Gruzija

Gruzija
საქართველო (Sakartvelo)

Zastava Grb
krilatica: Snaga je u jedinstvu
Himna Tavisupleba
Glavni grad	Tbilisi 41°43′N 44°47′E
Službeni jezik	gruzijski
Predsednik:	Mihail Sakašvili
Premijer:	Nikoloz Gilauri
Nezavisnost:	Od SSSR 25. decembar 1991.
Površina
- Ukupno	69.700 (57.200) km² (121.)
- Voda (%)	0
Stanovništvo
- 2008.	4.730.841 (4.382.100) (117.)
- Gustina	64/km²
Valuta	lari (GEL)
Vremenska zona	UTC +3 do +4
Internet domen	.ge
Pozivni broj	+995

Gruzija (ranije Đorđija, Đurđijska ,Đurđinska - gruzijski: საქართველო - Sakartvelo)je kontinentalna planinska država u regionu Zakavkazja. Smeštena je na raskrsnici puteva iz jugozapadne Azije i istočne Evrope između Crnog Mora na istoku, Rusije na severu, Turske i Jermenije na jugu i Azerbejdžana na jugoistoku. Glavni grad je Tbilisi. Gruzija zauzima površinu od gotovo 69,700 km² a broj stanovnika je oko 4,7 miliona. Nezavisna je država od 1991. godine, a pre toga je bila republika u okviru Sovjetskog Saveza.

Članica je brojnih međunarodnih organizacija među kojima i Ujedinjene Nacije, Savet Evrope, Svetsku trgovinsku organizaciju i GUAM-a, a takođe je potpisnica NATO programa Partnerstvo za mir. U njenom sastavu su i dve de facto nezavisne oblasti, Abhazija i Južna Osetija, koje su dobile delimično međunarodno priznanje posle Gruzijskog rata 2008. godine. Gruzija smatra ove dve oblasti delovima svoje suverene teritorije pod ruskom vojnom okupacijom.

Istorija

Za više informacija pogledajte članak Istorija Gruzije

Do 12. veka pre nove ere u severoistočnoj Anadoliji je postojala država Diaoha. U 6. veku pre nove ere na teritoriji današnje Gruzije su postojale dve države: Kolhida (zapadna Gruzija) i Iverija (istočna Gruzija). Ove zemlje su osvojili Rimljani. Gruzija je 327. usvojila hrišćanstvo kao zvaničnu državnu religiju i tako postala druga zemlja na svetu koja je ovoj religiji dala državni status, posle Jermenije. Kasnije su Gruzijom vladali Vizantinci, Arapi i Persijanci. Krajem 10. veka nastupilo je zlatno doba Gruzije. Stečena je nezavisnost od Vizantije. Pod vlašću kralja Davida Graditelja (1089—1125) i kraljice Tamare (1184—1213), Gruzija je između 11. i 13. veka bila najveća sila na Kavkazu. Taj period je prekinula invazija Mongola pod Timurom Lenkom. U 16. veku Gruzija je bila izdeljena na državice koje su bile pod turskim i persijskim uticajem. Istočna Gruzija je 1783. zaključila odbrambeni ugovor sa Rusijom. Ruski carevi su prisvojili ovu kraljevinu 1801. Zapadna Gruzija je ostala nezavisna još jedan vek, do 1810. Rusiji je trebalo još 54 godine da uspostavi punu kontrolu nad ovim oblastima. Poslednja je pala kneževina Abhazija 1864.

Posle Oktobarske revolucije, Gruzija je proglasila nezavisnost 26. maja 1918. (Demokratska Republika Gruzija). Sovjetski Savez je zauzeo celu Gruziju do 1921. i priključio je Zakavkaskoj SFSR. Peroid sovjetske vlasti bio je obeležen pretvaranjem Gruzije od poljoprivredne zemlje u pretežno industrijsko društvo. Dana 9. aprila 1991. Gruzija je ponovo proglasila nezavisnost. Ubrzo posle toga došlo je do secesije Abhazije i Južne Osetije, praćene oružanim sukobima. Uprkos tome što nema kontrolu nad njima, Gruzija smatra ove dve teritorije svojim autonomnim pokrajinama. Nakon perioda relativnog mira od sredine 90-ih godina, koji su garantovale i ruske mirovne snage, jednostrano proglašena nezavisnost Kosova doprinela je da se inteziviraju napori Abhazije i Južne Osetije spram potpune nezavisnoti. U vezi sa tim, Gruzija je protiv njih u avgustu 2008. godine povela rat, međutim uplitanje ruske vojske dovelo je do poraza i priznanja ovih de facto država od strane Rusije, Nikaragve i Venecuele (videti članak Rat u Gruziji 2008.).

Geografija

Za više informacija pogledajte članak Geografija Gruzije

Geopolitička mapa Kavkaza

Gruzija se nalazi u jugozapadnoj Aziji, ali je njeni stanovnici nazivaju „balkon Evrope“. Ima površinu od 69.700 kilometara kvadratnih. Brda i planine pokrivaju 87% površina. Na severu se nalazi lanac planina Veliki Kavkaz. Na jugu su zapadne padine Malog Kavkaza i vulkanska oblast koja je deo Jermenske visoravni. Izmeću njih se nalazi Kolhidska ravnica.

Najviši vrh je Šahara na Velikom Kavkazu sa 5.068,9 metara. Najduža reka Gruzije je 1.364 kilometra duga reka Kura (gruzijski: Mtkvari), koja kroz Gruziju teče 351 kilometar, od juga ka istoku zemlje. Druge veće reke su: Alasani (351 km), Rioni (333 km) i Enguri (213 km). Najveće jezero je Paravani (37,5 kvadratnih kilometara) na 2.073 metara nadmorske visine. Pećina Voronja je sa 2.190 metara dubine najdublja pećina na svetu.

Planine Kavkaza štite Gruziju od hladnog vazduha sa severa, dok uticaj Crnog mora donosi toplije vreme. Klima Gruzije je vlažno-suptropska na zapadu do sušne i umerene klime na istoku. Prosečna godišnja temperatura vazduha je 15 °C na zapadu, a 11 do 13 °C na istoku. Na zapadu godišnje padne 3.000 milimetara padavina, a na istoku samo 400.

Pod šumom je 44% površina, od čega je 5% prašuma. Na visokim nadmorskim visinama biljni pokrivač je alpski. U podnožju planina su oblasti stepa koje se koriste za poljoprivredu.

Najveći gradovi Gruzije su: Tbilisi (1.258.085 stanovnika), Kutaisi (178.350), Batumi (118.297), Rustavi (112.624), Suhumi (81.546), Zugdidi (73.014), Gori (46.680) i Poti (46.112) (stanje: 1. januar 2005).

Jezik

Planine i srednjovekovne crkve u unutrašnjosti Gruzije

Službeni jezik: gruzijski (ili gruzinski).

Jezici: gruzijski (71%), ruski, azerski i drugi.

Etničke grupe

• Gruzini 83,8%
• Azeri 6,5%
• Jermeni 5,7%
• Rusi 1,5%
• Oseti 0,8%
• Grci 0,3%
• drugi 1,4%

Religija

Pravoslavni hram Sameba u Tbilisiju

• Pravoslavlje (89%)
• Islam (9%)

Državno uređenje

U sastavu Gruzije nalaze se autonomne republike Abhazija i Adžarija, kao i autonomna oblast Južna Osetija. Abhazija i Južna Osetija su se 1992. otcepile od Gruzije i danas postoje kao faktički nezavisne države.

Gruzija je 7. avgusta 2008. godine pokušala vojnom invazijom da zauzme Južnu Osetiju. Ovo je dovelo do intervencije ruskih trupa i ratnog vazduhoplovstva koji su ušli u rat sa Gruzijom. Jedna od posledivca ovog rata je bilo rusko međunarodno priznanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije. Ovu nezavisnost je priznala Nikaragva i Venecuela.

Vidi još

• Gruzijska Sovjetska Socijalistička Republika
• Spisak gradova u Gruziji

Spoljašnje veze

• O Gruziji - zvanična lična karta
• Ministarstvo spoljnih poslova
• Turistička prezentacija