Grčka mitologija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Grčka mitologija je korpus priča koji pripadaju starim Grcima i čiji su predmet njihovi bogovi i heroji, priroda sveta i vremena u kojem su živeli i koji ih je okruživao, kao i poreklo i značenje njihovih kultova i rituala. U modernom smislu pod grčkom mitologijom se podrazumeva, studija i pokušaj rasvetljavanja religijskih i političkih institucija starih Grka i njihove civilizacije, kao i pokušaj potpunijeg shvatanja same prirode mitova i legendi.

Mitovi spadaju u prve manifestacije ljudske mašte i nastaju zbog duboke potrebe za metaforičkom interpretacijom svih fenomena s kojima se susreću ljudi tokom svog života. Zbunjenost i slabost čoveka pred neprikosovenim silama Prirode, metafizičke spekulacije, shvatanje slabosti ljudskog bića, moralne norme i dileme, komunikacija sa sebi sličnim, izražavaju se preko priča sa simboličkim sadržajem, kao rezultat ljudske mašte. Skupovi tih legendarnih tradicija čine mitologiju, gdje se ogledaju prve spekulacije o životu i Prirodi. U isto vreme, mitovi nude jasnu sliku o karakteristikama svakog naroda, njegovom karakteru, stremljenjima i dostignućima, kao i njegovoj trajektoriji kroz istoriju.

Grčki narod je bio jedan od prvih koji je stvarao mitove preko kojih je pokušavao da shvati, da da interpretacije, o svemu onome što prevazilazi dimenzije ljudskog razuma u to vreme, kao i o svemu onome, što je u njihovim očima bilo neobjašnjivo i neukrotivo. Njihove priče su se prenosile s koljena na koljeno, nadograđujući se i menjajući se u skladu sa potrebama, kao i stepenom razvoja svake epohe.[1]

U početku, za vreme rodovskih odnosa, grčka religija sastojala se u obožavanju prirodnih pojava (životinja, zemlje, drveća..). Nakon raspada, u homersko doba ova religija zamenjena je verovanjem u bogove. Grci su stvorili mnogo bogova, koje su zamišljali u ljudskom obliku. Ovi bogovi su takođe imali i ljudsku narav, bili besmrtni i svemoćni. Grčka mitologija je sigurno imala uticaja na sve ostale mitologije.

Nastanak sveta[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Haos

Po grčkom mitu, u početku su nebo i zemlja bili izmešani i vladao je Haos. Zatim su se iz Haosa izdvojili boginja Geja - zemlja i Uran - nebo. Njih dvoje izrodili su ostale bogove - titane. Međutim, Uran bojeći se da mu neko od dece ne preuzme vlast zatvori titane pod zemlju. Međutim, jedan bog - Hronos uspeo je da izađe iz provalije i da oslobodi ostalu braću i sestre. Tada, kao što se Uran i bojao, Hronos oduzme vlast ocu i postade gospodar sveta. Međutim, Hronosa je zatekla ista sudbina kao i njegovog oca, jer ga je svrgnuo sa vlasti njegov mlađi sin - Zevs.

Nastanak ljudi[uredi]

U početku, Grci su mislili da su ljudi nikli iz zemlje poput biljaka, međutim vremenom je to verovanje odbačeno i mislilo se da je titan Prometej od gline napravio čoveka, a da mu je Atena udahnula dušu. Prometej je ljude štitio, pomagao im i učio ih. Od Apolona je ukrao vatru i dao je ljudima, uhvatio je divljeg bika i dao ljudima da ga upregnu, naučio ih je kako da vade rude. Zbog svega ovoga Zevs se naljutio i naređeno je da Prometej bude okovan gvozdenim lancima i na Kavkazu on beše prikovan za jednu stenu gde je svaki dan sletao orao koji mu je kljuvao jetru. Prometej je dugo ovako visio dok ga Herakle nije oslobodio.

Heroji[uredi]

U grčkoj mitologiji spominju se i polubogovi, koji se nazivaju herojima. Oni imaju natčovečansku snagu, pamet, spretnost. Obično su bili sinovi bogova i smrtnika, zaštitnici ljudi, ubice čudovišta i razbojnike. Najpoznatiji grčki heroji jesu Herakle (Herakles, Herkules, Herkul), Tezej, Jason, Persej, Dioskuri.

Grčki mitovi[uredi]

Neki od najpoznatijih grčkih mitova su:

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Mavromataki, Maria - Mitología Griega - Ediciones XAITALI 1997. ISBN 960-8284-62-7 - Izdanje na španskom jeziku

Spoljašnje veze[uredi]