Građenje reči
Građenje ili tvorba reči je deo nauke o jeziku koji proučava pravila građenja novih reči.[1][2] Građenje reči je jedan od načina na koji se bogati rečnik jezika. Građenje reči je vezano za tri jezičke discipline: morfologijom, leksikologijom i stilistikom, a predmet izučavanja je jedinstvo oblika reči, sa njihovim značenjem i upotrebom u određenom kontekstu.[3]
Podela reči prema postanku[uredi | uredi izvor]
U građenju reči mogu da učestvuju[2]:
- koren reči, kao najmanji značenjski deo, nosilac je osnovnog značenja reči
- osnova za dalju tvorbu reči
- sufiksi, odnosno nastavci za tvorbu reči
- prefiksi, odnosno tvorbene morfeme se dodaju na početak reči
Prema svom postanku, sve reči se mogu podeliti na[2]:
- proste reči — ako nisu nastale od drugih reči niti mogu da se rastave na manje delove koji bi imali značenjsku ili obličku vezu sa drugim rečima. To su nemotivisane reči i njihovi glasovni skupovi koji ne sadrže druge reči, nisu u vezi materijom. Služe za građenje drugih reči.[1]
- izvedene reči su motivisane reči koje u sebi sadrže osnove drugih reči i mogu se dovesti u vezu s predmetom ili predmetima koje označavaju.[1] Nastaju dodavanjem sufiksa.
- složene reči su motivisane reči koje u sebi sadrže osnove drugih reči i mogu se dovesti u vezu s predmetom ili predmetima koje označavaju.[2][1] Nastaju dodavanjem prefiksa na osnovu ili spajanjem dve ili više reči[4]
U novije vreme se kao zajednički naziv za svaku reč dobijenu tvorbom upotrebljava termin „tvorenica“, neologizam nastao pre više decenija kao sinonim za tvorbenu reč.[5][a]
Porodica reči[uredi | uredi izvor]
Izvedene i složene reči, zajedno sa korenom reči od koje su postale, čine „porodicu reči“. Na primer[b][6]:
- rod, rodbina, roditelj, roditi, porodilište, narod, rođendan
- vod, voditi, navoditi, izvoditi, vođa, razvoditi, razvodnik, voditelj, odvod
Neke reči mogu da imaju zajednički koren, ali da ne pripadaju istoj porodici:
- voda, voden, vodnjikav, nizvodno, uzvodno, razvodnjeno, vodostaj, vodomer
Načini građenja reči[uredi | uredi izvor]
Reči koje su sagrađene od drugih reči mogu nastati različitim načinima građenja[2].
- izvođenje — za dobijanje izvedenih reči
- slaganje — za dobijanje složenica
- kombinovana tvorba — istovremeno slaganje i izvođenje reči
- tvorba pretvaranjem jedne reči u drugu
Izvođenje[uredi | uredi izvor]
Izvođenje ili derivacija reči vrši se dodavanjem nastavaka, odnosno sufiksa na tvorbenu osnovu. Reči koje nastaju izvođenjem reči nazivaju se izvedene reči[2] ili izvedenice[4]. Dodavanje nastavaka izvođenjem, reč može da dobije novo značenje, koje je vezano za tvorbenu osnovu, a novonastala reč može da pripada istoj ili sasvim drugoj vrsti reči.[2]
Slaganje[uredi | uredi izvor]
Slaganje je tvorba reči kojom se dobijaju složene reči ili složenice. Vrši se srastanjem dveju ili više posebnih reči ili dodavanjem prefiksa. Razlikuju se dva načina slaganja reči[7]:
- prosto srastanje:
- spajanjem dveju imenica (beo + grad -> Beograd)
- spajanjem imenice i glagola (dan + gubiti -> dangubiti)
- dodavanje različitih prefiksa (do-, iz-, na-, ne-, o-, ob-, od-, po -, s-, uz-) ispred glagola gradi se veliki broj novih glagola:
- do + pisati -> dopisati, do + kupiti -> dokupiti, po + kupiti -> pokupiti
- na + pisati -> napisati, na + kupiti -> nakupiti, po + kupiti -> pokupiti
- po + pisati -> popisati, po + kupiti -> pokupiti, po + cepati -> pocepati
- srastanje tvorbenih osnova sa spojnim samoglasnikom (vokalom):
- slova o (sever + o + zapad -> severozapad, nov + o + gradnja -> novogradnja)
- slova e (oc + e + ubica -> oceubica
Kombinovana tvorba[uredi | uredi izvor]
Kombinovana tvorba je kombinacija (derivacija) i slaganja (kompozicija).[4]:
- rib + o + lov + ac -> ribolovac
- miš + o + lov + ka -> mišolovka
- Joksim (muško ime) + o + vić -> Joksimović
- tro + boj + ka -> trobojka
Pretvaranje[uredi | uredi izvor]
Pretvaranje jedne u drugu vrstu reči najčešće se vrši na više načina[8]:
- poimenčavanjem prideva, odnosno pretvaranjem prideva u imenice
- popridevljavanjem glagolskih prideva i priloga
- dodavanjem sufiksa -la, -lo (izbledeo -> izbledela, izbledelo)
- dodavanjem sufiksa -na, -no (pečen -> pečena, pečeno )
- dodavanjem sufiksa -ća, -će (rastući -> rastuća, rastuće)
- dodavanjem sufiksa -vša, -vše (bivši -> bivša + bivše)
- pretvaranjem prideva u priloge (Reka tiho teče.)
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Prema uvidu Društva za srpski jezik i književnost termin „tvorenica“ sačinio je hrvatski lingvista Stjepan Babić.[5]
- ^ U rečima rođendan i vođa slovo d je glasovnom promenom prešlo u đ
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Miloš Milošević 2007, str. 39.
- ^ a b v g d đ e Radojko Gačević, Milan Tasić 2009, str. 98.
- ^ Gordana Štasni 2008, str. 27.
- ^ a b v „Tvorba reči”. srpskijezik.rs. Portal ”Srpski jezik”. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 26. 10. 2013.
- ^ a b Božo Ćorić 2008, str. 11.
- ^ „Tvorba reči - primeri porodica reči”. boske.rs. Kragujevac. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 26. 10. 2013.
- ^ Radojko Gačević, Milan Tasić 2009, str. 100.
- ^ Radojko Gačević, Milan Tasić 2009, str. 101.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Milošević, Miloš (2007). Velimirović, Svetlana, ur. Gramatika srpskog jezika (2. izmenjeno i dopunjeno izd.). Novi Sad: Zmaj d.o.o. str. 39. ISBN 978-86-489-0598-7.
- Radojko Gačević; Milan Tasić (2009). Jevtić, Miloš, ur. Srpski jezik, priručnik za osnovnu školu. Beograd: Beogradska knjiga. str. 98—101. ISBN 9788675902362.
- Štasni, Gordana (2008). „1. Tvorba reči kao lingvistička disciplina”. Tvorba reči u nastavi srpskog jezika. Beograd: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije. str. 27. ISBN 978-86-84885-31-1. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 27. 10. 2013.
- Ćorić, Božo (2008). „1. Pojmovno terminološki aparat”. Tvorba imenica u srpskom jeziku. Beograd: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije. str. 11. ISBN 978-86-84885-27-4.
