zapisati ili prepisati. Pošto su i ovi osnovni glagoli svršeni, treba im dodati interfiks da bi se formirali nesvršeni glagoli: zapisivati i prepisivati.

Konjugacija[uredi]

Postoje tri tipa konjugacije glagola:

    1. 'a': skoro svi glagoli ovog tipa se završavaju na '-ati'.
    2. 'e': glagoli koji se završavaju na '-nuti' i nepravilni glagoli. Glogali koji se završavaju na '-ovati', '-ivati' prelaze u '-uje-' kada se konjuguju (trovati, postaje trujem, truje itd.)
    3. 'i': skoro svi glagoli koji se završavaju na '-jeti' ili '-iti' su ovg tipa.
Lice čitati prati (nepravilan) vidjeti (-jeti ili -iti)
jednina množina jednina množina jednina množina
Prvo lice čitam čitamo perem peremo vidim vidimo
Drugo lice čitaš čitate pereš perete vidiš vidite
Treće lice čita čitaju pere peru vidi vide
Pomoćni glagoli[uredi]
Glagol jesam[uredi]

Glagol jesam se često smatra glagolom „biti“ u sadašnjem vremenu. To je defektni glagol. Nema svoj oblik infinitiva. Oblik jesam je prvo lice jednine prezenta ovog glagola. i ima samo oblike u prezentu:

Zamenica Prezent Prezent (odrečni oblik)
Dugi (naglašeni) oblik Kratki (nenaglašeni) oblik
Ja jesam sam nisam
Ti jesi si nisi
On, Ona, Ono jeste je nije
Mi jesmo smo nismo
Vi jeste ste niste
Oni, One, Ona jesu su nisu

Kao što je navedeno glagol jesam se često smatra glagolom „biti“ u sadašnjem vremenu. Ako se tako posmatra onda bi se moglo reći da se njegov kratki oblik (ali i dugi u nešto izmenjenom značenju) koristi kao kopula. u izjavnim rečenicama tipa: „On je učenik“. S druge strane upotreba „pravog oblika“ glagola biti u prezentu je ograničena - na pravljenje egzaktnog futura (futura drugog) ili u uslovnim rečenicama kad se odnose na buduće vreme. Gramatičari su u stvari odlučili da uvedu glagol jesam kao drugi pomoćni glagol (glagol htjeti je treći) da bi razrešili zabunu oko toga da jedan glagol ima u prezentu dve različite konjugacije.

Glagol biti[uredi]

Glagol biti jedan od najčešćih nepravilnih glagola konjuguje se na sledeći način:

Zamenica Prezent Futur Prošlo vreme
prvi drugi perfekat aorist imperfekat pluskvamperfekat
Ja budem ću biti / biću budem bio/la sam bio/la; bio/la sam bih bijah / bejah / beh bio/la sam bio/la
Ti budeš ćeš biti / bićeš budeš bio/la si bio/la; bio/la si bi bijaše / bejaše / beše bio/la si bio/la
On, Ona, Ono bude će biti / biće bude bio/la/lo je bio/la/lo; bio/la/lo je bi bijaše / bejaše / beše bio/la/lo je bio/la/lo
Mi budemo ćemo biti / bićemo budemo bili/le smo bili/le; bili/le smo bismo bijasmo / bejasmo / besmo bili/le smo bili/le
Vi budete ćete biti / bićete budete bili/le ste bili/le; bili/le ste biste / beste bijaste / bejaste / beste bili/le ste bili/le
Oni, One, Ona budu će biti / biće budu bili/le/ su bili/bile/bila; bili/le/la su bi/ biše bijahu / bejahu / behu bili/le/la su bili/le/la
Pravilni glagoli[uredi]

Sistem konjugacije pravilnih glagola je donekle kompleksan. Postoji nekoliko kategorija glagola koje se razlikuju na osnovu odlika zajedničkih za glagole te kategorije.
Glagol raditi

Zamenica Prezent Futur Prošlo vreme
prvi drugi perfekat aorist imperfekat pluskvamperfekat
Ja radim ću raditi budem radio/la sam radio/la; radio/la sam rad+ah>rađah bio/la sam radio/la
Ti radiš ćeš raditi budeš radio/la si radio/la; radio/la si rad+aše>rađashe bio/la si radio/la
On, Ona, Ono radi će raditi bude radio/la/lo je radio/la/lo; radio/la/lo je rad+aše>rađashe bio/la/lo je radio/la/lo
mi radimo ćemo raditi budemo radili/le smo radili/le; radili/le smo rad+asmo>rađasmo bili/le smo radili/le
Vi radite ćete raditi budete radili/le ste radili/le; radili/le ste rad+aste>rađaste bili/le ste radili/le
Oni, One, Ona rade će raditi budu radili/le/la su radili/radile/radila; radili/le/la su rad+ahu>rađahu bili/le/la su radili/le/la

Ovaj metod se odnosi na glagole kao što su:
videti
hodati
pričati
morati

Nepravilni glagoli[uredi]

Nepravilni glagoli su složenije konjugacije nego pravilni glagoli. Evo primera glagola
moći

Zamenica Prezent Futur Prošlo vreme
prvi drugi perfekat aorist imperfekat pluskvamperfekat
Ja mogu ću moći budem mogao/la sam mogao/la; mogao/la sam mogoh mogah bio/la sam mogao/la
Ti možeš ćeš moći budeš mogao/la si mogao/la; mogao/la si može mogaše bio/la si mogao/la
On, Ona, Ono može će moći bude mogao/la/lo je mogao/la/lo; mogao/la/lo je može mogaše bio/la/lo je mogao/la/lo
Mi možemo ćemo moći budemo mogli/le smo mogli/le; mogli/le smo mogosmo mogasmo bili/le smo mogli/le
Vi možete ćete moći budete mogli/le ste mogli/le; mogli/le ste mogoste mogaste bili/le ste mogli/le
Oni, One, Ona mogu će moći budu mogli/le/la su mogli/mogle/mogla; mogli/le/la su mogoše mogahu bili/le/la su mogli/le/la

Sintaksa[uredi]

Srpski jezik ima bogatu rečeničnu strukturu koja se ogleda u deklinaciji imenica i prideva. Ovo čini sintaktička pravila često zanemarljiva i omogućava veliku slobodu u redosledu reči rečenice. U engleskom se na primer razlika između Man bites dog (Čovek ujeo psa) i Dog bites man (Pas ujeo čoveka) ogleda u sintaksi. U srpskom u rečenicama Čovjek ujede psa i Čovjeka ujede pas imaju isti red reči, ali značenja se menjaju imeničkim završecima. Bilo koji redosled ovih triju reči je gramatički ispravan, ali značenje je jasno na osnovu deklinacije. Međutim, uobičajeni red reči je subjekat-glagol-objekat.

Postoji izvestan broj reči koji nemaju akcenat (enklitika) koje moraju da dođu na određeno mesto u rečenici. One su redom:

  1. upitne rečce (samo li),
  2. glagoli: enklitički oblici glagola „biti“ osim je (sam, si, smo, ste, su, bih, bi, bismo, biste), i „htjeti“ (ću, ćeš, će, ćemo i ćete)
  3. lične zamenice u dativu (mi, ti, mu, joj, nam, vam, im),
  4. povratna zamenica u akuzativu (samo se), povratna zamenica u dativu (samo si)
  5. lične zamenice u akuzativu (me, te, ga, je, ju, nas, vas, i ih),
  6. enklitički oblik trećeg lica jednine prezenta glagola „biti“ (je).

Enklitike moraju skoro uvek da budu na drugoj poziciji u rečenici, osim u upitnim rečenicama ili ako se upotrebljava kombinacija više enklitika. Prvi deo mora biti sama reč ili subjekatska fraza, npr. „Taj se čovjek vara," ili „Taj čovjek se vara." No i u slučajevima kada ne zauzimaju samo drugu poziciju u rečenici, moraju biti i na trećem ili i četvrtom mestu, pa čak i na prvom mestu u izvesnim upitnim rečenicima ili u kolokvijalnom govoru.


Fonetika i fonologija[uredi]

Fonetika srpskohrvatskog jezika proučava nastanak glasova, opisuje glasove kao proizvod rada govornih organa, glasovne podele i promene. Fonologija proučava glasove kao govone jedinice za obeležavanje razlike Srpskohrvatski jezik ima trideset glasova i to (azbučnim redosledom): A, B, V, G, D, Đ, E, Ž, Z, I, J, K, L, Lj, M, N, Nj, O, P, R, S, T, Ć, U, F, H, C, Č, Dž, Š. Za pisanje se mogu koristiti dva pisma ćirilica i latinica. Oba pisma imaju po 30 slova, s tim što se u latinici tri glasa pišu kombinacijom dva znaka. U latinici glasovi imaju abecedni redosled: A, B, C, Č, Ć, D, Dž, Đ, E, F, G, H, I, J, K, L, Lj, M, N, Nj, O, P, R, S, Š, T, U, V, Z, Ž.

Vrste glasova[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Glas

Osnovna podela glasova je na samoglasnike (vokale) i suglasnike (konsonante). Ova podela može se i drugačije napraviti: samoglasnike (vokale), glasnike (sonante ili neutralne suglasnike) i suglasnike (konsonante). Suglasnici mogu da se dele na nekoliko načina: prema zvučnosti, prema mestu izgovora i prema načinu izgovora.

Glasovne promene[uredi]

U jeziku postoji nekoliko glasovnih promena koje se vrše nad glasovima prilikom tvorbe reči, konjugacije, deklinacije i drugih promena reči. Između ostalih to su:

Naglašavanje reči[uredi]

Standardni akcenat (naglasak) zasniva se na sistemu novoštokavskih govora - četiri akcenta i neakcentovani kvantiteti. Od četiri akcenta u jeziku postoje dva kratka i dva duga, a mogu biti silaznog ili uzlaznog karaktera: kratkosilazni, dugosilazni, kratkouzlazni i dugouzlazni. Akcenti se u jeziku označavaju iznad naglašenog glasa i to na sledeći način:

  • kratkosilazni - obeležava se znakom ‶ (nȍge )
  • dugosilazni - obeležava se znakom ⁀ (rȗke )
  • kratkouzlazni - obeležava se znakom ‵ (nòga )
  • dugouzlazni - obeležava se znakom ′ (rúka )

Mesto akcenta u reči[uredi]

Naglašene jednosložne reči mogu imati samo silazni akcenat, kratki ili dugi (pȁs, jȃz, gȁd, glȃd itd). S izuzetkom nekih složenih i stranih reči, naglasak nikad nije na poslednjem slogu (bȁba, ž̀ena, mȃjka, k̀oleno, ̀uzdārje). Akcenti unutrašnjih slogova reči mogu biti samo uzlazni.

Spoljašnje veze[uredi]