Гревијева зебра

Grevijeva zebra
Grevijeva zebra
Status ugroženosti
Ugrožen  (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Red:	Perissodactyla
Porodica:	Equidae
Rod:	Equus
Podrod:	Hippotigris
Vrsta:	E. grevyi
Binomno ime
Equus grevyi Oustalet, 1882
Areal grevijeve zebre:   autohtona   uvedena

Grevijeva zebra (lat. Equus grevyi) je najveća vrsta zebre. Prepoznatljiva je po uskim prugama i velikim zaobljenim ušima. Živi u istočnoj Africi — Keniji i Etiopiji. Ime je dobila po francuskom predsedniku Žil Greviju, kome je vlada Abisinije 1880-ih poklonila jedan primerak ove vrste.

Opis

Po izgledu se vidljivo razlikuje od ostalih vrsta zebri. To je najveća vrsta iz porodice konja (Equidae), ako ne računamo domaće rase. Visoka je 1,45—1,60 m u ramenima i duga 2,5—2,75 m, od glave do repa. Rep je dugačak do 75 cm. Teška je između 350 i 450 kg.

Ima veoma uske i gusto raspoređene pruge. Na vratu su malo šire. Pruge su im, za razliku od ostalih vrsta zebri, izražene i na nogama, sve do kopita. Jedino im je stomak beo, bez pruga. Uši su im veoma velike i okrugle. Glava im je velika, izdužena i uska, a griva visoka i podignuta.

Rasprostranjenost

Nekada je živela u većem delu Kenije, Etiopije, Eritreje i Somalije. Danas se održala samo u severnoj Keniji i delovima južne Etiopije, gde se nalaze izolovane populacije. Adaptirana je na polusušne ravnice, prekrivene žbunjem i gustišem, iako za vreme suša više voli predele bogate vodom.

Ishrana

Hrani se uglavnom travom, mada takođe jede lišće, šiblje i koru drveća. Provodi veliki deo dana na ispaši.

Ponašanje

Udružuju se u manje grupe za kraći period, od nekoliko meseci. Mužjaci uglavnom provode vreme sami, na teritoriji koju obeležavaju gomilama balege. Pare se sa ženkama koje lutaju po njihovoj teritoriji. Mužjaci se bore između sebe za teritoriju i ženke.

Ženke rađaju po jednog mladunca svake druge godine. Mladi ne piju vodu prva tri meseca života, hraneći se samo mlekom.