Psihologija grupe

Porodica predstavlja jednu od najvažnijih grupa. Na slici je porodica ruskog imperatora Nikolaja II Romanova, 1913.

Psihologija grupe (grupna dinamika ili dinamika grupe) proučava pravilnosti promena ponašanja i doživljavanja ljudi, kako kod pojedinaca, tako i kod same grupe, u zavisnosti od toga da li su sami ili u društvu makar samo jedne osobe. Grupna dinamika su afektivne i emocionalne veze koje se stvaraju između pojedinih članova određene grupe i koje značajno utiču kako na psihološki život pojedinaca, tako i na njihove društvene odnose u užoj i široj zajednici. Najpoznatiji izraz uzajamne grupne dinamike koji daje značajne rezultate je timski rad. Za socijalni rad je od posebnog značaja analiza grupne dinamike grupa sa asocijalnim težnjama, kao i mogućnost razrešenja njihovih kriza osnaživanjem ili uključivanjem u nove grupne oblike.

Dinamika grupe su promene u strukturi i funkcionisanju grupe, kao i aktivnosti, procesi i zbivanja koji ih uslovljavaju i kanališu. U dinamiku grupe ubrajaju se procesi i pojave kao što su: grupni pritisak, formiranje i menjanje stavova, socijalna interakcija i socijalni konflikti unutar grupe, grupno odlučivanje, rukovođenje, kooperacija, takmičenje, konformizam itd. Studije grupne dinamike su korisne u razumevanju procesa odlučivanja, vođenja evidencije o širenju bolesti u društvu, kreiranju efektivnih terapijskih tehnika, i u sleđenju pojave i popularnosti novih ideja i tehnologija.

Grupa se u psihologiji definiše kao određen skup ljudi koji radi na ostvarivanju zajedničkih ciljeva i međusobno utiču jedni na druge.

Karakteristike grupe

Jedna od karakteristika grupe jeste da nju čini veći broj ljudi. U svakodnevnom životu, reč grupa se koristi da bi se označila veća skupina ljudi. Psihološko značenje grupe je uže. Samo prisustvo većeg broja ljudi na nekom mestu nije dovoljan razlog da se ta skupina smatra grupom.

Pored određenog broja ljudi, mora postojati povezanost članova grupe i međusobni uticaj ili interakcija među članovima. Međusobni uticaj podrazumeva da svaki član grupe utiče na druge članove i da oni utiču na njega. Oni su u interakciji ili međuzavisnom odnosu. Uticaj i međuzavisnost mogu biti veoma izraženi, trajni i raznovrsni, kao na primer u slučaju porodice kao grupe, ili relativno slabi (publika u pozorištu).

Često se kao dodatni kriterijum navodi svest da ljudi pripadaju određenoj grupi (polne, etničke, religiozne grupe i sl)

Pojam grupa

• U užem smislu, grupa je organizovani skup ljudi koji rade na ostvarenju zajedničkih ciljeva. Prema ovom određenju, glavne odlike grupe su organizovanost i strukturiranost, što znači da članovi imaju određene položaje i uloge u vezi sa aktivnostima i u vezi sa ostalim članovima grupe. U takve strukturirane grupe spadaju male grupe, organizacije i velike društvene grupe.
• U širem smislu, grupa je skup ljudi koji povezuje samo neki trenutni cilj zbog čega ne mora imati utvrđenu organizaciju ili strukturu pozicija i uloga. Takve grupe su masa (gomila), publika i socijalni (društveni) pokreti.

Vrste grupa

Grupe se razlikuju prema većem broju kriterijuma, a neki od njih su:

Kriterijum	Odnosi u grupi, uloge i uticaj	Vrsta grupe	Primer
Intenzitet emocionalnih odnosa	Bliski odnosi, kontakt licem u lice, izražen uticaj na članove	Primarna	Porodica
	Manje intenzivni odnosi i uticaj	Sekundarna	Radni kolektiv
Aktuelnost uticaja	Važnost u određenom trenutku u životu	Referentna	Vršnjačka grupa
	Manje važna uloga u nekom periodu života	Nereferentna	Bilo koja grupa koja nema aktuelni uticaj
Formalizovanost strukture	Formalnim propisima regulisana pravila ponašanja	Formalna	Školska organizacija
	Odsustvo formalnih pravila ponašanja	Neformalna	Vršnjačka grupa
Lični odnos prema grupi	Doživljaj pripadnosti grupi, identifikovanje sa grupom, zajednički ciljevi i vrednosti	Pripadnička	Bilo koja grupa koja se smatra "našom"
	Odsustvo doživljaja pripadnosti i identifikacije sa grupom	Nepripadnička	Bilo koja grupa koja se smatra "tuđom"
Broj članova	Ograničen broj članova, interakcija licem u lice	Mala grupa	Porodica
	Grupa sastavljena od većeg broja podgrupa	Organizacija	Škola
	Veliki broj labavo povezanih pojedinaca	Velika grupa	Nacija

U pojedinim grupama su odnosi među članovima grupe bliski, a sa nekim to nije slučaj. Kada postoji emocionalna vezanost među članovima u grupi, trajni kontakt licem u lice, izražen uticaj na ponašanje članova i osećanje vezanosti za grupu, u pitanju je primarna grupa.

Postoje grupe koje u određenom trenutku u životu imaju neposredan uticaj na osobu i takve grupe se nazivaju referentne grupe. To su najčešće grupe sa kojima se pojedinci identifikuju i žele da im pripadaju.

Prema tome da li su funkcije članova regulisane ili ne, razlikuju se formalne i neformalne grupe.

Male grupe imaju mali broj članova, koji je ograničen. U njima postoji veoma složen emocionalni odnos i uticaj i međusobna zavisnost su veliki. Porodica je jedan od glavnih agensa socijalizacije i ima presudnu ulogu u formiranju pojedinca kao ličnosti. Ona pre svega zadovoljava njegove fiziološke potrebe, potrebe za sigurnošću i ljubavlju, ali i neke druge psihološke potrebe.

Sa pripadnicima grupe se dele stavovi, vrednosti i zajednički ciljevi.

Tokom adolescencije, posebnu važnost ima vršnjačka grupa. Ona se formira na osnovu uzajamne privlačnosti članova, kao i na osnovu sličnih vrednosti, ciljeva i stavova. Kao i porodica, i ova grupa zadovoljava određene potrebe: za vezanošću, pripadnošću, za samostalnošću i oslobađanjem od roditeljske zavisnosti.

Mnoge norme se usvoje u toku školovanja, gde su deca i mladi u neposrednoj interakciji. Od onoga šta se zbiva u odeljenju mnogo zavisi kako učenici doživljavaju sebe i svoju okolinu.

Velike društvene grupe uključuju veliki broj ljudi, ali imaju sve one karakteristike koje su istaknute kao važne odlike grupe. Najvažnija karakteristika je svakako svest o pripadnosti određenoj nacionalnoj grupi.

Socijalni identitet

Jedan posebno važan kriterijum razlikovanja grupa jeste lični odnos prema njima. Neke se grupe doživljavaju kao "naše", neke kao "tuđe". Sa pripadnicima grupe koju pojedinac vidi kao ličnu, ima ne samo zajedničke ciljeve već i stavove i vrednosti, sa tom grupom se identifikuje i pridaje joj pozitivne karakteristike.

Socijalni identitet je shvatanje osobe o tome ko je ona koje proističe iz pripadnosti nekoj grupi, udružen vrednovanjem i emocionalnim značajem te pripadnosti. Grupe kojima pojedinac pripada određuje ko je on u odnosu na druge ljude, a socijalni identitet utiče i na stavove, osećanja i ponašanje prema onima koji nisu pripadnici pripadničke grupe. Od nepripadničkih grupa se pojedinci uglavnom udaljavaju i pridaju im negativne karakteristike.

Formiranje grupa

Društvo u celini predstavlja sistem velikog broja grupa. Kako se grupe formiraju, razvijaju i nestaju, tako se menja i društvo. Grupe nastaju spontano ili namerno. Primer za spontani nastanak grupe je prijateljska grupa, jer ona nastaje na osnovu uzajamne naklonosti. Namerno grupe nastaju kako bi se ostvario neki cilj (npr. osnivanje preduzeća za proizvodnju nekog proizvoda). Proces razvijanja grupe je postepen, jer se postepeno razvijaju njena struktura i norme.

Grupe nastaju iz mnogo razloga, a dva najvažnija razloga su: zadovoljenje potreba i obavljanje aktivnosti koje pojedinac ne može da obavi sam. Čovek kao socijalno biće ima potrebu da bude intimno povezan sa drugim ljudima, ali i da pripada većoj grupi ljudi. Članstvo u nekoj grupi samo po sebi zadovoljava određene potrebe. Takođe, članstvo u grupi može biti samo po sebi sredstvo ili instrument za zadovoljenje neke druge potrebe.

Bez obzira o kojoj je grupi reč, može se govoriti o razvoju kroz sledeće faze:

• faza orijentacije
• faza sukoba
• uspostavljanje saglasnosti oko grupnih normi
• prestanak postojanja

U početnim fazama se ljudi najpre orijentišu jedni prema drugima i uzajamno se povezuju. Potom sledi jedan period unutargrupnih sukoba. Nakon toga se uspostavlja saglasnost o grupnim pravilima ponašanja i ulogama. Grupa koja je dobro regulisana iznutra može dobro da funkcioniše, a one koje ne mogu, u nekom trenutku prestaju da postoje. Položaji i uloge u grupi se mogu menjati. Ovo važi kako za formalne grupe, tako i za neke od najvažnijih grupa u kojima to i nije tako očigledno, kao na primer u porodici.

Struktura grupe

Strukturu grupe čine utvrđeni položaji i uloge članova grupe. Položaj (pozicija) je pozicija koju pojedinac zauzima u grupi i za koju se vezuje određeni status, dužnosti i prava. Uloga je propisano ponašanje vezano za određeni položaj u grupi. Svaka odrasla osoba ima više uloga, a nekada se javlja sukob uloga kada osoba ne uspeva da uskladi različita ponašanja ili zadatke koji se od nje očekuju. Na osnovu sistema položaja i uloga u grupi s vremenom nastaju relativno stabilni međulični odnosi koji predstavljaju tzv. interakcijsku strukturu.

Propisano je ono ponašanje koje se smatra normalnim i očekivanim. Za nepropisano ponašanje, grupa uglavnom sankcioniše pojedinca.

Kada članovi grupe rade na ostvarenju zajedničkih ciljeva tako što zauzimaju različite položaje i uloge, uz poštovanje zajedničkih, grupnih normi, tada se govori o strukturisanoj grupi. Ukoliko je aktivnost članova neorganizovana i spontana, gde nema sistema položaja i uloga, govori se o nestrukturisanoj grupi.

Strukturisane grupe	Nestrukturisane
Male grupe	Publika
Organizacije	Masa ili gomila
Velike društvene grupe	Socijalni pokreti

Grupa ima norme- prihvaćena pravila ponašanja koja se zahtevaju ili očekuju od svih članova grupe. Norme mogu biti:

• propisane (zvanično saopštene)
• prećutne (nepisana pravila).

Društvene norme mogu biti korisne i štetne. Korisne su ukoliko se njihovom primenom ljudi osećaju bolje i sigurnije. Norme su štetne kada ograničavaju slobodu ponašanja i mišljenja, kada su u suprotnosti sa ljudskim pravima i kada navode na loše ponašanje.

Različite grupe zahtevaju različit stepen poštovanja normi. Kada je reč o poštovanju normi, postoje izrazito fleksibilne (popustljive) i izrazito rigidne (krute) grupe.

Rukovođenje grupom

Rukovođenje grupom je jedna od važnih karakteristika grupe. U formalnim grupama predviđa se položaj i uloga vođe, dok se u neformalnim grupama uloga vođe postepeno i spontano zadobija. Vođa je neko ko ima moć da utiče na druge i na donošenje grupnih odluka. On ima najveći formalni i neformalni uticaj na ostale članove u grupi. Odgovornost vođe je velika jer grupne odluke mogu imati dalekosežan uticaj na živote ljudi. U velikim i složenim grupama (poslovnim organizacijama, školama, vojsci i državnim institucijama) rukovođenje je hijerarhijski organizovano. To znači da članovi imaju nadređene i podređene pozicije i da svako zna kome je odgovoran. U neformalnim grupama nema formalnog vođe, ali postoji osoba koja ima veći ugled i uticaj u odnosu na druge članove. Prema načinu na koji se vođe odnose prema članovima grupe, uočavaju se autoritarni i demokratski stil rukovođenja.

Uspešno vođstvo rezultat je povezanog delovanja situacionih faktora i crta ličnosti. Istraživanja pokazuju da ne postoje crte ličnosti koje su povezane sa uspešnim vođstvom u svim situacijama i različitim grupama. Obično postoje dve vrste vođa: oni koji su usmereni na zadatak i oni koji su usmereni na očuvanje dobrih odnosa u grupi.

Autoritarno (autokratsko) rukovođenje

Benito Musolini, jedan od najpoznatijih autoritarnih vođa tokom Drugog svetskog rata.

Glavna odlika autoritarnog ili autokratskog rukovođenja jeste da vođa sve sam odlučuje. Za autoritarnog vođu je najvažnije da grupa ostvari cilj, a manje je značajno šta članovi misle i kako se osećaju, osim u slučaju kada njihovo raspoloženje ometa ostvarenje cilja. Autoritarne vođe naređuju članovima šta da rade, kontrolišu njihove aktivnosti i kritikuju ih ili kažnjavaju ukoliko ne ispune zadatke. Kratak opis autoritarnog rukovođenja mogao bi glasiti: naređenje- izvršenje. Ovakvo rukovođenje prerasta u režim ili diktaturu kada je vođa toliko zaslepljen svojim ciljem da ugrožava prava, slobode, pa čak i živote ostalih članova.

Demokratsko rukovođenje

Demokratsko rukovođenje odlikuje zajedničko i ravnopravno odlučivanje o ciljevima i aktivnostima grupe. Od članova se očekuje da slobodno iznose mišljenja i samostalno odlučuju, dok je uloga vođe da podstiče dogovor i donošenje odluke. Kada članovi ne mogu da se dogovore, onda se sprovodi glasanje i usvaja se mišljenje većine.

Koji stil rukovođenja je bolji

Istraživanja pokazuju da su članovi grupe jedinstveniji, zadovoljniji i spremniji da se angažuju u savlađivanju teškoća pri demokratskom načinu rukovođenja. U demokratskim grupama članovi mogu da zadovolje svoje potrebe za potvrđivanjem i samoostvarenjem, manja je mogućnost zloupotrebe položaja, mobinga ili zlostavljanja zaposlenih i ljudska prava su uopšte bolje zaštićena.

Autoritarno rukovođenje može biti efikasnije samo u ekstremnim kriznim situacijama (elementarne nepogode, ratovi i sl.) kada je nesvrsishodno sprovoditi demokratsku proceduru. Istraživanja pokazuju da članovi grupe kojom se autoritarno rukovodi s vremenom postaju pasivni i nepreduzimljivi, da potiskuju agresiju koju ispoljavaju kada im se za to ukaže prilika. Efikasnost rukovođenja zavisi od činilaca kao što su osobine ličnosti vođe, vrste grupe, cilja grupe itd.

Grupna dinamika i procesi

Vođa neke grupe može uticati na ponašanje članova. Grupe mogu izvršiti ogroman uticaj na ponašanje, putem grupnih normi. Grupne norme su prihvaćena i očekivana pravila ponašanja. Primena tih pravila očekuje se i zahteva i važno je za funkcionisanje grupe.

Konformiranje

Ašov eksperiment: Koja linija sa leve strane odgovara liniji desno po dužini? Ljudi su jako često sledili pogrešne osobe većine.

Konformizam, konformitet ili konformnost je ponašanje pojedinca koje je u skladu sa normama i očekivanjima njemu važne društvene grupe. Takvo ponašanje ide u pravcu nekritičkog saglašavanja sa važećim, opšteprihvaćenim grupnim normama i vrednostima, posebno pod grupnim pritiskom. U praksi, to je težnja pojedinaca i grupa da se potpuno prilagode okruženju i da ne čine ništa što bi se smatralo ekscentričnim ili neobičnim od strane autoriteta. Konformizam isključuje kreativnost, vođstvo i aktivizam i protivi se promeni i napretku. Ovaj pojam često ima negativan prizvuk u smislu preteranog prilagođavanja po cenu gubljenja samostalnosti i samopoštovanja ličnosti.

Određeni uslovi posebno odgovaraju konformizmu. Ono je verovatnije kada je zadatak težak, nejasan, kada osoba nije dovoljno informisana o sadržaju, a grupa je privlačna i jednoglasna. Pokazuje se da su osobe posebno osetljive na konformizam u periodu od 12. godina, nakon čega verovatnoća za konformizam opada. Ono je takođe povezano sa anksioznošću. Takve osobe teže socijalnom odobravanju, pa se konformiranjem ta težnja lako zadovoljava.

Grupno rešavanje problema i donošenje odluka

Grupa je efikasna ukoliko ostvaruje zadatke i ciljeve zbog kojih postoji, a ako su članovi grupe uz to zadovoljni, tada je reč o uspešnoj grupi ili kolektivu. Uspešnu grupu odlikuju dobri međuljudski odnosi i vezanost članova za grupu. Efikasnost i uspešnost grupe zavise od mnogih prethodno pomenutih činilaca: od strukture, načina rukovođenja, motivisanosti članova za zajedničke zadatke, prijateljskih odnosa, učešća (angažovanosti) članova u rešavanju važnih pitanja.

Grupno rešavanje problema ima prednosti i nedostatke. Prednosti su što se članovi dopunjavaju u sposobnostima i znanjima, što se problemu pristupa iz različitih uglova, jača se motivacija za rešavanje problema i pokazivanje lične vrednosti. Nedostaci su pritisak da se što pre dođe do rešenja, nepoverenje prema neobičnim rešenjima i težnja pojedinaca da nametnu svoja shvatanja. Grupne odluke su takođe rizičnije od individualnih. Grupno rešavanje problema je efikasnije kada se radi o složenim zadacima koji zahtevaju različite pristupe i znanja. Grupno mišljenje je grupnim pritiskom izazvano nekritičko mišljenje kojim dominira izuzetna težnja za istovetnošću stavova svih članova grupe. Članovi grupe se osećaju neranjivim i misle da su potpuno u pravu. Oni odbacuju informacije koje im ne idu u korist, kinje one koji odstupaju ili se ne saglašavaju.

Postoje individualne razlike u spremnosti da se učestvuje u grupnom radu. Pojedine osobe više vole samostalan rad, drugima predstavlja problem da prihvate autoritet ili usvoje hijerarhijski odnos, a neke osobe vole grupni ili timski rad. Danas se pri izboru kandidata za mnoge poslove ove odlike posebno procenjuju.

Međugrupni odnosi

Diskriminacija može dovesti do ubistava, progona, bilo da je na rasnoj, verskoj ili nekoj drugoj osnovi.

Saradnja i takmičenje su dva osnovna vida odnosa koji postoje svugde i gde postoje međulični odnosi: između supružnika, partija, sindikata, organizacija... Kada sarađuju, osobe su u interakciji i podržavaju jedna drugu u aktivnostima koje izvode kako bi ostvarili zajedničke ciljeve. Međutim, ljudi često imaju neusklađene, suprotstavljene ciljeve, tako da pojedinac može ostvariti cilj samo ako ga drugi koji to žele ne mogu ostvariti.

Sama podela ljudi u dve grupe može izazvati pristrasnosti (stereotipe i predrasude) i negativno ponašanje. Grupa kojoj pojedinac pripada je za njega bolja i uspešnija, a ona nepripadnička je loša i gora. Posebnu važnost u tom smislu ima diskriminacija, neopravdano ili štetno ponašanje prema ljudima samo zato što su pripadnici neke grupe.

Odnosi u grupi

Od odnosa koji vladaju među članovima grupe zavisi jedinstvo i stabilnost grupe, a odnosi su uslovljeni zajedničkim interesima, položajem, ulogama, normama, komunikacionom i emocionalnom strukturom. Emocionalna struktura pokazuje koliko se članovi grupe međusobno privlače/ odbijaju i koliko su voljni za saradnju. Ta vrsta odnosa između članova grupe otkriva se sociometrijskim postupkom, čiji je autor psiholog Jakob Moreno. Postupak se sastoji od dve faze:

Primer Morenovog sociograma.

1. U prvoj fazi se svim članovima grupe daje anonimni upitnik. Pitanja se odnose na to s kojim članovima grupe bi osoba volela da obavlja određene aktivnosti. Moguća su i suprotna pitanja – s kojim članovima ne bi voleli da se druže ili sarađuju.
2. U drugoj fazi se odgovori na pitanja grafički predstavljaju, a dobijeni prikaz se zove sociogram. Iz sociograma se vidi koji članovi vole da sarađuju i na kojim aktivnostima, a koji se međusobno ne simpatišu, ko su popularni članovi grupe, a koji članovi su izolovani i sl. Na osnovu sociograma se može predviđati ponašanje pojedinaca tokom neke grupne aktivnosti i ponašanje grupe u celini.

Ljudi u masi

Postoje skupine čija je aktivnost neplanirana i spontana, kod kojih ne postoji sistem položaja i uloga, ali postoji međusobni uticaj i zavisnost. Postoje tri posebno važne vrste nestrukturisanih grupa:

• publika
• socijalni pokret
• masa/gomila

Određeni broj ljudi koji su okupljeni na ograničenom prostoru i koji više pasivno reaguju nego aktivno, čine publiku. Međusobni uticaj u slučaju ove grupe je slab, ali postoji, makar u vidu spremnosti podržavanja ponašanja. Kada određena grupa ljudi nastoji da udruženim snagama reši neki problem koji doživljava kao zajednički, u pitanju je socijalni pokret. On može biti feministički, ekološki, antiglobalistički...

Feministički pokret.

Treću vrstu nestrukturisanih grupa čini masa ili gomila. O masama se govori kada se veći broj ljudi, privremeno okupljen, nađe u stanju uzbuđenosti, pa dolazi do manje kontrolisanog ponašanja koje se razlikuje od uobičajenog. Ponašanje ljudi u masi se posmatra uglavnom negativno - kao neracionalno, agresivno i primitivno. Gustav le Bon se među prvima bavio izučavanjem ponašanja ljudi u masi. On je smatrao da se menja čitava ličnost pojedinca kada se nalazi u gomili i da se mentalna stanja šire poput epidemije neke bolesti. Popušta individualnost, samokontrola i moralnost i na videlo izbija čovekova primitivna i nesvesna priroda koja je "životinjska i kriminalna". Slično gledište je imao i Frojd.

Kada se kaže masa, misli se na grupu ljudi koja mirno protestvuje protiv nečega, slavi doček Nove godine ili beži od cunamija. Postoje različite vrste ovih gomila, a najpoznatije su:

• agresivna gomila - gomila koja vrši nasilje i uništava
• ekspresivna gomila - gomila okupljena da bi izrazila svoje stavove i ideje, da bi protestvovala zbog nečega
• gomila u panici - neorganizovano ponašanje, bežanje od nečega

Vidi još

• Psihologija mase

Literatura

• Rot, Nikola, Psihologija grupa, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1983.
• Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
• Backstrom, L.; Huttenlocher, D.; Kleinberg, J.; Lan, X. (2006). „Group formation in large social networks”. Proceedings of the 12th ACM SIGKDD international conference on Knowledge discovery and data mining - KDD '06. str. 44. ISBN 978-1-59593-339-3. S2CID 7904289. doi:10.1145/1150402.1150412. 

Spoljašnje veze

• Osnovna priroda grupa i kako se razvijaju