Grozdana Olujić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Grozdana Olujić
Portret Grozdane Olujić (2009), autor fotografije: Branko Belić
Lični podaci
Datum rođenja(1934-08-30)30. avgust 1934.
Mesto rođenjaErdevik, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti16. mart 2019.(2019-03-16) (84 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
ObrazovanjeFilozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
Zanimanjespisateljica
esejistkinja
prevoditeljka
antologičarka.
NagradeNinova nagrada (2009),
nagrada Politikinog zabavnika (1980),
nagrade Mladog pokoljenja (1980. i 1984),
nagrada Zmajevih dečjih igara (1990),
nagrada Narodne prosvete,
nagrada Telegrama
i nagrada Borislav Stanković (2018)

Grozdana Olujić (Erdevik, 30. avgust 1934 — Beograd, 16. mart 2019) bila je srpska književnica, prevoditeljka i antologičarka.[1] Legat Grozdane Olujić nalazi se u Adligatu.

Kao romansijer, objavila je šest romana: Izlet u nebo (1957), Glasam za ljubav (1962), Ne budi zaspale pse (1964), Divlje seme (1967), Glasovi u vetru (2009) i Preživeti do sutra (2017).[2] Sabrani romani u šest knjiga objavljeni su 2018. godine u izdanju Srpske književne zadruge i Partenona. Takođe, kao bajkopisac, objavila je veliki broj bajki i zbirki bajki. Među njima posebno se ističu 10 zbirki: Sedefna ruža i druge bajke (1979), Nebeska reka i druge bajke (1984), Dečak i princeza (1990), Princ oblaka (1990), Zlatni tanjir i druge bajke (1998), Mesečev cvet (1998), Svetlosna vrata (2002), Kamen koji je leteo i druge bajke (2002), Snežni svet i druge bajke (2004) i Jastuk koji je pamtio snove i druge bajke (2007). Njena dela su imala brojna izdanja u zemlji, a prevedena su na 36 svetskih jezika. Olujićeva je u srpsku književnost uvela bajku kao metaforu o ljudskoj čežnji.[3]

Dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada i priznanja, kako domaćih, tako i stranih — Povelja za životno delo Udruženja književnika Srbije (2004), NIN-ova nagrada za najbolji roman (2009), nagrada Politikinog zabavnika (1980), nagrada Mlado pokolenje (1980. i 1984), tri nagrade Zmajevih dečjih igara, povelja Zmajevih dečjih igara (2001), nagrada Narodne prosvjete, nagrada Telegrama, nagrada Zlatni leptir i Stara maslina (2002), nagrada Bora Stanković (2018),[4] nagrada za najbolju svetsku priču i nagrada za najbolju modernu bajku sveta (1994). Dodeljen joj je viteški orden Dannebrog, 31. avgusta 1977. Bila je počasni član Univerziteta u Ajovi (SAD) od 1970. i počasni građanin grada Osla.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Osnovnu školu završila je u rodnom mestu, a gimnaziju u Bečeju. Diplomirala je i magistrirala na Grupi za engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[5] Tokom studija radila je kao novinarka za nekoliko omladinskih listova.[6]

Književnim radom počela je da se bavi veoma rano, još u srednjoj školi. Svoja dela objavljivala je u listovima Stražilovo i Mlada kultura. Dobila je nagradu za najbolju priču na konkursu koji je organizovala Borba 1953. godine.[7] Tada joj je štampana prva pripovetka, te je tako, sa samo 19 godina, zakoračila u svet književnosti.

Važan deo svoje zaostavštine (deo svoje biblioteke, zbirku knjiga sa posvetama i svojih ličnih predmeta) poklonila je Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, čija je bila članica.[8]

Preminula je 16. marta 2019. godine, u 85. godini, u Beogradu, nakon duže bolesti.[9][10] Tu vest saopštio je Adligat, dan posle njene smrti.[11] Sahranjena je 21. marta 2019. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu u 12 časova.[12][13][14] Dva sata ranije u Udruženju književnika Srbije bio je priređen komemorativni skup na kom su govorili književnici i kritičari: Aleksandar Jovanović, Dragan Lakićević, Radivoje Mikić, Zorana Opačić i Petar Pijanović.[15]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Grozdana Olujić, autor fotografije: Branko Belić

Romansijer[uredi | uredi izvor]

Prvi roman o mladima i za mlade Izlet u nebo objavila je u 22. godini.[16] Štampan 1957. godine, doživeo je i uspeh i osporavanje, odnosno i pozitivne i negativne reakcije. Bio je i cenzurisan zbog amoralnosti.[17] Prevođen je na nekoliko jezika i prilagođen za izvođenje u pozorištu. Po njemu je snimljen i film Čudna devojka u režiji Jovana Živanovića.[18][19] Scenario je, osim književnice, pisao i Jug Grizelj, jugoslovenski novinar. Glavne uloge dodeljene su Špeli Rogozin, Voji Miriću i Zoranu Radmiloviću.[20] Film je rađen u produkciji „Avala filma”,[21] a premijerno je prikazan 1962. godine.[22]

U međuvremenu, 1959. godine, izdavačka kuća „Mlado pokolenje” objavljuje knjigu Pisci o sebi, zbirku književnih razgovora sa savremenim jugoslovenskim piscima, u kojoj se našla i mlada Grozdana.[23]

Tri godine kasnije, 1962, beogradsko izdavačko preduzeće „Prosveta” objavilo je njen roman Glasam za ljubav. Zagrebački časopis za politiku i kulturu Telegraf dodelio joj je 1963. godine nagradu za najbolji kratki roman. I ovo delo doživelo je svoju pozorišnu i filmsku adaptaciju. Film je bio u režiji Tome Janića, koji je zajedno sa književnicom napisao scenario. Producent filma je Hidajet Čalkić, a objavljen je 1965. godine u produkciji „Bosna filma”. Glavne uloge poverene su Vukosavi Krunić, Slobodanki Marković, Branislavu Miladinoviću, Dragi Mitroviću i Hermini Pipinić.

U narednim godinama, Prosveta joj je objavila omladinske romane Ne budi zaspale pse, 1964, i Divlje seme, 1967. godine. Ovaj drugi je ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu. Engleska verzija te knjige pod naslovom Wild Seed postala je i obavezna lektira pojedinih univerziteta u Americi. U njegovom fokusu je urbani život mladih ljudi, njihovi problemi, ljubavi i nedoumice, što predstavlja prekretnicu u savremenoj književnosti za omladinu. Od tada se okreće pisanju bajki i zbirki bajki.

Godine 2009, Srpska književna zadruga joj je objavila porodični, emigrantski roman[24] Glasovi u vetru. On govori o jednoj srpskoj građanskoj porodici, porodici Aracki.[25] Većinskom odlukom žirija za dodelu NIN-ove nagrade, roman je proglašen za najbolji roman iste godine.[26]

Porodični roman Preživeti do sutra, završen 1962. godine, objavljen je tek 2017. godine u izdanju Srpske književne zadruge.[27] Razlog zbog kog je roman kasno objavljen jeste cenzura i žestoko osporavanje njenog prvog romana (Izlet u nebo), kao i to da on nije prikazan iz ideološki obojenog diskursa socijalističke epohe.[28] Zbog te činjenice spisateljica je smatrala da nije vreme za njegovo objavljivanje i završeni rukopis nije nikom pokazivala.[29] Uopšteno, on govori o Drugom svetskom ratu u vojvođanskoj ravnici.[30]

Sabrani romani u šest knjiga objavljeni su 2018. godine u izdanju Srpske književne zadruge i Partenona.[31] Njena sabrana dela u 14 knjiga objavila je Srpska književna zadruga.[32]

Bajkopisac[uredi | uredi izvor]

Godine 1979, zagrebačka izdavačka kuća „Mladost” objavljuje joj zbirku bajki Sedefna ruža i druge bajke, koja je doživela veliki uspeh i za koju je tada Grozdana dobila nagradu Politikinog zabavnika.[33] Priča Varalica i smrt iz ove zbirke osvojila je nagradu na konkursu za najbolju modernu bajku sveta u organizaciji Svetskog kongresa za umetnost i kulturu (World Congress for Art and Culture) 1994. godine u Sjedinjenim Američkim Državama.[34][35] Po bajkama Grozdane Olujić snimljene su ploča i kaseta Sedefna ruža u interpretaciji Mije Aleksića,[36] uz muzičku pratnju Laze Ristovskog i televizijska serija (devet nastavaka od po trideset minuta). Scenario za seriju napisala je Tatjana Pavišić, a režirala Vera Belogrlić. Glavne uloge tumačili su glumci Radmila Savićević i Žika Milenković, te deca iz dečje radio grupe Radio-televizije Srbije.

Pet godina kasnije, 1984. godine, objavljena je zbirka Nebeska reka i druge bajke, takođe u izdanju izdavačkog preduzeća Mladost. Iste godine, izdavačka kuća „Narodna knjiga” objavljuje joj zbirku Afrička ljubičica, čije su priče uključene u niz svetskih antologija u Nemačkoj, SAD, Rusiji, Izraelu, Indiji, Engleskoj i Francuskoj.[37] Priča Igra iz ove knjige nagrađena je na konkursu za najbolju svetsku priču u Arnsbergu, u Nemačkoj. Roman-bajka Zvezdane lutalice, objavljen 1987. godine u izdanju Prosvete, imao je dobar prijem publike, a kritičari su ga vrlo dobro ocenili. Šest godina kasnije, 1990. godine, izlazi zbirka Dečak i princeza, kao i zbirka Princ oblaka. Potom su usledile zbirke: Zlatni tanjir i druge bajke (1998), Mesečev cvet (1998), Svetlosna vrata (2002), Kamen koji je leteo i druge bajke (2002), Snežni cvet i druge bajke (2004) i Jastuk koji je pamtio snove i druge bajke (2007).[38]

Esejistkinja, prevoditeljka i antologičarka[uredi | uredi izvor]

Posveta Desanke Maksimović Grozdani Olujić. Nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat"

Pored bajki i romana, Grozdana Olujić je objavila i brojne eseje o književnicima Francu Kafki, Tomasu Vulfu i Marselu Prustu, kao i delu Poetika Bajke.[39] Objavila je i studiju Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf.[40]

Bavila se i prevodilačkim radom. Prevela je drame engleskog pisca Arnolda Veskera, japanskog književnika Jukija Mišime i američkog nobelovca Sola Beloua, romane savremene indijske književnice Amrite Pritam (Taj čovek i Kostur),[41] delo dobitnika Pulicerove nagrade — Vilijema Kenedija (Korov) i priredila i prevela pesme za antologiju savremene indijske poezije Prizivanje svetlosti koju je 1980. godine objavilo izdavačko preduzeće „Rad”.[42]

U izdanju Srpske književne zadruge 2001. godine objavljeno je delo Antologija ljubavnih bajki sveta, prvo ove vrste u svetu, u kom su se na oko petsto strana, našle najlepše kineske, ruske, srpske, havajske, škotske, indijske, brazilske, estonske, japanske, aljaske narodne bajke, kao i niz autorskih umetničkih bajki Hansa Kristijana Andersena, braće Grim, Šarla Peroa itd.[43]

Legat Grozdane Olujić[uredi | uredi izvor]

Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” baštini legat Grozdane Olujić. Književnica je Udruženju Adligat poklonila deo lične biblioteke, zbirku knjiga sa posvetama, nagrade i lične predmete. U legatu se nalaze dve pisaće mašine, uključujući književnicinu omiljenu pisaću mašinu „Olimpija” koju je koristila decenijama i manju portabilnu koju je nosila na letovanja.[35] U zbirci knjiga sa posvetama je i posveta Dobrice Ćosića (koji piše: „Mojoj miloj prvoj sagovornici, književnici Grozdani Olujić sa ljubavlju”). Drugo pisci koji su napisali posvete Grozdani Olujić su: Dušan Matić, Sveta Lukić, Božidar Šujica, Dragan Kolundžija, ali i strani pisci, Marko Smit, bestseler autor Njujork Tajmsa sa pismom zaostalim u knjizi, indijski pisci Šrikant Varma i Sitakant Mahapatre, austrijski autor Herbert Kunera, bugarski autor Eftima Kletniokva i drugi.[35] Legat se nalazi u Muzeju srpske književnosti.

U maju 2022. ustanovljena je nagrada „Grozdana Olujić“ namenjena književnicima do 35 godina.[44][45]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Nagrađeni roman Glasovi u vetru, autor fotografije: Branko Belić

Dobitnica je Povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije (2004). Pored toga, dobitnica je NIN-ove nagrade za najbolji roman (Glasovi u vetru) u 2009. godini,[46] prve nagrade Politikinog zabavnika (1980), nagrada Mlado pokolenje (1980. i 1984), tri nagrade Zmajevih dečjih igara,[47][48][49] nagrade Narodne prosvjete za roman Izlet u nebo, nagrade Telegrama za roman Glasam za ljubav,[50] nagrada Zlatni leptir i Stara maslina (2002), te nagrade Bora Stanković (2018) za celokupno delo sa posebnim osvrtom na roman Preživeti do sutra.[51]

Osvojila je nagradu za najbolju modernu bajku sveta koju dodeljuje Svetski kongres za umetnost i kulturu (1994) za priču Varalica, objavljena u zbirci Sedefna ruža.[28]

Odlikovana je danskim viteškim ordenom Daneborg za zasluge na polju književnosti, a počasni je građanin grada Osla, glavnog grada Norveške.[52]

Kritika[uredi | uredi izvor]

O značaju Grozdane Olujić za srpsku, jugoslovensku, ali i svetsku književnost pisali su brojni književni kritičari poput Aleksandra Jovanovića, Ivana V. Lalića, Dragana Lakićevića i Slobodana Ž. Markovića, Zorane Opačić, Marka Nedića, Petra Pijanovića itd.

Mnoge njene bajke vrlo diskretno kritikuju dešavanja u svetu u kojem je živela i mnoge njene bajke podstiču mladog čoveka da bude prkosan da bude svoj.

— Zorana Opačić, srpski istoričar književnosti, književni kritičar, antologičar i profesor Univerziteta u Beogradu.[53][54]

Grozdana Olujić je bila slobodna kao ličnost, nekonvencionalna. Sve je to onda prenosila u svoje likove, a njeni likovi su mladi ljudi, devojke, mladići, savremenog ondašnjeg grada i ona je tvorac urbane proze u posleratnoj srpskoj književnosti

— Marko Nedić, srpski književnik i književni kritičar[55]

Saznanje da je bajka lekovita, a bajkovitost neophodna pomaže Grozdani Olujić da gradi svoju poetsku viziju na temama i motivima uronjenim u savremenost, modernim izrazom i novim stilovima, oslanjajući se na stvaralačko iskustvo svojih prethodnika, a naročito na bogatstvo i razuđenost naše narodne bajke.

— Slobodan Ž. Marković, srpski profesor književnosti i književni kritičar[56]

Grozdana Olujić ostaje među mlađim čitaocima poznata i voljena kao bajkopisac, ali su njeni autorski počeci, sredinom proteklog vijeka, u znaku romana koji su osvajali dotad neosvojene slobode mladih u ideološki oklopljenom društvu. Romanu se u završnom periodu i vratila, da bi kod znalaca i čitalaca iznova potvrdila svoju književnu višestranost i vrijednost.

— Vladan Vukosavljević, srpski političar i Ministar kulture i informisanja Republike Srbije[57]

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Olujić, Grozdana (1957). Izlet u nebo. Beograd: Narodna knjiga. 
  • Olujić, Grozdana (1962). Glasam za ljubav. Beograd: Prosveta. 
  • Olujić, Grozdana (1964). Ne budi zaspale pse. Beograd: Prosveta. 
  • Olujić, Grozdana (1967). Divlje seme. Beograd: Prosveta. 
  • Olujić, Grozdana (1979). Sedefna ruža i druge bajke. Zagreb: Mladost. 
  • Olujić, Grozdana (1984). Nebeska reka i druge bajke. Zagreb: Mladost. 
  • Olujić, Grozdana (1984). Afrička ljubičica. Beograd: Narodna knjiga. 
  • Olujić, Grozdana (1987). Zvezdane lutalice. Beograd: Prosvete. 
  • Olujić, Grozdana (1990). Dečak i princeza. 
  • Olujić, Grozdana (1990). Princ oblaka. 
  • Olujić, Grozdana (1998). Zlatni tanjir i druge bajke. 
  • Olujić, Grozdana (1998). Mesečev cvet. 
  • Olujić, Grozdana (2002). Svetlosna vrata. 
  • Olujić, Grozdana (2002). Kamen koji je leteo i druge bajke. 
  • Olujić, Grozdana (2004). Snežni cvet i druge bajke. 
  • Olujić, Grozdana (2007). Jastuk koji je pamtio snove i druge bajke. 
  • Olujić, Grozdana (2009). Glasovi u vetru. Beograd: Srpska književna zadruga. 
  • Olujić, Grozdana (2017). Preživeti do sutra. Beograd: Srpska književna zadruga. 
  • Olujić, Grozdana (2017). Bili su deca kao i ti. Beograd: Bukland. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „BIOGRAFIJA”. grozdanaolujic.net. Pristupljeno 16. 1. 2023. 
  2. ^ R., K. (18. 3. 2019). „Preminula Grozdana Olujić”. Politika. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  3. ^ Čekerinac, Bora (2003). Znamenite ličnosti Srema : od I do XXI veka. Sremska Mitrovica: Muzej Srema ; Novi Sad : Filozofski fakultet, Odsek za istoriju : Muzej Vojvodine, 2003 (Ruma : Grafampromet). str. 138—139. 
  4. ^ „Podsećanje na dosadašnje dobitnike Borine nagrade”. VRANJENEWS (na jeziku: srpski). 2021-04-06. Pristupljeno 2024-01-28. 
  5. ^ „Grozdana Olujić”. Biografija. 2. 4. 2018. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  6. ^ Vulićević, Marina. „Pripovetke, eseji i intervjui Grozdane Olujić”. Politika Online. Pristupljeno 2021-04-17. 
  7. ^ „Grozdana Olujić”. Gocini radoznalci. 29. 7. 2012. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  8. ^ „Grozdana Olujić poklonila važan deo svoje zaostavštine”. B92. 5. 2. 2019. Pristupljeno 27. 3. 2019. 
  9. ^ R., K. (18. 3. 2019). „Preminula Grozdana Olujić”. Politika. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  10. ^ „Preminula Grozdana Olujić”. N1 info. 18. 3. 2019. Arhivirano iz originala 20. 03. 2019. g. Pristupljeno 18. 3. 2019.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  11. ^ „Preminula književnica Grozdana Olujić”. RTS. 17. 3. 2019. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  12. ^ Opačić, Zorana (19. 3. 2019). „Njeni likovi su prvi hipici u srpskoj književnosti”. Politika. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  13. ^ „Sahrana Grozdane Olujić 21. marta u Aleji zaslužnih građana”. Tanjug. 19. 3. 2019. Arhivirano iz originala 27. 03. 2019. g. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  14. ^ „Ona je sledila moralni imperativ i bila intelektualac evropskog formata”. B92. 21. 3. 2019. Pristupljeno 27. 3. 2019. 
  15. ^ Bt., D. (18. 3. 2019). „Sahrana u Aleji zaslužnih građana”. Novosti. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  16. ^ Radisavljević, Zoran. „Ro­ma­n o partizanima i Nemcima koji smo čekali 55 godina”. Politika Online. Pristupljeno 2020-12-03.  soft hyphen character u |title= na poziciji 3 (pomoć)
  17. ^ Radisavljević, Zoran (19. 5. 2010). „Cenzura romana Grozdane Olujić”. Politika. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  18. ^ „Čudna devojka”. Filmovi.com. 17. 2. 1962. Arhivirano iz originala 29. 12. 2011. g. Pristupljeno 24. 4. 2012. 
  19. ^ „Izlet u nebo — Grozdana Olujić”. Delfi knjižare. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  20. ^ „Čudna devojka glasa za ljubav”. Vreme. 25. 4. 2019. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  21. ^ „Čudna djevojka / Čudna devojka”. Pula Film Festival. Arhivirano iz originala 19. 07. 2019. g. Pristupljeno 19. 7. 2019.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  22. ^ „Čudna devojka”. Moj TV. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  23. ^ Opačić, Zorana (19. 3. 2019). „Njeni likovi su prvi hipici u srpskoj književnosti”. Politika. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  24. ^ „Grozdana Olujić: Glasovi u vetru”. Biblioteka Inđija. 1. 3. 2017. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  25. ^ „Glasovi u vetru, Grozdana Olujić”. Vranjske. 26. 5. 2017. Arhivirano iz originala 19. 07. 2019. g. Pristupljeno 19. 7. 2019.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  26. ^ Bojović, Želimir (15. 1. 2010). „Roman godine ’Glasovi u vetru’”. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  27. ^ Vulićević, Marina (18. 11. 2017). „Objavljen zaboravljeni roman Grozdane Olujić”. Politika. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  28. ^ a b Radisavljević, Zoran (1. 5. 2017). „Roman o partizanima i Nemcima koji smo čekali 55 godina”. Politika. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  29. ^ „Knjiga: Preživeti do sutra”. Makart. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  30. ^ „Preživeti do sutra — Grozdana Olujić”. Delfi. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  31. ^ Vreme sanjara i buntovnika („Večernje novosti”, 17. novembar 2018)
  32. ^ V., M. (22. 12. 2022). „Sabrana dela Grozdane Olujić na Kolarcu”. Politika. Pristupljeno 23. 12. 2022. 
  33. ^ „Sedefna ruža, prepričano”. Lektire. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  34. ^ Radisavljević, Zoran (25. 8. 2007). „Ljubav nadilazi sva zla”. Politika. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  35. ^ a b v „Književnica Grozdana Olujić svoju ZBIRKU KNJIGA i LIČNE PREDMETE poklonila "Adligat-u"! (FOTO)”. www.srbijadanas.com (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2020-12-03. 
  36. ^ Sedefna ruža
  37. ^ Radisavljević, Zoran (23. 1. 2010). „Književna princeza”. Politika. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  38. ^ Opacic, Zorana Z. Poetika bajke, Zorana Opacic.pdf (na jeziku: engleski). 
  39. ^ http://www.pefja.kg.ac.rs/preuzimanje/Materijali_za_nastavu/Grozdana_Olujic_Poetika_bajke.pdf
  40. ^ „Zlo se često maskira u dobro”. Vesti onlajn. 22. 3. 2010. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  41. ^ „NIN-ova nagrada Grozdani Olujić”. Vreme. Arhivirano iz originala 03. 01. 2019. g. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  42. ^ Živković, Sanja. „Kritika”. Suština poetike. Arhivirano iz originala 19. 07. 2019. g. Pristupljeno 19. 7. 2019.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  43. ^ „In memoriam: Grozdana Olujić (1934-2019) | Autostoperski vodič kroz fantastiku”. fantasticnivodic.com (na jeziku: engleski). 2019-03-18. Pristupljeno 2020-12-03. 
  44. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Ustanovljena nagrada „Grozdana Olujić“ namenjena mladim književnicima”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-05-22. 
  45. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Nagrada „Grozdana Olujić“ za „Srneća leđa“ Ana Marije Grbić”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-08-31. 
  46. ^ „Roman godine”. NIN. Arhivirano iz originala 15. 01. 2015. g. Pristupljeno 26. 1. 2015. 
  47. ^ Markovic, Mirko. „Nagrada Zmajevih dečjih igara 1990”. Zmajevedecjeigre.org.rs. Arhivirano iz originala 11. 5. 2012. g. Pristupljeno 24. 4. 2012. 
  48. ^ „Zmajeve dečje igre”. Arhivirano iz originala 9. 11. 2009. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  49. ^ „Preminula književnica Grozdana Olujić”. N1. 18. 3. 2019. Arhivirano iz originala 02. 08. 2019. g. Pristupljeno 19. 7. 2019.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  50. ^ Ko je ko u Srbiji 1991, Beograd (1991). str. 334, tekst „Olujić I. Grozdana”
  51. ^ „Grozdani Olujić Borina nagrada”. VRANjSKA PLUS TELEVIZIJA. Pristupljeno 17. 3. 2018. 
  52. ^ Radisavljević, Zoran (25. 8. 2007). „Ljubav nadilazi sva zla”. Politika. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  53. ^ „Priče Grozdane Olujić nastavljaju da žive”. PTC. 18. 3. 2019. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  54. ^ Marković, Slobodan: Bajkoviti svet, Prikaz knjige: Grozdana Olujić: Sedefna ruža i druge bajke, Zagreb, (1979). str. 52-54
  55. ^ „Priče Grozdane Olujić nastavljaju da žive”. RTS. 18. 3. 2019. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  56. ^ Nježić, T. (16. 1. 2010). „Knjiga je u meni nastajala godinama”. Blic. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  57. ^ „Saučešće Vukosavljevića povodom smrti Grozdane Olujić”. 18. 3. 2019. Pristupljeno 19. 7. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Arbanas, Jasna: Grozdana Olujić pisac i prevodilac. Esej o književnom i prevodilačkom radu Grozdane Olujić. U: Sunčani sat. — ISSN 0354-2645. — God. 12, br. 12 (2004). str. 85-89.COBISS.SR 227677703
  • Buntovnici i sanjari : književno delo Grozdane Olujić : zbornik radova / [urednici zbornika Aleksandar Jovanović, Petar Pijanović, Zorana Opačić], 1. Izd., Beograd : Učiteljski fakultet, 2010 — (Poetika srpske književnosti za decu i mlade; knj. 2) COBISS.SR 176859660
  • Vukadinović, Alek: Obnova bajke : (Grozdana Olujić: „Sedefna ruža i druge bajke”, Zagreb, 1979). U: Braničevo. — ISSN 0006-9140. — God. 50, br. 2 (april/jun 2004). str. 172—173. COBISS.SR 512797025
  • Jovanović, Aleksandar: Svet ljubavi Grozdane Olujić — O romanu za decu „Glasam za ljubav”. U: Detinjstvo. — ISSN 0350-5286. — God. 32, br. 2 (2006). str. 24-26. COBISS.SR 231490055
  • Marjanović, Voja: Grozdana Olujić. U: Braničevo. — ISSN 0006-9140. — God. 50, br. 2 (april/jun 2004). str. 183—186. COBISS.SR 512797793
  • Mićić, Višnja: Figure konstrukcije u bajkama Grozdane Olujić : (didaktičko-metodički aspekti). U: Savremena književnost za decu u nauci i nastavi / [urednici Violeta Jovanović, Rosić Tiodor]. — Jagodina : Pedagoški fakultet, — (Posebna izdanja. Naučni skupovi; knj. 10). —. 2010. ISBN 978-86-7604-093-3. — pp. 125—137. COBISS.SR 513982382
  • Nedić, Marko: Bajke Grozdane Olujić. U: Braničevo. — ISSN 0006-9140. — God. 50, br. 2 (april/jun 2004). str. 177—182.COBISS.SR 512797537
  • Opačić, Zorana: Nasleđe bajke Hansa Kristijana Andersena u delu Grozdane Olujić, Novi Sad : [Matica srpska], 2007. — pp. 89-105. P. o.: Zbornik Matice srpske za književnost i jezik; knj. 55, sv. 1, 2007. COBISS.SR 224629767
  • Opačić, Zorana Z.: Poetika bajke Grozdane Olujić,1. izd., Beograd : Srpska književna zadruga : Učiteljski fakultet, 2011 (Posebna izdanja / [Srpska književna zadruga]) COBISS.SR 185134092
  • Pešikan-Ljuštanović, Ljiljana: Usmeno predanje u autorskim bajkama Grozdane Olujić. U: Živa reč / urednici Mirjana Detelić, Snežana Samardžija. Beograd : Balkanološki institut SANU : Filološki fakultet, — (Posebna izdanja ; 115). —. 2011. ISBN 978-86-7179-071-0. — pp. 479—497.COBISS.SR 40505615
  • Potić, Dušica: Vrhunci moderne bajke. Prikaz knjige: Grozdana Olujić: Vilenjakova tajna i druge bajke, Beograd, 2003. U: Borba. — ISSN 1451-6608. — God. 81, br. 240 (28. avgust 2003). str. 13.COBISS.SR 109121292
  • Ređep, Draško: Grozdana Olujić: Izlet u nebo. U: Letopis Matice srpske. — ISSN 0025-5939—135, 383, 1 (januar 1959). str. 94-96.COBISS.SR 147065607
  • Smiljković, Stana: Žanrovi u bajkama Grozdane Olujić. U: Detinjstvo. — ISSN 0350-5286. — God. 34, br. 4 (2008). str. 51-55.COBISS.SR 242934535
  • Srećković, Milutin: Poetski svet bajke. Prikaz knjige: Grozdana Olujić: Sedefna ruža i druge bajke, Zagreb, 1979. U: Savremenik. — ISSN 0036-519X. — God. 26, knj. 52, sv. 12 (1980). стр. 424—427.COBISS.SR 519166613
  • Stolić, Dragana: Poetika nade : Glasovi u vetru Grozdane Olujić. U: Beogradski književni časopis. — ISSN 1452-2950. — God 6, br 18 (2010). str. 207—211.COBISS.SR 1024145311
  • Šijački, Olivera: Čudesni prostori bajke. U: Braničevo. — ISSN 0006-9140. — God. 50, br. 2 (april/jun 2004). str. 174—176. COBISS.SR 512797281

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Grozdana Olujić na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гроздана_Олујић&oldid=27553919”