G20 industrijski razvijenih zemalja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Svi lideri na G20 2021. u Rimu
Industrijski najrazvijenije zemlje
  Države članice G20
  Države članice EU, nisu pojedinačno predstavljene
  Države gosti
Datum osnivanja26. septembar 1999. god.; pre 24 godine (1999-09-26)
2008. (2008) (šefovi država/šefovi vlada samiti)
NamenaOkupljanja sistemski važne industrijalizovane i ekonomije u razvoju radi rasprave o ključnim pitanjima u globalnoj ekonomiji.[1]
Članovi
20 članova
PredsednikNarendra Modi (2022)
Broj zaposlenihNema[2]
Veb-sajtG20.org

G20 (Grupa 20) je neformalni forum 19 država sa najrazvijenijim ekonomijama u svetu i Evropska unija. Ovaj forum radi na rešavanju velikih pitanja vezanih za globalnu ekonomiju, poput međunarodne finansijske stabilnosti, ublažavanja klimatskih promena i održivog razvoja.[3] Države G20 zajedno čine 90% svetskog BDP-a, 80% svetske trgovine i dve trećine populacije u svetu. U 2019. godini predsedavanje Grupom 20, po prvi put je preuzeo Japan, a japanski premijer Šinzo Abe je njen predsednik. Ova država je i organizator Samita G20 u Osaki u junu 2019. godine.[4]

G20 se sastoji od većine velikih svetskih ekonomija, uključujući industrijski razvijene zemlje i zemlje u razvoju. Grupa zajedno čini oko 90 odsto bruto svetskog proizvoda (GWP),[5] 75-80 odsto međunarodne trgovine,[A 1] dve trećine svetske populacije,[2] i otprilike polovine svetske površine zemljišta.

G20 je osnovan 1999. godine kao odgovor na nekoliko svetskih ekonomskih kriza. Od 2008. godine grupa se sastaje najmanje jednom godišnje, a na samitima učestvuju šefovi vlade ili države svakog člana, ministar finansija, ministar inostranih poslova i drugi visoki zvaničnici; EU predstavljaju Evropska komisija i Evropska centralna banka.[6][7][B 1] Druge zemlje, međunarodne organizacije i nevladine organizacije se pozivaju da prisustvuju samitima, neke na stalnoj osnovi.

Na samitu 2009. G20 je sebe proglasila primarnim mestom međunarodne ekonomske i finansijske saradnje.[8] Ugled grupe je porastao tokom naredne decenije, a analitičari je prepoznaju kao činioca sa značajnim globalnim uticajem;[9] ona je isto tako kritikovana zbog ograničenog članstva,[10] nedostatka ovlašćenja za sprovođenje,[11] i navodnog podrivanja postojećih međunarodnih institucija.[10] Samiti često bivaju praćeni protestima, posebno od strane grupa protiv globalizacije.[12][13]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Osnivanje[uredi | uredi izvor]

G20 je najnovija u nizu inicijativa nakon Drugog svetskog rata usmerenih na međunarodnu koordinaciju ekonomske politike, koja uključuje institucije poput „Bretonvudskih blizanaca“, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, i onoga što je sada Svetska trgovinska organizacija.[14]

G20 je nagovešten na samitu G7 u Kelnu u junu 1999. godine, a formalno je uspostavljen na sastanku ministara finansija G7 26. septembra 1999. sa inauguracionim sastankom od 15. do 16. decembra 1999. u Berlinu. Kanadski ministar finansija Pol Martin izabran je za prvog predsednika, a nemački ministar finansija Hans Ajkel bio je domaćin inauguracionog sastanka.[15]

U izveštaju Kolina I. Bradforda i Johanesa F. Lina sa Brukingsovog instituta iz 2004. godine navodi se da je grupa osnovana prvenstveno na inicijativu Ajkela, tadašnjeg predsednika G7.[16] Međutim, Bradford je kasnije opisao tadašnjeg ministra finansija Kanade (i budućeg premijera Kanade) Pola Martina kao „ključnog arhitekturu formiranja G-20 na nivou ministra finansija”, i kao osobu koji je kasnije „predložila da Zemlje G-20 pređu na samite na nivou lidera”.[17] Kanadski akademski i novinarski izvori takođe su identifikovali G20 kao projekat koji su pokrenuli Martin i tadašnji ministar finansija SAD Lari Samers.[18][19][20][21] Svi priznaju, međutim, da su Nemačka i Sjedinjene Države odigrale ključnu ulogu u ostvarivanju svoje vizije.

Martin i Samers osmislili su G20 kao odgovor na niz velikih kriza duga koje su se proširile na tržištima u razvoju krajem 1990-ih, počevši od krize meksičkog pezosa, a zatim je usledila finansijska kriza u Aziji 1997. godine, ruska finansijska kriza 1998. godine, i to je na kraju uticalo na Sjedinjene Države, najprominentnije u obliku kolapsa istaknutog hedž fonda Dugoročnog menadžmenta kapitala u jesen 1998.[18][19][20] To je ilustrovalo da u svetu koji se brzo globalizuje, G7, G8 i Bretonvudski sistem neće moći da obezbede finansijsku stabilnost, te su oni osmislili novu, širu stalnu grupu velikih svetskih ekonomija koja će dati glas i nove odgovornosti u pružanju iste.[18][20]

O članstvu u G20 odlučivali su Ajkelov zamenik Kajo Koh-Veser i Samersov zamenik Timoti Gajtner. Prema političkom ekonomisti Robertu Vejdu:

„Gajtner i Koh-Veser su revidirali spisak zemalja i izveli zaključak: Kanada unutra, Portugal napolje, Južna Afrika unutra, Nigerija i Egipat napolje i tako dalje; oni poslali su svoju listu drugim ministarstvima finansija G7; i poziv za prvom sastanak je poslat.”"[22]

Zemlje članice[uredi | uredi izvor]

Članovi G20 zemalja su ministri finansija i guvernera nacionalnih banaka 19 zemalja i guvernera Evropske centralne banke:

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ If excluding EU intra-trade, 75 percent.
  1. ^ Summits were biannual in 2009 and 2010; since the November 2011 Cannes summit, G20 summits have been annual.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "FAQ #5: What are the criteria for G-20 membership?" Arhivirano 16 februar 2009 na sajtu Wayback Machine. G20.org. Retrieved 21 February 2013.
  2. ^ a b „G20 Members”. G20.org. Arhivirano iz originala 3. 2. 2014. g. Pristupljeno 15. 1. 2014. 
  3. ^ „G20 Finance Ministers Committed to Sustainable Development”. IPS News. 9. 9. 2015. Pristupljeno 4. 12. 2015. 
  4. ^ „www.g20.org”. Arhivirano iz originala 25. 01. 2019. g. Pristupljeno 25. 01. 2019. 
  5. ^ „What is the G20 | G20 Foundation”. Arhivirano iz originala 14. 05. 2020. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  6. ^ „Think Tanks”. G20 Insights. 
  7. ^ "Past Summits"
  8. ^ „Officials: G-20 to supplant G-8 as international economic council”. CNN. 25. 9. 2009. Pristupljeno 25. 9. 2009. 
  9. ^ „Global Politics”. Andrew Heywood. Pristupljeno 4. 12. 2015. 
  10. ^ a b „Norway Takes Aim at G-20:'One of the Greatest Setbacks Since World War II'”. Der Spiegel. 22. 6. 2010. Pristupljeno 27. 6. 2010. 
  11. ^ Bosco, David (19. 4. 2001). „Who would replace Argentina on the G20?”. Foreign Policy. Pristupljeno 24. 4. 2012. 
  12. ^ French, Cameron; Pav Jordan (17. 6. 2010). „Toronto G20 protest hints at more to come”. Reuters. Toronto. Pristupljeno 11. 6. 2020. 
  13. ^ Abedi, Maham (7. 7. 2017). „G20 protests: Why the international summit attracts so much anger”. Hamburg. Pristupljeno 11. 6. 2020. 
  14. ^ See, e.g., Woods 2006; Gilpin 2001; Markwell 2006.
  15. ^ „What is the G20?”. University of Toronto. 2010. Pristupljeno 12. 11. 2014. 
  16. ^ Colin I. Bradford; Johannes F. Linn (2004). „Global Economics”. Brookings Institution. Pristupljeno 12. 11. 2014. 
  17. ^ Bradford, Colin I. (23. 6. 2010). „Web Chat: Previewing the G-20 Summit”. Brookings Institution. Pristupljeno 7. 7. 2017. 
  18. ^ a b v Kirton, John (17. 12. 2013). „Explaining G20 Summit Success”. G20 Information Centre. Munk School of Global Affairs, University of Toronto. Pristupljeno 7. 7. 2017. 
  19. ^ a b "Who gets to rule the world". Sean Kilpatrick. Maclean's Magazine (Canada). 1 July 2010
  20. ^ a b v Ibbitson, John; Perkins, Tara (18. 6. 2010). „How Canada made the G20 happen”. The Globe and Mail. Pristupljeno 7. 7. 2017. 
  21. ^ Thomas Axworthy. "Eight is not enough at summit." Toronto Star. 8 June 2007. Retrieved 16 April 2011.
  22. ^ Wade 2009, str. 553.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

G20 industrijski razvijenih zemalja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Г20_индустријски_развијених_земаља&oldid=27549707”